Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da amandman gospodina Perića, našeg kolega iz poslaničke grupe SPS, treba prihvatiti.
Mi smo imali nekoliko dogovora sa predstavnicima Ministarstva u vezi sa ovim amandmanom i pokušavali da nađemo najbolje rešenje, kako u ravnopravan položaj staviti one ljude koji su u nekim praktičnim situacijama, a pogotovo u malim mestima, bili čak osnivači dečijih vrtića ili ustanova dugo godina, i vrlo uspešno obavljali poslove direktora u tim dečijim vrtićima, ali su, na njihovu nesreću, danas, po izmenama stava 2. člana 58, sprečeni da ubuduće, ma koliko da su bili uspešni u prošlosti, budu direktori dečijih vrtića.
Šta to praktično znači? Imate profesora geografije, profesora biologije, profesora srpskog, koji je ovim zakonom onemogućen da konkuriše na mesto direktora dečijeg vrtića, jer ne ispunjava prethodne uslove, odnosno nema položen stručni ispit za vaspitača ili za neku drugu kategoriju koja se u ovom stavu pominje.
Mi smo samo hteli da ukažemo na realan život, da male sredine nemaju dovoljno takvih ljudi koji imaju položen stručni ispit za vaspitača i položen ispit za direktora, da bi mogli taj posao u budućnosti da obavljaju. Ukoliko ova rešenja ne budu prihvaćena, onda ćemo učiniti nepravdu prema jednom broju ljudi koji su taj posao vrlo uspešno obavljali.
Inače, iz svog iskustva znam da je problem direktora i osnovnih i srednjih škola jako prisutan. Tu postoji i dilema u stručnoj javnosti o tome da li direktori prosvetnih ustanova, pa i dečijih vrtića, neizostavno moraju da budu takvog obrazovnog profila koji je u direktnoj vezi sa prosvetom i sa obrazovanjem ili vaspitanjem.
Pretpostavljam da su i neki od vas često o tome razmišljali - da li je bolje imati odličnog pravnika na čelu jedne osnovne škole ili jednog dobrog ekonomistu na čelu srednje škole, ili imati jednog prosečnog profesora koji je, sticajem okolnosti, položio direktorski ispit, odnosno ispit za direktora, stekao druge uslove, ali nema one organizatorske ili sposobnosti koje danas mi zovemo menadžerske sposobnosti.
Sticajem okolnosti, ovo društvo ide u tom pravcu da ćemo sve više morati u tim osnovnim i srednjim školama, pa i u dečijim vrtićima, da upravo profilišemo takve kadrove koji će znati da se bave i ovim drugim disciplinama, koje se tiču prava, ekonomije i koje se, pre svega, tiču stvaranja uslova i mogućnosti za bolji materijalni status i zaposlenih u školama, a i škola kao takvih.
Zato mislim da ne treba mnogo da se ovde natežemo, da pričamo o razlozima za i protiv amandmana. Amandman je potpuno logičan, kada se uzme u obzir obrazloženje, i molim ministra i poslaničku većinu da ovaj amandman prihvate.