Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani članova SRS, gospodina Stevovića, Markovića i Glišića su jako smisleni amandmani, koji definišu da se predloženi zavodi, kao i centri, koji treba da se formiraju ovim predlogom zakona brišu i da se zato obrazuju komisije.
Šta je cilj predlagača zakona? Da formira ove zavode i da ovoliko centara, kao i još stručnih timova, osim ako ima jedan jedini razlog, a to je da zbiju svoje partijske kolege i drugove koje će zaposliti u tim zavodima, i to će samo dovesti do glomaznog aparata koji će osiromašiti skroman budžet za oblast obrazovanja i vaspitanja.
Da su kolege poslanici SRS u pravu, dokumentuje i to da je član 7. predloženog zakona u koliziji sa članom 9. predloženog zakona, gde se jasno definišu ove oblasti koje Ministarstvo treba da vrši i one su definisane po tačkama, od 1) do tačke 7), s tim što samo treba reč "zavod" u tački 2) brisati i sve je onda jasno da su to obaveze Ministarstva, a kako će Ministarstvo da se organizuje, na koji način, to je suvišno i samo dodatno opterećuje Predlog zakona i budžet, bez obzira da li je to 0,1% ili 5% budžeta za prosvetu.
Mislim da bi se ta sredstva mogla mnogo pametnije da iskoriste, a jedan od načina korišćenja tih sredstava umesto formiranja ovih zavoda i centara je i modernizacija školstva kroz uvođenje informatike i računarstva u osnovnim školama, kao i kupovina određenih sredstava za obavljanje predmeta računarstva i informatike.
Predlažem da Skupština prihvati ove amandmane koje su poslanici Stevović, Marković i Glišić predložili jer predstavljaju racionalizaciju ovog programa Predloga zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u skladu sa konceptom SRS i nastavak je svih onih amandmana kada je u pitanju birokratija i to jedno ministarstvo vuče za sobom. Znači, mi smo tražili da članovi komisija koje su već predviđene u članu 10. stav 5. ovog predloga budu na radu u tim komisijama i da im radni odnos iz preduzeća iz kojih dolaze miruje dok se nalaze na radu u komisijama.
Prvi i možda jedan od važnijih razloga jeste taj da će imati apsolutnu autonomiju za rad u komisiji, da će moći svoje celokupno radno vreme da posvete tom radu, doprineće kvalitetu rada same komisije.
Međutim, po konceptu SRS ukidaju se zavodi, koji po Predlogu ovog zakona mogu čak u članu 24. Predloga za izmene i dopune Zakona da angažuju posebne stručne timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučno-istraživačke institucije, uz saglasnost Ministarstva u stavu 1.
U stavu 2. članu stručnog tima iz stava 1. ovog člana, za vreme rada stručnog tima, miruje radni odnos na radnom mestu sa koga odsustvuje.
Znači, prihvatanje ovog amandmana, osim kvaliteta za rad komisije ima i onaj drugi efekat, znači, da se birokratija koja će da prati rad ministarstva smanjuje za oko dve trećine. Iz prethodne diskusije, koju je poslanik Gašo Knežević imao za govornicom, čovek tvrdi da nije stigao da formira zavode zbog prelaznih odredbi samog zakona koji je on doneo, da ne zna koliko bi ti zavodi koštali, da će na to pitanje morati da odgovori novi ministar.
Pa onda, ako već taj posao nije završen, ako nije naneta šteta da je neko primljen u stalni radni odnos, pa mu prihvatanjem ovog amandmana prestaje radni odnos, predlažem Narodnoj skupštini da ovaj amandman prihvati.
U slučaju da su već neki od zavoda osnovani, ljudi koji rade u tim zavodima mogli bi da pređu u ove komisije da rade i na taj način bismo izbegli i formiranje stručnih timova, koji bi dodatno opteretili budžet Republike Srbije, budžet Ministarstva prosvete i bilo bi više slobodnog novca da se ulaže u sam kvalitet nastave koju naše škole izvode. Samim tim bismo bolje školovali decu, kvalitetnije, i puštali da i škole prihvate sve one teškoće koje život donosi kao odraslog čoveka.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dvadeset i petim članom Predloga zakona predlagač želi da uredi rad saveta i zavoda i pročitaću da biste videli o čemu se radi. Predlagač ovako predlaže: "Zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti saveta, odnosno ministra, po prijemu obrazloženog zahteva saveta, odnosno ministra. Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži i rok za pripremu materijala.
Savet, odnosno ministar dužan je da donese odluku, odnosno akt najduže u roku od tri meseca od dana prijema materijala zavoda. Ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, savet, odnosno ministar donosi akte iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda. (Znači, zavod nije ispunio svoju funkciju, ministar može i mimo zavoda, jer ga zavod ne poštuje, ne tretira.) Savet donosi akt iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra.
Zahtev iz stava 5. ovog člana sadrži i rok za donošenje akta. Ako savet u roku iz stava 3. i 6. ovog člana ne donese akte iz svoje nadležnosti, akt donosi ministar. Savet, odnosno zavodi mogu da podnesu inicijativu ministru, odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz svoje nadležnosti."
Ne sećam se da je do 2001. godine u pravnom sistemu ove zemlje bila slična odredba o komunikaciji i odnosu između organa državne uprave, ministarstva i njegovih stručnih organizacija, koje treba da pomažu. Ali, eto, vraćamo se na ono početno zbrda-zdola, da se napravi nešto, da se skarabudži, da se prikaže kao reforma nečega što je reformisano. I, naravno, prethodni reformatori na ovaj član nisu podneli amandman, jer se oni slažu sa ovim, a kao krajnji efekat ovoga što je predloženo jeste totalna konfuzija i blokada bilo kakve reforme. Dok se oni dogovore na relaciji ministar – zavod – savet i obrnuto, prođe reforma, prođoše rokovi, prođe sve.
Problem je što se to ugrađuje kao čvrsta norma u ovaj zakon, a to sve može da se reguliše podzakonskim aktom i to nikakva smetnja ne bi smelo da bude. Da se ne bi igrali ovih stvari, jer obrazovanje bi moralo da bude ozbiljna oblast, mi smo progledali kroz prste predlagaču, pa smo u okviru one koncepcije koju smo zastupali dali prelazno rešenje, naravno, opet potencirali značaj ministarstva koje je najodgovornije za stanje u prosveti i malo regulisali tu njihovu komunikaciju, ali na relaciji ministarstvo – savet. Neprimereno za jedan zakon.
Eto, priznajemo, neprimereno za jedan zakon, odstupa od prakse, odstupa od pravnog sistema. Zakone izvršava Vlada, izvršava izvršna vlast. Vi ste ovde predvideli da savet formira Narodna skupština, da bira članove saveta, nacionalnog kako ste ga nazvali, on je savetodavno telo koje predlaže stručne stvari ministarstvu, koje preuzima odgovornost a, kao što vidimo ovde, vi ste ubacili faktor konflikta na toj relaciji i, naravno, vratili ste ne ono početno, da ispred i iza toga svega mora da stoji ministarstvo.
To je problem. Bavite se unutrašnjom organizacijom a ne suštinom obrazovanja, ne onim pitanjima koja su urgentna, koja treba da se reše, a to su obrazovni programi, obrazovna metodologija, osposobljavanje prosvetnih radnika, jer samo u elektronici za pet godina se menja kompletno znanje. Onaj ko je pre deset godina završio elektronski fakultet, praktično, ukoliko se sam nije obrazovao u međuvremenu, on je elektronski nepismen danas.

Da li se još neko javlja za reč? Narodni poslanik Jovanović.

Dame i gospodo, ovo su dve bitne stvari. Radi se o članu 25. osnovnog zakona, koji je ovim predlogom izmena i dopuna promenjen, i odnosi se na rad saveta i zavoda.
Ono što smo mi našim amandmanom ovde hteli, to je da u duhu ove naše koncepcije uklonimo zavode iz ovog člana, jer po našoj koncepciji zavodi ne postoje.
Ali, ono što je, takođe, bitno ovde, predlagač faktički govori o komunikaciji između ministarstva, saveta i zavoda. U prvom stavu kaže – zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti saveta, odnosno ministra, po prijemu obrazloženog zahteva saveta, odnosno ministra. Znači, zavod je zamišljen kao neko telo koje će pomagati ministru, ministarstvu ili savetu po ovim pitanjima iz oblasti obrazovanja.
Zahtev ministra ili saveta sadrži i rok za pripremu materijala, to je drugi stav. U četvrtom stavu kaže – ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, savet, odnosno ministar donose akte iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda.
Pa čemu onda zavodi? Zašto postoji zavod ako mu zakonodavac ostavlja mogućnost, u zakonu, da on ne obavi svoj posao. Kakva je svrha zavoda? Znači, u startu, pretpostavljamo da zavod ne mora da obavi što ministar ili savet od njega traže i zbog toga ne trpi nikakve sankcije. Po ovom predlogu trpeće i sankcije, i te sankcije su predložene članom 50. Predloga.
Da dokažemo koliko je sve besmisleno, evo šta piše u članu 50. Predloga - novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zavodi ako ne pripreme odgovarajući materijal i dostave ga ministru, odnosno savetu u datom roku. Novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj i direktor zavoda.
I, sada, pazite, Vlada formira zavod da bi joj pomogao u radu. Ministar zatraži od zavoda pripremu nekog materijala. Zavod taj posao ne obavi, jer mu zakon dozvoljava da ga ne obavi, i onda ga Vlada kažnjava kaznom od 10.000 dinara što nije posao uradio. Besmisleno. I Vlada je na budžetu, i zavod je na budžetu, i sada jedni druge kažnjavaju, jure se oko toga da li treba da uradi ili ne treba da uradi posao.
Ovo još pokazuje i dokazuje koliko je ovakav koncept besmislen i treba ga odbaciti.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Izvinjavam se narodnim poslanicima i građanima koji prate prenos Skupštine zato što sam malo poranio u komentarisanju ovog amandmana. Razlog je možda i to što je vaša želja da se radi dok se ne završi po ovom zakonu, a radi se tako što poslanici SRS rade, komentarišu svoje amandmane, dok je jedina vaša obaveza da vas bude u svakom trenutku 84.
Evo, ovako, po predlogu izmena i dopuna Zakona član 7. se odnosi na član 25. osnovnog zakona i početni deo tog člana je, po mišljenju SRS, potpuno nepotreban. Taj član se u potpunosti menja i koncipiran je tako da bude veoma jasan. Znači, savet donosi akte iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra. Samim tim je rečeno da savet već donosi akte za koje je nadležan, ali se ovim obavezuje, bez onih prethodnih nekoliko stavova, da ih u obrazloženom zahtevu ministra donosi.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži rok za donošenje akta i ako ga savet u roku od tri meseca itd. ne donese, akt će doneti ministar. Znači, ovo je poželjno zbog toga što je istorija u celom dosadašnjem toku trajanja vremena pokazala samo cikličnost i ubrzanje, i vi ste svedoci toga da Srbija možda u tome i prednjači. Jer mi praktično za godinu dana donosimo dva zakona, koja su vrlo važna i tiču se vrlo važne oblasti, a to je - obrazovanje i vaspitanje, i tako žuriti i tako brzo donositi zakone znači da ih je poželjno napraviti fleksibilnima, potpuno jasnim, ali ne ići u njihovu širinu.
Jer ko zna da li će nam vreme nametnuti da ćemo vrlo brzo morati da menjamo i ovaj zakon, i onda ćemo biti u situaciji da ćemo ono što se početkom prošlog veka sadržalo u nekoliko zakona, sada već za takve oblasti življenja praviti na stotine i hiljade zakona, a možda ćemo za deset godina praviti to još 10 puta uvećano, a onda vidite šta ćete da dobijete ako vam osnovni zakon nije jasan, nije koncizan i ako sadrži mnogo viška.
Ovaj član 25. Predloga u kome piše - rad saveta i zavoda, sadrži upravo mnogo viška i zbog toga je naša želja da ga učinimo vrlo konciznim.
Obavezan sam da kažem da bi možda Ministarstvo prosvete i odustalo od osnivanja ovih zavoda i centara, i pored onih 10 miliona dolara, jer su i oni svesni toga da će morati mnogo više da se utroši dok se sve to osnuje, ali je ministar na odboru za prosvetu rekla da je to samo uvod i da je to uslov da bi se dobilo 500 miliona dolara u toku ove godine. Ne pomoći, naravno, nego kredita.
I, kako to niko ovu Narodnu skupštinu ne obaveštava - ko to nas zadužuje, uz čiju saglasnost, i ko će to da vraća. Nego, jednostavno, samo dolaze pojedini minsitri i kada brane zakone na pojedinim odborima ovde u Skupštini, kažu - dobićemo donaciju toliku, a onda ćemo kada ga sprovedemo dobiti još ne znam koliko, to je prilika da uzmemo kredite.
Ne treba da nas ucenjuju donacijama, da uzimamo kredite. Naime, sve međunarodne institucije koje daju kredite jedva čekaju da se pojave interesenti za kredite i daće nam bez ikakvih problema, tražiće samo garancije da se oni vrate. A, garancije nikada ne možemo pružiti ako ne budemo imali stabilno i bogato društvo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pajović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.