Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, s obzirom na to da je poslaničkoj grupi DS ostalo relativno malo vremena, koncentrisaću se samo na određene primedbe koje imam na zakone i ponovo izražavam svoje nezadovoljstvo što se ovako velikom broju zakona, velikom broju značajnih zakona govori u spojenoj raspravi, samo sa jednim vremenom, jer nam ne omogućava da kažemo sve primedbe, iznesemo sve ono što bi želeli da uputimo ministru i vama i ukažemo na propuste koji su ovim zakonom, po meni, učinjeni.
Prvo ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa. U članu 2. se predviđa da se poveća broj pozivnih članova za dva i da to budu tužioci. Mislimo da je ta odredba dobra, da poboljšava Visoki savet pravosuđa i svakako je ne treba menjati. Ono što je sporno jeste činjenica da se članom 3. Predloga briše stav 2. kojim se, faktički, dovodi u pitanje sastav ostalih pozivnih članova, jer se u neku ruku onemogućava da u njegovom sastavu budu zastupljene sve sudije i faktički se postavlja monopol sudija Vrhovnog suda, koji jedino mogu biti članovi Visokog saveta pravosuđa.
Smatramo da ova odredba nije dobra, ali da je konkertno postavljena isključivo iz jednog razloga, a to je na insistiranje sudija Vrhovnog suda.
Do čega mi sada dolazimo? Dolazimo do toga da Visoki savet sada broji 7 sudija Vrhovnog suda. Veliko personalno veće, devet sudija Vrhovnog suda. Nadzorni odbor, pet sudija Vrhovnog suda. Visoki savet imenuje i unapređuje. Podsetiću vas da Veliko personalno veće utvrđuje razloge za razrešenje i penzionisanje, a Nadzorni odbor pokreće postupak. Sve to rade isključivo sudije Vrhovnog suda!
Ovde je, zaista, prekršen osnovni princip zastupljenosti i teritorijalne, ali isto tako i zastupljenosti sudija u svim stepenima sudstva. Posebna primedba je činjenica da postoji neustavna odredba u Predlogu zakona, to je da se u roku od 30 dana biraju novi članovi Visokog saveta, što umnogome dovodi u pitanje ustavnost ovog zakona, jer se krše osnovni principi i osnovna načela na kojima počiva naš Ustav.
Molila bih vas da intervenišete ukoliko su upadice neukusne.
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite poslaniku da izlaže.)
Odredbom člana 15. stav 2. utvrđuje se da predsednicima sudova koji su izabrani po Zakonu iz 2003. godine prestaje dužnost predsednika suda za koju su izabrani i nije saglasna sa načelima o vremnskom važenju Zakona i pravnom dejstvu Odluka Narodne skupštine. Retroaktivno oduzimanje dejstva skupštinskim odlukama otvara nesagledive posledice po ustavnost i zakonist u ovoj zemlji. Posledice prestanka dužnosti predsednika neotklonjive su. Suštinski, član 15. stav 2. Predloga znači - razrešenje od dužnosti predsednika sudova, a za to je zakonom i Ustavom propisan postupak.
Usvajanje ove odredbe značilo bi istovremeno donošenje pojedinačnih akata uz razrešenje van procedure, direktnom primenom zakona, što je nedopustivo, kako sa stanovišta domaćeg pravnog sistema, tako i 26.12.2003. godine, podsetiću vas gospodine ministre, ratifikovanom evropskom konvencijom o osnovnim ljudskim pravima i slobodama, sa deponovanim ratifikacionim dokumentima od 3. marta 2004. godine i obavezama koje je država time preuzela, a u vezi sa članom 10. Ustavne povelje i članom 4. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ono što je posebno interesantno je činjenica da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku i da u prelaznim i završnim odredbama izričito stoji da stupa na snagu jedan dan nakon objavljivanja. Ne razumemo toliku hitnost u ovom zakonu koji je izuzetno značajan, da se čak smetnulo sa uma da se konsultuju i najviše institucije pravosuđa u našoj zemlji, jer samim tim ovi propusti bi verovatno mogli biti i otklonjeni.
Ono što je posebno interesantno je i činjenica da, ukoliko bi se pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom, znate i sami da odluka Ustavnog suda koja bi ovu odredbu, a sasvim sigurno je da će tako biti, proglasila neustavnom, faktički ne bi imala nikakvo pravno dejstvo, jer kao što znate, odluka Ustavnog suda ne može imati retroaktivno dejstvo na pojedinačne akte, što znači da oni koji su ponovo izabrani, iako su prethodno razrešeni protivustavnom odlukom, ostaju na funkciji.
Vrlo ozbiljna primedba i činjenica da se u ovim zakonima, sasvim sigurno, nije vodilo računa o interesima pravosuđa, nego pre svega se radilo saglasno očekivanjima svoje partije i politike koje želi u ovom trenutku da se sprovede. Nemoguće je neizvesti zaključak zbog čega se sve ovo danas radi. Očita je želja da se kompletna sudska vlast prenese na Vrhovni sud u Beogradu i na takav način izvrši kompletna kontrola pravosudnih funkcija i pravosuđa u Srbiji.
Smanjuje se dužina mandata predsednika sudova, što znači da sve sudije izabrane 2001. godine brzo dospevaju na promenu, pojačavaju se odredbe za nezavisnost sudija. Poruka je - razbucati sve, smeniti sve, postaviti svoje i zaštititi ih zakonom za čiju promenu ćemo verovatno morati čekati dovoljno vremena.
Zaista molim sve poslanike da dobro razmisle o ovome, jer nikom od nas nije u interesu tolika politizacija pravosuđa i sudstva u Srbiji u ovom trenutku. Posebno se obraćam poslanicima G17 plus, koji su već jednom, sasvim sam sigurna, naseli na predlog i glasali za zakon o pomoći haškim optuženicima.
Bili ste ovlašćeni predlagači, a da li je neko od vas glasao ili ne, to zaista ne mogu da izbrojim prilikom tapkanja, niti je to moj posao, ali sasvim izvesno znam da je jedan od predlagača bio gospodin Paunović. Naravno, želela bih da vas zamolim da razmislite, da ne dozvolite da ovakve odredbe ovog zakona budu usvojene, jer svima nama to svakako ide na dušu.
Kao član Građanskog saveza Srbije... (uuuuu) To uuuuuuu ne priliči Skupštini, pa ma od koga dolazilo. Molila bih da na uuuuu gospodin predsedavajući izrekne opomenu.
Danas je za ovom govornicom ministar rekao da se pravi zakon sa kojim se ulazi u Evropu. Danas je za ovom govornicom ministar rekao da pravimo zakon koji će unaprediti pravosuđe. Ponavljam, kao član Građanskog saveza Srbije imam obavezu da kažem da je gospodin ministar tokom vršenja svoje sudijske funkcije, čovek koji je poslednji doneo presudu o zabrani jedne knjige. Uspela sam da pronađem jednu koja, iako je odluka glasila da sve knjige treba spaliti, je sačuvana. Našli smo je u Narodnoj biblioteci i Univerzitetskoj biblioteci. Podestiću vas, radi se o knjizi Nebojše Popova "Kontrafatum".
Presuda je glasila: knjigu treba spaliti, a onda, kada se potvrdio ovom presudom, gospodin ministar je dobio mogućnost da sudi u jednom vrlo značajnom sudskom postupku. Naravno, bio je predsednik sudskog veća 1985. godine u procesu protiv "beogradske šestorice", odnosno grupe tadašnjih disidenata.
(Dobacivanje iz sale: Tema.)
Tema je potpuno aktuelna, jer govori o tome da, dok je ministar bio sudija, nije sudio po zakonu, već u skladu sa očekivanjima partije i politike, što se radi i sada, dok se predlaže ovaj zakon.
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se temi.)
U obrazloženju te presude stoji "da su osuđeni zbog osnivanja nezakonitog sindikata i neobjavljenih tekstova. Okrivljeni su od 1982. do 1984. godine svojim napisima i govorom zlonamerno i neistinito prikazivali društveno-političke prilike kod nas, tako što su okrivljeni Milić i Olujić čitali svoje tekstove i usmeno govorili, pred većim brojem lica, na ilegalnim sastancima u privatnim stanovima, koji su oni organizovali, pri čemu su okrivljeni neistinito prikazivali tekovine naše Narodnooslobodilačke borbe i socijalističke izgradnje i ulogu KPJ i njenog rukovodstva i ličnost i delo predsednika SFRJ Josipa Broza Tita", stoji, između ostalog, u presudi gospodina ministra Zorana Stojkovića.
Danas je za ovom govornicom gospodin ministar rekao da se ne može odgovarati za izneto mišljenje. Njegova presuda i današnji predlozi govore suprotno.
