Još dva-tri amandmana i ministarka i Gašo ima da sednu čak u istu klupu, to vam garantujem. Na kraju će tu biti deoba zajedničkog rezultata, uspeha.
Vidite, mi se stvarno razlikujemo u koncepciji i tu je Vlada u pravu. Ona ne prihvata ove amandmane zato što se koncepcijski ne uklapaju u ono što je Gašo započeo, a ova vlada nastavila. Pokušava samo promenom naziva da zadrži isto, jer računaju da će početak novog obrazovanja i buduća istorija da krenu od ove vlade i od epohalnih rezultata.
Naravno, mi nemamo kao država para da se razbacujemo, a pogotovo nemamo para da se neosnovano zadužujemo da bi neko navodno pametovao i unosio neke novotarije, koje su apsolutno neprimenljive kod nas.
Dok ste se smejali pre desetak minuta, niste primetili da idete prema članovima Predloga zakona i koji se tiču članova osnovnog teksta zakona koji zalaze u suštinu vašeg pogrešnog koncepta i pristupa obrazovanju. O čemu se radi? Malopre je jedan od vaših poslanika dobacio kada sam nagovestio da treba da se napravi paralela između nečega što je bilo, a ticalo se RTS-a.
Osnivačka prava vršila je Skupština, Skupština je birala upravni odbor. Tada je to sve poništeno i rečeno, osnivačka prava treba da vrši Vlada, formirao se Radiodifuzni savet i on preuzima neke nadležnosti kao nezavisno regulatorno telo. Kada pogledate sve vaše odredbe koje se tiču saveta i odredbe Gašinog zakona o tri saveta, i sve odredbe o zavodima i o centrima, i da pravim paralelu sa onim što je Gašo radio, vi dođete do zaključka da ovde ne postoji organizaciona šema.
Ako su saveti, zavodi, centri savetodavna tela Ministarstva i Vlade, onda čemu ove odredbe, čemu do tančina odredba o tome kako će da korespondiraju centri sa savetima, savet sa ministrom, ministar sa Vladom itd.
Šta vi pokušavate da napravite od tih centara i od zavoda. Kakve to institucije pokušavate da napravite. Vi unosite faktor konflikta u nešto što treba da bude jedinstveno. Vlada sprovodi zakon. Vlada svojim aktima uređuje unutrašnju organizaciju i sve to. Vi to dižete na nivo zakonske norme. Vi od toga pravite institucije koje će, s pravom, sutra u međusobnim komunikacijama da budu konfrontirane.
Vi ste Vlada. Vi ste osnivači ovih centara. Uradite onako kako ste planirali. Zašto nas terate iz šupljeg u prazno? Proći će ova izborna kampanja. Lupaće vam se o glavu i ovo. Onima se olupao Radiodifuzni savet i Komisija za lustraciju, Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ostale novotarije; i ovo će se olupati.
Nema ovde reformi, tresla se gora, ništa više. Kako smo počeli da pričamo o parama, bivši ministar i sadašnji ministar su se približili, samo dve klupe ih dele. Da, pogodili smo centralno pitanje, centralnu temu, nešto slično kao što je pre nedelju dana bilo u Skupštini. Izvlačite registraciju zbog švedske pomoći, a istovremeno se preko trgovinskih sudova sprovodi trogodišnji program USAID-a o kompjuterizaciji i umrežavanju. Nemojte da se čudite što ovako svet gleda na sve nas: nedostojno reprezentujete.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz ovog našeg predloženog amandmana mogli ste uočiti da smo imali krajnje dobru nameru.
Na samom početku da ste uvažili naše amandmane, da stalne komisije pri nacionalnom savetu prosvete prihvate ljude i da tim ljudima miruje radni staž. Šta to znači? To znači da smo mi razmišljali i o onim ljudima koji su tamo okupili bivša vlast i bivši ministar, kao i sadašnji, da nađu svoje mesto i uposlenje ukoliko su stručni i kompetentni za svoj rad. Znači, mislili smo da dobiju radno mesto koje će im biti garant egzistencije. To je bila suština našeg pitanja.
Mi znamo da svi ti ljudi koji tamo rade nisu krivi zato što bi ukidanjem zavoda možda ostali bez posla, a verujem da bi to bio mali broj, nego smo mislili o tome da sama institucija, zavodi, to je veliki balast za Vladu Republike Srbije i Ministarstvo prosvete. To se na kraju pokazalo, a pokazaće se i kod vas.
Jednostavno, hteli smo da našim predlogom racionalizujemo poslove i odgovorno rešimo velike probleme u Ministarstvu prosvete, a i u Vladi Srbije. Na samom početku ste ispustili, a mi smo vas upozoravali, a i prilikom formiranja nacionalnog saveta prosvete rekli smo, da predlagači treba to da urade u određenom roku i da predlože više kandidata itd. Niko se nije setio, ni predlagač kome to oni treba da predlože, te članove nacionalnog prosvetnog saveta.
Znamo da ih imenuje Skupština, ali vas pitam, kome oni to treba da predlože, ko će taj posao da obavlja. Ovim zakonom to nije predviđeno. Mislim da će sama organizacija tog posla biti otežavajuća. Mi smo dali predlog da to čini Odbor za prosvetu, međutim, to za sada nije uvaženo i normalno nije u skladu sa koncepcijom zakona.
Znači, na samom početku će biti problema oko formiranja nacionalnog prosvetnog saveta, pa će to tako ići sve redom do prestrukturiranja zavoda, odnosno do pregrupisavanja sadašnjih ljudi koji rade u tim zavodima, i pitanje je da li će se uošte ovaj posao obaviti i na koji način. Iz ovog amandmana vidite da je trebalo da prihvatite amandmane SRS, jer bi time rešili probleme u ovom zakonskom projektu, koje vi niste obuhvatili i koji ne rešavaju probleme u obrazovanju i vaspitanju. Hvala.

Izvolite.

Umesto da su predstavnici Ministarstva, predlagači ovog zakona, prihvatili amandmane poslanika SRS i tako doveli zakon u red, i da zakon stvarno postane reformski, ovako ćemo sve razvlačiti i ono što ispadne kao usvojen zakon posle rada ove skupštine neće biti primenljivo u praksi.
Koliko je vama i vašim prethodnicima stalo do reformi i u društvu i u školstvu sada ću vam reći. Dobio sam danas pismo profesora jedne Beogradske gimnazije i ovako se kaže – znanje je zdravlje i baza programa svakog društva, jer su ljudi najvažniji resurs; suprotno u našem društvu, prosveta postaje lokacija za razvoj najvećeg društvenog kriminala.
Dok vi u Skupštini teorijski donosite neprimenljive zakone, mi profesori i učenici smo na ulici ispred Ministarstva prosvete i sporta i izražavamo protest zbog (ovaj protest je pre dva dana bio) reforme, čiji je jedini cilj uništenje nacionalnog identiteta, sticanje bogatstva pojedinaca, kako u prošloj, tako i u tzv. novoj Vladi. Sadašnja Vlada je mnogo obećavala, koristi iste modele za uništenje znanja, nema stručne kadrove i nije upućena u poslovnu problematiku. Ni jedna reforma se ne može sprovesti bez prethodne reforme, položaja profesora u društvu. Oni su operativci i od njihovog znanja i materijalnog položaja zavise postignuti rezultati.
Upravo, ceo dan vam poslanici SRS govore o tome da je prvi korak koji morate povući poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. Prihvaćena inostrana reforma podrazumeva polazak dece od pet godina u školu, a naša deca i dalje kreću sa sedam godina; reforme uporno sprovode psiholozi i pedagozi, a nigde nema stručne edukacije, šta je sa ostalim predmetima; rapidno se spušta nivo znanja u gimnazijama, koje bi trebalo da ostanu centri intelektualnog potencijala zemlje; politizacija škola, jer škole više nisu baza znanja i vaspitanja, nego politički poligoni; direktori postaju surovi egzikutori svojih partija za progon profesora; milioni evra i dinara prolaze kroz škole, novac se pere i ciljno završava u političkim organizacijama, a profesorima ne ostaje ni dinar.
U nadi da ćete podržati protest itd; uniženi i kažnjeni profesori jedne Beogradske gimnazije. Hvala.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se niste zamorili, govorio bih o članu 7. i amandmanu koji podneo moj kolega Zoran Krasić. Naime, odnosi se na član 25. osnovnog teksta zakona, i pročitajte i videćete da je ovde vrlo široko dato jedno rešenje...

Oprostite, vi govorite o narednom amandmanu, ovo je amandman Darka Glišića. Ne govorite o istom amandmanu. Vi ste malo poranili.

Izvinjavam se, nije ništa strašno, vratiću se povodom ovog amandmana.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.