Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima gospodin Stojković.

Probaću da odgovorim na ovo što sam čuo od poslanika Ristića. Kada ga slušam imam utisak da nije gledao ove zakone. Ovim zakonima se definitivno izvršna vlast odriče svakog uticaja na sudove i tužilaštva.
Pogledajte pažljivo zakon pa ćete videti da se, ono što ste vi oduzeli u prethodnom periodu, ovim zakonima vraća. Visoki savet, gde imaju većinu sudije, a kada se javljaju tužioci, onda se javljaju tužioci, oni odlučuju i oni predlažu Skupštini koga ćete birati, za razliku od vašeg rešenja, gde je ministar mogao da predloži Vladi i da ga razreši.
To je ono što je Evropa rekla da ne može da se radi, da mi ne možemo u Evropu sa takvim rešenjima, a vi govorite o Evropi i reformama. Objasnite onda narodu zašto je zaključak Saveta Evrope za prošlu godinu da je u pravosuđu pitanje refromi na nuli i da je otišlo unazad.
Što se tiče vaše primedbe da se izmene vrše u toku procesa izmene Ustava, pa vi ste unakazili ove prethodne zakone iz 2001. godine, baš u vreme kad ste osnovali komisiju na čelu sa mojim kolegom, prethodnikom, kao predsednikom Ustavne komisije.
Vi ste kršili i onaj postojeći Ustav i ona rešenja koja ste vi hteli da navodno stavite u taj novi ustav. Zato ne vidim sada tu vašu tvrdnju da ne treba raditi u vreme izmene Ustava.
Daću vam jednu informaciju, da smo prilikom izrade ovoga bili prinuđeni na hitnost jer više nemamo organe koji mogu da odlučuju, zahvaljujući vašim onako dobrim izmenama u prethodnom periodu. Korišćeni su i modeli drugih zemalja, korišćeni su i modeli koji su rađeni ovde kod nas, kod određenih grupa, i prisustvovao sam okruglim stolovima na kojima je bila Venecijanska komisija, Savet Evrope, OEBS i Udruženje sudija Evrope.
Svi su se složili da je idejno rešenje zakona jako dobro, da su čak i predlozi "Udruženja sudija" na tom tragu, a takođe smo se složili da kod predloga koje je dalo Udruženje sudija, dobar broj znači prenormiranje, i da on mora da ide u zakon a ne u ustav, odnosno da u ustavu treba da postoje osnovni principi, a oni su garantovani ustavom i zakonom. A, to je – sloboda i nezavisnost u radu sudova, trajnost funkcije, neodgovornost za mišljenje dato u toku suđenja, i nepomerljivost sudija.
To su oni osnovni principi. Mogu da vam kažem da su čak u Venecijanskoj komisiji, a oni su zaista stručnjaci koji prate "Uporedno ustavno pravo" u celoj Evropi, jasno rekli da čak i da je stajala samo odredba – "da su sudovi nezavisni u svom postupanju i odlučivanju", da bi bila dovoljna kao osnovni princip kada imate ustavni sud koji vodi računa da se to poštuje.
Prema tome, ne stoji ova primedba koju je istakao gospodin Ristić.
Ovde se govori da izvršna vlast želi da stavi pod kontrolu sudove.
Ja zaista ovo ne mogu da shvatim. Ako imate pred sobom zakon gde se oduzimaju sva ovlašćenja izvršnoj vlasti, za razliku od vašeg prethodnog perioda, gde je izvršna vlast direktno stavila pod kontrolu, pa ako tužilac ne podigne valjanu optužnicu - ministar predloži, a razreši ga Vlada i obrnuto. Očigledno je da vršite zamenu teza. Mi hoćemo da ispravimo ono što ste vi radili i stavili pod kontrolu postojeću sudsku i tužilačku vlast. Uostalom, to je konstatovano i u samim izveštajima.
Savet sudova jasno kaže, sudovi su ugroženi, a tužilaštva izgubila potpunu samostalnost i nezavisnost. Ovde je rečeno da nema kriterijuma za izbor. Savet je sačinjen od ljudi iz pravosuđa sa onim malim dodatkom, to su ljudi koje bira ova skupština, Advokatska komora, a sve ostalo je iz pravosuđa birano, bira Opšta sednica. Nije tačno da Opšta sednica bira samo iz svojih redova, naprotiv, kaže se, bira se iz redova sudija.
Prema tome, nije tačno da će se birati samo iz svojih redova. Nadzorni odbor bira, Opšta sednica Vrhovnog suda. Valjda se možemo složiti da je Vrhovni sud zaista najviši sudski organ u ovoj zemlji. Ako smatrate da njemu ne treba verovati, predložite ukidanje tog organa i formiranje nekog novog, ali nemojte tvrditi da izvršna vlast utiče na bilo koji način na izbor sudija i u Visoki savet i u nadzorni odbor. Naprotiv, baš nema nikakvog uticaja.
Ovde je rečeno, ministar može da predloži, odnosno da inicira postupak za eventualno razrešenje.
Znači, radi se o inicijalnom aktu. Ministarstvo ima pravo nadzora nad organima pravosuđa, ako u tom nadzoru, kojim ne može da se meša u suđenje, konstatuje da sudovi ne rade, da sudovi ne postupaju u skladu sa zakonom - zašto ne može da inicira postupak kod validnog sudskog organa, a to je Personalno veće, da Personalno veće razmatra da li
ima propusta u radu bilo kog sudije ili bilo kog tužioca. Ja to ne vidim, pogotvu kada se radi o predsednicima. Zašto to ne bi moglo, ako ima toliko propusta, a ima ih bogami mnogo, da će to verovatno uskoro kada prođe budžetska kontrola, postaviće se pitanje šta ćemo da radimo, obzirom da ona četiri dela iz kršenja budžeta, videćete da li ih ima ili nema.
Što se tiče ove tvrdnje da se vrše izmene, a da bi trebalo uraditi komplet zakona. Ove izmene se vrše hitno po ovom postupku sa ovim objašnjenjem, a dao sam ga, a normalno je da će uslediti kompletna prerada i donošenje zaista validnih zakona, svih pet zakona, i o sedištima sudova, tako da će biti dobijena kompletna materija koja će biti usaglašena sa Ustavom.
Mislim da, gledajući ove principe koji garantuju nezavisnost, trajnost funkcije, nemogućnost odgovaranja za izneto mišljenje u radu, u suštini svaki Ustav koji bude donet imaće te principe.
Ovde je takođe rečena još jedna stvar, da se navodno ova vlast želi rešiti sudija i tužilaca koji su izabrani u prethodnom periodu. Ja sam rekao da se radi o pet slučajeva, gde je drastično prekršen Ustav i zakon, a da bi narod znao, u ovom periodu od tri godine, promenjeni su od strane prethodne vlasti, svi predsednici sudova i tužilaštva. Prema tome, ako je neko vršio promene po svojim merilima i partijskoj podobnosti, vršila je to prethodna vlast. Ova vlast to neće da vrši i kada ovi zakoni budu usvojeni, ako budu usvojeni, sudovi će sami odlučivati, a ne izvršna vlast i ovo ministarstvo kako se tvrdi.
Prema tome, ako hoćemo da diskutujemo o ovim zakonima, ja molim da se njih držimo, i zaista ako ima validnih predloga, svaki ćemo razmotriti i videti da li je to rešenje bolje od ponuđenog, ali nemojmo vršiti zamenu teza i sve ono što je urađeno loše u prethodnom periodu, imputirati navodno ovoj vlasti. Hvala vam.

Pravo ne repliku, narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, ja sam od ministra očekivao da će braniti svoje zakone, a ne napadati neka već istorijska rešenja. Moram da ukažem da osnov za sve ono što sam izneo u uvodnom izlaganju, smatram sada da je potvrđeno od strane samog ministra, koji je pokazao metode i načine koje će upotrebiti u stavljanju pravosuđa pod Vladinu kontrolu. On već zagovara budžetske provere, preti sa ove govornice predsednicima sudova, ko zna šta ćemo tamo naći, a ja bih zamolio ministra pravde da prvo izađe sa dokazima, argumentima i pokrene postpak na zakonu kako je to uređeno i kako je propisano.
Inače, da se dešava pakt između aktuelne vlasti i onog dela pravosuđa koje su postavili kadrovi JUL-a u vreme ministrovanja JUL-ovskih ministara, pokazuju i zakonska rešenja koja su ponuđena. Pre svega, ona su identična onim rešenjima koje je pisao gospodin Balinovac u ono vreme dok je bio član JUL-a, a sad je član DSS-a. On ideologiju nije promeio, samo je promenio partiju.
Prema tome, građani Srbije kao stranke u sudskim postupcima, nemaju pravo na jedno oktroisano suđenje od strane partijskih poslušnika.
Inače, ovo što je ministar odgovorio kao svoje viđenje i primedbe na predloge koje smo mi dali, apsolutno je neutemeljeno, niti na Ustavu, niti na preporukama koje je Evropska unija dala u organizaciji pravosuđa.
Mi se zalažemo da Visoki savet pravosuđa zaista ima legitimitet, zalažemo se za neposredne i tajne izbore članova Visokog saveta pravosuđa iz redova svih sudija i tužilaštava. Kada vidite konkreta rešenja koja ćemo analizirati tokom kasnije rasprave, videćete puno nelogičnosti, puno protivustavnih rešenja, puno nestručnih izraza,
naročito oko premeštanja sudija iz jednog suda u druge sudove.
Tamo se kaže - biće premešten u sudove istog stepena, a ne postoje sudovi istog stepena, postoje sudovi različitog ranga. Stepeni su u suđenju. Prema tome, možete da imate sudove različitog ranga, a istog stepena, prvostepene i drugostepene sudove, ali neko nije pravio razliku i sve je to bila samo maska da se razreše sudije koje su birane nakon ubistva premijera Đinđića, koje su bile spremne da se suoče i sukobe sa organizovanim kriminalom.
Niste uspeli da prikrijete tu činjenicu i svoju nameru ni za ovom govornicom. Vi ste upravo izrekli da to želite i da je to mali broj sudija. Hvala vam.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Izvolite, predsednik poslaničke grupe SPS-a, narodni polsanik Ivica Dačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem, što se tiče JUL-a - i specijalni tužilac, čini mi se gospodin Prijić, je bio član JUL-a. Toliko o simpatijama i antipatijama jedne ili druge grane nekadašnjeg DOS-a prema JUL-u.
Što se tiče, takođe, to što je neko bio član JUL-a, ne znači da ste i dalje imali istu jednu omiljenu, jednu veliku najpopularniju televiziju, bez obzira što je njen vlasnik ranije bio član JUL-a.
Ovde je, naravno, reč o nečem drugom. Posle 5. oktobra 2000. godine, obavljena je velika čistka u pravosuđu. Oni koji danas govore o tome da nema revanšizma su, maltene, vešali sudije, tužioce, sudije za prekršaje, samo zbog toga što su obavljali svoju dužnost i svoju funkciju u vreme prethodne vlasti. Ovaj zakon nije pokušaj restauracije, odnosno vraćanja na vreme od pre 6. oktobra. Ovaj zakon, kako ga mi shvatamo, nije dovoljan i ne unosi novine u smislu čitavog sistema, čitavog pravosudniog sistema.
Otklanja nešto što se desilo za vreme vanrednog stanja. Za vreme vanrednog stanja je u Srbiji uhapšeno 12.000 ljudi, po zakonu, po promenama zakona koje ste ovde donosili u vreme vanrednog stanja i po uredbama tadašnjeg v.d. predsednika Republike Nataše Mićić. Tada je uvedena kategorija policijskog pritvora koja nigde ne postoji. Ljudi su mogli da budu u policijskom pritvoru tzv, 60 dana plus 30 dana bez prava na advokata, bez prava na posete porodice i ono što je najvažnije, bez odluke nadležnog suda. Prekršili ste Ustav!
Takođe, u vreme vanrednog stanja, promenjen je i deo pravosudnih zakona, a to je, da zamenike tužilaca imenuje Vlada. Naravno, da predsednike sudova i tužioce imenuje, odnosno postavlja, ličnost i osoba koja se zatekla na mestu predsednika Skupštine i zato što Srbija nije imala predsednika, bez narodnog legitimiteta obavljala funkciju predsednika Republike, koja u svom izvornom značenju ima određene nadležnosti i u vreme vanrednog stanja.
Takođe, podsetio bih da je u to vreme presuda izricana na RTS-u a ne u sudovima i ne u tužilaštvima! Procesi nisu vođeni u redovnim ili specijalnim sudovima, nego ste prvo objavili u Drugom dnevniku, pa se onda dokazivao ceo postupak. Prekršili ste ono sveto pravilo "prezumpcije nevinosti" - da niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv.
Vi ste, prethodna vlast, zbog onoga što je učinjeno za vreme vanrednog stanja je, i doprineli da, pre nekoliko nedelja ili dana, Džefri Baret iz Evropske unije, Evropske komisije, prezentira izveštaj Evropske unije gde se navodi kao jedna od primedbi našoj državi to što je pravosudni sistem stavila pod "egzekutivu", pod izvršnu vlast. U tom smislu, verovatno smisao ovih predloženih izmena, seta pravosudnih zakona jeste da se iz pravnog poretka uklone rešenja koja su predstavljala organizacionalno i personalno potčinjavanje pravosudnog sistema izvršnoj vlasti.
Poslednju etapu u tom procesu kvarenja predstavljale su izmene seta pravosudnih zakona koje su obavljene u vreme vanrednog stanja, kojim je bilo predviđeno da Vlada imenuje zamenike tužilaca, a javne tužioce bira Narodna skupština, opet na predlog Vlade Republike Srbije.
Ovaj predlog zakona jednim delom otklanja inferiornost pravosudnog sistema, odnosno javnog tužilaštva, naspram egzekutive, time što specijalizovanom pravosudnom telu, kao što je Visoki savet pravosuđa, u kome se sada nalaze i javni tužioci i sudije, daje u delokrug isključivo pravo predlaganja izbora javnih tužilaca i zamenika. Međutim, ovo je još nedovoljno za ozbiljnu reformu u oblasti pravosudnog sistema i mi smatramo da je to tek početak jednog procesa koji je neophodan kako bismo imali jednu nezavisnu i stabilnu granu vlasti, kakva treba da bude sudska vlast.
U poslaničkoj grupi SPS, mi smo razmišljali i predložili nekoliko amandmana. Neki amandmani se tiču i sastava Visokog saveta pravosuđa. Smatrali smo da je možda dobro da brojka od dva bude povećana na četiri iz redova tužilaca, jer bi bilo u redu da, kada je reč o tužiocima, tužioci koji se nalaze u sastavu Visokog saveta pravosuđa praktično imaju većinu, kada se odlučuje o pitanjima koja su iz njihove nadležnosti.
Takođe, smatramo da način izbora tužilaca koji ulaze u Visoki savet pravosuđa bi mogao da bude malo drugačiji, a to znači da se, jer ovim načinom nije obuhvaćen najbrojniji deo tužilačke populacije, a to su zamenici okružnih javnih tužilaca, opštinski javni tužioci i zamenici opštinskih javnih tužilaca.
Znači, bitni nedostatak ovog seta predloga zakona iz oblasti pravosuđa jeste u tome što je on otklonio samo one nedostatke koji su činjeni izmenama zakona, koji su izvršeni tokom akcije "Sablja". Ostala loša zakonska rešenja nisu eliminisana, a pre svega ona koja ograničavaju samostalnost javnog tužilaštva, kao državnog organa, a naravno, tu su i primedbe koje su došle iz Evropske unije i od strane Saveta Evrope.
U tom smislu mislim da je potrebno da Ministarstvo i nadležni ministar veoma brzo izađu sa konceptualnom i suštinskom promenom koja će biti vezana i za pitanje promene Ustava, jer iako u našem Ustavu nije definisano kako se biraju, ko predlaže sudije, tužioce itd. mislim da se novim ustavnim rešenjem mora doći do precizne formulacije koja bi obezbedila nezavisnost sudske vlasti.
Takođe, potrebno je razmotriti neka druga rešenja koja su u oblasti hijerarhije u oblasti tužilaštva, jer Srbija je danas gotovo jedina zemlja u kojoj postoji slobodan i ničim ograničen upad nadređenog tužioca u rad nižeg tužioca i tužilaštva; ne postoji razrađen sistem disciplinske odgovornosti i jasni kriterijumi za napredovanje tužilaca itd. Znači, potreban je jedan koncepcijski, nov pogled na ova pitanja o kojima raspravljamo.
Svima je jasno da u prethodnih nekoliko godina nije postojalo nezavisno sudstvo, nisu postojali nezavisni sudovi, nisu postojala nezavisna tužilaštva. Dobro je poznato da su se neke krivične prijave koje su bile podnete za navodne zloupotrebe prethodnih ministara, pomoćnika ministara iz vremena prethodne vlasti, pojavljivale u medijima. Kako je to moguće bez izvršne vlasti?
Pitali smo ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića - kako je moguće da u vreme akcije "Sablja", u vreme vanrednog stanja, to Ministarstvo javno saopšti da su crvene beretke ubijale za račun SPS?! On je rekao da to Ministarstvo unutrašnjih poslova nikada nije saopštilo, a izašlo je iz njegovog Ministarstva kao zvaničan dopis medijima. Ko je to dao? Izvršna vlast, egzekutiva, da li je Biro za komunikacije ili Savet za nacionalnu bezbednost, svejedno.
Oni koji danas imaju primedbe da će se ovde ograničiti nezavisno od sudstva, želeo bih da ih podsetim da ovaj predlog zakona i moguće promene koje će ovde uslediti su "bebe" u odnosu na ono što ste vi radili za prethodne tri godine.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sagalsno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS, DS - Boris Tadić i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Žarku Obradoviću, posle njega narodni poslanik Dušan Petrović.

 Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, izmenama i dopunama Zakona o sudijama, javnom tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa, stvaraju se pravne i institucionalne pretpostavke za nezavisnost pravosuđa i, logično, da se poboljša stanje u pravosuđu. Moram reći da su oba razloga za poslanike SPS prihvatljiva.
Naime, izmenama Zakona, koje su bile u protekle dve godine, iz jula 2002. godine, pogotovo aprila 2003. godine, pravosuđe je konačno i potpuno potpalo pod normativnu i organizacionu kontrolu tadašnje vladajuće koalicije DOS-a. Tadašnjim izmenama Zakona DOS je "ispunio" jedno svoje obećanje iz jeseni 2000. godine, kada je pomenuo da će pravosuđe deliti sudbinu medija. Pošto su u međuvremenu svi mediji, i centralna državna televizija i tzv. privatne televizije bile suštinski stavljene pod kontrlu DOS-a, izmenama i dopunama Zakona iz jula 2002. i aprila 2003. godine i pravosuđe je postiglo taj strateški cilj, a to je da bude slepi poslušnik interesa i potreba tadašnje vladajuće koalicije.
Moram reći, nažalost, da izmene i dopune ovih zakona neće moći otkloniti sve negativne posledice koje su nastale u proteklom periodu, jer one će, nažalost, dugo postojati, jer su vezane za način rada u pravosuđu i za kadrovska rešenja. Potrebno je reći da je u protekle dve-tri godine pravosuđe, nažalost, dospelo na veoma niske grane, jer je izgubilo svoju samostalnost. Jednostavno, ne samo da sudije i tužioci nisu mogli samostalno raditi svoj posao, nego se Vlada više puta, moram reći, na jedan vrlo nelogičan, nekorektan, ponekad i na drzak način mešala u rad pravosuđa, jednostavno, uticala na donošenje odluka, komentarisala sudske odluke itd.
Primera ima bezbroj i ne vredi ih sve pominjati, ali se mora reći da je dobro što se, recimo, izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Vlada sklanja kao neko ko je suštinski podredio tužilaštvo
potrebama izvršne vlasti. To je jedna velika nelogičnost koja se ovim izmenama otklanja.
Moram reći da je bilo sijaset drugih primera nezakonitog ponašanja Vlade. Primera radi, pomenuću samo jednu čudnu i bizarnu priču, nažalost, po te ljude jako tešku, a vezano za "sudije prekršajce", koji su 2001. godine, jedan ogroman broj njih, po čisto političkim kriterijumima proterani sa svog radnog mesta, jer su primenjivali odredbe tadašnjeg Zakona o informisanju.
Ne samo to, nego čak nisu dobili ni mogućnost da kasnije učestvuju na konkrusu. Naravno, Vlada nije želela ne samo da njih uzme kao relevantne činioce, kao nekog ko konkuriše, nego su i prenebregli odluku Vrhovnog suda Srbije, koji je rešavao u upravnom sporu i rešio da su te sudije u pravu. Jednostavno, nisu želeli da primene zakon. Zašto? Iz prostog razloga što su im bili potrebni politički podobni ljudi i tako su se ponašali.
Zato je dobro da ove izmene i dopune zakona budu usvojene u predloženom obliku, da bi pravosuđe moglo načiniti bar jedan, prvi, ali po našem mišljenju jako važan koran ka svojoj samostalnosti.
Sve ono što je bilo vezano za tužioce je nešto što Srbija ne da nije prihvatila i što će, objektivno, u dugom vremenu koje je pred nama biti predmet negativne ocene. Primera radi, moram pomenuti jedan slučaj vezano za Opštinskog javnog tužioca iz Bačke Palanke, gospodina Milorada Trošića, primer čoveka koji je po političkim kriterijumima, znači, struka i sve ostalo što bi bilo predmet nekog njegovog udaljenja iz tužilaštva, sve je to ignorisano i po krajnje političkim kriterijumima on je udaljen sa posla. Nažalost, u tom poslu su učestvovali i prethodni Republički tužilac, Okružni tužilac i dojučerašnji tužilac, koji je podneo ostavku, a i Specijalni tužilac. Svi su bili umešani u taj predmet.
Moram reći da, gledajući taj slučaj, s obzirom na to da smo dobili dokumenta od čoveka, a narodni poslanici, a verovano će i javnost Srbije biti zaprepašćena kako su olako izricane mere prema ljudima sa kojima se možda nije mogao naći zajednički jezik ili se, eventualno, drugačije mislilo o nekim političkim pitanjima.
Primera radi, pomenuću da je Opštinsko tužilaštvo, da bi čoveka što više ocrnilo, podnelo zahtev za provođenje određenih istražnih radnji zbog sumnje da je počinio krivično delo. U obrazloženju v.d. opštinskog tužioca ima jedna, da kažem, monstruozna rečenica, da je taj čovek u jednom lovu "upotrebom tuđeg lovačkog psa hvatao srneću divljač, govoreći - drži ga, drži ga, uhvati ga, nakon čega je lovački pas i uhvatio srndaća". To je jedinstven slučaj u oblasti tužilaštva, da je pas bio neko ko je nagovaran da uhvati srndaća. Naravno, to nema blage veze, ali je trebalo naći osnov da se čovek udalji iz suda.
Kada je reč o struci, čoveku je stavljeno na teret da je nestručno obavljao posao. U redu, nestručno, nestručno, ali tu postoji jedan mali problem. Dva primera koja se u Odluci Republičkog tužioca uzimaju kao primer nestručnog vršenja posla su kasnije, od strane v.d. opštinskog javnog tužioca, u redovnom postupku odbačeni. Kasniji (sledeći) tužilac je odustao od krivičnog gonjenja u dva slučaja koja se čoveku stavljaju na teret. Znači, trebalo je pronaći bilo šta da bi se čovek udaljio sa posla.
Taj slučaj ima brojne druge sadržaje, ali mislim da je ovo sasvim dovoljno pomenuti kao primer šta se radilo u pravosuđu i tužilaštvu.
Mislim da će negativne posledice ostati još jedno vreme, iz prostog razloga što su, nažalost, u međuvremenu određeni ljudi po političkoj pripadnosti imenovani na određena mesta. Jednostavno, oni nastavljaju da se ponašaju po političkim kriterijumima. Ne znam kako ćemo primenjivati odredbe Zakona o Visokom savetu pravosuđa, pošto, koliko me pamćenje služi, u obrazloženju koje je, inače, vrlo detaljno, stoji da prvi kriterijum uspešnosti rada Visokog saveta pravosuđa jeste potreba da profesija dominira nad politikom. Tu bi, što je logično, trebalo da budu izabrani krajnje stručni ljudi.
Ali, mi imamo jedan suštinski problem, da je među članovima Visokog saveta pravosuđa i aktuelni predsednik Vrhovnog suda Srbije, koji se nije libio da u vreme operacije "Sablja", a i kasnije, daje javne izjave da je politički pripadnik jedne opcije DOS-a i da ona to smatra, ili on, svejedno, da ne ulazim u ličnost, personalno, smatra potpuno logičnim za vršenje posla. Naravno, to tako ne može.
Da ne pominjem slučaj da su i v.d. predsednika Vrhovnog suda, i v.d. predsednik Okružnog suda u Beogradu i v.d. predsednika Četvrtog suda imenovani u vreme vanrednog stanja, protivno odredbama Zakona o sudijama, da su kasnije izmenjene odredbe Zakona o sudijama, da se pronađe formalno-pravni osnov da ti ljudi obavljaju svoj posao. Te odredbe su kasnije proglašene neustavnim od strane Ustavnom sud, ali to njima nije smetalo da i dalje nastave rad, umesto da podnesu ostavke, da stvore pravni osnov, pa neka pravosuđe i stručni organi ocene kvalitet njihovog posla i ukoliko stvarno zaslužuju, neka budu izabrani na te funkcije koje su radili. Jednostavno, oni i dalje, ne samo da rade, nego i pokušavaju preko javnosti da stvore odijum protiv ovih zakona.
Zanimljivo je jedno saopštenje koje je danas "Politika" objavila, da je juče održan sastanak gde su isti ti ljudi, koji bi sad trebalo da budu predmet ocenjivanja svojih kolega, ne predmet zakona, nego ocenjivanja svojih kolega iz struke, plediraju da to pitanje ne treba raspraviti dok se ne donese novi ustav. Moram reći da je to vrlo smešno.
Iz svega što sam pomenuo proizilazi da ove izmene i dopune Zakona i o sudijama, o tužilaštvu i o Visokom savetu pravosuđa jesu jedan dobar osnov da pravosuđe napravi korak dalje ka svojoj potpunoj nezavisnosti, čime bi se, naravno, što će biti veoma značajno za izgradnju institucija u Republici Srbiji, da taj korak treba da podržimo. Ako ima
nekih odredaba koje treba poboljšati, i o tome raspraviti, ali da, zbog kadrovskih rešenja, jednostavno, mnoge negativne posledice rada pravosuđa u protekle tri godine neće biti moguće otkloniti.
Moram reći, s obzirom na to da sam bio jedan od poslanika koji je bio član prethodnog Odbora za pravosuđe, moram reći da veoma čudno izgledaju diskusije pojedinih kolega sa ove govornice, kada govore o nezavisnom pravosuđu i slično, s obzirom na to da sam bio u situaciji da iz prve ruke vidim po kojim kriterijumima, naravno, krajnje partijski, da li je član te i te stranke, da li su se kadrovske komisije dogovorile i slično, su birani ljudi. Struka tu nije dominirala nad politikom, naprotiv, obrnuto i sada, pa poštenja radi trebalo bi govoriti o struci, a politiku ostaviti u drugom planu jer struka mora da dominira nad politikom ako želimo da pravosuđe bude uspešno, a samim tim i Republika Srbija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a posle njaga narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, stanje u srpskom pravosuđu je teško i mislim da sa tom ocenom će se složiti najveći broj poslanika ovog parlamenta i sa tom ocenom će se složiti najveći broj građana, a naravno, pre svega oni koji u različitim sudskim procedurama imaju priliku ili nepriliku da sudsku zaštitu traže pred redovnim i drugim sudovima u Srbiji.
Na našu nevolju i Evropska komisija je, kao što je to nekoliko puta ovde rečeno, u svom izveštaju za 2003. godinu, apostrofirala stanje u pravosuđu kao jednu od najvažnijih tema kojima bi trebalo da se bavi srpska država, kako ovaj parlament, a tako i izvršna vlast, a takođe i gospodin ministar. Vrlo je važno imati potpuno jasnu svest i predstavu o činjenicama. Te činjenice, naravno, da predstavljaju uzroke ovakvog stanja. Godine 2000. stanje u pravosuđu bilo je na najnižem civilizacijskom nivou u dvadesetom veku u srpskoj državi. Na tako niskom nivou nije bilo čak ni za vreme vladavine Josipa Broza, kada je i
gospodin ministar bio sudija.
U čemu se sastoji to strašno, usuđujem se da kažem, stanje pravosuđa. U tome što je vlast koja je postojala u Srbiji u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, uspela da pravosudni sistem do temelja kompromituje i iskompromituje. Tako što je pronašla dovoljan broj lojalnih sudija ili kako se to kaže, nosilaca pravosudne vlasti, koji su pristali da učestvuju u "izbornim krađama, koji su pristali da učestvuju u falsifikovanju izborne volje građana, koji su pristali da učestvuju u falsifikovanju naših života i vaših, kao i mog".
Zbog toga je ugled koji je pravosuđe imalo u Srbiji krajem 2000. godine bilo taman toliko koliki je ugled imao Slobodan Milošević i ova gospoda koja dobacuju ovde, a koja su ga podupirala, kao njegovi poslušnici u vlasti koja je oborena 5. oktobra 2000. godine.
Naravno da je jedan od najvažnijih procesa koji su započeti 5. oktobra bio pokušaj da se pravosuđu vrati dostojanstvo i da se vrati suštinska nezavisnost. Taj pokušaj je rezultirao donošenjem Zakona iz 2001. godine, na veliku žalost Demokratske stranke, Zakona koji nije uspeo da onoliko duboko zadre u bolesno tkivo srpskog pravosuđa koliko je Demokratska stranka to želela. Onda je važno suočiti se sa sledećom činjenicom, kakvo je bilo stanje pravosuđa u proleće 2003. godine. Samo ću dve ilustracije da navedem.
I dan-danas protiv jednog od zamenika Republičkog javnog tužioca u to doba teče krivični postupak zbog osnovane sumnje da je bio korumpiran od strane najveće organizovane kriminalne bande u Srbiji. Druga slika i druga ilustracija, posle pokušaja atentata na pokojnog premijera Zorana Đinđića ovde, u predgrađu Beograda pred "halom" koja se sada završava, izvršilac tog krivičnog dela poznat pod nadimkom Bagzi pušten je iz pritvora sa obrazloženjem da ima da završi neodložne službene poslove - pustio ga je istražni sudija uz saglasnost tužioca. To su ilustracije koje govore vrlo dobro i vrlo slikovito i vrlo plastično o
tome u kakvom je stanju bilo pravosuđe u proleće 2003. godine. Onda se desila tragedija, jer je poginuo Zoran Đinđić i to je tragedija za celokupnu naciju i za sve nas koji smo ga duboko poštovali i voleli, ali i za one koji ne zbog toga već što je Zoran Đinđić bio predsednik Vlade Republike Srbije.
Kada kažete gospodine ministre da za vreme vašeg radnog veka nikada izvršna vlast nije imala ovolike ingerencije u pravosuđu, biću slobodan da nijednom za vreme vašeg radnog veka nije ubijen predsednik Vlade, pa da bi izvršna vlast imala potrebu da preuzme određene ingerencije nad sudskom vlašću.
To što se desilo posle atentata jeste, kako se to kaže u uobičajenom jeziku, samoodbrana ili ako hoćete pravno - tehnički, nužna odbrana koju je ne Vlada Republike Srbije, nego država Srbija preduzela da bi se zaštitila. Država Srbija je morala da donese ovakve propise da bi obezbedila eventualnu zaštitu svojih građana, ali i ustavnog poretka. To su činjenice.
Sada govorimo o stanju koje postoji godinu dana posle svega ovoga o čemu sam govorio. Možemo debatovati o tome da je potrebno menjati propise, a o suštini onoga što ste mi predložili i o suštini primedaba koje poslanici imaju na vaš predlog izmena Zakona ćemo govoriti kada se o ovom zakonu u pojedinostima bude raspravljalo.
Ovde bih pročitao kvalifikaciju posledica izmena propisa koju ste vi dali obrazlažući predloge izmena zakona koje ste nam ovde dostavili, gde kažete, a mislim da je to suština stvari: "Da se ovim izmenama zakona otklanjaju štetne posledice uzrokovane delovanjem Veća za sudsku upravu za koju je Ustavni sud našao da nije konstituisana u skladu sa Ustavom, kao i da je to", a ovo je najbitnije, "izazvalo nesigurnost u pravnom poretku, a izvršeni izbori na predlog tog tela još više pogoršali ionako loše stanje i nezadovoljstvo u sudovima".
Pitam vas gospodine ministre, na osnovu čega ste vi utvrdili nepostojanje zadovoljstva u sudovima? Koju ste vi proceduru sproveli da biste utvrdili postojanje nezadovoljstva, pretpostavljam sudija, pa, kada kažete u sudovima? Da li ste gospodine ministre čuli da je juče predsednica Vrhovnog suda imala sastanak sa predsednicima okružnih sudova i da je sa tog sastanka potekla inicijativa ili vapaj ovoj skupštini i vama, pre svega, da bude "skinut" sa dnevnog reda ovaj set zakona, odnosno izmena zakona. Nadam se da ćete biti ljubazni da nas obavestite o tome kako ste utvrdili postojanje gore rečenog nezadovoljstva.
S druge strane vas molim da nas uputite, pošto mi očigledno sa tim činjenicama nismo upoznati, u čemu se sastoji pogoršanje funkcionisanje sudova u poslednjih godinu dana. U čemu se sastoji smanjenje ažurnosti sudova, koje statistike gospodine ministre vas upućuju na donošenje ovakvog zaključka, a koji ste bili slobodni da nam date u obrazloženju ovih zakona.
Želim da zaključim. Na ovaj način, kao što je to gospodin Ristić rekao, zakonom ćete, ili imate nameru da "razrešite određeni broj predsednika sudova i zamenika tužilaca". Na ovaj način kršite Ustav, gospodine ministre, vi, predlažući, ali naravno parlamentarna većina ukoliko ovakve predloge bude usvojila. Kršite član 13. Ustava koji garantuje jednakost pred zakonom svakome.
Zakoni i propisi na osnovu kojih je izvršen izbor predsednika sudova su bili predmet ocene ustavnosti. Međutim, rezultat Odluke Ustavnog suda nije takav da dovodi do razrešenja ovih sudija.
Zašto gospodine ministre i, ili ko je već nadležan ne pokrenete postupak za razrešenje svih ovih kritičnih predsednika sudova, pa da se u redovnom postupku za razrešenje utvrdi da li postoji njihova nestručnost, da li postoji njihova nepodobnost, da li postoji njihova nesposobnost i da li su oni kršili zakon?! Postoji loš običaj, koji se ustanovljava u ovom parlamentu, da se donose zakoni koji su suprotni Ustavu. Ponekad Ustavni sud reaguje - a šta će biti ako danas parlamentarna većina donese ovakve izmene zakona, to ćemo tek da vidimo.
Rešenje sveobuhvatnog stanja u pravosuđu moguće je jedino sprovesti u ustavnim promenama. Nalazimo se u proceduri donošenja novog ustava. Ono što je nužno ustanoviti jeste istinska nezavisnost pravosuđa, koja se naravno oličava u nezavisnosti i slobodi sudija da vrše svoj posao i svoju funkciju.
Ali, s druge strane, utvrđivanjem jasnih mehanizama koji će moći da daju veliki odgovor na pitanje kako će se odgovornost sudija, koja je druga medalja nezavisnosti, moći na efikasan, tačan i pouzdan način da utvrđuje.
I na samom kraju, moguće je, gospodine ministre, da mi nemamo iste vrednosne sudove. Ja smatram da su ljudi koji su posle vanrednog stanja ili u vreme vanrednog stanja, posle ubistva premijera prihvatili da budu na najodgovornim pravosudnim funkcijama, ljudi kojima je potrebno odati svako priznanje i počast, jer su svoje glave stavili na panj. Ja imam rezervu prema ljudima koji su sudili za verbalni delikt, gospodine ministre, jer se to sa mojim vrednosnim kodom nikako ne može spojiti. Hvala vam lepo.