Gospodine Mihailoviću, reklamiram član 97. Poslovnika. koji govori o tome da narodni poslanik kada je rasprava u pojedinostima mora da govori samo o onome što je na dnevnom redu.
Da li gospodin Albijanić može da sabere dva i dva, a videli su građani Srbije prilikom njegovog izlaganja. Što se mene lično tiče i poštovanja moje cenjene struke, gospodin Albijanić, da se ja pitam, ne bi mogao ni turistički da bude u ovoj sali večeras ovde.
Što se tiče mog prava i moje obaveze da govorim o onome što predviđa školski program i što je važno, vi se sa time šegačite, ali večeras kada govorimo o tome i odgovornosti ministra, ako vi to ne razumete ili većina poslanika, gospođa Čolić svakako zna da ono o čemu govorim ima i te kako značaja kod usvajanja ovog amandmana i kod ovog zakona.
Moje moralno pravo, kao predstavnika najjače i najbolje opozicione, ali uskoro vladajuće, stranke u Srbiji je da, kao srpski patriota i nacionalista, ukažem na to da mi nećemo globalizam, mondijalizam u našem školstvu, da hoćemo tradiciju, kulturu, sve ono što hoćemo da poštujemo i na čemu želimo da gradimo temelje modernog, ali pravog srpskog školstva.
Vi to nikada nećete moći, kolega, da razumete iz prostog razloga što vaša svest dok govorite o zakonu i obrazovnom sistemu nije svakako usmerena na težnje većine građana Srbije, koji dobro znaju da je budućnost generacija u našoj zemlji upravo takva da se držimo onoga o čemu imamo najsvetlija saznanja, pre svega, poštujući i kulturu i istoriju, i sve ono najsvetlije što srpski narod ima.
S druge strane, gospodine Mihajloviću, vaša je obaveza, kao nekoga ko predsedava Skupštinom, da zaista u situaciji u kojoj se govori o nečemu što je budućnost naše najmlađe populacije upristojite narodne poslanike.
Ako jedan narodni poslanik stoji okrenut leđima, ako 30 narodnih poslanika u žamoru, u svakom slučaju nepristojno stoje u zadnjem delu sale, ako poslanici SRS, argumentovani i temeljni poslanici, ne mogu u atmosferi koju zaslužuje Narodna skupština Republike Srbije da govore o onome što je budućnost naše dece i svih generacija u Srbiji, onda vi, gospodine Mihailoviću, morate da napravite po Poslovniku pauzu, ako niste svojim autoritetom u stanju da stvorite uslove da se ovde normalno radi.
U svakom slučaju, na vama je. Iako se bliži ponoć, građani Srbije, roditelji čija deca treba da uče po vašim programima ovo prate i znaće da izaberu već 13. juna, a i dalje, da ih ne bi takvi predstavljali i da takvi ne bi odlučivali o sudbini dece u Srbiji.