Izvolite.

Umesto da su predstavnici Ministarstva, predlagači ovog zakona, prihvatili amandmane poslanika SRS i tako doveli zakon u red, i da zakon stvarno postane reformski, ovako ćemo sve razvlačiti i ono što ispadne kao usvojen zakon posle rada ove skupštine neće biti primenljivo u praksi.
Koliko je vama i vašim prethodnicima stalo do reformi i u društvu i u školstvu sada ću vam reći. Dobio sam danas pismo profesora jedne Beogradske gimnazije i ovako se kaže – znanje je zdravlje i baza programa svakog društva, jer su ljudi najvažniji resurs; suprotno u našem društvu, prosveta postaje lokacija za razvoj najvećeg društvenog kriminala.
Dok vi u Skupštini teorijski donosite neprimenljive zakone, mi profesori i učenici smo na ulici ispred Ministarstva prosvete i sporta i izražavamo protest zbog (ovaj protest je pre dva dana bio) reforme, čiji je jedini cilj uništenje nacionalnog identiteta, sticanje bogatstva pojedinaca, kako u prošloj, tako i u tzv. novoj Vladi. Sadašnja Vlada je mnogo obećavala, koristi iste modele za uništenje znanja, nema stručne kadrove i nije upućena u poslovnu problematiku. Ni jedna reforma se ne može sprovesti bez prethodne reforme, položaja profesora u društvu. Oni su operativci i od njihovog znanja i materijalnog položaja zavise postignuti rezultati.
Upravo, ceo dan vam poslanici SRS govore o tome da je prvi korak koji morate povući poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. Prihvaćena inostrana reforma podrazumeva polazak dece od pet godina u školu, a naša deca i dalje kreću sa sedam godina; reforme uporno sprovode psiholozi i pedagozi, a nigde nema stručne edukacije, šta je sa ostalim predmetima; rapidno se spušta nivo znanja u gimnazijama, koje bi trebalo da ostanu centri intelektualnog potencijala zemlje; politizacija škola, jer škole više nisu baza znanja i vaspitanja, nego politički poligoni; direktori postaju surovi egzikutori svojih partija za progon profesora; milioni evra i dinara prolaze kroz škole, novac se pere i ciljno završava u političkim organizacijama, a profesorima ne ostaje ni dinar.
U nadi da ćete podržati protest itd; uniženi i kažnjeni profesori jedne Beogradske gimnazije. Hvala.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se niste zamorili, govorio bih o članu 7. i amandmanu koji podneo moj kolega Zoran Krasić. Naime, odnosi se na član 25. osnovnog teksta zakona, i pročitajte i videćete da je ovde vrlo široko dato jedno rešenje...

Oprostite, vi govorite o narednom amandmanu, ovo je amandman Darka Glišića. Ne govorite o istom amandmanu. Vi ste malo poranili.

Izvinjavam se, nije ništa strašno, vratiću se povodom ovog amandmana.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani članova SRS, gospodina Stevovića, Markovića i Glišića su jako smisleni amandmani, koji definišu da se predloženi zavodi, kao i centri, koji treba da se formiraju ovim predlogom zakona brišu i da se zato obrazuju komisije.
Šta je cilj predlagača zakona? Da formira ove zavode i da ovoliko centara, kao i još stručnih timova, osim ako ima jedan jedini razlog, a to je da zbiju svoje partijske kolege i drugove koje će zaposliti u tim zavodima, i to će samo dovesti do glomaznog aparata koji će osiromašiti skroman budžet za oblast obrazovanja i vaspitanja.
Da su kolege poslanici SRS u pravu, dokumentuje i to da je član 7. predloženog zakona u koliziji sa članom 9. predloženog zakona, gde se jasno definišu ove oblasti koje Ministarstvo treba da vrši i one su definisane po tačkama, od 1) do tačke 7), s tim što samo treba reč "zavod" u tački 2) brisati i sve je onda jasno da su to obaveze Ministarstva, a kako će Ministarstvo da se organizuje, na koji način, to je suvišno i samo dodatno opterećuje Predlog zakona i budžet, bez obzira da li je to 0,1% ili 5% budžeta za prosvetu.
Mislim da bi se ta sredstva mogla mnogo pametnije da iskoriste, a jedan od načina korišćenja tih sredstava umesto formiranja ovih zavoda i centara je i modernizacija školstva kroz uvođenje informatike i računarstva u osnovnim školama, kao i kupovina određenih sredstava za obavljanje predmeta računarstva i informatike.
Predlažem da Skupština prihvati ove amandmane koje su poslanici Stevović, Marković i Glišić predložili jer predstavljaju racionalizaciju ovog programa Predloga zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u skladu sa konceptom SRS i nastavak je svih onih amandmana kada je u pitanju birokratija i to jedno ministarstvo vuče za sobom. Znači, mi smo tražili da članovi komisija koje su već predviđene u članu 10. stav 5. ovog predloga budu na radu u tim komisijama i da im radni odnos iz preduzeća iz kojih dolaze miruje dok se nalaze na radu u komisijama.
Prvi i možda jedan od važnijih razloga jeste taj da će imati apsolutnu autonomiju za rad u komisiji, da će moći svoje celokupno radno vreme da posvete tom radu, doprineće kvalitetu rada same komisije.
Međutim, po konceptu SRS ukidaju se zavodi, koji po Predlogu ovog zakona mogu čak u članu 24. Predloga za izmene i dopune Zakona da angažuju posebne stručne timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučno-istraživačke institucije, uz saglasnost Ministarstva u stavu 1.
U stavu 2. članu stručnog tima iz stava 1. ovog člana, za vreme rada stručnog tima, miruje radni odnos na radnom mestu sa koga odsustvuje.
Znači, prihvatanje ovog amandmana, osim kvaliteta za rad komisije ima i onaj drugi efekat, znači, da se birokratija koja će da prati rad ministarstva smanjuje za oko dve trećine. Iz prethodne diskusije, koju je poslanik Gašo Knežević imao za govornicom, čovek tvrdi da nije stigao da formira zavode zbog prelaznih odredbi samog zakona koji je on doneo, da ne zna koliko bi ti zavodi koštali, da će na to pitanje morati da odgovori novi ministar.
Pa onda, ako već taj posao nije završen, ako nije naneta šteta da je neko primljen u stalni radni odnos, pa mu prihvatanjem ovog amandmana prestaje radni odnos, predlažem Narodnoj skupštini da ovaj amandman prihvati.
U slučaju da su već neki od zavoda osnovani, ljudi koji rade u tim zavodima mogli bi da pređu u ove komisije da rade i na taj način bismo izbegli i formiranje stručnih timova, koji bi dodatno opteretili budžet Republike Srbije, budžet Ministarstva prosvete i bilo bi više slobodnog novca da se ulaže u sam kvalitet nastave koju naše škole izvode. Samim tim bismo bolje školovali decu, kvalitetnije, i puštali da i škole prihvate sve one teškoće koje život donosi kao odraslog čoveka.