Pa, eto, posle petnaestak dana ponovo popravni ispit za Narodnu skupštinu. Naljutio se ministar finansija što njegova ideja kako da obezbedi sredstva koja mu fale za budžet nije prošla u Narodnoj skupštini. Naljutio se, presavio tabak i vratio ponovo na doradu.
To je upozorenje skupštinskoj većini da ubuduće ne podnosi amandmane, da ne sme da pametuje, jer gnev ministra može biti bezgraničan, opasan, a vidite danas ga i nema. Nema ga, jer njega ovo ne interesuje. On je obezbedio 126 identifikacionih kartica da se ovo usvoji.
Naravno, SRS kritikuje Predlog zakona. Neće da glasa za taj predlog zakona, taman posla da glasamo za to. Nećemo sami sebe da demantujemo. Valjda nismo za 15 dana promenili mišljenje. Ako je neko od vas promenio mišljenje, to je već vaš problem. Ali, skupštinskoj većini bih skrenuo pažnju da u vreme predizborne kampanje vi ovakvim dnevnim redom kažete gospodinu Maršićaninu da nema potrebe da se kandiduje, jer će on sigurno da izgubi izbore.
Evo i dokaza za to. Pa, ko bi glasao za kandidata ove koalicije – u centar, Srbijo, koja u toku predizborne kampanje diže cene. Evo, vrlo prosto i jednostavno.
Izađite lepo, napravite jednu anketu, pitajte bilo kog prolaznika – evo, u toku je kampanja, vlast diže cenu gorivu, da li ćete da glasate za njihovog kandidata za predsednika?
To samo Mlađan Dinkić može da kaže, da je to vizionarski, epohalno i da će doneti nekog rezultata. Nema nikakvog rezultata.
Mi smo vas i prilikom donošenja budžeta upozorili na problem koji će da se desi i tada je ministar finansija izašao za govornicu i rekao – neće doći do povećanja niti poreza, niti akciza, niti bilo kakvog, uslovno rečeno, nameta.
Ne lezi vraže, nije prošlo ni mesec dana jedan komplet poreskih zakona je morao da se menja, a evo sada, skupštinska većina ide na popravni ispit. E, to je ta ekonomska politika nove vlade, odnosno to je jedna stihija. Nema tu ni ideje, nema tu ni vizije. Jer, kad bi bilo ideje i vizije, onda ne bi bilo ovakvog obrazloženja, a neću da ponavljam neke rečenice iz tog obrazloženja, jer svaka sledeća demantuje prethodnu.
Ukazao bih samo na jednu stvar. Ako ste u toj konfuznoj politici – šta treba da se optereti akcizom – malo vodili računa, onda biste shvatili jednu činjenicu, da se akcizom opterećuje proizvod, bez obzira na njegovo poreklo.
Međutim, prošlog puta smo vas naterali da prihvatite da se kroz akciznu politiku značajnije izvrši uticaj i na suštinu ekonomske politike i da se da neka blaga prednost domaćim proizvodima, polazeći od vaše intencije koja je i izneta u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, gde takođe štitite domaći proizvod.
Evo, to vaš ministar nije shvatio pa vas je demantovao ovakvim predlogom zakona. No, pošto je o akcizama bilo sasvim dovoljno argumenata, da se posvetimo malo ovom drugom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Kada se letimično pogleda može da se konstatuje sledeće: sve što ne može milom, verovatno će morati silom, i kompletne promene najdemokratičnijeg zakona o poreskom sistemu, a to je bilo prisutno pre dve godine kada se usvajao Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, morale su da pretrpe ovu izmenu. Naravno, sve što je u bilo kakvoj vezi sa Božidarom Đelićem mora da bude promenjeno, jer je došao njegov krvni neprijatelj Mlađan Dinkić.
I, po toj logici stvari, sprovode se promene, a one znače npr. menja se član 10. zakona, pa se rok za povraćaj pogrešno ili više uplaćenih sredstava sa 15 dana povećava na 25 dana. To je krajnji rok. Šta to znači? To znači da se država jednostavno služi tuđim parama, koje joj nikada nisu ni pripadale, i produžava svoj rok. Đelić je tražio samo 15 dana, da može da koristi to, ali Dinkiću je potrebno 25 dana. Želi da obezbedi malo duže likvidnost budžeta itd.
Pa, onda, član 26. menja se, dodaje se nov stav i kaže – banka je dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza. Da stvar bude čudnija, odnosi se na odredbu koja se tiče poreskog identifikacionog broja. Ukoliko poreska uprava zaključi da je još nešto potrebno, pa poreski obveznik nije dostavio to, onda može da ga blokira.
Vidite, dalje, član 29. je pretrpeo izmenu koja se svodi na to da se poreski postupak i poreski organ meša u statusnu stvar pravnog lica, pa sud neće biti u mogućnosti da upiše osnivanje pravnog lica u registar, znači neće upisati osnivanje pravnog lica i radnje u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači.
Znači, Zakonom o porezima se definiše uslov da bi se neko upisao u privredni registar. To, verujte, nigde ne postoji na kugli zemaljskoj, međutim, eksperti su bili u mogućnosti da i tako nešto izmisle.
Dalje, poseban specifikum novog ministra i nove politike Vlade Republike Srbije je izmena člana 66. Radi se o privremenim merama obezbeđenja koje poreska uprava može da preduzme; pazite – radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo, ukoliko poreska uprava posumnja da to neko može da osujeti, e oni mogu sve to da blokiraju, znači račun tog pravnog lica, do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza i skidanju novčanih sredstava.
Znači, ako poreska uprava posumnja u neko pravno lice da neće biti u mogućnosti da plati porez, i to onaj koji u ovom trenutku još nije dospeo, oni mogu da ga blokiraju. Pa, kako će on da radi? Kako će da obezbeđuje promet? Kako će da nastaje poreska situacija i poreska obaveza?
Dalje, u članu 68. dan plaćanja poreza, vidite sada nov termin, šta se smatra pod danom kada je plaćen porez, novi eksperti su izmislili da je to dan kada je iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda.
Znači, onaj ko vrši prinudnu naplatu prodajom pokretnih i nepokretnih stvari, drži u posedu robu poreskog obveznika, pa kad je proda, kad se smisli da uplati na poreski račun, tada se smatra da je on izmirio svoju poresku obavezu. Kako država jednostavno reguliše to, sa kasnijim datumima, kako bi tekle kamate i druge obaveze i svi poreski obveznici bili poprilično pritisnuti, da znaju da nema opasnosti, jer je na delu šifrovana poruka RR, GG itd.
Član 75. govori o vraćanju sredstava po osnovu rešenja drugostepenog organa ili suda kada je ukinuto poresko rešenje.
Oni sad dodaju - od dana dostavljanja akta kojim se poništava, menja ili ukida rešenje ili drugi akt o zaduženju. Kakva je to restitucija? Kakav je to povraćaj u pređašnje stanje. Valjda se vraća na dan i na stanje kada je doneto nezakonito rešenje, a ne kada je organ primio drugostepeno rešenje da je nešto nezakonito. Ali sve je to kod nas moguće.
Član 83, kaže se ovako - troškove poreskoprekršajnog postupka određuje poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara. Vidite, u prekršajnom postupku važi pravilo o nekom paušalu, ovde se zagarantuje 5%, pa ukoliko je manje od 5%, onda ide 500 dinara, ali kada se čuju nove odredbe o prekršajima i ovim drugim sankcijama, videćete da tu novčana kazna ide od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa neplaćenog poreza.
Pa još ukoliko jedan dinar nije platio, platiće kaznu 5.000 dinara. Ali pričaćemo o tome povodom amandmana.
Ono što je interesantno, ne znam kako ste se vi u koaliciji to dogovorili, to je očigledno koncept da se u pojedinačnim zakonima definišu krivična dela, što mora da nestane iz pravnog života, jer se ovde upusuju nova krivična dela gde ne postoji nijedan od elemenata na osnovu kojih bi nešto moglo da stoji u ovom zakonu.
Ako ima elemenata za krivičnu odgovornost, izmenite Krivični zakon, definišite postupak i posebno poglavlje, jer sada smo svedoci dva odvojena procesa. Jedan deo Vlade vodi postupak, odnosno priprema se da uredi krivično zakonodavstvo, da u jednom krivičnom zakonu budu sva krivična dela, da se iz postojećeg Krivičnog zakona izbace neka krivična dela koja nemaju nijedan od osnovnih uslova da budu u krivičnom zakonu.
Sada nam se ubacuju neka nova krivična dela. Budite uvereni, pošto znam kakva je sudska praksa i znam kakvi su stavovi Vrhovnog suda povodom ovih pitanja koje ste ubacili u ovo, moram da vam kažem da vam ova krivična dela, ovako formulisana, neće proći pred sudovima.
Nemojte pogrešno da me shvatite, da na ovaj način štitim nekoga. Ne, ne štitim nekoga, nego vam samo ukazujem da će da se javi problem, jer vi mislite da ste vi regulisali jednu situaciju, a ona nije regulisana. Znajte, u tim vodama najbolje plove oni kojima je zagarantovano da mogu do mirne volje da izigravaju propise. Verovatno vaša želja nije to bila, ali vam kažem, stavovi sudske prakse postoje oko registrovanog, neregistrovanog poslovnog prostora, skladišta itd.