Gospodine Markoviću, kao što ste mi juče savetovali, evo, citiraću vam član 100. Poslovnika, a vrlo dobro znate kao predsedavajući Skupštine da niko nema pravo da vređa dostojanstvo Skupštine i poslanike koji su ovde izabrani i rade voljom naroda.
Gospodin Sredoje Mihajlov je poslanik iz nekoliko grupacija i poslaničkih grupa. Poznajem ga deset godina spletom nesrećnih okolnosti, jer je on bio poslanik u Veću građana Savezne skupštine, neke autonomaške grupacije kada sam bila poslanik u tom veću davne 1996. godine.
Gospodin Sredoje Mihajlov kao osoba koja traži i manevriše u političkom prostoru, gde može samo da ućari jedan poslanički mandat, zaista ne može da koristi skupštinsku govornicu da uvredi jednog od doajena Skupštine Republike Srbije u višestranačkoj Srbiji, gospodina Milorada Mirčića, koji je inače, dame i gospodo poslanici, zadužen kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost za bezbednost svih vas i svih građana Srbije.
Prema tome, morate da vodite računa, gospodine Mihajlov. Između ostalog, za tu funkciju na kojoj se nalazi gospodin Mirčić, a koji je napravio vidne pomake u ovim teškim trenucima za našu državu i naš narod, naročito kada je bila u pitanju situacija oko stradanja Srba na Kosovu i Metohiji – smejte se, naročito vi iz G17, vama je to smešno, vi ste se odavno odrekli naše južne pokrajine, i to javno izrekli i napisali u svom proglasu – onda ne možete da koristite govornicu i da se na takav uvredljiv način obraćate nekome pored koga biste verovatno, da ste običan građanin Zrenjanina, a i niste baš, jer svakojake priče kolaju o vama u gradu u kome živite, mogli da prođete, a da vas on ne pogleda.
Ovako, on je jedan fin gospodin, srpski radikal, koji će da vam se javi na hodniku, bilo gde da vas sretne, ali morate da znate gde vam je mesto u nekoj gradaciji poslanika, minulog rada u ovoj skupštini i uopšte u političkom životu Srbije.