Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik je povukao ovaj amandman, tako da o njemu nema rasprave.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Milan Marković.

Koleginice i kolege, evo šta je moj predlog. Već u samom obrazloženju jednog od ovih predloga izmena i dopunama zakona i sam predlagač - Ministarstvo pravde je navelo kao jednu opasnost, koja postoji i kod nas, koja je primećena i u nekim drugim državama, da to nezavisno pravosuđe na neki način postane i nešto što  nikako ne bismo želeli, odnosno staleški i konzervativno zatvoreno, bez ikakve kontrole i bez ikakvog uticaja, kakav je logično i normalno da postoji u demokratskim društvima. Ne mislim na uticaj drugih grana vlasti, nego na uticaj javnog mnjenja, države na ono što se u okviru tog pravosuđa radi.
Naravno, sada tu treba predvideti izvesne instrumente kako bi se u okviru ove grane vlasti, kao što to postoji u zakonodavnoj vlasti, kao što to postoji u izvršnoj vlasti, uspostavile neke kontrole. Naravno, ukoliko nećemo da ta kontrola bude kontrola izvršne ili zakonodavne vlasti nad sudskom vlašću, - a nećemo, jer smo pristalice principa podele vlasti, onda moramo napraviti takve mehanizme da kontrola postoji unutar same sudske vlasti.
Amandmanom na član 12. pokušao sam da promovišem jedan od principa ili od elemenata koji bi mogli da utiču na tu vrstu kontrole, a to je, da predsednik suda ne može biti izabran na istu funkciju, za predsednika istog suda, više od dva puta. To nije ništa novo. Takva ograničenja postoje za mnoge funkcije i kod nas i u inostranstvu. Razlozi su manje-više svima poznati.
Nema potrebe da neko obavlja jednu funkciju osam, deset, petnaest, dvadeset godina. Čovek se potroši. Pitanje je koji su motivi nakon osam godina rada.
S druge strane, to može biti izvor izvesnih zloupotreba. Moguće je da neko za tih osam ili više godina svog predsednikovanja u nekom sudu napravi i neku vrstu oligarhije koja bi vladala tim sudom na način koji svakako ne želimo. Ako je on, pak, izuzetno dobar, on će napredovati u sud višeg ranga, pa će možda i u tom sudu višeg ranga postati predsednik suda, pa će ići u sud još višeg ranga, pa će i tamo možda postati predsednik suda. Znači, mi ovim samo sprečavamo nešto što ne želimo, što može da se desi loše, a ništa dobro ne poništavamo.
S druge strane, treba dati šansu većem broju ljudi. Mi imamo izuzetno dobrih i kvalitetnih sudija i mnogi od njih bi mogli da budu izuzetno dobri predsednici sudova. !Ajmo da utvrdimo to ograničenje! ajmo da kažemo: ne može više od dva puta da se bude predsednik suda - pa da vidite da će ta nova snaga koja se pojavi svakih osam ili svake četiri godine, ta nova energija, uvek otići korak dalje, ne zbog toga što je prethodnik bio loš, nego zbog toga što je novo uvek bolje, zbog toga što je smenjivost princip.
Smenjivost nije princip sam po sebi, smenjivost je vrednost koja doprinosi poboljšanju kvaliteta u svim oblastima, pa tako i u pravosuđu.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, u članu 66. stav 1. Predloga zakona, koji je ponudila Vlada Republike Srbije, stoji da se mandat predsednicima sudova skraćuje sa pet na četiri godine. To je de fakto razrešenje svih predsednika sudova u Srbiji. Dakle, skraćivanje mandata je razrešenje svih predsednika sudova, samo što je odloženo dejstvo ove norme. To znači da Vlada želi po svaku cenu da za svog mandata, ukoliko ostane na vlasti do kraja mandata, a u to sumnjam, po raspoloženju koje vlada u parlamentu, pre svega, radikali su napustili Skupštinu, napustio je i veći broj članova stranke G17 plus, koji se ne slažu sa Predlogom ovog zakona, a imali su veliki broj amandmana, ali su, verovatno pod političkim pritiskom, povukli te amandmane, kako bi očuvali koaliciju do predsedničkih izbora.
Nema nijednog suštinskog opravdanja za skraćenje mandata predsednicima sudova. Upravo je suština da predsednik suda ima duži mandat nego što ima izvršna vlast. Predsednik Vlade i ministri imaju mandat četiri godine, a predsednici suda treba da imaju pet, upravo iz razloga da ista vlast ne bi birala i razrešavala predsednike sudova, na taj način ih zastrašivala, stavljala u izgled nešto loše da bi ih politički potčinila.
Zalažem se da ostane mandat od pet godina za predsednike sudova, a podržavam amandman gospodina Milana Markovića, koji je obrazložio suštinu predloženih izmena i mogućnost da se putem profesionalne selekcije, mogućnost da za predsednike sudova dođu mladi ljudi, da dođe do promena, kako bi se u toj međusobnoj kompeticiji i takmičenju najbolji ljudi birali za najodgovornija mesta u pravosuđu.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo, pričati o političkom potčinjavanju predsednika sudova posle strahovlade u oblasti pravosuđa, koju je sprovodio gospodin Vladan Batić, prosto je neumesno.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Član 15. je smešten u prelazne i završne odredbe ovog predloga i njegova sadržina predlaže da predsednicima sudova, koji su izabrani po Zakonu o izmenama iz marta 2003. godine, prestaje dužnost predsednika suda.
Amandmanom sam predložila da se ovaj stav u Predlogu zakona briše, i to iz nekoliko razloga. U obrazloženju Predloga zakonodavac kaže da je razlog predlaganja stava 2. - da se uklone posledice delovanja organa za koji je Ustavni sud našao da su protivustavne. Naravno i ja, a i zakonodavac mora da se drži odluke Ustavnog suda, ali po meni to ne znači da je zakonodavac vlastan da predloži normu koja takođe neće biti u skladu sa Ustavom. Ustav Srbije propisuje da sudska vlast pripada sudovima, po članu 9. stav 1. i stav 4. Ustava, a po članu 73. stav 1. tačka 10. Ustava, Narodna skupština bira i razrešava predsednike i sudije.
Zakonom ne smeju i ne mogu da se razrešavaju funkcioneri. Oni se samo postavljaju. Zakon treba da predvidi opšta pravila i način kako će to da se radi. Naročito je nedopustivo da zakon rešava pojedinačne slučajeve. Ako se ne izbriše stav 2. (čl. 151). iz Predloga zakona, Zakon zadire u ustavna rešenja i na takav način krši Ustav.
Na osnovu zakona, svesna sam toga da su neki organi proglašeni neustavnim, i na osnovu zakona čija se izmena traži ovom odlukom da je neustavno rešenje u bivšem Zakonu, treba preduzeti radnju, a preduzete su neke radnje, i pitanje je kako treba otkloniti njihove posledice. Predlog je mogao da bude da se postupak ponovi na zakonom propisan način, a ne da se razrešava zakonom. Mogao je da se odredi rok u kome će to da se uradi i, opet podvlačim, to ne bi bilo neustavno rešenje.
Ovako, ovo rešenje doživljavam kao čist revanšizam, tako da mislim da ćemo posle 20 godina pominjanja suđenja šestorici, ponovo imati razrešenja koja će biti presedan u našoj praksi, ali ovog puta ovaj presedan će ići na dušu G17 plus!

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Da.)

Ne samo na ovaj amandman, nego i na ranije amandmane koje su podnosili uglavnom poslanici Demokratske stranke, mogu da dam samo jedan komentar - najbolje bi bilo da su podneli jedan amandman da sve nosioce pravosudnih funkcija, sudije i zamenike javnih tužilaca u zemlji Srbiji postavlja pravni tim Demokratske stranke, ali kada su u punom sastavu, znači, kada se Tadić i Čeda dogovore.