Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Goran Knežević.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Vladimir Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao što je kolega Knežević objektivno sprečen da obrazloži svoj amandamn, ali nikako ne mogu da se složim sa gospodinom Albijanićem da poslanička grupa DS-Boris Tadić vrši opstrukciju. Zaista nam to nije namera. Mi smatramo da postojeće rešenje zakona zadovoljava u ovom trenutku sve evropske standarde.
U vezi sa članom 20. i amandmanom koji je kolega Knežević podneo, želim da kažem sledeće: ovaj amandman je vezan za amandman na član 19. i baš a propo postojećeg zakona. U postojećem zakonu osnovi školskog programa su onaj široki programski okvir za celinu školovanja, na osnovu kojeg su se pravili specifični okviri za svaki pojedini razred.
U postojećem zakonu posebne osnove školskog programa su taj programski i metodički okvir na osnovu koga su nastavnici u školama pripremali školski program.
Brisanjem tačaka 70-73, šta se dobija, odnosno šta se gubi? Na prvom mestu, ukinuto je i procentualno iskazivanje zakonom zagarantovane slobode škole u odnosu na programske dokumente, to što je u postojećem zakonu iz 2003. bilo 10, 20 ili 30%. Znači, poseban deo školskog programa, koji je obezbeđivao upravo mogućnost povećanja fonda časova iz osnovnih, obaveznih ili izbornih predmeta, u zavisnosti od samih potreba učenika. Na jedan način se ukida autonomija, posebnost škola, koja je dozvoljena u postojećem zakonu.
Izostavljanjem ishoda, koji su bili tema polemike između prof. dr Gaše Kneževića i gospodina Krasića iz SRS, a kao što smo na kraju čuli, Srpska pravoslavna crkva je taj termin podržala. Sada se samo govori o ciljevima, svrhama i zadacima. U suštini, dobija se samo šta nastavnik treba da radi, ali ne priča se ništa o tome šta učenik treba trajno da stekne, odnosno sa kakvim stečenim znanjem učenik izlazi na kraju.
Zatim, izostavljanjem obrazovnih oblasti gubi se iz vida saznajno jedinstvo i celovitost deteta i ponovo se vraća na predmetnu parcelizaciju znanja. Takođe, ukinuti su osnovi školskog programa, dokument po kome se u postojećem zakonu sagledava celina obrazovanja od prvog razreda sve do kraja srednje škole. Umesto toga, ništa drugo nije postavljeno.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Gašo Knežević.

Ovaj amandman na član 20. je dat zato što su intervencijom koja je sadržana u ovom predlogu isključene tri važne obalsti koje predstavljaju strukturu i filozofiju školskog programa, kako je bila zamišljena 2003. godine. To su opšte osnove školskog programa, posebne osnove i ostvarivanje školskog programa.
Rekao sam vam u izlaganju, koje se dogodilo pre jedno pet-šest sati, da u početku nisam bio ni sam srećan terminom "ishodi". Dobio sam tu potvrdu koju sam dobio, da je to naš termin i da pojedini krugovi stoje iza njega. Manje-više da li ćemo nazvati ishode ili ne, bitno je da u sistemu obrazovanja, i to na njegovom kraju, postoji nešto što može da se meri, a to su ti nazoviishodi. Ako nemate šta da merite u sistemu obrazovanja, onda ne znate koliko je škola dodala na vrednosti svakog pojedinca, od momenta njegovog upisivanja u školu, pa do izlaska iz škole. Dakle, ne možemo mi govoriti da je dodatna vrednost kod svih pojedinaca ista. Ona se razlikuje po mnogo čemu. Ako imamo parametre kojima merimo, onda postoji i mogućnost da to određeni nezavisni centri izmere.
Izbacivanjem slobode škola u određenom procentu potpuno se gubi pojam bar delimične autonomije, i to pedagoške autonomije škola. To su dve kategorije, dva cilja koja smo mi sebi postavili i od kojih mislim da ne treba da odustane ni jedna civilizovana država. Plašim se da je ovo što je sada predviđeno samo dodatna administracija za nastavnike, a ne unapređuje i ne kontroliše kvalitet sistema ni u čemu.

Da li još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Petrović.

Gospodine potpredsedniče, poštovani poslanici, nadam se da kamera beleži ovu veselu atmosferu koju je proizvela odluka parlamentarne većine da u pet do 12 svi zajedno budemo prinuđeni da se bavimo jednim od ključnih pitanja za ustrojstvo našeg državnog sistema, jer je način na koji će ubuduće ovim zakonom biti regulisana prosveta, sistem vaspitanja i obrazovanja, sigurno jedna od temeljnih oblasti od kojih će u bitnome da zavisi život svakoga, na ovaj ili onaj način, od 7,5 miliona građana Srbije.
Druga važna stvar je da ni gospođica ministar nije izdržala u ovo doba noći, nego nas je napustila. Nadam se da ona negde gleda ovo, pa da će usput i da pribeleži odgovore na primedbe koje ćemo uputiti.
Dva prethodnika, koji su govorili o ovom amandmanu, rekli su ono što predstavlja suštinu. Suština se sastoji upravo u tome da je nužno da mi utvrdimo ovde danas, nadam se da će to gospođica ministar i učiniti u završnom izlaganju, u čemu se to sastoji približavanje Srbije u oblasti prosvete EU, u trenutku kada ovaj zakon postane pozitivno pravo i kada stupi na snagu.
Kada iz sistema izađu opšte i posebne osnove školskog programa, pa se pojave planovi i programi, koji potpuno ili gotovo u celini eliminišu iz našeg obrazovnog sistema mogućnost samih prosvetnih radika da učestvuju, saobrazno prilikama, a one su vrlo različite u državi Srbiji, jer Srbija se sastoji i iz Beograda, u kome se sada nalazimo, ali se sastoji, isto tako, i iz sela diljem Srbije, sa različitim specifičnostima ili posebnostima.
Zbog čega se uskraćuje poverenje u sposobnost prosvetnih radnika u Srbiji? Zbog čega iskazuje sumnju u stručnost, sposobnosti i kvalitet ljudi koji predaju deci u Srbiji, da svako u svojoj školi prilagodi školski program upravo tim posebnstima.
Druga važna stvar, a o čemu je gospodin Gašo Knežević govorio, jeste izostavljanje rezultata, ili kako se to kaže, ishoda onoga čime bi trebalo da rezultira školovanje. Ko se to boji u Srbiji i zašto se ova vlada danas boji da se utvrdi šta to produkuje sistem školstva, šta proizvodi nastava u Srbiji. Čega su se uplašili, ne znam čega.
Vrlo je važno da mi danas dobijemo odgovor zbog čega se zakon, koji je ustanovljen na preporukama EU, na perporukama OECD-a, na preporukama UNESK-a, danas menja u Skupštini Srbije. Kako je moguće približiti Srbiju ukoliko se protivimo preporukama bitnih međunarodnih institucija.
Zbog toga mene ne čudi kada gospođica ministar iskazuje žaljenje javnosti Srbije zbog toga što ima problem u komunikaciji sa predstavnicima međunarodne zajednice, jer oni je pitaju isto ovo što je ja pitam ovde danas u dva minuta do dvanaest sati. Mislim da je javnost Srbije zaslužila da gospođica ministar da odgovor, kako ona vodi Srbiju u EU, ukoliko ruši zakon koji je po preporuci EU 2003. godine usvojen.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Nadica Momirov i Snežana Plavšić-Stojanović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je 50-ti amandman, a ima ih još 57. Poslanici SRS-a će izdržati, ali u vas ne verujem.
Podneo sam amandman na član 20, odnosno da se u članu 72. stav 2. tačka 2) briše. Razlog, tačka 2) člana 72. jeste donošenje programa završnih i maturskih ispita.
Kako biste razumeli i shvatili o čemu se radi, u članu 103. definiše se šta je završni ispit, pa član 103. glasi: "Nakon završnog osmog razreda učenik polaže završni ispit. Završnim ispitom procenjuje se stepen postignutosti propisanih (umesto ishoda umetnuto je) ciljeva i zadataka osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Nakon položenog završnog ispita učenik stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje,o čemu se izdaje javna isprava u skladu sa posebnim zakonom. Na osnovu položenog završnog ispita, učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa posebnim zakonom. Program završnog ispita u osnovnoj školi propisuje ministar".
Postavljam pitanje, a nema ovde ministra, tu je eksministar, koji je preuzeo ulogu ministra za sve vreme ove diskusije o izmenama ovog zakona o obrazovanju, nisam našao u obrazloženju Vlade čime brani uvođenje završnog ispita za učenike osnovnih škola, a nisam ni čuo u usmenom obrazloženju ministarske Čolić.
Zar učenici posle završenih osam razreda i ocenjivanja svih osam razreda treba da budu ponovo ocenjivani kroz navodno neki završni ispit. Ako je to formalnost koju treba da propiše ministar svojim programom, onda zašto da se opterećuju učenici tom formalnošću. Ovo je principijelan stav SRS-a i u tom smislu smatram da ovaj amandman treba da se prihvati.

Replika, narodni poslanik Gašo Knežević.

Uvredljivo je reći nekome ko je svestan kako se dolazi do određenih pozicija da je eksministar koji je preuzeo funkciju ministra.
Možda to nekome može dobro zvučati, ali znam da se u životu postaje najčešće nešto sopstvenim radom, a nekada je potrebna politička podrška, za neke funkcije naročito. Jedna od tih funkcija je ova naša poslanička, odnosno ministarska.
Onda kada se raspišu parlamentarni izbori i kada većinu dobije Demokratska stranka-Boris Tadić, možda ću biti u kombinaciji da budem ministar. S obzirom na moje godine, mislim da to neću prihvatiti, jer smatram da sam možda za nekog savetnika još, ali za veoma aktivnu funkciju ne. Hvala.