Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dvadeset i petim članom Predloga zakona predlagač želi da uredi rad saveta i zavoda i pročitaću da biste videli o čemu se radi. Predlagač ovako predlaže: "Zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti saveta, odnosno ministra, po prijemu obrazloženog zahteva saveta, odnosno ministra. Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži i rok za pripremu materijala.
Savet, odnosno ministar dužan je da donese odluku, odnosno akt najduže u roku od tri meseca od dana prijema materijala zavoda. Ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, savet, odnosno ministar donosi akte iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda. (Znači, zavod nije ispunio svoju funkciju, ministar može i mimo zavoda, jer ga zavod ne poštuje, ne tretira.) Savet donosi akt iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra.
Zahtev iz stava 5. ovog člana sadrži i rok za donošenje akta. Ako savet u roku iz stava 3. i 6. ovog člana ne donese akte iz svoje nadležnosti, akt donosi ministar. Savet, odnosno zavodi mogu da podnesu inicijativu ministru, odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz svoje nadležnosti."
Ne sećam se da je do 2001. godine u pravnom sistemu ove zemlje bila slična odredba o komunikaciji i odnosu između organa državne uprave, ministarstva i njegovih stručnih organizacija, koje treba da pomažu. Ali, eto, vraćamo se na ono početno zbrda-zdola, da se napravi nešto, da se skarabudži, da se prikaže kao reforma nečega što je reformisano. I, naravno, prethodni reformatori na ovaj član nisu podneli amandman, jer se oni slažu sa ovim, a kao krajnji efekat ovoga što je predloženo jeste totalna konfuzija i blokada bilo kakve reforme. Dok se oni dogovore na relaciji ministar – zavod – savet i obrnuto, prođe reforma, prođoše rokovi, prođe sve.
Problem je što se to ugrađuje kao čvrsta norma u ovaj zakon, a to sve može da se reguliše podzakonskim aktom i to nikakva smetnja ne bi smelo da bude. Da se ne bi igrali ovih stvari, jer obrazovanje bi moralo da bude ozbiljna oblast, mi smo progledali kroz prste predlagaču, pa smo u okviru one koncepcije koju smo zastupali dali prelazno rešenje, naravno, opet potencirali značaj ministarstva koje je najodgovornije za stanje u prosveti i malo regulisali tu njihovu komunikaciju, ali na relaciji ministarstvo – savet. Neprimereno za jedan zakon.
Eto, priznajemo, neprimereno za jedan zakon, odstupa od prakse, odstupa od pravnog sistema. Zakone izvršava Vlada, izvršava izvršna vlast. Vi ste ovde predvideli da savet formira Narodna skupština, da bira članove saveta, nacionalnog kako ste ga nazvali, on je savetodavno telo koje predlaže stručne stvari ministarstvu, koje preuzima odgovornost a, kao što vidimo ovde, vi ste ubacili faktor konflikta na toj relaciji i, naravno, vratili ste ne ono početno, da ispred i iza toga svega mora da stoji ministarstvo.
To je problem. Bavite se unutrašnjom organizacijom a ne suštinom obrazovanja, ne onim pitanjima koja su urgentna, koja treba da se reše, a to su obrazovni programi, obrazovna metodologija, osposobljavanje prosvetnih radnika, jer samo u elektronici za pet godina se menja kompletno znanje. Onaj ko je pre deset godina završio elektronski fakultet, praktično, ukoliko se sam nije obrazovao u međuvremenu, on je elektronski nepismen danas.

Da li se još neko javlja za reč? Narodni poslanik Jovanović.

Dame i gospodo, ovo su dve bitne stvari. Radi se o članu 25. osnovnog zakona, koji je ovim predlogom izmena i dopuna promenjen, i odnosi se na rad saveta i zavoda.
Ono što smo mi našim amandmanom ovde hteli, to je da u duhu ove naše koncepcije uklonimo zavode iz ovog člana, jer po našoj koncepciji zavodi ne postoje.
Ali, ono što je, takođe, bitno ovde, predlagač faktički govori o komunikaciji između ministarstva, saveta i zavoda. U prvom stavu kaže – zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti saveta, odnosno ministra, po prijemu obrazloženog zahteva saveta, odnosno ministra. Znači, zavod je zamišljen kao neko telo koje će pomagati ministru, ministarstvu ili savetu po ovim pitanjima iz oblasti obrazovanja.
Zahtev ministra ili saveta sadrži i rok za pripremu materijala, to je drugi stav. U četvrtom stavu kaže – ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, savet, odnosno ministar donose akte iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda.
Pa čemu onda zavodi? Zašto postoji zavod ako mu zakonodavac ostavlja mogućnost, u zakonu, da on ne obavi svoj posao. Kakva je svrha zavoda? Znači, u startu, pretpostavljamo da zavod ne mora da obavi što ministar ili savet od njega traže i zbog toga ne trpi nikakve sankcije. Po ovom predlogu trpeće i sankcije, i te sankcije su predložene članom 50. Predloga.
Da dokažemo koliko je sve besmisleno, evo šta piše u članu 50. Predloga - novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zavodi ako ne pripreme odgovarajući materijal i dostave ga ministru, odnosno savetu u datom roku. Novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj i direktor zavoda.
I, sada, pazite, Vlada formira zavod da bi joj pomogao u radu. Ministar zatraži od zavoda pripremu nekog materijala. Zavod taj posao ne obavi, jer mu zakon dozvoljava da ga ne obavi, i onda ga Vlada kažnjava kaznom od 10.000 dinara što nije posao uradio. Besmisleno. I Vlada je na budžetu, i zavod je na budžetu, i sada jedni druge kažnjavaju, jure se oko toga da li treba da uradi ili ne treba da uradi posao.
Ovo još pokazuje i dokazuje koliko je ovakav koncept besmislen i treba ga odbaciti.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Izvinjavam se narodnim poslanicima i građanima koji prate prenos Skupštine zato što sam malo poranio u komentarisanju ovog amandmana. Razlog je možda i to što je vaša želja da se radi dok se ne završi po ovom zakonu, a radi se tako što poslanici SRS rade, komentarišu svoje amandmane, dok je jedina vaša obaveza da vas bude u svakom trenutku 84.
Evo, ovako, po predlogu izmena i dopuna Zakona član 7. se odnosi na član 25. osnovnog zakona i početni deo tog člana je, po mišljenju SRS, potpuno nepotreban. Taj član se u potpunosti menja i koncipiran je tako da bude veoma jasan. Znači, savet donosi akte iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra. Samim tim je rečeno da savet već donosi akte za koje je nadležan, ali se ovim obavezuje, bez onih prethodnih nekoliko stavova, da ih u obrazloženom zahtevu ministra donosi.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži rok za donošenje akta i ako ga savet u roku od tri meseca itd. ne donese, akt će doneti ministar. Znači, ovo je poželjno zbog toga što je istorija u celom dosadašnjem toku trajanja vremena pokazala samo cikličnost i ubrzanje, i vi ste svedoci toga da Srbija možda u tome i prednjači. Jer mi praktično za godinu dana donosimo dva zakona, koja su vrlo važna i tiču se vrlo važne oblasti, a to je - obrazovanje i vaspitanje, i tako žuriti i tako brzo donositi zakone znači da ih je poželjno napraviti fleksibilnima, potpuno jasnim, ali ne ići u njihovu širinu.
Jer ko zna da li će nam vreme nametnuti da ćemo vrlo brzo morati da menjamo i ovaj zakon, i onda ćemo biti u situaciji da ćemo ono što se početkom prošlog veka sadržalo u nekoliko zakona, sada već za takve oblasti življenja praviti na stotine i hiljade zakona, a možda ćemo za deset godina praviti to još 10 puta uvećano, a onda vidite šta ćete da dobijete ako vam osnovni zakon nije jasan, nije koncizan i ako sadrži mnogo viška.
Ovaj član 25. Predloga u kome piše - rad saveta i zavoda, sadrži upravo mnogo viška i zbog toga je naša želja da ga učinimo vrlo konciznim.
Obavezan sam da kažem da bi možda Ministarstvo prosvete i odustalo od osnivanja ovih zavoda i centara, i pored onih 10 miliona dolara, jer su i oni svesni toga da će morati mnogo više da se utroši dok se sve to osnuje, ali je ministar na odboru za prosvetu rekla da je to samo uvod i da je to uslov da bi se dobilo 500 miliona dolara u toku ove godine. Ne pomoći, naravno, nego kredita.
I, kako to niko ovu Narodnu skupštinu ne obaveštava - ko to nas zadužuje, uz čiju saglasnost, i ko će to da vraća. Nego, jednostavno, samo dolaze pojedini minsitri i kada brane zakone na pojedinim odborima ovde u Skupštini, kažu - dobićemo donaciju toliku, a onda ćemo kada ga sprovedemo dobiti još ne znam koliko, to je prilika da uzmemo kredite.
Ne treba da nas ucenjuju donacijama, da uzimamo kredite. Naime, sve međunarodne institucije koje daju kredite jedva čekaju da se pojave interesenti za kredite i daće nam bez ikakvih problema, tražiće samo garancije da se oni vrate. A, garancije nikada ne možemo pružiti ako ne budemo imali stabilno i bogato društvo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pajović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 8. Predloga zakona predviđeno je da se briše naslov iznad člana 26. i član 26. Zakona. Navedenim članom regulisan je rad saveta i centara.
Mojim amandmanom predviđeno je da se briše član 8. Predloga zakona i da se time zadrži prethodno rešenje. Ovaj amandman je u direktnoj vezi sa amandmanom na član 5. Predloga zakona, gde se zastupa koncepcija da pored nacionalno prosvetnog saveta postoje i savet za stručno obrazovanje i i savet za usaglašavanje stavova.
U dosadašnjoj diskusiji jasno je i argumentovano izneto zašto je neophodno da postoje i ova dva saveta, pored nacionalnog saveta. U prvom redu da bi se sprečila centralizacija obrazovanja i politička manipulacija obrazovanjem. Potrebno je postojanje ova dva saveta radi ostvarivanja mogućnosti da se stručno obrazovanje na sistematski način uskladi sa zahtevima privrednog i ekonomskog razvoja zemlje.
U suprotnom, ponovo bi se školovali neki kadrovi koji nam nisu potrebni, a uticaj roditelja na razvoj obrazovanja ne bi postojao.
Mi nismo protiv formiranja nacionalno-prosvetnog saveta, ali smatramo da postoje svi razlozi da postoje i druga dva saveta. Izmenama ovog zakona u suštini se menja skoro jedna trećina zakona, a pravilo je da kada postoji promena tolikog broja odredaba zakona da se donosi nov zakon. To je trebalo učiniti. Trebalo je doneti novi zakon, kome bi prethodila javna rasprava, a ne ovako - po hitnom postupku donosi se jedan od najvažnijih zakona, a da nemamo čak ni obrazloženje zašto je postupak hitan. Hvala.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospodin Knežević.

Prvo bih hteo da negiram jednu neistinu koja se ovde čula. DS - Boris Tadić nije podnela 110 amandmana, nego je ukupno od strane svih poslaničkih grupa, svih stranaka, podneto 130 amandmana, a DS je podnela 45 amandmana.       
Svi ti amandmani su koncipirani na jedan način. Ideja koja stoji iza svih amandmana je - odbrana sistema koji je ustanovljen 2003. godine.
Svako rešenje koje je popravilo taj sistem, jer niko ne tvrdi da je sistem koji je 2003. godine uspostavljen najbolji, niko ne tvrdi da ga ne možemo popraviti, svaku intervenciju koja je sadržana u ovom predlogu, a koja je išla na unapređenje sistema, mi naravno nismo amandirali. Mi smo amandirali samo one članove kojima je odstupljeno ili je napravljena devijacija osnovne koncepcije. Zbog toga je ovde predloženo brisanje tog člana, jer moram da vam kažem, ne možete vi ni u jednom sistemu velikom, pa ni malom, obezbediti fukcionisanje sistema bez dobre organizacije. Pođite od vaših političkih stranaka. Ima ih i malih i velikih. Svaka od njih ima neku organizaciju. Znam da su u ovoj zemlji političke stranke najčešće oslonjene na lidera. Liderstvo vlada u ovoj zemlji, ali neće još dugo, demokratizovaće se ovaj sistem. Ali i pored jako izraženog liderstva, vama je potreban i opštinski odbor itd.
Isto je sa prosvetom, prosveta je ogroman sistem. Mora imati institucije, centre, kako god hoćete da ih nazovete. Ime nije bitno, bitna je sadržina, bitna je funkcija. Zbog toga su naši svi amandmani koji se tiču organizacije bili usmereni na očuvanje i razvoj sistema. Tamo gde se nama činilo da predlog ne odstupa i još bolje čini sistemu, mi nismo intervenisali. Hvala.