Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Ristić želi reč?

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, ovo je nastavak koncepcijske razrade načina profesionalne selekcije koja treba da se obavi u pravosuđu. Dakle, ne postoji spor između ljudi koji prate rad pravosuđa, da u pravosuđu stanje nije zadovoljavajuće, pre svega, zbog veoma dugog trajanja sporova i predmeta, koji imaju krivičnu konotaciju, ali je to višeslojni problem. Jedan je problem povezanosti pojedinih sudija sa pojedinim političkim ili finansijskim centrima moći, što je daleko manji problem od nestručnosti i neažurnosti sudova.
Dakle, u srpskom pravosuđu zaista radi veoma veliki broj korektnih i kvalitetnih sudija, ali je isto tako činjenica da ne postoji sistem po kome bi se sudije na pravi način profesionalno izgrađivale, od dolaska mladih ljudi kao pripravnika, od toga kako rade kao stručni saradnici, do izbora sudije koji bi bio mentor iz redova sudija višeg suda.
On bi pratio njegov rad, usmeravao ga ka stručnom i naučnom usavršavanju, pomagao mu u izradi naučnih radova, analizi predmeta i na taj način podizao efikasnost. Činjenica je da postoji veoma veliki broj predmeta koji čeka presuđenje, gde su rasprave okončane, a presude nema, ali isto tako je činjenica da postoji veoma veliki sistemski propust u izvršenju već dosuđenih predmeta, odnosno u izvršenju donetih presuda.
Da bi se sve to izbeglo moramo da izvršimo promenu načina praćenja kvaliteta rada sudija i načina praćenja napredovanja sudija kroz pravosuđe. Predlog je da Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke prilikom izbora sudija na pravosudne funkcije, podatke za ocenu stručnosti i dostojnosti kandidata, od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci. Ako je kandidat obavljao pravne poslove kao samostalnu delatnost, potrebne podatke dostavlja sam kandidat, uz molbu. Visoki savet pravosuđa utvrđuje na osnovu kojih podataka se može ocenjivati stručnost i dostojnost kandidata za vršenje sudijske dužnosti. Pribavljene podatke za ocenu stručnosti i dostojnosti kandidata Visoki savet pravosuđa dostavlja sudu za koji se kandidat bira, a po pribavljenom mišljenju o stručnosti i dostojnosti kandidata, koje utvrđuje sednica svih sudija.
Predloženim amandmanom precizira se način pribavljanja podataka za ocenu stručnosti i dostojnosti kandidata za sudijsku dužnost. To se odnosi na napredovanje kandidata iz nižeg suda u viši sud. Obrazloženje koje je ponuđeno uz predlog Vlade je neprihvatljivo i odnosi se uglavnom na kandidate koji dolaze iz redova pravosuđa. Na taj način nema se uvid u rad, kvalitet i stručnost onih kandidata koji dolaze van pravosuđa. Složićemo se svi da svi kandidati moraju da imaju jednaku mogućnost ocene kvaliteta i stručnosti, i jednaku prohodnost na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma u pravosuđu.
Na ovakav način uz ocenu dosadašnjeg rada pre napredovanja, uz "evalvaciju" onoga što predstavlja dosadašnji rad kandidata, obezbediće se merila i kriterijumi za napredovanje i profesionalnu selekciju.
Profesionalna selekcija u pravosuđu je nužna. Podržavam je i mislim da je podržavaju i svi članovi srpskog Parlamenta. Zato mislim da su ponuđena rešenja i koncepcijski moguća i ustavno i zakonski potpuno prihvatljiva. Hvala.

Hvala vama.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Radojle Bukvić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, reč ima poslanik Radojle Bukvić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, nisam pravnik, ali amandman na član 7. Predloga zakona o sudijama, odnosno član 44. Zakona o sudijama, predložio sam iz čisto praktičnih razloga i iskustva firme u kojoj ja radim, FAS iz Arilja, koja je vodila sudske postupke protiv određenih rukovodećih ljudi i pojedinih firmi u periodu 1991-1994. godine, kada je Fabrika oštećena za, negde, oko 4 miliona maraka.
Predložio sam amandmanom brisanje reči "dostojnost". Ako znamo da reč "dostojnost" između ostalog znači - lojalnost, poslušnost itd. a može značiti i političku podobnost, zbog toga sam predložio da se prilikom izbora i imenovanja sudija u obzir uzmu mišljenja o moralnim, stručnim i radnim osobinama kandidata.
Iz dosadašnjih iskustava, koja je firma stekla iz postupaka koje je vodila, zaključili smo da su nam i sudije u proteklom periodu, i sudovi, bili dostojni, odnosno lojalni i da su na sudstvo imali uticaja određene političke strukture, a pogotovo u periodu 1990-1994. kada su određeni ljudi iz Zlatiborskog okruga, iz političke partije JUL-a, vršili veliki uticaj na pravosuđe.
Da nam se to ubuduće ne bi događalo predložio sam praktično tehničku izmenu člana 44. umesto sadašnjeg člana 44. koji glasi:
"Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci"; treba da stoji, po mom predlogu, samo preformulacija:
"Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o moralnim, stručnim i radnim osobinama kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice sudija suda o stručnim i radnim rezultatima kandidata."
Mi smo i u proteklom periodu imali primer da su sudovi i sudije stvarno dostojni, pogotovu ako se imaju u vidu postupci koji se vode oko "Ibarske magistrale", "atentata" na Vuka Draškovića u Budvi, "Ivana Stambolića", "Slavka Ćuruvije" i ostalih.
Da toga ubuduće ne bi bilo, sudije, a i sudovi moraju biti i moralni, stručni i sposobni, a ne dostojni i politički podobni, kao što je to bilo u proteklom periodu.
Ovih dana radikali su nam ovde "solili" pamet i pričali o njihovim stavovima, o zalaganju za građane Srbije (i žao mi je što su izašli), ali oni i danas praktično bojkotuju rad ovog parlamenta.
A znamo da su i oni u proteklom periodu bili ti koji su uticali da nam sudije i sudovi budu dostojni, pa se nadam da će građani Srbije umeti to da cene i da neće na sledećim izborima glasati za njihovog kandidata, gospodina Tomislava Nikolića. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Poštovani poslanici, podržavam član 7. tj. da se povremeno kontroliše radna, moralna i stručna sposobnost sudija.
Ispričaću samo jedan tragičan slučaj, koji se dogodio 13. maja 2000. godine, kada je na Novosadskom sajmu ubijen predsednik Vlade Vojvodine Boško Perošević. Tog tragičnog trenutka nas dvojica smo obilazili Sajam. Kada smo završili obilazak on se na izlazu zadnje hale zaustavio na trenutak, da telefonira, a ja sam napravio dva-tri koraka i odjekinuo je pucanj. Okrenuo sam se i video da je Boško Perošević pao!! Ubica nije protrčao na izlaz pored mene, nego se vratio i protrčao kroz čitavu halu, prošao pored čitavog obezbeđenja, koje je bilo tada oko Tomića, ali jedan mladi milicioner ga je stigao, oborio i uhvatio!
Na prvom saslušanju ubica je doslovno izjavio, uz prisustvo istražnog sudije i svedoka: "Ja sam mogao da ubijem koga sam hteo. Odabrao sam Boška Peroševića, jer je najmlađi, najperspektivniji i najveći protivnik naše politike, i zato sam ga ubio". Kod njega su našli: crtež na kome je nacrtao mesto gde će izvršiti ubistvo, put kuda će da beži, i pripremu za ubistvo, gde je metak u pištolju koji je imao dužu cev, samo jedan metak je, bio narezan, napravio krst i od tog metka napravio dum-dum metak - pucajući Bošku Peroševiću u potiljak on ga je u stvari, što bi medicinari rekli, "dekaptirao" i trenutno ubio.
Prema tome, on je hladnokrvno izvršio ubistvo koje je planirao i rekao zašto ga je ubio. Suđenje je izvršeno...

Molim vas da se vratite na amandman. Izvinjavam se.

Zato podržavam amandman, da se moralni kvaliteti sudija provere.
Sudija, koja je sudila u vreme lustracije koju je sprovodio Vladan Batić, kada su sudije proganjane, kada je 90% predsednika sudova smenjeno i oterano, praktično čovek iz koga je uvek izbijala neka mržnja, čovek koji verovatno u sebi ima zle krvi, jer samo zli ljudi mogu da proganjaju i smenjuju kako je on to radio, a da dovode poslušnike, suđenje je završila na sledeći način: "Sudija je osudila ubicu na trajno lečenje"!!
Sve vreme postupka, nijednog momenta, ja, kao ključni svedok, koji sam stajao pored Boška Peroševića, nisam pozvan. Ona ga je osudila na "trajno lečenje".
Na pitanje novinara - kako može da se sudi ubici a da niko od svedoka ne bude pozvan, lakonski je odgovorila - ne mogu političari da budu svedoci?!
Prema tome, moje pitanje je, zbog pravde i istine, žao mi je što ministra nema ovde, kako može postupak da se obnovi i kako može taj sudija uopšte da sudi, koji je sudio ne držeći se ni sudijske etike, ni morala, ni struke, već je sudio samo da bi se dodvorio tadašnjem ministru, koji je lustrirao sudije!!
Prema tome, ovo je jedan od tragičnih slučajeva, gde se sudi kada su sudije pod lustracijom. Nadam se da će ovim zakonima sudije stvarno biti nezavisne i suditi po zakonu i po sudijskoj etici, a ja ću insistirati na tome da se taj postupak obnovi i da se donese presuda u skladu sa zakonom.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, poslanik Ristić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, predložio sam izmenu u članu 8. st. 2, 3. i 4. koji bi trebalo da glasi: "Sudiju bira Narodna skupština na obrazloženi predlog Visokog saveta pravosuđa, koji sadrži veći broj kandidata od broja sudija koji se biraju.
Ako se na objavljeni oglas za određeno sudijsko mesto prijavilo više od pet kandidata, Visoki savet pravosuđa predlaže najmanje tri kandidata za izbor sudije na određeno sudijsko mesto. U slučaju da se prijavi manji broj kandidata, Visoki savet pravosuđa predlaže najmanje dva kandidata na određeno sudijsko mesto, osim u slučaju kada se prijavi samo jedan kandidat.
Ako nijedan od predloženih kandidata ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa novim kandidatima."
Šta je suština ovog amandmana?
Prema Ustavu i zakonu Narodna skupština bira i razrešava sudije i po ovom zakonu predsednike sudova. Da bi Skupština zaista birala sudije i predsednike sudova, da bi to bio izbor, onda mora da postoje najmanje dva kandidata da bi smo se opredelili za jednog od najmanje dva kandidata.
Dosadašnja praksa je pokazala da je Visoki savet pravosuđa za svako sudijsko mesto dostavljao samo jedan predlog, koji inače nije bio ni obrazložen.
To znači da je Odbor za pravosuđe i upravu dobio predlog Visokog saveta pravosuđa bez obrazloženja zbog čega je upravo taj kandidat izabran, mislim na sve one koji su prijavljeni, odnosno između svih prijavljenih kandidata, po čemu je on to bolji, kvalitetniji i zbog čega zavređuje naše poverenje, da mu poverimo ovako značajnu funkciju, da u ime naroda donosi presude i odlučuje o tome.
Dakle, na ovaj način bi se poboljšao kvalitet prijema i izbora na sudijska mesta, jer bi Skupština imala obrazloženi predlog koji je poverljiv. Ukoliko se ne složimo, ukoliko se Skupština ne složi sa takvim izborom, u tom slučaju može da vrati Visokom savetu pravosuđa na drugačiju odluku.
Smatram da Skupština ima pravo da vrši uvid u kandidature, u biografije, u obrazloženje zašto je i na koji način i kojom metodologijom došlo do izbora, kako bi se opredeljivala.
Isto tako, smatram da je ponuđeno rešenje u ovom zakonu, da se na osnovu zakona menjaju predsednici sudova, upravo kontradiktorno sa ovim zakonskim predlogom, da Skupština bira i razrešava sudije i predsednike sudova na isti način. Ako se Vlada zalaže da Skupština bira i razrešava sudije poimenično na predlog Visokog saveta pravosuđa, nije jasno zašto istovremeno predlaže da se neodređeni broj sudija, predsednika sudova razreši samo iz razloga što je biran pred istom ovom Skupštinom u određenom periodu.
Postavlja se pitanje - kako bi te razrešene sudije, odnosno predsednici sudova ostvarili svoja radna prava. Ne može se na osnovu zakona direktno primeniti i ostvariti pravo i donositi odluke, jer to mora da bude na osnovu organa pravosuđa kako je to zakonom utvrđeno. Hvala vam.