Upozoravam vas, gospođice Jovanović, po istom članu 100. da poštujete poslanike Narodne skupštine. Kao što znate, ne postoji gradacija među poslanicima, svi poslanici su jednaki, isto kao što ne postoji niko u Skupštini Srbije ko je zadužen za bezbednost građana Srbije. Ne daj bože, postoji neko ko kontroliše izvršnu vlast.
Replika na govor po Poslovniku.

Jeste, gospođica Jovanović i ja smo stvarno bili u Veću građana. I ona je tada bila u vlasti, jeste gospođice Jovanović, tada ste bili.
A gospodin Sredoje Mihajlov je jedini poslanik – a tu je i bivši predsednik gospodin Minić – koji je javno tražio ostavku gospodina Miloševića. Vi niste bili za tu ostavku. Vi ste to podržavali i vi ste Kosovo odgurali od nas.
Tada sam vas upozoravao da će doći do ovoga što je došlo, kao i svi poslanici koji su bili. I dužnost mi je da ponovo podsetim javnost na sve ovo, jeste da je za vas relativno, vi smatrate da ste ponovo vitezovi u izgubljenim srpskim prostorima Karlobag-Karlovac-Virovitica, to je vaša ideja, vaš program. Znam dobro vaš program, znam dokle ste dogurali sa tim vašim programom i zbog srpske javnosti, da se ne zaboravi, vi ste sve to proćerdali.

Po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, govornik je dužan i kada se javlja na repliku da govori istinu i da poštuje dostojanstvo Skupštine, a naročito kada govori o nekom minulom, prošlom vremenu i o učešću pojedinih poslanika ili političkih stranaka u događajima koji su deo novije istorije u našoj zemlji.

Nisam čuo član.

Sada ću vam reći, opet reklamiram član 100. Poslovnika, jer to je druga povreda od strane gospodina Mihajlova. Samim tim što ne zna šta se dešavalo i kako je delovala SRS 1996. godine u Saveznoj skupštini i u Skupštini Srbije, to je njegovo nepoznavanje rada nas kao poslanika, a i uopšte onoga što se dešavalo na političkoj sceni Srbije.
Gospodin Sredoje Mihajlov je bio poslanik neke autonomaške grupacije, bog zna koje više i ko će to da pamti, jer oni su ostali potpuno anonimni i bez uporišta u biračkom telu kod naših građana, tako da je bespredmetno o tome razgovarati.
Istine radi, Srpska radikalna stranka je i te godine, kao i naredne godine, bila najoštrija opozicija tada aktuelnom režimu, ubedljivu pobedu odnela na predsedničkim izborima 1997. godine, na parlamentarnim izborima i evo istorija se ponavlja, ponovo kreće taj talas radikalizma, koji je uveliko zapljusnuo Srbiju. Čekajte 13. juni, pa ćete videti dalje kakav će razvoj događaja biti.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno razumem vladu što joj se žuri, kao što je rekao jedan od prethodnih govornika. Ali, to što se vama žuri, ne znači da morate da prekršite određene norme.
Evo, otkako je konstituisan ovaj parlament, on zaseda non-stop po hitnom postupku. Nekada je to opravdano, a u većini slučajeva to nije tako. I sam ministar je pre nekoliko dana rekao da određeni zakoni koji su ovde u proceduri stupaju na snagu tek u septembru ove godine. Stvarno ne vidim razloga zašto o njima moramo da raspravljamo po hitnom postupku.
Dalje, kada se radi o objedinjavanju rasprave u načelu, postala je praksa vladajuće većine da meša babe i žabe, da trpa sve u jedan koš. To je potpuno shvatljivo. Na taj način pokušavate da destimulišete opozicione poslanike da se valjano pripreme za sve zakone, ali što se tiče poslanika SRS, tu ste se očigledno prevarili, jer mi se temeljno spremamo za svaki predloženi zakon i uvek argumentovano nastupamo za ovom govornicom. Prosto me ne bi iznenadilo da na sledećoj sednici, jednostavno, ukinete raspravu. Za šta će vam to kad ionako sve prođe kako vlada zamisli.
Ono što me je naročito zaprepastilo, to je tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Gospodo, ovaj visoki dom je o tome raspravljao i doneo odluku pre 20 dana. Zašto ponižavate ovaj parlament? Ovo je najviša državna institucija koja postoji. Vi ste ovim prekršili osnovno demokratsko načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Ne smete to da radite, ne možete to da radite. To je upravo suština podele vlasti, da ne prođe sve vladi kao što hoće. Ovo i jeste ta kontrola i ta ravnoteža, da parlament kontroliše vladu. Ne može sve da bude kako hoće vlada. Zato i postoji parlament. Ukinite onda parlament, za šta će vam.
Što se samog Predloga zakona tiče, u članu 2. predviđate povećanje akcize za dizel gorivo, propisuje se viši iznos akcize, sa sadašnjeg iznosa od 13,76 dinara na 16,66, odnosno 2,90 dinara po litru. Ovim povećanjem sigurno je da će najviše pretpeti ionako posrnula srpska privreda, veliki industrijski giganti koji su isključivi potrošači dizel goriva, zatim poljoprivredni proizvođači, iako mnogi to sa ove govornice osporavaju i, naravno, doći će do poskupljenja transportnih troškova, jer svi transporteri, kako roba, usluga i ljudi, isključivo se koriste dizel gorivom.
Kaže ministar da će od ovih akciza u budžet da se slije 3,5 milijarde dinara. Dalje, članom 3. pokušavate da devalvirate ono što je pre 20 dana ova skupština izglasala, usvojivši jedan zaista izuzetan amandman, predložen od strane poslaničke grupe SRS, kada se radi o uvođenju akcize na strana vina.
Kolega koji je podneo amandman, zaista je to vrlo stručno, temeljno i argumentovano predočio poslanicima. Većina je za to glasala, ali ministar se očigledno sa tim nije složio.
On u obrazloženju kaže da se ukidanjem akcize na uvozna vina, medicinska vina i medovinu, postiže usklađivanje sa propisima Evropske unije.
Za sledeći član, gde se uvodi akciza za strane sokove, kaže da se smanjuju troškovi proizvodnje i stimuliše domaća proizvodnja. Kako možemo ukidanjem akcize za strana vina da se usklađujemo sa Evropskom unijom, a ovamo da pomažemo proizvodnju u voćarstvu? Nešto nije u redu. Zar se uvođenjem akciza na strana vina ne pomaže vinogradarstvo i poljoprivredna proizvodnja u tom sektoru u našoj državi? To je jedna najobičnija demagogija, dvojni aršini kada je to u pitanju.
Što se samog razloga za donošenje zakona tiče, u ovom predlogu su navedena tri razloga: postupna harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije. Odlično, gospodo, uskladili ste cene, uskladili ste poreze, uskladili ste akcize sa propisima Evropske unije. Ostala vam je još samo jedna mala sitnica – da uskladite lične dohotke građana sa onima koje imaju u zemljama Evropske unije i onda ste završili posao.
Treća tačka i jedan od razloga za donošenje zakona je obezbeđivanje priliva sredstava u budžet Republike Srbije. Upravo to je glavni razlog za ponovno stavljanje ovog zakona na dnevni red, jer ova vlada, kao što sve radi naopako, tako je i sa budžetom uradila naopako. Vi ste doneli prvo budžet, koji je zasnovan na nepostojećim izvorima prihoda, odnosno priliva u taj budžet, na nekim imaginarnim, nepostojećim zakonima, a tek nakon usvajanja budžeta vi dolazite u skupštinu sa predlogom zakona na osnovu kojih taj budžet treba da se puni.
Kada vam se desi to što vam se desilo, da vam većina poslanika te zakone ili odbije ili kroz amandmane modifikuje, dolazite do situacije da vam se pojavljuje ogroman budžetski deficit i vi ne znate šta da radite.
Mene baš interesuje kako će sada oni poslanici ili oni podupirači vlade, kako volim da ih zovem, da se postave kada je u pitanju ovaj predlog zakona, koji su podržali neke od amandmana prošli put. Da li će ponovo da ih kritikuju i da usvajaju ili će u danu za glasanje da pognu glavu i da glasaju onako kako to "tata kaže".
Na kraju bih vas podsetio, da ne oduzimam mnogo vremena poslaničkoj grupi, da je u prošlom sazivu u ovom domu sedelo 23 poslanika SRS. Njih 23 je slomilo vrat onom političkom mutantu zvanom DOS, a danas u Skupštini Srbije ima 82 poslanika SRS, a vas vladajućih je mnogo manje. U poslednje vreme vrat vam se mnogo otanjio, samo što nije kvrcnuo.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, posle njega narodni poslanik Milorad Krstin.

Gospođice predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus je napravio sveobuhvatni program i taj program sprovodi u praksi. Dakle, ovde vidimo ostvarivanje naših predizbornih obećanja. Ipak se moram osvrnuti na politički program naših protivnika. To me sve podseća na onaj narodni običaj uoči Božića, kada se unosi slama i viče "kvo, kvo, piju, piju". I vi ovde kad ulazite u skupštinu, mašete programom...
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na temu.)
... vičete da je realno tri dinara hleb i umesto programa unosite nam slamu. Ne pravi se hleb od slame, gospodo.
Od svih zakona, budžet je najvažniji i budžetom su ustanovljeni prihodi i rashodi. Ako posmatramo prihode, čuli smo izveštaj iz ministarstva, da je u prethodnom periodu budžet uravnotežen i da su prihodi značajno povećani u odnosu na prošlu godinu. Tako je posle primene plana TR-84 za suzbijanje šverca, naplata poreza za promet veća za 22%, a naplata od akciza veća za 50%.
Ako ovde dodamo da je za ovu godinu predviđen rast industrijske proizvodnje od 2%, a u prvom kvartalu iznosi 11,7%, znači, da je realno ostvariv neki plan koji iznosi 6%.
Pred nama su dva zakona, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i izmena Zakona o akcizama. Ovim zakonima se povećavaju kazne za izbegavanje i utaju poreza. One su sada 5%, a biće 2 do 20 puta veće od poreske obaveze koja je utajena. Sa druge strane, najmanja kazna, recimo ko utaji jedan dinar poreza platiće 5.000 dinara kaznu. Poreska procedura na ovaj način postaće brža i efikasnija. Operativna primena ovog zakona odnosi se na suzbijanje sive ekonomije.
Što se tiče izmena Zakona o akcizama, to je u stvari uvođenje proporcije, tj. ujednačavanje poreza za dizel i benzin. Namera Minsitarstva je jasna, sa jedne strane, jer će poreskim olakšicama rastaretiti proizvodnju, a sa druge strane, uvođenjem akciza, opteretiće potoršnju, jer budžet mora da bude balansiran.
Na ovaj način unutrašnje ekonomske prilike se stabilizuju, ali moram da istaknem da se na taj način zapravo otvara nastavak međunarodne finansijske saradnje.
Znači, ministar finansija Mlađan Dinkić i potpredsednik Vlade gospodin Labus zaslužni su za nastavak saradnje sa MMF-om i Svetskom bankom; to je politika G17 plus, saradnja sa Evropom i svetom.
Moram reći da su na ovaj način zapravo naši pregovarači vraćeni u igru, jer prvi aranžman sa MMF-om je sklopio gospodin Labus, a poslednji aranžman, još u svojstvu guvernera Narodne banke Srbije, zaključio je gospodin Dinkić.
Čujem ovih dana...