U želji da se pronađe topla voda, predlagač se često služio resavskom tehnikom. Kod te resavske tehnike bilo je nepreciznosti, pa su onda  potpuno pomešane pojedine funkcije i nadležnost pojedinih organa, tako da, mada postoji potreba za određenim poslom, taj posao je stavljen u nadležnost organa koji po svojoj suštini ne nosi taj posao. To je učinjeno na nekoliko mesta.
Ovaj primer člana 27- nadležnosti Ministarstva, jeste primer toga, jer su u nadležnost Ministarstva unete stvari koje po svojoj prirodi ne treba da budu u nadležnosti Ministarstva. Bilo je i obrnutih stvari. Recimo, program mature je u nadležnosti strateškog razvoja, a program mature bi trebalo da bude u nadležnosti onog centra koji meri, dakle, Centra za evaluaciju, jer on i meri, i pravi testove koje će meriti sutra, drugi će sprovoditi testiranje, odnosno maturski ispit.
Nastavnike vrednuje zavod, a ne nadzor. Mi imamo dve vrste nadzora. Nema nikakve razlike oduzimati od nadzora funkcije i prenositi na jedno telo koje je novo i nemam ništa protiv kako god da se zove. Najzad, standarde propisuje Ministarstvo prosvete i sporta, a ne Centar za evaluaciju. To su sve nelogičnosti u onome kako je koncipiran sistem, pa je onda jedna nadležnost prebačena iz sfere jednog organa u sferu drugog organa. To je problem člana 27.

Da li još neko želi reč?

Narodni poslanik Nataša Mićić.

Član 9. Predloga zakona odnosi se na nadležnost Ministarstva prosvete i ovim članom u stvari se vraćamo u prošlost, i to ni manje ni više nego u period državnog etatizma. Upravo ovim članom se vrši centralizacija Ministarstva prosvete, potpuno suprotno evropskim standardima koji proklamuju decentralizaciju vlasti. Ta centralizacija se ogleda u dve veoma važne razvojne funkcije, to je stručno usavršavanje i provera rezultata obrazovanja.
Ovim članom zakona, kojim se uređuje nadležnost Ministarstva, dame i gospodo, na velika vrata se otvara mogućnost da se ispolitizuje ponovo sistem obrazovanja i vaspitanja, a to smo uspeli u prethodnom periodu da prevaziđemo.
Sa druge strane, ovaj član 9. Predloga zakona pokazuje apsolutno nerazumevanje uloge Ministarstva kao pokretača razvoja i o tome govori činjenica da Ministarstvo više nema nadležnost da se stara o obezbeđivanju sredstava, nego pristaje da bude prost korisnik budžeta. Mislim da je to štetno i da je potrebno da i Ministarstvo prosvete bude pokretač u ovom domenu.
Htela bih da kažem, obrazloženje, odnosno izveštaj koji smo dobili od Vlade Republike Srbije povodom amandmana koje su podneli narodni poslanici, iako smo dobili pre dva do tri sata, to je jedno od, najblaže rečeno, najtužnijih izveštaja koje sam videla u ovoj Narodnoj skupštini, zato što se u gotovo 99% slučajeva obrazloženje po amandmanima sastoji u jednoj jedinoj rečenici, koja glasi: amandman se ne prihvata, jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona.
Mislim da se i na ovaj način ruši dostojanstvo Narodne skupštine, ignorišu se narodni poslanici i, što je najtužnije, sve bi to bilo dobro da ovaj zakon zaista ima koncepciju, onda bi postojalo neko razumevanje za ovakvo obrazloženje. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vučković.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, dobili smo mišljenje Vlade o ovom amandmanu, gde smo mi predložili da se taj stav 1. briše jer je isti kao što je bio u starom zakonu, da on otklanja nejasnoće.
Pročitaću vam stari i novi stav, pa vi vidite da li otklanja nejasnoće i koliko su oni različiti.
Kaže: "Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost), pod uslovom da se učenici angažuju u okviru praktične nastave i da se radom nastavnika ne ometa ostvarivanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja." To je bio stari tekst.
Novi tekst je sledeći: "Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) – potpuno isti tekst – pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Učenici mogu da se angažuju samo u okviru praktične nastave, a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada."
Ovde nema apsolutno nikakve razlike ni u rečima, ni u rečeničkom sklopu, jedino u rasporedu reči u okviru jedne iste rečenice, a o suštini nema ni govora.
Dakle, malo je to uvredljivo da se na ovakav način odbija amandman sa jedne strane, a sa druge strane uliva nepoverenje u sam zakon i u predlagača, jer ako se menja jedan stav jednog člana na ovakav način, dakle potpuno nepotrebno, onda se čovek pita kako to izgleda u svemu ostalom i koliko je to površno, odnosno kako se prišlo promeni ovog zakona. Moglo je da se govori tu o suštini i suština ovog člana nije ni dodirnuta, ona se odnosi na stari zakon, a mogao je stari zakon da bude popravljen.
Tako se u stavu 2. govori da proširena delatnost ustanove, dakle neke škole, može da bude davanje usluga, proizvodnja i prodaja, pod uslovom da se ne ometa kvalitetan nastavni proces. Mi znamo da ima nekih ustanova koje su komercijalizovale svoj rad, koje u uslovima, istina slabog ličnog dohotka nastavnika, poboljšavaju nastavnička primanja i možda nešto doprinose budžetu, ali to ne može biti bez stalne kontrole koja ovde u stvari nije predviđena.
Moguće je da se obavlja neka proizvodna delatnost, da se daju neke usluge u nekim specijalizovanim ustanovama, ali čim se tu govori o prodaji, to je stvar koja nije spojiva ni sa vaspitanjem ni obrazovanjem. Mi smo tamo decu poslali da uče školu, a ne da rade, da prodaju nešto i da se bave trgovinom, i to je čista komercijalizacija, i toj stvari je moralo, to je suština, da se pokloni dužna pažnja i da se obezbedi kontrola, ako je to dozvoljeno od strane Ministarstva.
Ne da se načelno samo kaže, u ovom članu koji je bio prethodno, da Ministarstvo vrši nadzor nad ustanovama. Kakav nadzor? U ovome je potreban stalni nadzor i to je potrebno u članu 4. da se obrazloži i da se suština ovog problema dotakne.
Ovako kao što vidimo, učinjena je samo promena rečeničnog reda, i to narod kaže - Živ mi Todor, da se čini govor, ali nikakav novi kvalitet nismo dobili, i radi toga mislim da treba ovaj amandman usvojiti. Hvala lepo.

Povodom amandmana, narodni poslanik Gašo Knežević.

Gospođice predsedavajuća, poštovana ministarko, kolege, podržavajući ovo što je rečeno od prethodnika, daću jedno šire objašnjenje. Ideja koja stoji iza člana 36. osnovnog zakona iz 2003. godine je ideja da se omogući na neki način srednjim stručnim školama koje u svom sastavu imaju radionice ili poljoprivrednim školama koje u svom sastavu imaju imanja da svojom dodatnom delatnošću podignu nivo standarda zaposlenih, ali i nivo standarda nastave, odnosno obuke. Zbog toga je otvorena ova mogućnost.
Mi smo imali jedan osnovni problem. Taj problem smo pokušali da rešimo kroz stav 4. ovog člana. On se odnosio na rad dece. Dakle, problem je što se ponekad radi o maloletnim licima, to su đaci čiji se rad na neki način koristi u te svrhe koje imaju i dodatni edukativni značaj, ali i komercijalni značaj, i tu je moj kolega prethodnik u pravu, jer prodaja je ružna reč kada se vezuje za školu, ali od nečega treba ponekada i da se živi.
Ideju smo pokušali da rešimo u stavu 4. koliko smo umeli. Moj predlog je bio i ideja dalje da se razvija stav 4 - zaštita pojedinca.
Dakle, zaštita đaka, ali pošto je nastavnik u centru reforme, naravno da predlagač nije štitio đaka. To je ono što imam da kažem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Anita Beretić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.

Poštovani narodni poslanici, gospođo ministarka, u ime poslaničke grupe DS Anita Beretić je podnela amandman u vezi sa članom 11. Radi se o promeni člana 41, odnosno promeni načina odobravanja.
Dva stava člana 41. glasila su ovako: "Druga organizacija, odnosno fizičko lice može da obavlja poslove iz delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i da ostvaruje akreditovane posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, ako ispunjava propisane standarde za ostavrivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva. Standarde iz stava 1. ovog člana i standarde znanja, veštine i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke propisuje ministar."
U čemu je problem ovde? Problem je što je ukinuta procedura akreditacije, vraćeno je isključivo odobravanje od strane Ministarstava. Ovo je još jedan dobar primer centralizacije koju ovaj zakon donosi, ovo je dobar primer deprofesionalizacije koju donosi ovaj zakon i bilo bi jako dobro da znamo kako će se sprečiti korupcija, a ova odobrenja od strane Ministarstva donose i veliki profit, pa i veliko iskušenje.
Nedavno ste se jako dičili donošenjem Zakona o sprečavanju sukoba interesa, a sada, već na prvom konkretnom zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju, stavljate pred veliko iskušenje Ministarstvo, kojem izmena ovog člana može biti veliki izvor korupcije.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.