Dame i gospodo narodni poslanici, stavljanje 6. tačke na dnevni red ove sednice voljom skupštinske većine, moram se pridružiti nekim ocenama koje su pojedini narodni poslanici izneli pre mene, jeste svojevrsno poniženje za Narodnu skupštinu Republike Srbije, jeste i silovanje Skupštine i jeste prilično grubo kršenje jednog od osnovnih demokratskih načela, a to je načelo o podeli vlasti.
Razloge zašto je ovaj zakon vraćen ponovo na dnevni red predlagač, odnosno resorni ministar Mlađan Dinkić nije krio od narodnih poslanika i rekao je da je to što je na ovaj zakon usvojen određen broj amandmana. Jedan od amandmana koji je usvojen bio je i amandman narodnih poslanika SRS.
Međutim, osnovni cilj ponovnog stavljanja na dnevni red ovog zakona jeste da se obezbedi tačno onoliko sredstava u budžetu Republike Srbije koliko je predvideo ministar finansija.
Zbog usvajanja nekih od amandmana, a poslanici SRS su glasali za sve amandmane koji su smanjivali finansijsko opterećenje građana Republike Srbije, zakon je vraćen, da bi tačno 17,8 mlijardi dinara, koliko je predviđeno usvajanjem ovog zakona, bilo namireno u budžetu.
Osnovna stavka je uvođenje akcize na dizel gorivo. Mi smo pri podnošenju amandmana na ove i neke druge zakone, na sednici kada se o tome raspravljalo, bili kritikovani ovde da podnošenjem amandmana, između ostalog, vršimo opstrukciju rada Narodne skupštine Republike Srbije. Jedan od kritičara koji nam je to rekao bio je i uvaženi gospodin Nikola Milošević, poslanik DSS.
Obzirom na status koji gospodin uživa kao akademik, njemu taj status nalaže da se u sličnim situacijama na sličan način ponaša, pa me vrlo iznenađuje zašto nije i ovaj put reagovao i rekao da opstrukciju rada Narodne skupštine Republike Srbije vrši Vlada Republike Srbije, odnosno njen ministar, pretvarajući voljom većine Narodnu skupštinu Republike Srbije u servis Vlade, koji treba da stvori zakonske okvire da se isključivo sprovodi ono što Vlada zamisli, bez ijednog amandmana narodnih poslanika, iako je to, podnošenje amandmana i korigovanje zakonskih predloga, jedno od osnovnih prava narodnih poslanika, garantovano Poslovnikom o radu.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije juče je dva puta pomenuo koliko jedan dan zasedanja Narodne skupštine košta poreske obveznike, obzirom da je iz iste političke grupe iz koje je i ministar finansija, inače vrlo kočoperni Mlađan Dinkić. Mogao je to reći gospodinu Dinkiću i da će ponovno izjašavanje narodnih poslanika o ovom zakonu opteretiti budžet Republike Srbije, i da ne dozvoli da se ponovo ovaj zakon nađe na dnevnom redu.
Međutim, rasprava pojedinih poslanika iz jedne poslaničke grupe sasvim je jasno otkrila karte i nama je postalo jasno da je u stvari stvarni predsednik Vlade Republike Srbije Miroljub Labus, a da je Vojislav Koštunica ipak samo formalni predsednik Vlade, koga smo mi ovde izabrali.
Jer, u dosadašnjem radu Narodne skupštine Republike Srbije najveći deo svog radnog vremena poslanici su utrošili raspravljajući o zakonima koji su iz finansijske oblasti.
Iz jedne, inače veoma male poslaničke grupe, dobili smo ogromnu količinu koncentrisane vlasti kroz predsednika Narodne skupštine, koji vrši dužnost predsednika Republike, kroz stvarnog predsednika Vlade, ministra finansija.
To nikako ne ide na ruku poslaničkoj grupi DSS, jer je njihov predsednik ponovo odigrao ulogu trojanskog konja, kao i 2000. godine, i doveo na vlast jednu manju poslaničku grupu, iako su građani Srbije 28. decembra drugačije glasali.
Vlada je sve svoje ljudske i materijalne potencijale ovih dana stavila isključivo u službu dva vrlo promašena cilja. Jedan od njih je svojevrsni politički bioinžinjering, gde pokušavaju da od nekih kandidata, koje bog za to nije dao, stvori kandidate za predsednika Republike. Drugi cilj je politička reanimacija onih koji su politički odavno mrtvi.
Preći ću na drugi zakon, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i svi oni poslanici koji pročitaju članove od 44. do 48. videće vrlo jasno šta je suština ovog zakona. Trasiran je put koji Republiku Srbiju treba da vrati u godine neposredno posle Drugog svetskog rata, u godine prinudnog otkupa, kada se sa strahovitim kaznama preti svima da moraju izmiriti poreze i s obzirom da poreska politika ima tri vrlo važna limitirajuća faktora, a to su pre svega ekonomski faktor, zatim politički faktor i na kraju veoma važan psihološki faktor.
Sva tri faktora u kreiranju poreske politike probio je prvo prethodni ministar finansija, a istim putem je krenuo i sadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić i obično se to pretvori kasnije u svoju suštu suprotnost. Naime, dovešće do toga da će građani Srbije, fizička i pravna lica, masovno bojkotovati ovakvo plaćanje poreza u ovakvim visinama.
Na kraju bih poručio pojedinim poslanicima iz jedne poslaničke grupe, koji su ovde pominjali cenu hleba od tri dinara, a usput pogrešno interpretirajući reči koje je izgovorio predsednički kandidat SRS u kampanji 2003. godine, vi ste, gospodo, promoteri politike koja je ovu državu dovela u situaciju da jedna firma može da se kupi za tri evra.
Neka vaši eksperti izračunaju koliko hlebova stvarno vredi ta firma, pa tri evra podelite tim brojem i dobićete broj koji niko od vas neće znati da izgovori. Počinjaće sa nulom, pa zapeta, pa jedan veliki niz nula i na kraju neka cifra. To je o onome koliko procenjujete da bi trebalo da bude realna cena hleba.