Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, ovom prilikom bih govorio o delovima dva zakona koji su na dnevnom redu, znači, Zakon o akcizama i Zakon o poreskom postupku, ne o oba zakona u potpunosti, ali o nekim njihovim delovima.
Na početku, vezano za Zakon o akcizama ili valjda generalno vezano za ponašanje u Skupštini, upravo je rečeno da se podnošenjem ovakvog zakona, govorim o Zakonu o akcizama, vređa dostojanstvo Skupštine, a pre bih rekao da se u prethodnom periodu na raznorazne druge, mnogo gore načine vređalo dostojanstvo skupštine u ovom domu, ali o tome osim javnosti daće svoj sud i istražni organi.
Povodom izmena i dopuna Zakona o akcizama izrečena je konstatacija koja je, valjda, nastavak ovoga što je rečeno o vređanju Skupštine, da je vrlo neobično da se pojavljuje i da to na neki način omalovažava ovu skupštinu, to što se pojavljuje sada pred ovim domom izmena i dopuna jednog zakona.
Mi, a to dobro znaju i poslanici, ali i javnost ovde, u poslednje vreme se bavimo najviše izmenama i dopunama zakona, o tome govori i najava svakog dnevnog reda, u skoro svakoj raspravi imamo neku izmenu ili dopunu nekog zakona. Tako da izmena i dopuna Zakona o akcizama apsolutno nije nikakva nova pojava u radu Skupštine. Radi se o uobičajenom postupku kojim se bavi Skupština Srbije.
Kako bismo bili potpuno realni, i prema nama i prema građanima Srbije, da izdvojimo dve činjenice u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, a to je da se ne povećavaju samo akcize ovim predlogom zakona, nego se određene akcize i smanjuju. Znači, ne može se reći da je ovaj zakon usmeren isključivo na povećanje određenog nameta i na ugrožavanje standarda, što je iznošeno protiv ovog zakona, već moramo da kažemo da ovaj zakon sadrži i članove kojima će se određene akcize smanjiti.
Povodom akciza za dizel gorivo već je dosta toga rečeno, disparitet koji se pojavio u odnosu cene benzina i dizel goriva je nešto što je vrlo neuobičajeno, takav disparitet, takva disproporcija nije bila prisutna na tržištu derivata i nije prisutna na tržištu derivata u zemljama u okruženju. Mislim da to treba ispraviti.
Ono što je direktna korist od povećanja akcize na dizel gorivo, takođe, o tome je već govoreno, jeste popunjavanje budžeta. Odmah da tu neke stvari isto razjasnimo, govori se, na određen način, a bilo direktno ili indirektno, da se popunjavanje budžeta uzimanjem akciza kroz promet naftnih derivata stavlja ruka u džep građana. Ovo je vrlo nepricipijelna i netačna konstatacija. Budžet nije nešto što se baca u vodu, budžet se ne iznosi iz ove države.
Budžet koji se na ovakav način popunjava upravo služi direktno ili indirektno građanima, popunjavanje budžeta, i u obezbeđivanju budžetskih sredstava obezbeđuje se plaćanje funkcionisanja jednog veoma velikog dela društva, veoma brojnih porodica zaposlenih u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci. To su sve građani ove države. Svi ti građani imaju svoje porodice, imaju decu.
Time što popunjava budžet, mi direktno ili indirektno utičemo na bolji život građana, na funkcionisanje državnih institucija, na bolju poziciju ove države u svetu, finansijske aranžmane, a sve to će direktno uticati na poboljšanje života i standarda građana.
Radi se o vrlo dobrom postupku, o nečemu na čemu se zasniva funkcionisanje države, a to je kolektivno prikupljanje sredstava i usmeravanje tih istih sredstava u bolje funkcionisanje države i bolji život građana.
Dakle, imamo situaciju da Vlada, i ono što je Skupština usvojila vezano za budžet, ima drugačiju koncepciju, ima koncepciju da budžet ima jednu razvojnu notu. Takva poreska politika uvek ima i traži određene kompromise. Država, s obzirom na njenu ekonomsku situaciju, mora da pravi takve kompromise, negde mora da uzme i da zakine da bi se na nekoj strani dalo.
Opšti stav i prihvaćena politika ove vlade je da se ovim budžetom pomogne razvoju privrede i ekonomije. Svi smo se načelno ili direktno zalagali ili prihvatali da je potrebno dati određene privredne i ekonomske podsticaje, a onda moramo da prihvatimo i da je za to potrebno budžet drugačije oblikovati, kako rashodnu, a isto tako, da budemo otvoreni i realni, i prihodnu stranu.
Akcize za uvoz na voćne sokove su jedna od mera koja će uticati, ovog puta indirektno, na razvoj poljoprivrede i privrede u delu prerade poljoprivrednih proizvoda, jer ćemo na takav način indirektno zaštiti i podstaći proizvodnju u voćarstvu, ali i proizvodnju u preradi.
Priča o tome da ćemo time tržište lišiti određene kvalitetne robe i da ćemo građane na takav način staviti u položaj da neće moći da kupuju ili da će morati više da plate i da budu lišeni kvalitetnijih sokova nije tačna. Pokazalo se da su naša poljoprivreda i naša prerađivačka industrija sada u stanju, a za razliku od nekih godina ranije, iskreno, da proizvode veoma kvalitetne proizvode iz ove palete kvalitetnih proizvoda i da građani time, što će nešto biti skuplji uvozni sokovi, sigurno neće biti lišeni kvalitetnih proizvoda.
Hvala bogu da je tako. Upravo želimo da na takav način podstaknemo da se takva vrsta delatnosti poljoprivrede i prerade i dalje razvije i da zadrži taj trend.
Dakle, oslabađanje takse je ovde prisutno, da ponovim ono što sam rekao u uvodnom delu, jer oslobađa se proizvodnja grožđa u delu poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje vina u delu prerade. Imamo situaciju da još na jedan način, a ovog puta najdirektnije, utičemo na povećanje poljoprivredne proizvodnje u oblasti proizvodnje grožđa i na proizvodnju vina.
Ne može niko da zažmuri nad ovom činjenicom. Ovo je fakat. Ovo niko ne može da ospori. Dakle, ovaj zakon ima i te kako pozitivna nastojanja i daće u svakom slučaju pozitivne rezultate.
Još kratka digresija; rečeno je da će poljoprivredni proizvođači povećanjem cene dizel goriva biti stavljeni u loš položaj. Još jedna činjenica, ova vlada je kroz povećanje poljoprivrednog budžeta obezbedila da se jedna značajna količina dizel goriva distribuira kao dizel gorivo po povlašćenim ili subvencionisanim cenama. To je realnost.
Ne možemo samo da se držimo onoga što nam se ne sviđa kada diskutujemo za ovom govornicom, hajde da budemo realni, pa da pomenemo i one činjenice koje su pozitivne i koje stoje.
Vezano za Zakon o poreskom postupku, par stvari vezanih za deo kaznene politike. Govoreno je da je kaznena politika bilo u samim nastupima za ovom govornicom, bilo prema predloženim amandmanima, nešto što je u ovom zakonu dato previsoko, da su ove kaznene mere veoma velike i da one ne odgovaraju ekonomskoj moći onih koji će počiniti određene poreske prekršaje.
Ovo je nešto što se pojavljuje čak i u diskusijama u lokalnim skupštinama, a gde sam imao priliku više puta i u više godina da budem odbornik, a vrši se klasična zamena teza. Kaznena politika nije isto što i poreska politika. Znači, kaznena politika ne obavezuje one na koje se odnosi, kao što to zahteva poreska politika ili politika taksi.
Naravno, treba voditi računa da poreska politika, politika obaveza, bude primerena ekonomskoj moći, situaciji onoga na koga se odnosi, a pre svega njegovoj platežnoj sposobnosti. Ona se odnosi na sve. Kaznena politika ima sasvim drugačiju namenu, da preventivno odvrati potencijalne prekršioce zakona, i u tom slučaju ne možemo govoriti da je određena visina kazne previsoka i da visina kazne ne odgovara platežnoj sposobnosti.
Samo bih vas podsetio na to koliko je niska kaznena politika, nešto što samo po sebi gubi smisao. Sigurno ste imali priliku da u svojim lokalnim sredinama vidite kako lokalni mangupi parkiraju svoja vozila nasred ulice i pri tome dođu i unapred plate kaznu policajcu za to što će time da se ugrozi saobraćaj i da se napravi prekršaj.
To nije mera kaznene politike. Kada je kazna za pogrešno parkiranje povećana, nemate sada situaciju da neko u napred plati za to što će učiniti određeni prekršaj. Upravo to pokazuje i ova situacija.
Ukoliko imamo u dosadašnjoj politici kazni u Zakonu o poreskom postupku, koji važi do izglasavanja novog zakona, situaciju da neko plati samo pet posto od nominalne vrednosti poreza, kojim nepoštovanjem zakona je izazvao izricanje kazne, to sigurno neće uticati na povećanje discipline, jer u poreskoj politici, ako kazna nije bar nekoliko puta veća od iznosa poreza koji je utajen, vi nećete imati nikakav efekat.
Upravo visoka mera treba da obezbedi određenu poresku disciplinu. Ova vlada je već do sada predložila, a ova skupština usvojila, nekoliko mera koje direktno utiču na snižavanje poreza. Snižavanje poreza će definitivno uticati na privredni rast i ova vlada, a očekujem da će i ova skupština takođe, usvojiti neke druge mere vezane za poreska oslobađanja, ali da bismo bili odgovorni prema državi, prema građanima, mi moramo da popunjavanje budžeta kroz odgovorno plaćanje poreza obezbedimo time što ćemo uvesti adekvatne, ovog puta, visoke kazne, koje će kao i u drugim zemljama u svetu praktično naterati poreske obveznike da veoma disciplinovano plaćaju i izvršavaju svoje obaveze.
Znači, moramo u potpunosti da uredimo ceo taj poreski sistem, da omogućimo stimulativne poreze, ali i da zahtevamo da ispunjavanje poreskih obaveza bude adekvatno i na vreme.
Mere povećanja, bilo poreza bilo kazni, naravno, nisu popularne za Vladu, međutim svaka vlada, pretpostavljam, pa i ova, nije tu da bi bila popularna. Vlada je tu da odgovorno vodi državu i da bude odgovoran eksponent, najviši eksponent izvršne vlasti. Mi ćemo se tako i ponašati, kao odgovorni ljudi, i tako ćemo voditi ovu izvršnu vlast. Još samo nešto, juče je ovde u raspravi pomenuta jedna stvar vezana za određene dogovore o porezima i o tome kako su ljudi iz G17 plus uticali ili nisu uticali na adekvatnu poresku politiku, pa je pomenuto nešto u šta nisam siguran, a to je da je gospodin Milo Đukanović možda mafijaš. Ne znam da li je to činjenica, ali je činjenica ono što je iza toga ovde izneto, u sklopu te iste konstatacije, a to je da G17 plus sigurno nije pregovarao i neće praviti dogovore sa mafijom. Hvala.