Gospodine predsedavajući, prvo bih vas zamolio da malo reda uvedete ovde u sali, pošto se ništa ne čuje gore u poslednjim redovima od onoga što se priča za govornicom.
Mi smo podneli amandman na ovaj član 2, gde želimo da dodamo još jedan stav, da na poslovnik o radu saveta Narodna skupština daje saglasnost. Zbog čega smo to uradili? Po ovoj koncepciji koju je predlagač ovde podneo, savet bira Narodna skupština i taj savet donosi poslovnik o svom radu. Nema nijednog drugog akta osim poslovnika. Znači, poslovnikom će se urediti svi odnosi unutar saveta, ne nadležnost, nego način rada saveta biće regulisan poslovnikom.
Već u sledećem članu imamo problem. U članu 3, mada ću pričati kasnije o tome, vezano je za ovo, stoji da će polovina članova saveta imati mandat tri godine, odnosno duplo kraći od predviđenog za ostale članove saveta. Nigde ne stoje kriterijumi na osnovu kojih će se odrediti ta polovina. Ko će to raditi.
Ako ostavite ovako da se to ne reguliše poslovnikom, da Skupština ne daje saglasnost na poslovnik, onda će se ovaj savet, koji je dosta heterogen po svom sastavu, baviti samim sobom. Znači, trošiće ogromno vreme da utvrdi neka pravila ponašanja između pojedinih članova, koji će zastupati interese sredine ili grupacije iz koje dolaze, i imaćemo gubljenje vremena.
Savet će se baviti svojim problemima. Neće raditi posao za koji je nadležan i za koji se i bira. Zbog toga smatramo da je neophodno da na poslovnik koji savet donese i kojim se regulišu odnosi unutar saveta Narodna skupština daje svoju saglasnost i da zna kakva su pravila ponašanja. Ovde postoji, takođe, u jednom članu jedna odredba koja je u suprotnosti sa ovim, ali kasnije ćemo o tome pričati.
Mi insistiramo da razmislite dobro i da prihvatite, a ovo nije ništa posebno što će nam neko vreme oduzeti, i razmotrićemo i prihvatićemo ovde kao jedan akt saveta kako će se ponašati i funkcionisati, da ne bismo ostavili njima da se preglasavaju i gube vreme na one stvari koje nisu neophodne, već da se bave stručnim poslovima, za koje su inače i formorani.

Narodni poslanik Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja naziv odeljka prvog glave II menja se i glasi - nacionalni prosvetni savet, umesto dosadašnjeg naziva - prosvetni savet.
Mislim da ovaj prefiks - nacionalni, volela bih da je tako, ali izražavam sumnju da može doprineti efikasnosti ovog saveta, posebno što su postavljeni rokovi: da se u roku od 15 dana tek prijave kandidati; da ne govorim o tome da od 38 članova ovog nacionalnog prosvetnog saveta samo jedan je predviđen za predstavnike nacionalnih manjina.
Ono zbog čega sam izašla za ovu govornicu jeste da ukažem na podatak da od 1890. godine postoji prosvetni savet pod tim nazivom, dakle, bez prefiksa – nacionalni. Ukinut je za vreme Miloševića i danas vraćamo naziv - nacionalni prosvetni savet.
Dakle, ukoliko poštujemo tradiciju, a to je poziv tradicionalistima, a posebno istoričarima, mislim da bi bilo dobro da se zadrži naziv od 1890. godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Pitanje sastava i nacinalnog prosvetnog saveta manje - više je van kruga mog interesa u ovom momentu. Ono na šta želim da skrenem pažnju, dve trećine srednjoškolske srpske populacije, odnosno dece naše su učenici srednjih stručnih škola. Formiranjem ovog jednog saveta vi ste eliminisali ne samo onaj za koorodinaciju, nego za srednje stručno.
Taj savet je imao dosta specifičan sastav, on je u sebi imao predstavnike poslodavaca, predstavnike sindikata, naravno i ove strane stola. Bojim se da u ovom savetu koji je sada formiran i sastav nije reprezentativan da zastupa interese srednjeg stručnog obrazovanja i da će tu biti problema, a posebno s obzirom na činjenicu, u novinama sam pročitao da je neko u Ministarstvu izjavio, da srednje stručno nastavlja putem reformi, znači, moduli i tako dalje.
U tom slučaju, vama je potrebno jače telo za oslonac, mislim vama, ministarstvu, bilo kome u administraciji, i za donošenje odluka za srednje stručno. Čini mi se da ovako predložen sastav saveta nije adekvatan. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Arsen Đurić i zajedno narodni poslanici Zvonimir Stević i Milisav Petronijević.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, polazeći od ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja koji su definisani u tački 5) člana 3, gde se kaže da su ciljevi razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina i etničkih zajednica, smatram da nacionalni savet, kao institucija koja treba da obezbedi preduslove i način kako će se određivati strategija i strateški ciljevi obrazovanja i vaspitanja, nije sastavljena adekvatno ciljevima koji su proklamovani. To samo govori da su ciljevi u disproporciji sa onim što se de fakto radi u organizaciji obrazovanja.
Predložio sam amandman da savet ima 41 člana, uključujući i predsednika, koje imenuje Narodna skupština na vreme od šest godina, s tim što se u stavu 3. tačka 9) menja i glasi: "Po jedan član iz reda najbrojnijih nacionalnih manjina sa liste kandidata koje podnose saveti nacionalnih manjina".
Na ovaj način bi nacionalne manjine zaista preko svojih predstavnika u ovom savetu imale mogućnost da utiču na definisanje ciljeva i vrednosti za koje ćemo se zalagati i za koje ćemo obrazovati naše naraštaje.
Ovo je u skladu sa intencijom svih poslaničkih grupa u ovom parlamentu da se Srbija približava Evropi, da se očuvaju u tom približavanju interesi, nacionalni interesi i države Srbije i građana Srbije, ali isto tako da se poštuju ciljevi i vrednosti oko kojih je Evropska unija okupljena, a koji se ne kose sa našom tradicijom i istorijom.
Zato smatram da bi Vlada, odnosno ministarka bi trebalo da prihvati ovaj predlog, jer on ne ugrožava nikoga, već samo daje mogućnost da i nacionalne manjine iskažu sve svoje interese na način kako je propisano Ustavom i zakonom. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Esad Džudžević.

Naravno, podržavam amandman mog kolege Ristića iz najmanje tri razloga.
Naime, od 38 nacionalnih zajednica, koje postoje u ovoj državi po rezultatima popisa iz 2002. godine, 10 od tih 38 nacionalnih manjina su imale interesa za očuvanjem svog nacionalnog identiteta, daljeg razvoja, imale su organizacionog, demografskog i drugog potencijala da se organizuju u skladu sa saveznim Zakonom o zaštiti prava nacionalnih manjina.
Prema tome, jako je važno i spada, kao razlog dva, u obavezu države da omogući nacionalnim manjinama da učestvuju u onim forumima koji se tiču njihovog nacionalnog identiteta. Ono što znam, 90% zahteva nacionalnih manjina za očuvanjem svog nacionalnog identiteta spada u oblast obrazovanja i vaspitanja.
Naravno, time se poštuje ono što sam juče rekao, poštuju se sve moguće konvencije i deklaracije koje postoje, od UN do Saveta Evrope, a s obzirom da je naša država članica sve ove tri međunarodne institucije, ta obaveza spada u međunarodnu obavezu naše zemlje, da omogući pripadnicima nacionalnih manjina da učestvuju u forumima i stvarima koje se tiču njihovog očuvanja, afirmacije i daljeg razvoja njihovog nacionalnog identiteta.
Amandman kolege Ristića, dakle, ide za tim da se na veoma reprezentativan i kvalitetan način omogući predstavnicima četiri najbrojnije manjinske zajednice da učestvuju u nacionalnom prosvetnom savetu i da na taj način utiču i na sadržaj nastavnih planova i programa, na sadržaj udžbenika.
Samo da vas podsetim, mi živimo u vremenu kada je što se tiče svih ovih 10 nacionalnih zajednica, u zadnja tri ili četiri meseca intenzivirano napadanje na njihove kulturne, verske objekte, na dostojanstvo, od Mađara, Bošnjaka, Slovaka, Rusina, do Roma, to je jedan trend na koji ova vlada nema dovoljno ekplicitan odgovor.
Ako bi na ovaj način ignorisali volju, da tako kažem, milion građana ove države, koji se osećaju pripadnicima 38 nacionalnih manjina, čini mi se da bi nastavili na jedan sistematski način da omalovažavamo nacionalni identitet i dostojanstvo pripadnika nacionalnih manjina.
U tom smislu, smatram da bi ovakav amandman, na veoma zakonski, sistemski način, onemogućio dalju diskriminaciju pripadnika nacionalnih manjina.

Ministar želi reč. Izvolite.