Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, poslanička grupa SRS je vrlo ozbiljno pripremala amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Zaista sa iskrenom namerom da ovaj zakon uredimo, da izmena zakona ne bude samo pravna šminka, nego da se zaista suštinski stavi van snage ovaj zakon koji je sada pozitivan zakon, koji se još uvek primenjuje, zakon koji je zaista krenuo putem ne da unazadi, nego da uništi naše mlade generacije, zakon koji je u naše obrazovanje i naše obrazovne ustanove uveo Soroša i razne sekte.
Iz tog razloga, SRS, odnosno naša poslanička grupa želi da ministar kao predstavnik Vlade ozbiljno razmisli o našim amandmanima. Bez obzira što nekoliko amandmana jeste usvojeno, da i dalje prati rad ove skupštine i da eventualno usvoji još neki amandman. Nema razloga da na kraju ovog zasedanja i eventualnog glasanja kažemo, da, promenili smo zakon, a u suštini nismo promenili ništa.
Član 2. na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman odnosi se na član 10. osnovnog Zakona o obrazovanju i vaspitanju i govori o nacionalnom prosvetnom savetu. U načelnoj raspravi smo rekli da nemamo ništa protiv osnivanja nacionalnog prosvetnog saveta. Naprotiv, mislimo da treba da postoji, sa svim ovim funkcijama koje su mu stavljene u zakon, a eventualno možda čak i više od toga.
Suština je da nismo stavili amandman da se ukida ovaj savet, već da na poslovnik Saveta saglasnost daje Narodna skupština. Zaista ne razumem ministra da nije prihvatio ovaj amandman, koji suštinski ne utiče na osnovnu intenciju Ministarstva vezano za ovaj savet. Ne vidim zašto bi se savet, zašto bi se Ministarstvo i zašto bi se oni koji formiraju savet plašili Narodne skupštine. Narodna skupština formira taj savet na način na koji ga formira, iz struktura koje su predviđene zakonom. Zašto je onda sporno da poslovnik o radu saveta daje baš ta Narodna skupština koja savet i imenuje.
Nadležnosti saveta predviđene ovim zakonom su široke, izuzetno značajne i baš to je osnovni razlog što smo mi amandmanski pokušali da utičemo da se Skupština i na taj način uključi, da bismo znali šta savet radi, koliko poštuje ovaj zakon i odluku ove skupštine, da li će savet da se ukljući u obrazovanje i rešavanje problema obrazovanja na Kosovu i Metohiji.
Imamo, recimo, "Glas juga" jedan članak, a samo ću citirati jednu rečenicu, kaže: "U srednjim školama radi oko 60% kvalifikovanih radnika, a dok u osnovnim školama radi 90%. Jedan od najvećih problema je prostor. Mnoge škole nemaju svoju zgradu i smeštene su u osnovnim školama. Radimo na tome da nađemo rešenje kako bismo stvorili uslove za rad". Ovo će biti posao i Ministarstva i saveta.
Pitanje je kadrova koje sam ovde upravo citirala, 60% ili 90% kvalifikovanih kadrova. Problem i prostora i kadrova nije problem samo na Kosovu i Metohiji, to je problem u celoj Srbiji, pa čak i u velikim centrima. Problem kadrova, recimo, u okviru stručnih službi po pitanju sekretara škola, pa nemamo ništa protiv...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i ne kažemo da treba sekretarima škola, koji rade 20 i 30 godina u srednjoj školi, davati otkaze, ali treba sagledati mogućnost eventualnog penzionisanja, raspoređivanja na druge računovodstvene poslove, pošto je kod tih ljudi u pitanju uglavnom srednja stručna sprema, gimnazija ili ekonomska. Problem je što su u periodu od 2000. godine do danas u mnogim školama upravo davani otkazi sekretarima, koji navodno nisu po stručnoj spremi zadovoljavali, ali su zato primani ljudi i dovođeni uglavnom predstavnici ...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... koalicije DOS, evo završavam, a naravno ni ti ljudi nemaju odgovarajuću stručnu spremu i to treba da bude predmet rasprave i ovde i naravno rada Ministarstva.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Gospodine predsedavajući, prvo bih vas zamolio da malo reda uvedete ovde u sali, pošto se ništa ne čuje gore u poslednjim redovima od onoga što se priča za govornicom.
Mi smo podneli amandman na ovaj član 2, gde želimo da dodamo još jedan stav, da na poslovnik o radu saveta Narodna skupština daje saglasnost. Zbog čega smo to uradili? Po ovoj koncepciji koju je predlagač ovde podneo, savet bira Narodna skupština i taj savet donosi poslovnik o svom radu. Nema nijednog drugog akta osim poslovnika. Znači, poslovnikom će se urediti svi odnosi unutar saveta, ne nadležnost, nego način rada saveta biće regulisan poslovnikom.
Već u sledećem članu imamo problem. U članu 3, mada ću pričati kasnije o tome, vezano je za ovo, stoji da će polovina članova saveta imati mandat tri godine, odnosno duplo kraći od predviđenog za ostale članove saveta. Nigde ne stoje kriterijumi na osnovu kojih će se odrediti ta polovina. Ko će to raditi.
Ako ostavite ovako da se to ne reguliše poslovnikom, da Skupština ne daje saglasnost na poslovnik, onda će se ovaj savet, koji je dosta heterogen po svom sastavu, baviti samim sobom. Znači, trošiće ogromno vreme da utvrdi neka pravila ponašanja između pojedinih članova, koji će zastupati interese sredine ili grupacije iz koje dolaze, i imaćemo gubljenje vremena.
Savet će se baviti svojim problemima. Neće raditi posao za koji je nadležan i za koji se i bira. Zbog toga smatramo da je neophodno da na poslovnik koji savet donese i kojim se regulišu odnosi unutar saveta Narodna skupština daje svoju saglasnost i da zna kakva su pravila ponašanja. Ovde postoji, takođe, u jednom članu jedna odredba koja je u suprotnosti sa ovim, ali kasnije ćemo o tome pričati.
Mi insistiramo da razmislite dobro i da prihvatite, a ovo nije ništa posebno što će nam neko vreme oduzeti, i razmotrićemo i prihvatićemo ovde kao jedan akt saveta kako će se ponašati i funkcionisati, da ne bismo ostavili njima da se preglasavaju i gube vreme na one stvari koje nisu neophodne, već da se bave stručnim poslovima, za koje su inače i formorani.

Narodni poslanik Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja naziv odeljka prvog glave II menja se i glasi - nacionalni prosvetni savet, umesto dosadašnjeg naziva - prosvetni savet.
Mislim da ovaj prefiks - nacionalni, volela bih da je tako, ali izražavam sumnju da može doprineti efikasnosti ovog saveta, posebno što su postavljeni rokovi: da se u roku od 15 dana tek prijave kandidati; da ne govorim o tome da od 38 članova ovog nacionalnog prosvetnog saveta samo jedan je predviđen za predstavnike nacionalnih manjina.
Ono zbog čega sam izašla za ovu govornicu jeste da ukažem na podatak da od 1890. godine postoji prosvetni savet pod tim nazivom, dakle, bez prefiksa – nacionalni. Ukinut je za vreme Miloševića i danas vraćamo naziv - nacionalni prosvetni savet.
Dakle, ukoliko poštujemo tradiciju, a to je poziv tradicionalistima, a posebno istoričarima, mislim da bi bilo dobro da se zadrži naziv od 1890. godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Pitanje sastava i nacinalnog prosvetnog saveta manje - više je van kruga mog interesa u ovom momentu. Ono na šta želim da skrenem pažnju, dve trećine srednjoškolske srpske populacije, odnosno dece naše su učenici srednjih stručnih škola. Formiranjem ovog jednog saveta vi ste eliminisali ne samo onaj za koorodinaciju, nego za srednje stručno.
Taj savet je imao dosta specifičan sastav, on je u sebi imao predstavnike poslodavaca, predstavnike sindikata, naravno i ove strane stola. Bojim se da u ovom savetu koji je sada formiran i sastav nije reprezentativan da zastupa interese srednjeg stručnog obrazovanja i da će tu biti problema, a posebno s obzirom na činjenicu, u novinama sam pročitao da je neko u Ministarstvu izjavio, da srednje stručno nastavlja putem reformi, znači, moduli i tako dalje.
U tom slučaju, vama je potrebno jače telo za oslonac, mislim vama, ministarstvu, bilo kome u administraciji, i za donošenje odluka za srednje stručno. Čini mi se da ovako predložen sastav saveta nije adekvatan. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Arsen Đurić i zajedno narodni poslanici Zvonimir Stević i Milisav Petronijević.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, polazeći od ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja koji su definisani u tački 5) člana 3, gde se kaže da su ciljevi razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina i etničkih zajednica, smatram da nacionalni savet, kao institucija koja treba da obezbedi preduslove i način kako će se određivati strategija i strateški ciljevi obrazovanja i vaspitanja, nije sastavljena adekvatno ciljevima koji su proklamovani. To samo govori da su ciljevi u disproporciji sa onim što se de fakto radi u organizaciji obrazovanja.
Predložio sam amandman da savet ima 41 člana, uključujući i predsednika, koje imenuje Narodna skupština na vreme od šest godina, s tim što se u stavu 3. tačka 9) menja i glasi: "Po jedan član iz reda najbrojnijih nacionalnih manjina sa liste kandidata koje podnose saveti nacionalnih manjina".
Na ovaj način bi nacionalne manjine zaista preko svojih predstavnika u ovom savetu imale mogućnost da utiču na definisanje ciljeva i vrednosti za koje ćemo se zalagati i za koje ćemo obrazovati naše naraštaje.
Ovo je u skladu sa intencijom svih poslaničkih grupa u ovom parlamentu da se Srbija približava Evropi, da se očuvaju u tom približavanju interesi, nacionalni interesi i države Srbije i građana Srbije, ali isto tako da se poštuju ciljevi i vrednosti oko kojih je Evropska unija okupljena, a koji se ne kose sa našom tradicijom i istorijom.
Zato smatram da bi Vlada, odnosno ministarka bi trebalo da prihvati ovaj predlog, jer on ne ugrožava nikoga, već samo daje mogućnost da i nacionalne manjine iskažu sve svoje interese na način kako je propisano Ustavom i zakonom. Hvala.