Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Član važećeg Zakona predviđa posebno o navršavanju radnog veka, pa i u toj odredbi predviđa da se o ispunjavanju uslova pismeno obaveštava predsednik Vrhovnog suda i nadležni odbor Narodne skupštine. Predlog zakona predlaže da se reči "Narodna skupština" brišu. Moj amandman predviđa da se brišu reči "nadležni odbor Narodne skupštine", ali da stoji, "Narodnu  skupštinu".
Moje rešenje je ovakvo iz razloga što po Ustavu jedna od nadležnosti Narodne skupštine je "biranje i razrešenje sudija", pa sam smatrala da, pored toga što se obaveštava Vrhovni sud, tj. predsednik Vrhovnog suda, bio bi red da se obavesti i Narodna skupština.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, po Poslovniku član 82. stav 2. potrebna je jedna trećina narodnih poslanika da bude u sali da bi mogla da se obavlja rasprava. Smatram da je nekorektno, ljudi su se trudili da pišu amandmane, da govore pred praznom salom. Molim vas, utvrdite kvorum!

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Podnela sam amandman na član 10. stav 2. i rešenje u zakonu je dato ovako: "Postupak pokreću predsednik suda, predsednik neposrednog višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe". Predložila sam mojim amandmanom da se reči "ministar nadležan za pravosuđe" brišu iz ove zakonske norme, jer mislim da ministar ne treba da ima ovo ovlašćenje, odnosno mislim da je nedopustiv nadzor izvršne vlasti nad statusom sudija. Zato predlažem da se reči "ministar nadležan za pravosuđe" brišu, a da ostalo ostane. Hvala.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Milan Marković.

Takođe imam amandman na član 10. i povlačim ga, nema potrebe da ga čitate. Pridružujem se amandmanu koleginice Leile Ruždić. Smatram da zalaganje za nezavisno pravosuđe nije konsekventno sprovedeno kroz ovaj predlog izmena i dopuna Zakona, zbog toga što ovaj predlog predviđa da ministar nadležan za poslove pravosuđa može da pokreće postupak za razrešenje sudija zbog nesavesnog i nestručnog vršenja sudijske funkcije ili ukoliko postoje uslovi, kako ih mi za sada još uvek zovemo – za navršenje radnog veka.
Dakle, mislimo da to nije u skladu sa onim o čemu smo pričali, o čemu ste vi pričali kada ste predlagali ovaj zakon.
Mislimo da bi krajnje korektno bilo da prihvatite ovaj amandman i da taj deo koji se odnosi na ministra, odnosno na njegovo ovlašćenje - da on može da predlaže razrešenje kada za to postoje razlozi, da se taj deo briše, jer to je direktno mešanje i nadzor, koji nije u skladu sa našim zajedničkim opredeljenjem, od strane ministra, od strane izvršne vlasti prema pravosuđu. Hvala.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, smatram da ovakvo rešenje daje velika ovlašćenja ministru pravde koji može da pokreće postupak za razrešenje sudija, mada nije utvrđeno kako ministar pravde dolazi do podataka o tome prema kom sudiji treba da se pokrene postupak. Merila, kriterijumi i samo postupanje i informisanje ministra pravde nije definisano zakonskim propisima. Ovakva jedna norma ostavlja mogućnost za voluntarizam i ostavlja mogućnost da izvršna vlast pritiskom na sudije, i to pokretanje postupaka za razrešenje, ostvari kontrolu nad pravosuđem.
Sudije moraju da budu nezavisne i samostalne u svom radu, kako prema drugim granama vlasti ili prema drugim vlastima, tako i da imaju unutrašnju nezavisnost da sudije koje sude u sudovima nižeg ranga budu suštinski nezavisne od sudija i predsednika sudova višeg ranga. Da bi se ovo ostvarilo, morala bi se koncepcijski drugačije postaviti organizacija pravosuđa, organizacija sudske vlasti.
O tome će biti reči kada budemo raspravljali u pojedinostima o Zakonu o Visokom savetu pravosuđa, jer samo ukoliko se obezbedi suštinski legitimitet i poverenje u sudske organe, koji ocenjuju sudije prilikom njihovog izbora i razrešenja, moguće je dobiti suštinski nezavisno pravosuđe. Na ovaj način postoji mogućnost i opasnost od politizacije pravosuđa, a DS se protiv toga iskreno bori.