Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 195 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dejan Rajčić, Velimir Stanojević, Ksenija Milivojević, Arsen Đurić, Ljubiša Đoković, Goran Rakovac, Vukosav Tomašević i Zoran Nikolić.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA (nastavak načelnog pretresa zajedno sa 7. tačkom)
Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Knežević.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku našeg današnjeg zasedanja iskreno očekujem da će da protekne u malo drugačijem tonu nego jučerašnje, a valjda će tome da doprinese i današnji datum – Sveti Vasilije Ostroški, da ovaj posao, koji danas imamo kao narodni poslanici, privedemo kraju.
Rekao bih samo nekoliko reči vezano za izmene i dopune Zakona o akcizama. Više puta smo u toku načelne rasprave čuli da smo skoro o tome razgovarali. Imam izvesno zadovoljstvo da ispred SPS kažem da su diskusija koja je vođena i stavovi za koje su se zalagali poslanici SPS delom ugrađeni i u ovaj materijal koji je danas pred nama. Na tome izražavam zahvalnost i ministru i ministarstvu i, naravno, odgovarajućim odborima. Prema tome, nije veliki greh i nije velika šteta što u relativno kratkom vremenu razgovaramo dva puta oko akciza.
Naravno, zadatak ministra finansija je da se stara o popunjavanju budžeta i na neki način je prirodno da putem akciza rešava i taj svoj problem. Mi smo se i prošli put, kad smo o ovome razgovarali, zalagali, a i danas ponavljamo: akciznom politikom, na neki način, može da se kanališe i trasira u izvesnom smislu i privredna aktivnost u pojedinim granama.
Mi smo i tada rekli, meni je žao što nije do kraja prihvaćen jedan amandman koji je potekao od predstavnika SRS, koji smo mi podržali, a to je pitanje akcizne politike oko akcize za vino. Ponovo su u istu ravan, u isti koš svrstani domaći proizvođači vina i uvozni proizvođači, odnosno uvozna vina. Mislim da to nije dobro.
Samo ću kao primer da istaknem zašto je to tako i zašto mislim da nije dobro. Naime, prethodna vlada je sa vrlo lošom akciznom politikom u ovoj oblasti, konkretno, nanela veliku štetu domaćim proizvođačima vina, odnosno domaćim vinarijama. Zašto? Zato što je akciza bila izuzetno visoka. Ona je bila blizu 20-tak dinara, čini mi se 18 za vina i na taj način je u vrlo neravnopravan položaj postavila domaće vinarije i domaće proizvođače vina u odnosu na uvozna vina, koja su bila oslobođena tih dažbina. Na taj način su naša vina bila mnogo skuplja. Naravno, zbog situacije u kojoj svi živimo, time se smanjila i mogućnost prodaje toga.
Dobra je mera prethodne vlade što je ta akciza ukinuta, ali i suviše kasno. Ušlo se u novu berbu, u novu preradu i sada imamo probleme u svim vinarskim kućama gde, praktično, velike količine vina stoje na zalihama i nije moguće da se putem tržišta, odnosno prodajom reši taj problem koji je, kažem, veliki u svim vinogorjima, jer imamo situaciju da proizvođačima nije isplaćeno grožđe.
Sada je ogroman dug vinarija, ne mogu da prodaju zalihe vina, a sa druge strane proizvođačima je već počela, da tako kažem, nova godina, odnosno nov ciklus proizvodnje, gde treba vinograde zaštititi, gde su potrebna sredstva i mislim da na takav način idemo ka tome da nešto što je tradicija ove zemlje, što mislim da je realno i potencijal i šansa, a nekada smo bili veliki izvoznici vina, praktično dolazimo u situaciju da se ogromne površine vinograda krče.
Ministar je to u svom uvodnom izlaganju istakao i rekao, znači prihvaćen je amandman i to je moja malenkost u ime SPS-a podnela, vezano je za akcize, odnosno za jedan novi proizvod i nadam se da će vrlo brzo da ugleda svetlost dana, da tako kažem. Kod nas do sada u našoj zemlji, u Srbiji, to niko nije proizvodio, a u onoj bivšoj velikoj Jugoslaviji nešto su radili Slovenci na tom planu, i mislim da je dobro, odnosno dobro se skockalo sve to što je u međuvremenu, znači, razmatran ovaj predlog o akcizama. Radi se o novom proizvodu koji će da dobije odgovarajuću, da tako kažem, meru u akciznom smislu i da će naći svoje mesto na tržištu naše zemlje.
Juče je stav SPS-a izneo naš poslanik. Tu bih samo dodao još jednu stvar.Naravno da mora da postoji odgovarajući odnos cena benzina, dizel-goriva i tu se mi slažemo, ali naš poslanik je diskutovao u smislu da moraju kvote regresirane nafte da se povećaju u odnosu na ovo što je podeljeno.
Izražavam zadovoljstvo što je neko diskutovao da ima problema oko distribucije ovih bonova za regresiranu naftu, u Smederevu toga nema, lokalna samouprava se dobro organizovala i to je praktično podeljeno seljacima, već je ta nafta potrošena.
Nema ovde predstavnika Vlade, ali mora Vlada da ide i korak dalje, znači da se odrede odgovarajuće kvote za buduću žetvu, koja sledi ubrzo, pa treba ta kvota regresirane nafte za naše proizvođače, za naše seljake da se poveća.
Koristim priliku da ovde apelujem na predstavnike Vlade da uzmu u obzir i daju i te dodatne količine regresirane nafte, jer sada će očigledno posle ove naše sednice skočiti akciza na dizel gorivo, i da na taj način pomognemo poljoprivredi. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Knežević, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić.

Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, već na prvi pogled zakon o izmenama i odpunama Zakona o akcizama vređa dostojanstvo i inteligenciju nas narodnih poslanika i diskredituje naš rad.
Da li je moguće da samo 15 dana posle dopune Zakona o akcizama ponovo dođe isti taj zakon po hitnom postupku. Ako je od ministra, ako je hteo da disciplinuje i da prevaspitava poslanike, mislim da je mnogo. Baš me interesuje kako će naše kolege iz poslaničkih klubova koji su glasali prošli put, maltene, protiv ovog zakona, kako će se ovog puta ponašati i kako će postupiti.
Razlozi predlagača za podnošenje Predloga ovog zakona su vrlo jasni i o tome su govorili poslanici DS-a u raspravi o budžetu za 2004. godinu.
Naravno, mi imamo problem sa nerealno planiranim prihodima budžeta, tu je i javna potrošnja koja je narasla i dovodi do vrlo visokog deficita budžeta od oko 45 milijardi.
Ovo je sve dodatno iskomplikovano i usvajanjem Zakona o haškim optuženicima i samim tim, doveden je u pitanje aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, i vraćanje duga Pariskom klubu. Zato ne vidim neke posebne razloge za euforiju naše delegacije koja se vratila iz Londona i Vašingtona, kada se već sve unapred znalo i sve je to unapred bilo rečeno.
Takođe, ne treba zaboraviti da ono o čemu je govorio ministar juče, znači, o spektakularnim uspesima naše privrede u prva tri meseca, ako i postoje takvi uspesi, onda to treba pripisati, pre svega, prethodnoj vladi, jer znate da je na snazi bilo - privremeno finansiranje budžeta, da su u prva tri meseca dospeli efekti od privatizacije preko 1.000 preduzeća u Srbiji i da se u četvrtoj godini tranzicije ti rezultati i vide.
Da bi nekako uravnotežili bilans i smanjili deficit, Vlada predlaže povećanje akciza na dizel-gorivo za oko 25%. Ovo rešenje, naravno, utiče na standard stanovništva preko povećanja maloprodajnih cena i pre svega, na opterećenje privrede, jer se zna da je dizel-gorivo jedan od bitnih inputa i da će multiplikativnim efektom dovesti do lančanog povećanja cena mnogih gotovih proizvoda.
Obrazloženje da ovo povećanje neće znatnije poremetiti odnos nivoa cena ovih proizvoda u Srbiji, a u odnosu na cene u okviru okruženja, deluje mi vrlo cinično. Uostalom, to je sasvim suprotno svim obećanjima Vlade i posebno je suprotno od onoga što je u ekspozeu ovde pred nama poslanicima rekao predsednik Vlade pre nekih mesec dana možda, gde se zalagao za povećanje standarda građana i za rasterećenje privrede.
Dalje, u razlozima donošenja zakona govori se o suzbijanju sive ekonomije. To je totalno nelogično sa ovim što se predlaže, jer svako povećanje nameta, poreza ili akciza, dovodi u uslovima jednake kupovne moći stanovništva do bežanja iz regularnih tokova i odlazak u sivu zonu ekonomije.
Ako je ideja bila suzbijanje sive ekonomije, onda je, pre svega, trebalo razmišljati o onome o čemu su govorili poslanici DS-a u raspravi o budžetu, a to je što brže uvođenje poreza na dodatu vrednost i eventualno, pomoć kod privrednih subjekata u nabavci fiskalnih kasa.
Znači, na kraju, ovaj predlog zakona ima za posledicu udar na standard stanovništva, novo opterećenje privrede i povećanje šverca i sive ekonomije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, ovom prilikom bih govorio o delovima dva zakona koji su na dnevnom redu, znači, Zakon o akcizama i Zakon o poreskom postupku, ne o oba zakona u potpunosti, ali o nekim njihovim delovima.
Na početku, vezano za Zakon o akcizama ili valjda generalno vezano za ponašanje u Skupštini, upravo je rečeno da se podnošenjem ovakvog zakona, govorim o Zakonu o akcizama, vređa dostojanstvo Skupštine, a pre bih rekao da se u prethodnom periodu na raznorazne druge, mnogo gore načine vređalo dostojanstvo skupštine u ovom domu, ali o tome osim javnosti daće svoj sud i istražni organi.
Povodom izmena i dopuna Zakona o akcizama izrečena je konstatacija koja je, valjda, nastavak ovoga što je rečeno o vređanju Skupštine, da je vrlo neobično da se pojavljuje i da to na neki način omalovažava ovu skupštinu, to što se pojavljuje sada pred ovim domom izmena i dopuna jednog zakona.
Mi, a to dobro znaju i poslanici, ali i javnost ovde, u poslednje vreme se bavimo najviše izmenama i dopunama zakona, o tome govori i najava svakog dnevnog reda, u skoro svakoj raspravi imamo neku izmenu ili dopunu nekog zakona. Tako da izmena i dopuna Zakona o akcizama apsolutno nije nikakva nova pojava u radu Skupštine. Radi se o uobičajenom postupku kojim se bavi Skupština Srbije.
Kako bismo bili potpuno realni, i prema nama i prema građanima Srbije, da izdvojimo dve činjenice u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, a to je da se ne povećavaju samo akcize ovim predlogom zakona, nego se određene akcize i smanjuju. Znači, ne može se reći da je ovaj zakon usmeren isključivo na povećanje određenog nameta i na ugrožavanje standarda, što je iznošeno protiv ovog zakona, već moramo da kažemo da ovaj zakon sadrži i članove kojima će se određene akcize smanjiti.
Povodom akciza za dizel gorivo već je dosta toga rečeno, disparitet koji se pojavio u odnosu cene benzina i dizel goriva je nešto što je vrlo neuobičajeno, takav disparitet, takva disproporcija nije bila prisutna na tržištu derivata i nije prisutna na tržištu derivata u zemljama u okruženju. Mislim da to treba ispraviti.
Ono što je direktna korist od povećanja akcize na dizel gorivo, takođe, o tome je već govoreno, jeste popunjavanje budžeta. Odmah da tu neke stvari isto razjasnimo, govori se, na određen način, a bilo direktno ili indirektno, da se popunjavanje budžeta uzimanjem akciza kroz promet naftnih derivata stavlja ruka u džep građana. Ovo je vrlo nepricipijelna i netačna konstatacija. Budžet nije nešto što se baca u vodu, budžet se ne iznosi iz ove države.
Budžet koji se na ovakav način popunjava upravo služi direktno ili indirektno građanima, popunjavanje budžeta, i u obezbeđivanju budžetskih sredstava obezbeđuje se plaćanje funkcionisanja jednog veoma velikog dela društva, veoma brojnih porodica zaposlenih u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci. To su sve građani ove države. Svi ti građani imaju svoje porodice, imaju decu.
Time što popunjava budžet, mi direktno ili indirektno utičemo na bolji život građana, na funkcionisanje državnih institucija, na bolju poziciju ove države u svetu, finansijske aranžmane, a sve to će direktno uticati na poboljšanje života i standarda građana.
Radi se o vrlo dobrom postupku, o nečemu na čemu se zasniva funkcionisanje države, a to je kolektivno prikupljanje sredstava i usmeravanje tih istih sredstava u bolje funkcionisanje države i bolji život građana.
Dakle, imamo situaciju da Vlada, i ono što je Skupština usvojila vezano za budžet, ima drugačiju koncepciju, ima koncepciju da budžet ima jednu razvojnu notu. Takva poreska politika uvek ima i traži određene kompromise. Država, s obzirom na njenu ekonomsku situaciju, mora da pravi takve kompromise, negde mora da uzme i da zakine da bi se na nekoj strani dalo.
Opšti stav i prihvaćena politika ove vlade je da se ovim budžetom pomogne razvoju privrede i ekonomije. Svi smo se načelno ili direktno zalagali ili prihvatali da je potrebno dati određene privredne i ekonomske podsticaje, a onda moramo da prihvatimo i da je za to potrebno budžet drugačije oblikovati, kako rashodnu, a isto tako, da budemo otvoreni i realni, i prihodnu stranu.
Akcize za uvoz na voćne sokove su jedna od mera koja će uticati, ovog puta indirektno, na razvoj poljoprivrede i privrede u delu prerade poljoprivrednih proizvoda, jer ćemo na takav način indirektno zaštiti i podstaći proizvodnju u voćarstvu, ali i proizvodnju u preradi.
Priča o tome da ćemo time tržište lišiti određene kvalitetne robe i da ćemo građane na takav način staviti u položaj da neće moći da kupuju ili da će morati više da plate i da budu lišeni kvalitetnijih sokova nije tačna. Pokazalo se da su naša poljoprivreda i naša prerađivačka industrija sada u stanju, a za razliku od nekih godina ranije, iskreno, da proizvode veoma kvalitetne proizvode iz ove palete kvalitetnih proizvoda i da građani time, što će nešto biti skuplji uvozni sokovi, sigurno neće biti lišeni kvalitetnih proizvoda.
Hvala bogu da je tako. Upravo želimo da na takav način podstaknemo da se takva vrsta delatnosti poljoprivrede i prerade i dalje razvije i da zadrži taj trend.
Dakle, oslabađanje takse je ovde prisutno, da ponovim ono što sam rekao u uvodnom delu, jer oslobađa se proizvodnja grožđa u delu poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje vina u delu prerade. Imamo situaciju da još na jedan način, a ovog puta najdirektnije, utičemo na povećanje poljoprivredne proizvodnje u oblasti proizvodnje grožđa i na proizvodnju vina.
Ne može niko da zažmuri nad ovom činjenicom. Ovo je fakat. Ovo niko ne može da ospori. Dakle, ovaj zakon ima i te kako pozitivna nastojanja i daće u svakom slučaju pozitivne rezultate.
Još kratka digresija; rečeno je da će poljoprivredni proizvođači povećanjem cene dizel goriva biti stavljeni u loš položaj. Još jedna činjenica, ova vlada je kroz povećanje poljoprivrednog budžeta obezbedila da se jedna značajna količina dizel goriva distribuira kao dizel gorivo po povlašćenim ili subvencionisanim cenama. To je realnost.
Ne možemo samo da se držimo onoga što nam se ne sviđa kada diskutujemo za ovom govornicom, hajde da budemo realni, pa da pomenemo i one činjenice koje su pozitivne i koje stoje.
Vezano za Zakon o poreskom postupku, par stvari vezanih za deo kaznene politike. Govoreno je da je kaznena politika bilo u samim nastupima za ovom govornicom, bilo prema predloženim amandmanima, nešto što je u ovom zakonu dato previsoko, da su ove kaznene mere veoma velike i da one ne odgovaraju ekonomskoj moći onih koji će počiniti određene poreske prekršaje.
Ovo je nešto što se pojavljuje čak i u diskusijama u lokalnim skupštinama, a gde sam imao priliku više puta i u više godina da budem odbornik, a vrši se klasična zamena teza. Kaznena politika nije isto što i poreska politika. Znači, kaznena politika ne obavezuje one na koje se odnosi, kao što to zahteva poreska politika ili politika taksi.
Naravno, treba voditi računa da poreska politika, politika obaveza, bude primerena ekonomskoj moći, situaciji onoga na koga se odnosi, a pre svega njegovoj platežnoj sposobnosti. Ona se odnosi na sve. Kaznena politika ima sasvim drugačiju namenu, da preventivno odvrati potencijalne prekršioce zakona, i u tom slučaju ne možemo govoriti da je određena visina kazne previsoka i da visina kazne ne odgovara platežnoj sposobnosti.
Samo bih vas podsetio na to koliko je niska kaznena politika, nešto što samo po sebi gubi smisao. Sigurno ste imali priliku da u svojim lokalnim sredinama vidite kako lokalni mangupi parkiraju svoja vozila nasred ulice i pri tome dođu i unapred plate kaznu policajcu za to što će time da se ugrozi saobraćaj i da se napravi prekršaj.
To nije mera kaznene politike. Kada je kazna za pogrešno parkiranje povećana, nemate sada situaciju da neko u napred plati za to što će učiniti određeni prekršaj. Upravo to pokazuje i ova situacija.
Ukoliko imamo u dosadašnjoj politici kazni u Zakonu o poreskom postupku, koji važi do izglasavanja novog zakona, situaciju da neko plati samo pet posto od nominalne vrednosti poreza, kojim nepoštovanjem zakona je izazvao izricanje kazne, to sigurno neće uticati na povećanje discipline, jer u poreskoj politici, ako kazna nije bar nekoliko puta veća od iznosa poreza koji je utajen, vi nećete imati nikakav efekat.
Upravo visoka mera treba da obezbedi određenu poresku disciplinu. Ova vlada je već do sada predložila, a ova skupština usvojila, nekoliko mera koje direktno utiču na snižavanje poreza. Snižavanje poreza će definitivno uticati na privredni rast i ova vlada, a očekujem da će i ova skupština takođe, usvojiti neke druge mere vezane za poreska oslobađanja, ali da bismo bili odgovorni prema državi, prema građanima, mi moramo da popunjavanje budžeta kroz odgovorno plaćanje poreza obezbedimo time što ćemo uvesti adekvatne, ovog puta, visoke kazne, koje će kao i u drugim zemljama u svetu praktično naterati poreske obveznike da veoma disciplinovano plaćaju i izvršavaju svoje obaveze.
Znači, moramo u potpunosti da uredimo ceo taj poreski sistem, da omogućimo stimulativne poreze, ali i da zahtevamo da ispunjavanje poreskih obaveza bude adekvatno i na vreme.
Mere povećanja, bilo poreza bilo kazni, naravno, nisu popularne za Vladu, međutim svaka vlada, pretpostavljam, pa i ova, nije tu da bi bila popularna. Vlada je tu da odgovorno vodi državu i da bude odgovoran eksponent, najviši eksponent izvršne vlasti. Mi ćemo se tako i ponašati, kao odgovorni ljudi, i tako ćemo voditi ovu izvršnu vlast. Još samo nešto, juče je ovde u raspravi pomenuta jedna stvar vezana za određene dogovore o porezima i o tome kako su ljudi iz G17 plus uticali ili nisu uticali na adekvatnu poresku politiku, pa je pomenuto nešto u šta nisam siguran, a to je da je gospodin Milo Đukanović možda mafijaš. Ne znam da li je to činjenica, ali je činjenica ono što je iza toga ovde izneto, u sklopu te iste konstatacije, a to je da G17 plus sigurno nije pregovarao i neće praviti dogovore sa mafijom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a neka se pripremi Sredoje Mihajlov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik sam Srpske radikalne stranke i dolazim iz Vršca. Morao sam ovo da naglasim, jer dolazim iz poznatog reona vršačkog vinogorja, pa smo ovim skaradnim zakonom direktno pogođeni. Znači, više nego ostali.
Zakonom o akcizama se direktno udara na džep stanovništva u nekim delovima i direktno se favorizuje uvoznički lobi u drugim delovima. Elem, u obrazloženju efekata predloženih mera kaže se da je razlog dizanja akcize na dizel gorivo punjenje budžeta za još četiri milijarde. Znači, sve cene će otići gore, većinski deo građana će dodatno da osiromaši, da bi Vlada Vojislava Koštunice mogla da finansira, recimo, službena putovanja ili da kupuje skupu struju od kumova. Ali, dalje, u nastavku, govori se skroz drugačije.
U delu koji želim posebno da naglasim kaže se da se akciza plaća, sem na osvežavajuća bezalkoholna pića, i na sirupe, praškove, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove, voćni nektar i voćne sokove u prahu iz uvoza, što se objašnjava time da se ovim članom pospešuje domaća proizvodnja ovih proizvoda i smanjuju troškovi proizvodnje.
Sa ovim činjenicama mogu da se složim ili ne, ali objašnjenje je prilično razumno samo dok se ne pročita ili ne vidi član 3.
Na prošloj sednici, kada se raspravljalo o akcizama, usvojen je jedan amandman SRS kojim se štiti domaća proizvodnja vina. U vašem Predlogu zakona u članu 12, gde se govori o alkoholnim pićima, kaže se da se akciza plaća na žestoka i druga alkoholna pića, osim viskija, džina, konjaka, prirodnih vina, medicinskih vina i medovine. Ovim zakonom bi se štitio uvoznički lobi, štitili bi se ljudi koji su bliski vlasti i koji su možda platili da bi ovakav zakon prošao.
Amandman SRS, koji je prošao prošlog puta, ubacio je reč – domaća prirodna vina, a prošao je samo za jedan glas, jedva. Kao što smo videli, izazvao je veliku nervozu vladajuće garniture, jer nije opravdala i nije završila posao koji je verovatno nekome obećan, pa su brže-bolje stavili ponovo pred Skupštinu Zakon o akcizama i ubacuju reč – strana, što menja zakon, koji će, ako bude prošao, glasiti ovako – na alkoholna pića akciza se plaća u sledećim iznosima, i to na "žestoka pića i druga alkoholna pića, osim viskija, džina, konjaka, uvoznih i domaćih prirodnih vina, medicinskih vina i medovine".
E, sad, povukao bih paralelu i podsetio da ste za oporezivanje uvoznih sokova rekli da time štitite domaću proizvodnju, da pospešujete domaću proizvodnju, što direktno znači da neoporezivanjem stranih vina uništavate domaću proizvodnju i štitite određene uvoznike, znači uvoznički lobi. A, podrumi i vinogradari, i veliki i mali, sa njima nije važno šta će dalje biti, važno je da kumovi, pošto kod nas uglavnom kumovi uvoze, prodaju, a za ostale neko drugi treba da brine.
Lično i posebno sam zainteresovan da ovakav zakon ne prođe, jer dolazim iz Vršca, što sam već rekao, reona sa vekovnom vinogradarskom tradicijom. Shvatamo mi šta vi u stvari hoćete da uradite. Hoćete da već iovako teško stanje podruma u Srbiji, što smo već čuli malopre, još više otežate, da ih obezvredite, kao što smo videli da to radite u prošlom periodu sa drugim firmama, i da ih onda otkupite, odnosno vaši finansijeri okupljeni u raznim organizacijama, klubovima i ne znam u čemu sve, i namestite kupovinu srpskih firmi po mogućnosti za tri evra. Pa onda sve ljude koji se nalaze u tim firmama na ulicu.
Ali, kao što ja to shvatam, tako to i narod shvata, što je pokazao na prošlim izborima, a što će pokazati i sada glasajući za Tomislava Nikolića.
Vlada Vojislava Koštunice nastavlja uništavanje Srbije, ali ako vi ovde ništa niste shvatili i naučili iz prošlog perioda, narod je shvatio, zato je neko dobio 200 a neko 300 hiljada glasova, mogli ste da pitate vaših nekoliko članova iz Vršca da vam to objasne i kažu da je to loše i da uništavate vršačko vinogorje. Mogli su to da vam kažu, da dignu glas, pa ako ih ne poslušate, da sačuvaju svoj obraz i da se javno ograde od vas i od vaših zakona. Kako će posle ovoga na ulicu i među običan narod? Ili, možda i dele neku moguću proviziju sa vama zajedno, koju ste dobili povodom uništavanja srpskih vinarija, protežirajući strane.
Upozoravam vas, na kraju, da se ne igrate sa srpskom privredom i srpskim narodom. Dosta ste muka naneli i dosta ste ljudi ostavili bez hleba, same, samo na ulici. Unesrećili ste puno naroda.
Realno je da ste privredu uništili i realno je da ste srpske banke uništili, da ste domaću proizvodnju uništili, da zbog vas imamo sankcije na izvoz šećera, da zbog vas ne možemo meso da izvozimo, realno je da zbog vas plaćamo skupu struju i da je zbog vas milion ljudi na ulicama.
Zato vas pozivam, svakoga ko ima imalo časti, da ne glasate za ovaj predlog izmena zakona, pa da se lepo spakujete, odete kući i odmorite se, lepo obučete, razmislite, uhvatite porodicu za ruke, 13. juna izađete na birališta i kažete sebi – u kakvoj sam zabludi bio i živeo... (Predsedavajuća, Emilija Krstić: Vratite se na temu.)
... vraćam se, tema je – glasajte za bolju Srbiju, znači za Srbiju pravde i boljeg života, gde će lopovi biti u zatvorima a ne na vlasti. Glasajte za Tomislava Nikolića.

Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, a posle njega Ivan Radić.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, samo da kažem da ste vi nama ostavili haos, to smo mi nasledili od vas. Postoji jedna mera za merenje stabilnosti sistema, to je entropija. Kada je entropija jedan, onda je to haos.

Vi ste nama ostavili haos u svim institucijama. To je tema, jer ste vi pomenuli da su ljudi gladni u Srbiji. Jesu gladni zato što ste ih doveli tu gde su i sada pokušavamo nekako, ne bi li izvadili ta kola iz blata, da ih uredimo nekim pravedenim zakonima, pokušavamo da vas osvestimo, da vam pokažemo šta ste i dokle ste doveli ovu zemlju.

Jeste, gospodo, nama se žuri. To treba da čuju, da podsetimo narod. Svaki put kada budem izašao reći ću da ste vi doveli dotle, da smanjimo tu entropiju, da smanjimo na 0,5, da uvedemo malo reda, jer ste uneredili sve ovo što ste nam ostavili.

Ima nešto što se slažem sa vama, a to je da se nama žuri da donesemo ove zakone. Tačno je da se žuri, ali ne zbog nas, nego zbog Srbije, i zbog javnosti i zbog tog napaćenog naroda, da donesemo brzo reformske zakone. Vi insistirate na nečemu što je nebitno, vama su važni izbori, samo mislite o pobedi...

(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)

... kako da damo narodu ponovo vlast, da dovedete ponovo tu gde smo bili.

Vratiću se na temu, zbog teme sam i počeo. Ovo je bila jedna digresija. Neodoljivo je bilo da vam kažem.

Gospodin Dinkić je akcizirao, odredio trošarinu ili prirez, ne napamet, ne paušalno, ne ovako hajdučki, kako vi to radite, nego ekspertski, imajući viziju i znajući kako to treba da predloži.

Naravno da prethodni zakon nismo usvojili kompletan i naravno da tu nije bilo ni realnog ni poštenog odnosa, da oni koji treba da plate trošarinu, nisu bili podjednako oporezovani.

Vi se zalažete, gospodo, da oni koji voze automobile na dizel ne plaćaju trošarinu i još manje troše, nego da oni koji voze na benzin plaćaju više. To je vaše osećanje pravde i vi smatrate da to tako treba da ostane. Mi ne smatramo i sve nepravde, čak i da su male, hoćemo da otklonimo. Ono što možemo da uredimo u zakonima, da bi doveli na neku meru, gde će nas poštovati, da vide da vodimo računa o svemu, čak i o sitnim detaljima. Mogao je budžet i bez te 3,5 milijarde, ali eto, mi smo upravo hteli da pokažemo da smo dosledni, da poštujemo svaku sitnicu.

(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujete narodnom poslaniku.)

Pokušavam da vas upristojim, ali ne pomaže. Nije bitno, dalje ćemo po svome.

Oni koji izlaze ovde i komentarišu, znam da je najbolje obećati narodu i najlakše bi bilo da kažem - neće biti poreza, svi ćete imati visoke plate, koji ste na budžetskim jaslama. Nema nikakvih problema. To su radili komunisti, to i vi hoćete. To su radili i pred Drugi svetski rat, obećavali su narodu da neće biti poreza, svi ćete uzimati koliko hoćete.

Mi to ne možemo da obećemo, mi smo ozbiljna stranka, mora biti poreza i akciza, i mora biti pravedno raspoređena i ta trošarina, oni koji se budu troškarili iz budžeta moraju imati mere, mora biti realno, mora biti moguće i mora biti pravedno. To je ono što mi predlažemo, a vi ste prodavači magle. Obećavate narodu da neće biti poreza, a da će biti plate.

Pazite, gospodo, šta vi radite, čak i za neke da kažem da ne poštuju zakone, ekonomske, kako bi bilo da sada počnete da objašanjavate narodu da možete izgraditi kuću krivo, da nećete poštovati silu zemljine teže, i da nećete poštovati neke mehaničke zakone i da će ta kuća stajati ili da će nešto funkcionisati bez zakona mehanike.

Gospodo, vi ste jednostavno prodavači magle, prodajete javnosti neistine i tvrdite da se može podeliti plata i napuniti budžet bez izbora. To nikad nije moglo i poštovao bih vas kad bi vi, gospodo, rekli - ukidaju se akcize, smanjićemo platu tim i tim budžetskim korisnicima, da se zna.

Normalno je, vi znate, bilansna i budžetska ravnoteža, tj. ne znate, ali da vas malo edukujem, mora postojati ravnoteža između onoga što je priliv, prihod i onoga što se ima namera potrošiti. To je i u kućnom budžetu, ko ne radi, tom kuća ode na doboš. To ste vi radili i mi smo otišli na doboš. Prodali ste sve, sve ste uništili i zbog toga je to razlog što smo mi ovde dogurali sa vama do toga.

Zato vas molim, ubuduće kada se javite, pokušajte to da obrazložite stručno, kada smatrate da treba ukinuti neki porez, kome treba ukinuti. To sam govorio i kod prethodne vlasti. Znači, kad neko ode u opoziciju, kada je na vlasti on zna da moraju važiti zakoni, a kad dođe u opoziciju, misli da ne važe ni prirodni zakoni inertnosti.

Znam pouzdano za jednog diskutanta koji zna da se zakoni moraju poštovati, pa i ekonomski, pa je ovde izašao i tvrdio da može i bez toga. Mislim da nije dovoljan odlazak u opoziciju da se kaže da nešto što je realno ne treba poštovati.

Da vam kažem gospodo, res non verba – dela, ne reči; znači, mi pokazujemo delima. Izašli smo ispred vas. G17 plus će podržati ovaj zakon i sve zakone koji ispravljaju nepravde, sve zakone koji rade za dobrobit Srbije. Vi jednostavno opstruirate i neću da upotrebim neke reči koje vi upotrebljavate, ali u svakom slučaju, imamo viziju, imamo znanje, znamo šta hoćemo i ovo smo predložili, podržaćemo ovaj zakon. Hvala.