Prilikom pripremanja zakona iz 2003. godine, ekipa koja je pripremala zakon između ostalog je obišla komore. Komore su udruženja nekih poslodavaca firmi koje rade u ovoj zemlji.
Mi smo održali tri sastanka sa njima. Postojao je strašno veliki interes upravo za savet za stručno obrazovanje.
Komore su osetile jednu stvar, kao pečurke posle kiše na teritoriji zemlje rasli su narodni univerziteti i tome slične institucije. Ti narodni univerziteti su kursističkim metodom školovali kadar, izdavali neke papire koje niko nije kontrolisao i onda su se tako kvalifikovani ljudi javljali na posao u preduzećima.
Meni je jedan član komore, koji je istovremeno i direktor jednog preduzeća, rekao da on ima problem sa doškolovovanjem, odnosno obukom ljudi koji su završili te kurseve. Zbog toga je naša ideja bila da ojačamo stručno srednje obrazovanje. Najveći broj ljudi u ovoj zemlji ipak to završi, pošto dve trećine drugostepenog obrazovanja otpada na srednje stručne, gimnazija ima 150, a 450 do 500 srednjih škola, dakle, taj broj ljudi je nejak i neadekvatno pripremljen za struku, za život.
Osim toga, postojao je veliki broj mašinskih škola, a nažalost, ova zemlja je na nivou mašinske industrije posustala. Zbog toga je pred nama bio ozbiljan posao, prestrukturiranje srednjih škola, promene profila u srednjim školama, pružanje atraktivnijih zanimanja ljudima koji idu na taj nivo i tu vrstu obrazovanja sa jedne strane, a sa druge strane davanja jake veze između srednjih škola, zavoda za zapošljavanje, odnosno poslodavaca i sindikata.
Cilj Saveta za srednje stručno obrazovanje je bio da okupi sve zainteresovane u svoj sastav. Tom činjenicom, tim okupljanjem, svi zainteresovani bi bili sposobni i imali bi pravo da donose određene odluke, koje su kao savetodavne ili u nekoj jačoj formi davali ministarstvu.
Meni se čini da mi ukidanjem Saveta za srednje škole pravimo medveđu uslugu sopstvenoj zemlji. Opet ćemo školovati ljude koji će kada se zaposle morati dodatno da se doškolovavaju, odnosno školovaćemo kadar koji će tavoriti na tržištu rada, jer neće biti posla, a nećemo profilisati i stvarati škole koje će davati kadrove potrebne tržištu rada.
Upozoravam vas, na vama je veliki značaj Saveta za srednje stručno obrazovanje, a ono što je primetno iz rada sadašnjeg Ministarstva je litistički pristup prema gimnazijama. Ja sam je završio, nemam razloga da je napadam, ali nemam razloga ni da je potenciram. Prema svima treba biti u istom odnosu, majka, otac ili maćeha, kako hoćeš, ali prema svima isti, i to je ono što smo mi pokušali sa Savetom. Plašim se da se njegovim ukidanjem gubi strašno ozbiljna kopča sa svim socijalnim partnerima koji formiraju srednje stručno obrazovanje. Hvala.