Da li još neko želi reč? Gospodin Krasić.

Ovaj član se odnosi na pritvor u istrazi. "Istraga se pokreće protiv određenog lica kada postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo. U istrazi će se prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica" itd. Znači, radi se o licu za koje i te kako važi prezumpcija nevinosti.
Do sada je bio mehanizam: istražni sudija mesec dana, produženje veća još dva meseca, ukoliko se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna duža od pet godina, onda je i Vrhovni sud, na predlog tužioca, mogao da produži još tri meseca.
Praktično, ovde se dodaje pravo na žalbu, jer se pošlo od pretpostavke, na bazi preporuka nekih organizacija iz inostranstva, da u tom delu nije zagarantovano pravo na žalbu koje pripada svakom građaninu, protiv svakog akta, osim ako na drugi način nije obezbeđena zaštita. Ali, postavlja se pitanje koja je svrha te žalbe, koji su dometi te žalbe, kada otprilike isto veće, u istom sastavu odlučuje o žalbi, kao ono koje je možda dva dana pre toga rešilo o produženju pritvora za još tri meseca.
Namerno sam počeo priču o ovom amandmanu čitajući odredbe Zakonika koje se odnose na istragu. Nalazimo se u istrazi, gde su dometi oivičeni, određeni Zakonikom. Pravim vezu sa prethodnim članom gde se, praktično, potvrđuje stav da ovaj predlog zakona u suštini znači uvođenje kategorije obaveznog pritvora. Na to mi nismo ovlašćeni. To nam zabranjuju međunarodni akti koje smo potpisali i koji su postali, po Ustavnoj povelji državne zajednice, sastavni deo našeg ustavno-pravnog poretka.
Juče vam je gospodin Vučić ukazao da ćemo zbog ovoga verovatno dobiti i neku kritiku. Naravno, neće ove nevladine organizacije koje se bore za zaštitu ljudskih prava, i to selektivno, da dignu glas. One su sve na ovom tragu, one podržavaju ovo, jer znaju da se selektivno završava posao. Zna se protiv koga može da se produži pritvor, pogotovo kada je on postao i obaveza.
Nije dobro ovo što radite jer, praktično, negirate sve ono što je urađeno 2001. godine, pa čak i pod uslovom da prihvatim konstataciju da je Zakonik te 2001. godine, kada je donet, mogao da bude i bolji. Nacrt mu je bio bolji, to da znate. Tekst nacrta zakona je bio daleko bolji od ovoga.
Ono što ovim amandmanima želimo da postignemo, to je da predlagača ubedimo - bolje vratite tekst iz nacrta osnovnog teksta Zakonika, nego da idemo na ovaj način. Oslobodite se pritiska policije. Policijsko rasvetljavanje krivičnog dela je jedna dimenzija. Još uvek tamo postoje ljudi koji žele, vape za onim trodnevnim policijskim pritvorom. Oslobodite se toga, ako želimo stvarno da krenemo putem koji znači demokratiju.
Ovo što radite, verujte, apsolutno liči na Haški tribunal. Razlika je samo što je ovde nešto vremenski, kobajagi, ograničeno, ali samo kobajagi ograničeno. Nećemo valjda pravila Haškog tribunala u naš pravni poredak? Nad tim se gnušaju svi ljudi koji se malo razumeju u ovu oblast.
Malopre sam rekao: Međunarodni sud pravde, Stalni sud za ratne zločine, osnovan Rimskim statutom, sa gnušanjem odbacuju ideju i pomisao da se radi na način kako se radi u Haškom tribunalu. Kod nas sada pravila Haškog tribunala dolaze ovde, pa čak i čujemo ovde neke termine: "procesuirati", "pritvorska jedinica". Otkačite se toga, ljudi.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a predstavnik Vlade ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Propade vam šansa, gospodine ministre, da ispravite po meni katastrofalnu grešku. Budite uvereni da će upravo ovaj član 16. biti ono po čemu će vas pamtiti. Imao je i gospodin Batić, prethodni ministar, svoje bisere. Mislim da će ovo biti vaš. Imao je i prethodni DOS-ov režim svoju "Sablju", a mislim da je ovo "Sablja" ovog DOS-ovog režima.
Izmenama koje ste predvideli u članu 146. Zakonika o krivičnom postupku predviđena je mogućnost za praktično neograničeno produžavanje pritvora. Krenućemo od početka. Od podizanja optužnice pritvor je, do podnošenja ovog predloga zakona, mogao da traje najduže dve godine. Vi predlažete da to bude četiri. Ako za to vreme ne bude izrečena prvostepena presuda, pritvor će se ukinuti i optuženi pustiti na slobodu. Posle izricanja prvostepene presude, pritvor može trajati još najduže godinu dana. Ako u roku od godinu dana bude izrečena drugostepena odluka kojom se prvostepena presuda ukida, pritvor može trajati, nekada je bilo godinu dana, a po vašem predlogu dve godine, od izricanja odluke drugostepenog suda.
Na ovaj način omogućeno je u redovnim situacijama, pod uslovom da se sve odvija na najbolji mogući način i da svi redovno prisustvuju pretresima, da pritvor traje ni manje ni više, nego sedam godina. Kada se uzme u obzir i ovaj pritvor pre podizanja optužnice, od šest meseci, to je ukupno 7,5 godina.
Sedam i po godina ćete držati u zatvoru nekoga kome prvim članom ovog zakona kažete da će biti smatran nevinim dok se njegova krivica ne dokaže! Postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko on uspe da dokaže nevinost, iako to nije obaveza optuženog, ali očigledno da je takva tendencija ovog zakona i da će optuženi morati da dokazuje svoju nevinost. Šta ćete reći nekome kome oduzemete 7,5 godina života? Da li mislite da postoji adekvatna materijalna nadoknada koja može nadoknaditi nekome sedam godina koje su mu uskraćene da ih provede sa svojom porodicom, sa svojim prijateljima, sa najbližima? Da li bi neko od vas pristao da makar i na sedam i po meseci ode u pritvor i dajte, recite koja bi to naknada bila.
Podsetiću vas i to da je trenutna aktuelna sudska praksa nešto oko 2.000 dinara za dan proveden u pritvoru ukoliko je lice neosnovano bilo lišeno slobode, a istovremeno ste predložili da 100.000 dinara bude kazna za onoga ko se ne odazove pozivu za suđenje. Da li je to, gospodo, vaša pravda?
Kao drugo, pričalo se ovde dosta i o međunarodnim konvencijama. Opšteprihvaćeni princip u međunarodnom pravu je da dostignuti nivo građanskih sloboda i prava ne treba smanjivati. Ponavljam još jednom, ovo je korak unazad, ovo je veliki korak unazad.
Tačno je da postoje sudovi na svetu u kojima je moguće da nevini ljudi budu optuženi, da budu u pritvoru, da njihov status bude potpuno neizvestan, pa da im čak i suđenje godinama ne počne. Najpoznatiji takav sud je Haški sud. Ja vas pitam, da li vi želite da svaki sud u Srbiji bude kao Haški sud, da li mislite da naši građani to žele, da li mislite da su vas građani Srbije zbog toga birali? Svi ste u predizbornoj kampanji prali ruke od Haškog suda i od saradnje sa Haškim sudom, a sada ovim zakonom ustanovljavate da će u narednom periodu svaki sud u Srbiji biti Haški sud.
Dalje, rekao sam i prethodno da ovih 7,5 godina nije kraj. Članom 7. koji ste dodali, kaže se da "rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog"... i onda ću zastati na trenutak.
Postavlja se pitanje kako može okrivljeni istovremeno da bude i u pritvoru i da bude odsutan. Znači, ova odredba je besmislena, ova odredba na najbolji način pokazuje da se niste spremali dovoljno za ovaj zakon, da je ovaj zakon plod zakulisnih igara, plod pritisaka unutar vladajuće koalicije. Bilo ko da je ozbiljno razmislio o ovom zakonu, ne bi napisao da neko može da bude odsutan iz pritvora, tako nešto je jednostavno nemoguće.
Takođe, ovi rokovi neće teći u slučaju odsustva branioca, otkaza punomoćja i izbora ili postavljanja novog branioca. Svakako je pravo, ja se nadam da ga vi nećete uskratiti ovim zakonom, svakog okrivljenog da bude branjen na najbolji mogući način. Pravo je svakog okrivljenog da u toku postupka zameni svog branioca ukoliko je nezadovoljan njegovim postupanjem.
Šta ćemo sa slučajevima kada branilac otkazuje nekome ....
(Predsedavajuća: Vreme.)
Evo, gospođo Krstić, prekidam za neki sekund, samo da završim rečenicu. Šta ćemo sa slučajevima kada bez krivice optuženog dolazi do promene branioca.
Šta ukoliko, ne daj bože branilac oboli, ukoliko polomi nogu i jednostavno fizički nije u mogućnosti da pristupi na pretres, a sud pretres odloži na primer tri meseca.
Moguće je da se koriste brži rokovi i onda vam neće biti potreban rok od sedam godina.
(Predsedavajuća: Šest minuta i 15 sekundi. )
Molim? Hvala.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodni poslanik Petar Jojić.

 Bogami, teško studentima, odnosno profesorima koji su napisali Predlog zakona i učili o elementarnim stvarima prava.
Hajde na stranu što ste povećali trajanje pritvora u stavu 3. i stavu 4, u stavu 3. na četiri godine, a u stavu 4. na još dve godine, pa to izlazi kada se sabere u istrazi 7,5 godina kao neki minimum, ali ovo što ste napisali u stavu 7. verovatno će imati problema i istoričari prava da protumače šta je pisac hteo da kaže.
U formulaciji ovog stava poremećeni su svi principi koji su do sada bili prisutni u računanju nekih rokova, pa bez obzira da li se radi o apsolutnim, relativnim, objektivnim, subjektivnim, uvodi se kategorija – zastoj računanja vremena trajanja pritvora. Zamislite taj blistavi um. Čovek u zatvoru, a oni mu zbog nečega ne računaju da je on u zatvoru, a svi znamo da je u zatvoru, samo zbog toga da bi stav 3. i 4. opravdali dužinom, pa tako dobijamo virtuelne rokove.
Verovatno ste se potrudili da prevaziđete Haški tribunal, njega ne možete da prevaziđete i nemojte da se trudite, to je potpuno pogrešno, ako vam je to bio neki motiv kada ste ovo pisali. Ja opet moram da vas podsetim, ovaj član uređuje status prava i prava lica koje je još uvek nevino. Verovatno su otpali svi razlozi za određivanje pritvora i obezbeđenje njegovog prisustva radi vođenja postupka, verovatno.
Niko vam neće praviti problem za najteža krivična dela, ali ovakva formulacija omogućava neverovatnu zloupotrebu u toku krivičnog postupka. Ono sa čime svi moramo da se složimo, to je da su tužilac i okrivljeni stranke u postupku i sve stranke u postupku su ravnopravne.
Meni je prosto krivo što nisam mogao da napišem jedan amandman, da dodam još jedan stav, da se tužilac nalazi u pritvoru kao ravnopravna stranka, pa da ga vidim 7,5 godina u pritvoru kako će on da obezbeđuje dokaze radi vođenja krivičnog postupka. Ako je ravnopravna stranka, koja je to ravnopravnost stranaka u krivičnom postupku kada je jedna u lancima vezana, pa još ako dobije branioca po službenoj dužnosti, pa još neke igrarije, pa još ste uzeli kategoriju fizički prisutnog, a duhom neprisutnog pritvorenika i to mu vreme ne računate u vreme trajanja pritvora.
Znate šta, sve ima neke svoje granice, ali ovde ste prevršili sve moguće granice, bolje da ste napisali jedan jedini član – određuje se pritvor i on traje do pravosnažnosti presude kojom se oglašava krivim i upućuje na izdržavanje kazne zatvora. To bi bilo poštenije i iskrenije.

Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću ponavljati ono što su rekli prethodnici, gospodin Krasić i Šarović, jer su debelo u pravu, ali se postavlja jedno pitanje, vrlo ozbiljno. Šta će se desiti ako je lice provelo u pritvoru i bude oslobođeno na ovakav način, po ovim odredbama, sedam i po godina i bude oslobođeno, nije dokazano da je počinio krivično delo, šta ćemo onda  da radimo?

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću jednu kratku napomenu učiniti u pogledu ovih amandmana što se tiče pritvora. Smatram da ukoliko je tačno, a trebalo bi da je tačno i da verujemo našem ministru, da je skupština Evrope postavila jedan zahtev pred naše ministarstvo i pred našu Vladu da se odreknemo ustanove obaveznog pritvora, i hajde da to prihvatimo, kako onda može ta ista skupština Evrope da zahteva da povećamo dužinu pritvora koji je fakultativan. To nema nikakve pravne logike. Molim da o ovome vodite računa i da korigujete ono na šta smo ukazali. Zato sam bio vrlo kratak. Hvala.