Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Hranislav Perić.
Odbor za finansije i predstavnik predlgača nisu prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dragoljub Stamenković i narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa Leila Ruždić-Trifunović.

Taj amandman glasi: " Član 4. Predloga  zakona briše se." Rešila sam da ga ne obrazlažem jer se sada kajem što sam obrazlagala i ona dva amandmana; šta vredi obrazlaganje ako predstavnik Vlade ili gospodin ministar ne sede ovde da čuju amandmane, pa da mogu da se opredele da li će možda da ih prihvate. To je razlog što ovaj treći amandman ne želim da obrazlažem.

Zahvaljujem. Dakle, predstavnik amandmana se izjasnio i nije prihvatio ovaj amandman.

Ovo je jedan od nekoliko razloga zbog čega poslanička grupa DS neće glasati za predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Istina, ovo je najznačajniji razlog zbog koga poslanička grupa neće glasati za ovaj zakon.
Naime, dok sa jedne strane slušamo ohrabrujuće informacije koje dolaze od predstavnika vlasti, kako investitori samo što nisu započeli da ulažu u neki novi put, u neku novu železnicu, kako stižu velike strane investicije, koje, doduše, mi iz opozicije objektivno u razgovorima sa tim istim investitorima ne možemo da čujemo. Na drugoj strani imamo zaista realne izjave, koje dolaze od strane onih koji su svoj novac investirali u našu zemlju, a to jeste da je upravo izmena Zakona o akcizama nešto što direktno odbijajuće deluje na inostrane investitore.
U svom uvodnom izlaganju, kada smo govorili o zakonu u načelu, rekao sam da postoje tri osnovna razloga zbog čega smatramo da je pogrešno menjati akiznu politiku na akcizne proizvode u 2004. godini. Prvo, neće se postići veći priliv za budžet. Naprotiv, smanjiće se priliv, jer će se povećati stepen sive ekonomije, odnosno šverca akciznih proizvoda i tu prvenstveno mislim na duvan, duvanske proizvode i na alkoholna pića.
Drugo, nije dobra promena ambijenta za najveće svetske investitore, multinacionalne kompanije, koje su, verujući da promena vlasti ne znači i promenu pravila igre u ovoj oblasti, investirali ogromnu količinu novca u Srbiju. Zahvaljujući tim investicijama prošle godine smo bili lider na Balkanu po ukupnom iznosu direktnih stranih investicija. Dakle, kada menjamo ambijent, i to najvećim multinacionalnim kompanijama, nemojte očekivati da će ta poruka biti dobra za one koji tek nameravaju da investiraju. Dovoljno je pogledati izveštaje međunarodnih organizacija i videti da je ambijent za investiranje u Srbiji značajno pogoršan, nego što je bio pre šest godina.
Dovoljno je videti saopštenja MMF, saopštenja drugih međunarodnih finansijskih organizacija i videti koliko je velika razlika između saopštenja vlasti i, s druge strane, tih institucija. Dok na jednoj strani čujemo priču kako samo što nije postignut dogovor sa MMF, sa druge strane, iz tog istog fonda stižu upozorenja da će Srbija ostati na sporednom koloseku, zbog toga što se poigravamo sa politikom javnih finansija, poigravamo sa ekonomskom politikom u ovoj godini.
Treći, osnovni razlog zbog čega nećemo glasati za zakon o akcizama, jeste dodatni namet na privredu i stanovništvo. Umesto da se uđe u ispunjavanje predizbornih obećanja i da se smanjuje iznos poreza, da se smanjuje iznos nameta na privredu i stanovništvo, već smo u Predlogu zakona o budžetu mogli da pretpostavimo da će doći do značajnijeg povećanja akciza na akcizne proizvode, što je opet bilo neozbiljno, jer je Predlogom zakona o budžetu unapred predviđeno da će poslanici u Narodnoj skupštini usvojiti zakon o akcizama, što je pogrešno.
Šta ako se ovi zakoni ne usvoje? Šta ukoliko ne postoji parlamentarna većina, kako će se onda nadomestiti budžetski deficit, koji je 55 milijardi dinara, a mogli smo da vidimo i u danima pre praznika, pre uskršnjih praznika, da i te kako postoji problem sa finansiranjem budžetskih rashoda. Dakle, ne treba očekivati povećane budžetske prilive, jer će povećanje akciza samo povećati sivu ekonomiju i svojstveno smanjiti ukupan iznos budžetskih priliva.

Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik ...
Izvinite, nisam vas video. Po prethodnom amandmanu želite reč? Izvolite, gospodin Baralić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa argumentacijom koja je ponuđena za ovaj amandman, želim da kažem nekoliko rečenica. Nije dobro da od poslovne politike bilo koje strane kompanije zavisi i pravo jednog parlamenta da donosi zakone, menja akcize i druga akta koja jesu predmet rada ovog parlamenta i narodnih poslanika.
Deo ove argumentacije nudio sam u izbornoj kampanji, tvrdeći upravo da su dve strane kompanije, koje su kupile Duvansku industriju Vranje i Duvansku industriju Niš, dobile garanciju od prethodne vlade da se neće menjati akcizna politika u narednih nekoliko godina. To pravo, u ime građana Srbije, u ime narodne volje ne može niko da izrekne blanko i potpuno je legitimna stvar ovog parlamenta i onih narodnih poslanika koji čine ili podržavaju većinu da li će to ili neće da prihvate.
Nisam advokat ove vlade, ali sam prosto želeo da ovo kažem, jer kada neko dobije garanciju da će moći u narednih pet godina da proizvodi cigarete po vrlo preciznim akciznim uslovima, onda je on praktično za nekoliko godina dobio na poklon Duvansku industriju Niš i Duvansku industriju Vranje.
Možemo o tome da govorimo duže, nema danas ovde prilike. Dakle, samo zbog toga sam se javio, da kažem da to prosto nije moguće, da to prosto nije normalno. Onaj ko misli da na taj način može da funkcioniše država ima na umu da neprekidno vrši vlast, ali nema na umu da je vlast promenljiva i da je legitimna narodna volja u prilici da promeni i izmeni sve ono što joj stoji na raspolaganju kroz instrumente na osnovu kojih funkcioniše parlament.
Sledeće pitanje, tiče se ovog amandmana, prethodni diskutant, odnosno gospođa Leila Ruždić je rekla da neće da obrazlaže amandman zbog toga što ovde nema ministra i u potpunosti podržavam argumentaciju koju je ponudila i dodajem samo jednu rečenicu: najmanje 100 puta sa ove govornice u ime Socijalističke partije Srbije obrazlagao sam amandman koji nije čuo nijedan predstavnik Vlade.
Dakle, sve što je rekla gospođa Trifunović podržavam, samo je kratko podsećam, nju i sve ostale narodne poslanike, da je ta praksa ovde uvedena pre tri godine i da nismo bili u prilici da komuniciramo sa ove govornice sa predstavnicima Vlade, iako nam nivo argumentacije često jeste bio takav da bi nam zakon ili amandmani mogli biti prihvaćeni.
Postoji jedna još gora stvar, najmanje 20 puta se dogodilo da kada je bilo neizbežno da se prihvate amandmani opozicije, narodni poslanici iz vladajuće većine podnosili su amandmane u istovetnom tekstu, pa su onda prihvatani ti amandmani. Toliko o proceduri i o tim stvarima, dakle da ne zaboravljamo. Ako neko želi da vodi konzistentnu politiku onda to mora da čini i kada je na vlasti i kada je u opoziciji.

Nema replike, niste pomenuti. Pomenuti su neki. Gospođa Ruždić je pomenuta. Gospodine Vlahoviću, vi niste. Ispravio se govornik i rekao  - ne prethodni govornik već gospođa Ruždić. Pažljivo sam slušao. Gospođa Ruždić može. Nema potrebe za replikom. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po amandmanu? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u periodu od 2000. do 2003. godine bilo je premnogo podizanja cena, kako robe široke potrošnje, tako i robe koja podleže akciznim promenama. U tom periodu, dame i gospodo, pričalo se da treba da idemo u korak sa Evropom i da treba za pojedine proizvode da imamo evropske cene.
Naravno, sigurno je da Srbija danas ne može da stvara monopoliste i ne možemo štititi strane kompanije na ovakav način kako su to prethodni govornici želeli. Mi znamo da nije popularno dizati cene i menjati cene proizvoda i cene akciza, ali nekada to situacija jednostavno nameće.
Mi pored stranih kompanija ovde imamo i naše kompanije, pored stranih firmi imamo i naše firme i u svakom slučaju ne smemo dozvoliti da naše srpske firme, domaće firme budu ugrožene na taj način što ćemo davati obećanja stranim kompanijama da za narednih pet godina nećemo menjati visinu akciza na akcizne robe.
Ono što je bitno reći i što je važno, smatram da svaka skupština ima pravo da shodno situaciji donosi odluke kakve odgovaraju Srbiji. U svakom slučaju, kada se u ovoj skupštini bude doneo zakon gde će se naplaćivati porez na dodatu vrednost, tada će se sigurno suzbiti siva ekonomija. Nadam se da će ova skupština sigurno taj zakon uzeti u razmatranje i da će zakon na dodatu vrednost biti donet, i onda ćemo suzbiti sivu ekonomiju. Za sada će možda i dalje postojati siva ekonomija, ali siguran sam da će ova skupština učiniti sve da siva ekonomija bude suzbijena na jedan minimum, kakav odgovara normalnim demokratskim državama.

Sada imate pravo na repliku, sada ste pomenuti. Izvolite gospodine Vlahoviću.

Prvo da kažem da kompanije koje su privatizovane u Nišu i Vranju nisu strane već naše kompanije. U tim kompanijama rade radnici iz Niša, Vranja, okoline. Zahvaljujući tim preduzećima čitav lanac u duvanskoj proizvodnji danas zapošljava više od 50.000 radnika, uključujući individualne poljoprivredne proizvođače i, kao što znate, plate su veće, a sa druge strane isplate prema individualnim poljoprivrednim proizvođačima sirovog duvana su redovnije i mnogo bolje nego što su bile pre privatizacije.
Akcizna politika nije u prethodnom periodu kreirana za Filip Moris i Britiš Amerikan Tobako, nego za naše domaće proizvođače cigareta. Podsetiću vas da je 2001. godine Duvanska industrija Niš radila tek u jednoj smeni, a povremeno u dve smene. Zahvaljujući, pre svega, jednoj balansiranoj akciznoj politici, jednoj izuzetno oštroj kontroli, šverc cigareta, koji je bio pre toga veći od 90% ukupnih uvoznih cigareta, u 2003. godini smanjen je na svega 15%.
Kada kritikujemo izmenu Zakona o akcizama nijednog časa ne razmišljamo o Filip Morisu i Britiš Amerikan Tobaku, nego razmišljamo o činjenici koja će biti uzrokovana izmenom ovog zakona, a to je povećani šverc.
Povećani šverc će destabilizovati prilike u zemlji, manje će atraktivno uticati na Britiš Amerikan Tobako i Filip Moris da investiraju svoj kapital u našu zemlju, u naša preduzeća u kojima će raditi naši ljudi, preduzeća kojima će dobavljači biti naši poljoprivredni proizvođači sirovog duvana i to je osnovni razlog, a ne nekakva obećanja koja smo mi dali.
Nismo nikakva obećanja dali da ćemo sprovoditi akciznu politiku koja je prethodno Duvansku industriju Niš podigla sa 50% korišćenja kapaciteta na trosmenski rad i 100% korišćenje kapaciteta. Akcizna politika, koja je usklađena sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, sa pravilima Evropske unije, koja je smanjila šverc duvanskih proizvoda, pre svega cigareta i drugih akciznih proizvoda i značajno povećala priliv u budžet od strane akciznog oporezivanja.
Što se tiče primedbe koja je izrečena da prethodna vlast i prethodni ministri nisu bili na sednicama parlamenta kada su se razmatrali pojedinačni zakoni, na svom ličnom primeru odgovorno trvrdim da to nije tačno. Odgovorno tvrdim da su svi zakoni koje je Ministarstvo za privredu i privatizaciju predložilo sve vreme bili pokriveni prisustvom ne samo ministra, nego i zaposlenih ljudi u Ministarstvu, zamenika i pomoćnika u Ministarstvu i da smo u svakom trenutku poslanicima mogli da damo pravovremeni odgovor, sa kojima su se neki slagali, a neki nisu.
Ali, slažem se da nije cela Vlada prisustvovala i slažem se da nisu druga ministarstva bila prisutna. Isto tako se slažem da su tranzicioni problemi teški i da ne treba ni očekivati kompletan sastav Vlade za svaku tačku dnevnog reda.
Ali, ako poslaničkoj grupi SPS toliko smeta neprisustvo ministra, mi ćemo je apsolutno podržati u zahtevu da prekinemo sednicu dok ne dođu ministri koji su nadležni za pojedine tačke dnevnog reda.