DEVETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.04.2004.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na treba niko da se boji revnosnog suda srpskog Parlamenta. Svaki put kada neko bude na dnevnom redu ovog parlamenta da bude biran ili da bude razrešavan, treba da mu je čast i ne treba da se boji nijedan predsednik suda i nijedan sudija, ako po Zakonu koji sada ovde razmatramo, mislim na izmene i dopune Zakona, koji ovde dođe pred ovaj parlament da o njemu razgovaramo, ne treba da ima muku, već treba da bude počastvovan.
Zalažem se i prošli put sam rekao da političke stranke imaju konzistentan odnos prema određenom pitanju, a ne da ga menjaju u zavisnosti od toga da li su vlast ili opozicija.
Imali smo prilike da prisustvujemo, mislim na protekle dve ili tri godine, u nekoliko slučajeva, jednom krajnje nekritičkom izboru na nekoliko mesta i u sudovima i u tužilaštvima. Dok su tužioci birani u Parlamentu, podsećam kratko, pokušao sam da osporim izbor okružnog tužioca, zbog toga što sam pred ovim parlamentom dokazao da on nema poslovnu sposobnost i da nije dovoljan kriterijum to što je sekretar ili bivši sekretar DS-a u Čačku, i da sam u vremenu dok je DOS bio jedinstvena koalicija uspeo da ubedim 94 poslanika da ne treba da bude izabran, nažalost, sa 11 glasova razlike!
Zalažem se da sve što se bira i sve što je za državu važno, ako je moguće, da dođe u ovaj parlament i pred sud narodnih poslanika, zato što to jeste sud javnosti i ukoliko se izborimo da toga ovde bude više, imaćemo manje muke u državi.
Dakle, razumem amandman koji je podnet i razumem njegovo obrazloženje, ali sam prosto bio dužan da ovo kažem. Iza svakoga od nas stoji po 15.000 birača, iza svakoga od nas stoji po 30.000 građana Republike Srbije i svako od nas mora da ima snagu da iznese tu odgovornost u ovom parlamentu, za ovom govornicom i u javnim nastupanjima na bilo kom mestu.
Pozivam i vas gospodine ministre i sve druge, kada je god to moguće i kada nešto nije jasno i kada god je moguće da se proveri, onda neka se proveri, i to, pred narodnim poslanicima i u Narodnoj skupštini ili kroz anketne odbore, zato što od toga niko neće imati štetu, a građani će imati koristi. Hvala lepo.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
...
Demokratska stranka

Leila Ruždić-Trifunović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Ja bih podržala ovaj amandman, iz prostog razloga, što mislim da, ako postoji veći broj kandidata da je rešenje prosto demokratičnije, a s obzirom na do da Narodna skupština bira, onda biranje podrazumeva biranje između većeg broja kandidata. Inače bi bilo da Narodna skupština "potvrđuje" ili "odbija". I zato mislim da je ovakvo rešenje prihvatljivije, iz prostog razloga što bismo imali priliku da raspravljamo o kandidatima, da dajemo svoja mišljenja i da stvarno izaberemo boljeg kandidata za koga je većina među nama.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Milan Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovani narodni poslanici, biću kratak, sve je rekao kolega Boško Ristić. Mislim da je ovaj amandman koji znatno može da utiče na dostojanstvo ove Skupštine, u krajnjem slučaju da ne budemo više pod sporom - da li jeste ili nije ustavno rešenje koje je predviđeno Zakonom iz 2001. godine.
Zaista, treba da omogućimo Narodnoj skupštini da bira, a ne praktično da potvrđuje ili odbije da potvrdi onaj izbor Visokog saveta pravosuđa.
Znači, moramo omogućiti Narodnoj skupštini da bira između više kandidata, a to ne može da škodi, to može biti samo dobro - to će jednostavno doprineti da se kvalitet u samom pravosuđu poboljša i da se
tačno utvrdi odgovornost za loše predloge.
Kao član Odbora za pravosuđe, moram da podsetim i kolege, i učestvovali su u svemu tome, a veoma često smo bili razočarani, pa i uvređeni načinom kako je Visoki savet pravosuđa, kako se uopšte komuniciralo sa Odborom za pravosuđe. Naime, stizali su vrlo često predlozi, nije to bio samo slučaj, bio je to slučaj i sa izvršnom vlašću, ali vrlo često su ovoj Nrodnoj skupštini stizali predlozi bez ikakvog obrazloženja, i da smo praktično svedeni na najobičniju glasačku mašinu koja treba nešto da potvrdi ili da odbije.
Ako želimo da budemo, da vratimo dostojanstvo Narodnoj skupštini, u tom smislu treba da podržimo ovaj amandman; treba da insistiramo da postoji više kandidata i da postoji upoređivanje kandidata onih koji pretenduju da budu nosioci najviših pravosudnih funkcija. Hvala.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Milan Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Evo o čemu se radi u ovom amandmanu, dakle, predlagač menja član 52. postojećeg Zakona, stav 2. u kome je predviđeno da predsednik suda pismeno obavesti predsednika Vrhovnog suda Srbije i nadležni odbor Narodne skupštine o tome koje sudije i predsednici neposredno nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek i kada će se to desiti.
Mislim da je potpuno neopravdano, znači, predlagač želi da ovde u stavu 2. izbriše reči "i nadležni odbor Narodne skupštine". Ja zaista ne vidim ni jedan jedini razlog zašto nadležni odbor Narodne skupštine ne bi imao uvid u to kakva je starosna struktura pravosuđa.
Šta ima loše u tome da i mi budemo obavešteni, da i nadležni odbor Narodne skupštine bude obavešten o tome koliko imamo sudija koji su pred penzijom! Nema u tome ništa loše. Ne utiče se time na nezavisnost pravosuđa.
Ili se možda vraćamo na priču da je ovde stvarno napravljeno nekoliko članova koji bi samo trebalo da pokriju ono što je bilo osnovno, ono što je sadržano u članu 15. a to je, da predsednicima sudova koji su izabrani po Zakonu iz 2003. godine, da im prestaje dužnost predsednika suda za koju su izabrani.
Dakle, mi smo članovi Narodne skupštine, narodni poslanici, članovi Odbora za pravosuđe. Molim vas, prihvatite naš amandman. Niko nigde ne traži od nas da se odreknemo tog prava da znamo kakva je starosna struktura pravosuđa. To je stvar logike. Zaista vas molim da prihvatite taj amandman, jer postavlja se pitanje – šta ćemo da radimo na Odboru za pravosuđe?! Kako sada stvari stoje, Odbor za pravosuđe, definitivno, u pogledu svoje uloge, izgubio je sve ingerencije i nema razloga da taj Odbor više i formiramo kao Narodna skupština.

Emilija Krstić

| Predsedava
Izvolite, reč ima ministar pravde u Vladi, Zoran Stojković.

Zoran Stojković

Samo jedno objašnjenje, jer opet se radi nešto što mislim da nije u redu. Ako bi se direktno obaveštavao Odbor za pravosuđe, on bi mogao sutra da to pitanje postavi i na sednici i da eventualno razreši čoveka, a da nije ispunjen uslov. Zato ide predsedniku Vrhovnog suda, on je dužan Personalno veće da obavesti 30 dana pre isteka, pa Personalno veće oceni da li je zaista u redu ili je možda bilo zloupotrebe nekog predsednika i ono obaveštava Skupštinu. Dolazi na Odbor, nije tačno da ne dolazi, samo se ovde pokušava da se spreči, ako bi Odbor direktno obavestio predsednika opštinskog suda, Odbor bi mogao da stavi to na sednicu – da čoveka razreše a da nema uslova.
Znači, obezbeđena je validna kontrola, a normalno ide Skupštini obaveštenje, ono što jeste dužna da uradi. Ostaje onih 30 dana, da se proveri da li je ta informacija tačna ili ne. Hvala.