Po kom osnovu želite reč? Povreda poslovnika, član 100.

Izvinjavam se, ali cenjenom kolegi moram da kažem, nisam ovim svojim izlaganjem vređao individualne poljoprivredne proizvođače i poljoprivredu. Meni je moj otac u  mom dragom Zrenjaninu i u okolini Zrenjanina ostavio preko 30 jutara zemlje, 77 godina star čovek, ja je radim, znam kako treba raditi zemlju, i koja je u jesen uzorana i koja je u proleće uzorana, i znam tačno koliko se radi, a vas kolega nisam pitao da li imate ili nemate, to je vaša stvar.
Prema tome, nemojte prejudicirati stvari, one koje ovde nisam rekao, samo sam rekao da je tih 30 litara realno malo. Sigurno je da sa tih 30 litara neće moći da se uradi jedan hektar zemlje, sa odlaskom od 5 - 10 kilometara od svog domaćinstva i ništa više.

Po kom osnovu? Zašto sada želite reč? Molim vas da ne zloupotrebljavate član 100. Član 100. koji se odnosi na dostojanstvo Skupštine zloupotrebljavate za repliku. Hoćete repliku sada? Hoćete repliku zato što vas je pogrešno protumačio. Replika, izvolite.

Uvažavam mog kolegu Krstina ako je tako. Ali, gospodo, hoću da vas podsetim da sam jedan od trojice seljaka koji se ovde predstavio kao seljak i koji živi isključivo od poljoprivredne proizvodnje.
Ako je tata nekom ostavio, a on to ne radi, on to i ne oseća kako je. Čist sam poljoprivredni proizvođač i živim isključivo od poljoprivredne proizvodnje i još dvojica mojih kolega, gospodin Mika Vlaović i gospodin Dragan Rafailović. Koliko sam video, od 250 poslanika da li je nekog sramota da stavi da je seljak. Ako vas je to sramota, nemojte da stavljate, mene nije, ponosim se što sam seljak i što predstavljam moje seljake, i Mačve, i Jadra, i Pocerine i cele Srbije.

Po kom osnovu vi želite reč? Vi ste izazvali repliku, ovo je bila replika. Vi ste izašli, da li ćete me saslušati, nemojte se svađati sa mnom, javili ste se po Poslovniku, a gospodin je dobio repliku na vaš govor. Vi sada ne možete dobiti repliku, možete dobiti po Poslovniku. Po Poslovniku, izvolite.

Nemam nameru da odugovlačim, zaista ova skupština treba da radi, narodu je dosta ovakvih prepričavanja, ali moram da kažem da meni tih trideset i nešto jutara radi Milorad Krstin, a to sam ja.
Ako vama, kolega, neko drugi radi, nisam rekao da sam zemljoradnik, ali sam rekao da je moja porodica tradicionalno zemljoradnička. Živim u selu koje je slavilo pretprošle godine 800 godina postojanja, prema tome, ne vidim, kolega, zbog čega se vi posebno na mene ljutite, jer sam baš stao u zaštitu zemljoradnika i poljoprivrede zbog dizel goriva.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, a posle nje Momir Marković. Preostalo vreme je šest minuta.

Zahvaljujem. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćete me podržati u težnji da ovu diskusiju vratimo u nešto mirnije tokove i da se vratimo na temu o kojoj pričamo.
Kada se nađete u prilici u kojoj se sada nalazim, da govorite o stvarima koje su opštepoznate i o kojima su mnogi drugi pre vas već govorili, može vam se desiti da priliku pretvorite u nepriliku i zapadnete u neke od zamki. Naime, možete postati neizrecivo dosadni, ako ponavljate sve ono što su vaši prethodnici rekli, a može se desiti i da u pokušaju da objasnite nešto što je već svima jasno, na neki način, dovedete svoje slušaoce u poziciju da budu povređeni ili da imaju utisak da ste ih potcenili.
Trudiću se da izbegnem obe zamke, ali ću vas unapred zamoliti za izvinjenje ukoliko do toga dođe.
U tom smislu, možda upravo zbog toga, želim da sa vama podelim jedan lični doživljaj, a to je moja prva asocijacija na reči koje se ovde, danas, najčešće spominju, kao i ovih dana, a to je pre svega reč – porez. Ova asocijacija vezana je za moje dugogodišnje profesionalno iskustvo psihologa praktičara i ona se odnosi na jedno pitanje koje je sadržano u jednom, mogu da kažem, najkorišćenijem testu inteligencije za decu, a pitanje glasi – zašto je potrebno da se plaća porez?
Ovo je jako teško pitanje za decu mlađeg uzrasta i za decu niže inteligencije, zbog toga što oni prosto ne znaju na koji način funkcioniše društvo.
Zatim, nisu u stanju da apstraktno misle, znači malo dugoročnije i, na kraju, nisu u stanju da prevaziđu fazu egocentrizma u kojoj se nalaze. Već za nešto stariju decu, inteligentniju, osnovnoškolce, ovo nije teško pitanje. Oni sa lakoćom odgovaraju da je potrebno da se porez plaća da bi se finansirali zajednički troškovi, da je potrebno da funkcionišu bolnice, škole, da se grade putevi.
Uverena sam da ni za jednog starijeg građanina Srbije, a svakako i za nas ovde, to pitanje nije teško i da se mi svi oko njega slažemo.
Znam koje je pitanje za nas teško. To je ono prvo sledeće pitanje. To je pitanje poreske politike. Ali, već ovaj jedan stepenik nas vodi do jako složene rasprave o tome šta je ispravna poreska politika i do rasprave koju kvalifikovano mogu da vode samo uskospecijalizovani stručnjaci, i ja ću se izviniti nekima što ću upotrebiti reč koju oni ne vole, koju mogu da upotrebe samo eksperti.
U tom smislu, u punoj meri predstavljam građane Srbije, jer kao i oni jako malo znam o ovim pitanjima i ostaje nam da verujemo ekspertima. Kao obrazovani laik verujem ekspertima i poštujem svaki dan koji su posvetili učenju ove jako složene problematike. U tom smislu, zaista verujem svim znanjima koja poseduje i gospodin Božidar Đelić, i gospodin Mlađan Dinkić i ovde prisutan gospodin Vlahović, i mnogi drugi stručnjaci, profesor Labus i drugi.
Međutim, nažalost, često dođemo u situaciju, našim građanima poznatu, kada dva stručnjaka imaju tri mišljenja. Šta onda raditi, dame i gospodo?
U ovoj situaciji preostaje nam samo poverenje. Možemo ga imati u jedne ili druge stručnjake. Vi, naravno, znate kojim stručnjacima verujem. (Glasovi: Tema.)
Tema, naravno, jeste poverenje i jeste poverenje u poresku politiku koju vodi jedna ili druga grupa. Mislim da sam to dovoljno razložno objasnila za one koji pažljivo slušaju.
(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujte.)
Dakle, dame i gospodo, vraćamo se na temu poverenja. Tema poverenja takođe ima dva aspekta. Ima jedan koji je iracionalan, neko vam je prosto simpatičan ili nije, i ima onaj drugi koji je racionalan, a vezan je za prethodno iskustvo. A, šta govori prethodno iskustvo građana Srbije?
Dame i gospodo, moram na ovom mestu da vam kažem da ne spadam u branitelje bilo čijeg lika i dela. Naprotiv, zalažem se za demokratske, nasuprot autoritarnim obrascima u društvu. Dakle, ničiji lik ne nosim na reveru, a u srcu nosim samo likove svoje dece, porodice i svojih prijatelja. Ali, ovo što ću reći...
(Predsedavajuća: Molim vas da se malo vratite na temu.)
... je istina, ona je objektivna i to je ono što je realno. Građani Srbije veruju Mlađanu Dinkiću. Oni veruju aktuelnom ministru finansija, kao što su verovali guverneru Mlađanu Dinkiću. Zašto? Zbog prethodnog iskustva. Zato što su monetarnu politiku koju je on vodio osetili na svom džepu. I, ma koliko smišljali i fabrikovali afere, ma koliko se trudili da one budu maštovite, one to, nažalost, nisu. Poseduju nedostatak kreativnosti i svoje promotere čine smešnim.
Građani Srbije Mlađana Dinkića vezuju za stabilan dinar i zato mu veruju. A, zašto treba verovati aktuelnom ministarstvu finansija? O tome smo govorili pre nešto više od mesec dana, kada smo usvajali budžet. Oni su predložili budžet za koji su mnogi tvrdili da je nerealan.
Predložili su poresku politiku koja jeste tema, složićete se, za koju su takođe mnogi tvrdili da je nerealna. Međutim, evo, već ovo skorije iskustvo učinilo je da to nije tako.
Mi imamo veoma realan i veoma ostvariv budžet. Govorili ste da neće biti moguće finansirati budžetske rashode, da će budžetski prihodi biti pod znakom pitanja. To nije tako. Mi imamo realan rast u budžetskim prihodima, budžet se puni u očekivanom tempu, finansiraju se svi budžetski rashodi, inflacija neće biti veća od očekivane. Naprotiv, ona će biti manja. Ovaj budžet jeste razvojni, jer će omogućiti privredi da se razvija. Privredni rast je već zabeležen u prvim...
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na temu.)
Ovo je tema. Tema je poreska politika. Zato je potrebno usvojiti akcize na dizel, koje jesu tema, nadam se da ćete se složiti. Zašto je poterbno usvojiti ih? Zbog toga da bi se ovaj budžet i dalje održavao onako kako je to u korist svih građana Srbije.
I, zašto je još potrebno? Zbog toga što, a to ste već čuli, ako treba ponoviću, raskorak između cene benzina i cene dizela ne treba da bude tako visok. I kako će se to odraziti, dame i gospodo, na standard građana? Pozitivno će se odraziti, zato što svi proračuni govore o tome da će očekivana inflacija biti u onim razmerama koje su predviđene. I zbog toga što će se, čak i ukoliko se čitava cena povećanih akciza ugradi u maloprodajne cene, one samo sa 0,4 procenta ugraditi u troškove, odnosno u inflaciju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da li smo mi, u stvari, spremni da nadrastemo sebe same? Da li smo spremni da opšte interese stavimo iznad pojedinačnih? Da li smo spremni da razmišljamo malo dugoročnije i jesmo li, konačno, spremni da individualni i partijski egocentrizam stavimo negde ispod zajedničkog interesa...
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračeno vreme.)
... i ispod interesa svih građana Srbije? To je danas, dame i gospodo, pitanje, kao što je i mnogih drugih dana to osnovno pitanje u ovoj skupštini. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po Poslovniku, a onda Aleksandar Vlahović.

Hteo bih da reklamiram član 100. Prethodni govornik je govorio o nekoj deci koja idu u osnovnu školu, o deci koja idu u srednju školu. Mislim da to nije tema.
Reče da odrasli ljudi i srednjoškolci već znaju šta treba finansirati iz budžeta. Kažem da ne znaju baš sve, jer iz budžeta, recimo, plaćate Agenciju za unapređenje državne uprave, a imate Ministarstvo za državnu upravu; pa se sada postavlja pitanje zašto jednima dajemo pare, zašto drugima dajemo pare; pa imate Agenciju za odnose sa javnošću Vlade Republike Srbije, pa se postavlja pitanje čemu ta agencija kad imate predsednika Vlade, imate sekretara Vlade. Zašto to radi neka agencija? Zašto ti ljudi troše budžetske pare? Već sam nabrajao te agencije i ne bih hteo da se to ponavlja.
U svakom slučaju, poslanici SRS smatraju da mogu prihodi koje budžet ostvaruje da se troše mnogo štedljivije, i mnogo racionalnije i praktičnije u korist građana Republike Srbije. Ovde ne vidim ničiji interes, nego nekih pojedinaca, kao npr. stavka – 8,5 milijardi specijalizovane usluge. Još niko nije rekao gde se taj novac troši. Kažu za razvoj nauke. Koja to nauka troši specijalizovane usluge u tom iznosu? To je polovina penzija koje isplati Vlada Republike Srbije iz budžeta u PIO fondove.
Onda imate, kaže prethodni govornik, 0,4% da će da se odrazi. Ubedite me da je tri dinara manje 16 para jednako nula. To me ubedite, pa ću onda da vam poverujem. Doduše, bio je jedan poslanik koji me je matematički ubeđivao u sve i svašta, zabavljao me u prošlom sazivu, ali ovo bi i za njega bilo previše.