Kada bi se shvatilo zbog čega je potrebno da se usvoji ovaj amandman kojim se praktično sprečava diskriminacija, a diskriminacija je svakako ako je neko stručan ne može biti član nacionalnog prosvetnog saveta, pa makar i ako ga predlažu ili žele one institucije kao predlagači, samo zato što je član nekog organa neke političke stranke. U prilog usvajanja ovog amandmana daću neke argumente.
Vidite, do malopre smo slušali da to - nacionalno može da zbuni, pa imamo i Nacionalnu štedionicu, pa nas je zbunila, pa smo pre nekoliko dana pričali o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, pa nikome nije smetalo. Vidite, kod prosvete to - nacionalno smeta, ali me prosto zabrinjava da smeta i u kontekstu ukoliko bi član tog organa bio neko ko je istovremeno i član organa političke stranke.
Verovatno nije ni svestan predlagač da je napravio akt diskriminacije, a svi akti diskriminacije su zabranjeni, a išao bih još dalje, pa bez obzira da li su upisani u neki zakon, oni ne postoje, ne smeju da postoje akti diskriminacije. Bilo bi dobro da predlagač usvoji ovaj amandman, jer ako se ne usvoji, mi možemo da postavimo pitanje zašto bi ministar morao da bude član neke političke stranke.
To bi bila ta logika. Imamo i svetao primer za to, primer je naravno bivši ministar, koji u jednom trenutku nije imao živaca da se strpi da njegove kolege na Pravnom fakultetu dok su bile u većini završe onaj prljavi posao oko pitanja izbora u zvanje redovnog profesora gospodina Šešelja, pa je nervozan sam poništio složeni upravni akt. Da bude stvar još čudnija, profesor pravnog fakulteta napravio je veliki upravni spor, koji je doživeo javnu i profesionalnu osudu i bruku za one sudije koji su usvojili i potvrdili njegovo rešenje, a sada u tim krugovima ništa ne znače.
Eto, vidite, nije dobro ni kada imate ministra velikog stručnjaka, nije dobro kada imate ministra visokog člana neke političke stranke, jer vam to nije nikakva garancija.
Ovde vi smatrate da je to garancija struke, ukoliko nije član organa neke političke stranke. Malopre su vam rekli ljudi, svaka stranka se bori za to da ima što više stručnih kvalifikovanih ljudi u redovima svoje stranke kao članove značajnijih organa političke stranke, ljude koji sutra mogu da vode i državne poslove.
Radi građana Srbije, pošto se priprema ovo do 24,00 sata, moram da vam kažem, nema fundamentalne razlike između ovog predloga zakona i Gašinog zakona. Mi smo ovde samo zbog Gašine sujete, podneo je 120 amandmana i zbog toga što Gašo ne može da opravda pare koje je dao; bio je transmisija za potrošnju nekih para, a one su bile namenjene da se prosvetni radnici sa 35 godina radnog staža uče kako da prave aviončiće od papira i da se uživljavaju u građansko vaspitanje; pa će neko da postavi pitanje, a kako je ko sredio stan, kuću renovirao i gde su one pare od onih silnih simpozijuma.
Suštinske razlike između ovog predloga zakona i Gašinog zakona nema, ista je kuhinja i terminologija, samo malo različita. Nažalost, moram da kažem, oni koje sam prošle godine kritikovao malopre su bili u pravu samo u jednoj rečenici, rekli su veliku istinu, pa tu reformu možete da završite i podzakonskim aktima.
I prekinite sa tom praksom, ako želite da vršite lustraciju u tim savetima, zavodima, da to činite putem izmena zakona i promene naziva nekih organa. Sada ste vlast, promenite te centre, savete, biroe i ko zna šta sve, kako se već zovu, donesite podzakonske akte i rešite, što reče jedan poslanik iz vaše koalicije, onih pet pitanja, a ta pitanja muče i prosvetu, i roditelje, i decu, i plate, i programe, i predložite način kako da se poboljšaju ti uslovi. Od ove vaše promene toga neće biti.