Možete dobiti stenogram iz koga ćete se uveriti da sam pročitala i da se niko nije javio za reč. Hvala.

Molim vas da mi dostavite.

Po Poslovniku, narodni poslanik Stanimirović. Izvolite.

Molim vas, malopre sam vas upozorio da je preskočen amandman na član 4. Aleksandra Radosavljevića, takođe. Tražio sam da proverite u stenografskim beleškama. Tražim da napravite pauzu u zasedanju, da se ustanovi u stenografskim beleškama da ste izostavili amandman na član 4. Aleksandra Radosavljevića i amandman na član 6. gospodina Miroslava Martića.

Izvinjavam se, ne možete se vraćati za govornicu 100 puta. Svako može dobiti stenografske beleške na svoj zahtev, prema tome, da li se još neko javlja na član 7?
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

Da bi javnosti bilo jasno, SRS ovim amandmanom traži da se brišu članovi 18. do 22. Evo o čemu se radi. Član 18 - Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, član 19 - Centar za strateški razvoj, član 20 - Centar za razvoj programa i udžbenika, član 21 - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih, član 22 - Centar za stručno i umetničko obrazovanje. To sve već postoji u verziji koja se menja ovim predlogom zakona.
To je samo još jedan dokaz presipanja iz šupljeg u prazno. Ponovo novi žiro račun, ponovo nešto novo, a naš koncept jeste da mi u obrazovanju treba da imamo samo jednu stručnu i profesionalnu instituciju, koja će da bude nadležna za te stručne poslove i kvalifikovana da bude kvalitetan predlagač ministarstvu, a ono treba praktično da stoji i da drži kompletno obrazovanje u našoj zemlji. Zbog čega? Upravo zbog onog člana Ustava koji govori o slobodama, pravima i dužnostima čoveka i građanina, da država garantuje obrazovanje. Kada država garantuje, ona ga garantuje i u Beogradu, i u Subotici i u nekom selu.
Svi stručni poslovi treba da se obave u okviru tog saveta, kao jedine institucije koja ima celinu u celom obrazovnom projektu, da bi postojala saglasnost i kompatibilnost svega onoga što se predlaže ministarstvu u pogledu obrazovanja. Nažalost, ni ova vlada ne prihvata taj koncept nego želi da to bude razbijeno kapilarno.
Naravno, kao marketinški potez koristi se decentralizacija, pa profesionalizacija, pa koncentracija struke na jednom mestu, pa mogu još po nekoliko tih stranih termina, koji u suštini ništa ne mogu da znače, ali ono što je postala manija od 2000. godine, odnosno od 25. januara 2001. godine, a to je što se u našoj politici promoviše princip - videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla nogu.
Moguće su agencije, moguća je kapilarna organizacija, moguće je to u jednoj Nemačkoj, u jednoj Francuskoj, u velikim državama, u jednoj Rusiji, ogromnoj državi, u Sjedinjenim Američkim Državama je moguće, ali Srbija je mala država. Ne možemo mi da oponašamo po institucijama sve, ne možemo.
Što se tiče onih preporuka, svih tih međunarodnih organizacija, asocijacija i onih institucija kojima težimo, ni jedna preporuka, ni direktiva nisu tako obavezujuće. Sve one su praktično putokaz u kom pravcu nešto treba da se uradi.
Samo bih vam ukazao na jedan princip, nekoliko međunarodno-pravnih dokumenata postoji u kojima se apeluje, naređuje, preporučuje ukidanje smrtne kazne. Mi i dalje imamo države u kojima postoje smrtne kazne. Preporuke, direktive, treba da se shvati samo kao preporuka i nešto što ukazuje u kom pravcu treba da se ide. Slažemo se, mi treba da budemo kompatibilni sa okruženjem, sa Evropom, sa svetom, ako hoćete severnim i južnim polom, pošto vidim da se svađate oko termina. Sve to mora da ima neku meru. Sve to mora da ima neku osnovu i sve to mora da ima jedan cilj.
Mi kao mala država, mali narod treba da imamo što više opšte obrazovanih ljudi, koji mogu kada odu u inostranstvo i svojim opštim znanjem i sposobnošću da maltene rade svaki posao koji im se ponudi, da pokažu svoju sposobnost i inventivnost. To ne garantuju ovi centri. Oni samo garantuju trošenje para i pokriće nečega što je neko već potrošio.

Reč ima narodni poslanik Jovanović.

Ovaj amandman je posledica naših prethodnih amandmana, odnosno našeg koncepta kako mi shvatamo i kako zamišljamo organizaciju uopšte ovih institucija koje treba da se bave obrazovanjem.
Naime, po ovom amandmanu treba da se brišu članovi od 18. do 22. koji se odnose na centre, koji su po ovom predlogu obavezni pri zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Mi smo već rekli da su ti centri po nama nepotrebni i da to treba osmisliti pri savetu kroz stalne komisije ili povremene komisije saveta.
Suština svega ovoga jeste da se smanji birokratski aparat, da se smanje sredstva koja građani ove države izdvajaju za obrazovanje, a koja nisu direktno u funkciji obrazovanja. To su sredstva koja troše raznorazni činovnici koji u suštini ne rade puno i čiji doprinos nije veliki u kompletnom procesu obrazovanja i vaspitanja.
Ako već imamo sredstava, zašto se ne pozabavimo nečim što jeste reforma. Sve ovo o čemu pričam nije prava reforma, nije suština onoga što je nama potrebno.
Pominjao sam juče, zašto se ne zapitamo možemo li i na koji način da smanjimo broj učenika u odeljenju, da unapredimo kvalitet nastave.
Sada imamo po zakonu definisano da u odeljenju može biti do 30 učenika. Ako prođemo kroz škole, u našim odeljenjima je i po 40 učenika. U takvom odeljenju je nemoguće izvoditi nastavu. Nemoguće je ispitati dva puta u toku polugodišta učenika u takvom odeljenju, a kamoli četiri puta, koliko je postojeći zakon zahtevao.
Ako već neka sredstva možemo da uštedimo i da ostvarimo da krenemo u tu reformu, da pokušamo postepeno da smanjujemo broj učenika u odeljenjima i da olakšamo rad i nastavnicima i učenicima, da povećamo zarade zaposlenima u prosveti, da povratimo autoritet koji je na izuzetno niskom nivou, ajmo u suštinske reforme, u tome je suština. Ajmo da programe redukujemo, da iz programa izbacimo sve što je suvišno, da planove redukujemo.
Mi imamo sada situaciju da učenici u srednjim stručnim školama koji se obrazuju za zanimanja trećeg stepena, konkretno u mašinskim školama bravari, automehaničari, izučavaju neke opšte stručne predmete u obimu koji je nenormalno visok. Neprihvatljivo je da bravar izučava istoriju tri puta, tri časa sedmično. Zašto ne smanjimo broj tih opšteobrazovnih, odnosno broj časova opšteobrazovnih predmeta u korist opštestručnih i užestručnih.
Ajmo da ta deca izađu iz škole sa nekim znanjem koje im je dovoljno da mogu započeti posao, a ne da se po završetku škole dve godine obučavaju u preduzećima u koje se zaposle, ako se zaposle. To su suštinski koraci koje treba napraviti da bi se nešto u obrazovanju promenilo nabolje.
Sve ovo jesu neke promene, ali nisu suštinske promene koje direktno dodiruju učenike, nastavnike, znači sav taj izborni proces obrazovanja, učionicu i decu u učionici. Zašto rasipamo sredstva na nešto što je suvišno, nepotrebno, zašto ih ne usmerimo u one stvari koje su bitne, koje su suštinske, koje su najvažnije. Znate i sami sa čime naši nastavnici rade. Sve se svodi na kredu i tablu, i tablicu u lošem stanju, na tim tablama se ne vidi šta piše.
Zašto ta sredstva ne usmerimo u nabavku savremenih nastavnih sredstava koja ta Evropa, na koju se pozivamo, koristi, naša deca vide...
(Predsedavajuća: Vreme.)
.. kako se to radi van, pa i da naša deca lakše i brže saznaju sve ono što im pokušavamo na tim časovima preneti.

Reč ima narodni poslanik Veselinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz dosadašnjih amandmana vidite i mogli ste sigurno da uočite koncepciju amandmana SRS-a, a vidite uglavnom da se to sve svodi na racionalizaciju i smanjivanje birokratskog aparata, i jednostavno umanjuju se obaveze za budžet Republike Srbije i izdavanja građana Republike Srbije.
Ovi zavodi su stvarno nepotrebni i dok sam radio u Ministarstvu prosvete imao sam prilike da ih obiđem. Nažalost, tamo nikada nisam našao te stručnjake u Zavodu. To se, uglavnom, pokupe stručnjaci sa fakulteta, srednjih škola i nekih instituta itd, kao formira ih Vlada i ne znam, upravni organ - njih formira Ministarstvo prosvete delom, a delom Vlada, a ne mogu sada da se setim kako.
Jednostavno, njihova nadležnost se ne zna, njihova odgovornost i pred kim su odgovorni se ne zna. Imate tamo jednu klauzulu, gde kaže da ako zavod ili centar ne obavi svoju ulogu zbog čega je formiran, onda će Ministarstvo to da uradi samo. Nigde nema odgovornost tog centra ili zavoda prema onome ko ga je formirao, odnosno organizovao. To je suštinski problem.
Bez obzira što to od nas traže zemlje, odnosno evropska misija ili druge neke druge organizacije Evrope, smatramo da bi se ukidanjem ovih zavoda i centara izvršila velika racionalizacija u Ministarstvu prosvete i tu bi se stavila tačka; i nacionalni prosvetni savet bi dobio pravu ulogu u svom radu.
Verujem da će se sam ministar prosvete uveriti kada bude želeo i kada budu pregrupisani već postojeći zavodi, možda malo redukovani, uveriće koje su ingerencije ministra prosvete i koliko će oni ispunjavati njihove obaveze prema Ministarstvu prosvete.
Obično kažem, ti su ljudi na putu, a nekada u onom komunističkom sistemu to je služilo kao birokratski aparat, a sada ovi centri služe za pranje novca. Jednostavno, najlakše je novac oprati preko tih centara, gde se ne zna ko je kome odgovoran. Zato se mnogo insistira na osnivanju ovakvih centara i ovakvih zavoda.
Problemi prosvete su ogromni i veliki. Dolazim iz Novog Pazara, gde sve gradske škole rade u tri smene. To je nešto što je retko u ovoj zemlji, ali eto, znam da se ovo što se ovde govori i priča, to je koncentrisano u Beogradu. Ovde imaju sve te organizacije, odnosno formirani su i saveti, zavodi i centri i stručni timovi itd. Međutim, zaboravljamo da nije samo Beograd Srbija.
Srbija je ipak velika zemlja i Srbija treba da bude podjednako tretirana u svim segmentima na celom svom prostoru. Ako se sada na prostoru Stare Raške uvede bošnjački jezik, a što zagovaraju određene stranke na tom prostoru, pitam se kako će se nastavni proces odvijati na prostoru Stare Raške.
To je veliki zadatak za ministra prosvete i smatram da će to biti dodatno otežavajuća okolnost za normalno izvođenje nastave na tim prostorima.
Na kraju, apelujem da shvate svi poslanici ovog visokog doma suštinu naših amandmana i da prihvate ne samo naš amandman, nego sve amandmane SRS-a, jer će ih građani oberučke prihvatiti. Hvala.