Dame i gospodo, možda ova moja priča neće biti u skladu ovog amandmana, ali da iskoristim priliku prisustva gospođe ministarke, ipak ću da vas razoračam.
Radi se o uslovima osnovne škole u selu Vrbovno, to je teritorija grada Beograda, opština Lazarevac. Selo Vrbovno ima više od hiljadu stanovnika i osnovnu školu koja nema ni vodu, a selo takođe nema vodu; nema nikakve uslove, ni vodu, ni grejanje, minimalne uslove za školstvo.

Molim vas, malopre sam opomenuo, držite se teme i govorite o amandmanu.

Radi se o uslovima u školama. Hteo bih samo da preporučim gospođi Čolić da obiđe tu školu, ona se nalazi na 35 kilometara magistralom prema Čačku. Kada se pojavio gospodin Albijanić ovde i pričao, vi niste to tako govorili.
Gospodo, samo 10% od kampanje G17 tokom parlamentarnih izbora da se odvoji i da se stvore uslovi za školstvo u svim školama u Srbiji.

Molim vas, sačekajte, nisam vam dao reč. Molim vas, ponašajte se pristojno, a ponovo molim poslanike da se drže teme, jer em radimo dugo, em rasipamo dragoceno vreme na nevažne stvari.
Replika, izvolite.

Zaista još jednom želim da vam kažem da je vreme da se sa uvažavanjem vratimo na temu. I do kada će nama vozači iz Lazarevca da pričaju o školstvu, ljudi moji.

Samo malo, povodom amandmana, izvolite.

Dame i gospodo, zaista sam se do sada suzdržavao, ali priznajem da više ne mogu. Da vam kažem, gospodo sa desne strane, prosvetna javnost se na vaše priče i tlapnje zabavlja, nestručna javnost smeje, a stručna javnost se zgražava.
Verujte mi, ovo o čemu vi pričate zaista nema nikakav vrednosni sud. Vi pričate kako treba ukinuti maturu. U srpskoj tradiciji je da postoji završni ispit, postoji i matura, i to je za gimnazijalce ispit zrelosti, a za one sa stručnom školom, to je ispit stručne osposobljenosti.
Pa kome se to vi dragi moji udvarate, pa da li to znači da oni koji ne mogu da završe maturu, da ih vi sada regrutujete za vaše birače, pa recite to otvoreno, je li to vaš poziv da vaš predsednički kandidat dobije podršku ponavljača u Srbiji?
Kada ste imali predloge o nekim tehničkim detaljima, pa hajde đene-đene, ali pričati o stvari koja je u Srbiji nepromenjiva i konačno, većina ljudi ovde ima završnu maturu, ja imam maturu, moja deca imaju maturu i ništa im ne škodi zbog toga.
Sa druge strane, zaista, draga moja gospodo, hajde ovako, pogledajte još jednom šta ste napisali, pogledajte vaše obrazloženje; više od 50% obrazloženja, znate šta piše, piše - to je koncepcija SRS. U šta ste nas ubedili, kakav je to argument, šta to znači?
Ako se za nešto zalažete i ako to kandidujete na Odboru za prosvetu, onda imate ljude koji se u te stvari razumeju, a da biste ih ubedili mora vam biti argumentacija ubedljiva, a ne vaš program. To nas ne obavezuje, hvala bogu, a neće ni birače. Živi bili.

Narodni poslanik Veselinović.

Pošto su ovde počele da se uzvikuju i kazuju neke uvredljive reči, omalovažavaju poslanici, ulazi se u struku ko je šta završio, mislim da je to jedan nivo vladajuće, da kažem, možda klase i gospode, i koji su verovatno eminentni stručnjaci, možda su se edukovali negde u inostranstvu, možda ne.
Po onome što vidim, dosta njih je ove poslednje tri godine proputovalo svetom, možda su i videli neku stranu zemlju, ali je sramotno ovde govoriti o nekim kategorijama koje uopšte nisu na dnevnom redu. Da to čini opozicija, svi bi skočili, čak ste počeli da zviždite ovde, da vičete, da se derete, ako nemate živaca da radite, šta će vam vlast, jednostavno, pada Vlada i gotovo.
Evo, stručno da vam kažem jedan deo, deo zamisli i koncepcije SRS u vezi reforme školstva. Ovako glasi naslov - Prijemni ispiti, da ili ne. Mi smo apsolutno protiv traumatičnog, pa čak i neobičnog merila za upis u srednje škole, rad u posebnim uslovima, mogućnosti formiranja samo tih predmeta, plaćeni nastavnici isto putem polaganja testa na prijemnom ispitu.
Ako bi vrednovanje u školi zaista bilo kompleksno, celovito i redovno, onda bi iza svake ocene stajala odgovarajuća količina znanja i sposobnosti, pa ne bi bilo potrebno već ocenjeno znanje ponovo ocenjivati. Prijemni ispiti za upis u srednju školu u stvari su vrsta ponovnog ocenjivanja već ocenjenog znanja. Sam čin prijemnih ispita je dokaz da nastavnici srednjih škola ne veruju da je znanje kandidata koji konkurišu za upis pravilno i objektivno vrednovano na nižem nivou školovanja.
Kriterijumi zaista nisu ujednačeni, pa vrlo često iza iste ocene stoji različit obim i kvalitet znanja. To, međutim, ne znači da je trebalo uvoditi prijemne ispite, koji zbog njihovog karaktera i pratećih okolnosti često ostavljaju traumatične posledice na uspeh dece. Umesto vrlo skupih prijemnih ispita, za koje država svake godine izdvaja po milion maraka, daleko je bolje i pravednije u okviru nastavničkih kolektiva razrađivati i primenjivati sistem objektvnog vrednovanja postignutog uspeha učenika, polazeći od rezultata pedagoške i psihološke nauke.
Ima ovde i ova mala tajna za vas. Imaćete vremena da ovo više upoznate, ali samo da vam kažem konkretno. Oni koji se diče nekim maturama, to je znak vremena u kojem su živeli. Na primer, vidim jednog kolegu poslanika, još 1992. godine, kada sam bio savezni poslanik, njega sam gledao u nekoj partiji, ne znam kojoj, a danas ga vidim u drugoj, a sutra u trećoj. Ne znam čega je on stručnjak, ali ako je stručnjak u obrazovanju i vaspitanju i nastavnom predmetu koju on izvodi, kao što menja partije, onda stvarno teško ovoj vladi koju on podržava. Hvala.

Izvolite, Nataša Jovanović, narodni poslanik.