Reč ima narodni poslanik Živan Vladimirović, a neka se pripremi narodni poslanik Donka Banović. Odustaje; onda neka se pripremi narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan novi zakon koji nudi izvesna poboljšanja u odnosu na važeći zakon. Važeći zakon nije valjao ništa i zato ovaj zakon može da pretrpi izvesne kritike od SRS, i da su prihvaćeni svi amandmani koje je SRS predložila, bio bi prihvatljiviji za nas.
Meni, kao prosvetnom radniku, ima nekih stvari koje moram da kritikujem. Pre svega, tu mislim na materijalni položaj obrazovanja, ne samo na plate zaposlenih, već i na materijalni položaj škola, opremljenost škola, a naročito u unutrašnjosti. Uvek su se parametri za škole uzimali iz većih centara, iz Beograda, a na provinciju i na jug Srbije malo je ko gledao.
Škole su veoma loše opremljene i iskoristio bih ovu priliku da pozovem ministra da poseti malo jug Srbije, da vidi kako se dole radi i kako se živi. Započeta je izgradnja jedne škole u Topličkoj Maloj Plani i čisto sumnjam, pošto i ovaj zakon predviđa da je materijalno obezbeđenje škola prebačeno na opštine, da će biti završena.
Pozivam ministra da sagleda taj deo, da poseti Toplicu i da vidi dole kako se radi. Što se tiče struke, ispiti za direktore, meni nije jasno šta će ti direktori polagati. Direktori su iz reda prosvetnih radnika, profesora, i oni poznaju proces rada u školama. Imaju u školi pravnike, šefove računovodstva i meni nije jasno šta direktor treba da uči dalje. Voleo bih da ministar objasni ovde šta će sadržati taj ispit za direktore.
Što se tiče stručnog ispita za licence za profesore, to zovem stručnim ispitom, jer sam taj ispit polagao. Čovek u prosveti, ako je zdrav, ako je sve u redu sa njim, sa iskustvom stiče veća znanja i bolji je profesor. Stručni ispiti su se polagali na fakultetima gde se završavalo i licenca se nije tražila.
Sada meni nije jasno koliko vremena će ta licenca da traje i da li će se polagati ponovo ispit za licencu ili neće. Jasno je meni da dolazi do starosti i do drugih stvari koje ometaju proces nastave, ali postoje lekarski pregledi svake godine koji, po meni, treba da se obavljaju savesno i ako čovek nije više za rad ide u penziju: A da se ponovo polaže za takozvanu licencu, po meni, mislim da je bespredmetno.
Što se tiče ovog pripremnog predškolskog razreda, nije tamo jasno, verovatno će se u drugim podzakonskim aktima objasniti, da li će to biti učitelji ili pedagozi. To će se razjasniti kasnije, jer može doći, ako se to prebaci samo na učitelje, do viška radne snage u predškolskim ustanovama, što ne bi bilo dobro.
Ovde je naveden i disciplinski postupak protiv učenika. Dat je neki rok od 60 dana. Šta će biti ako je to pri kraju školske godine ili je to završni razred, pa se nikada ne povede disciplinski postupak protiv učenika. Znači, taj rok bi možda trebalo da se skrati. Jer, to može biti neki teži disiciplinski prekršaj, za isključivanje iz škole, prođe tih 60 dana i tako to prođe.
Što se tiče završnih ispita, ako nastavnici u školi za osam godina osnovnog školovanja, ili za četiri ili tri srednjeg obrazovanja, ne ostvare uvid u znanje tog učenika, onda mi nije jasno kako to može da se oceni u dan, dva ili tri, koliko će trajati diplomski ispit. Kako može da se sagleda to znanje, jer znamo da se diplomski rad piše kod kuće, koristi se razna literatura i slično. To nije dobro rešenje. Može čak da se desi da učenik bude fizički sprečen da prisustvuje tom ispitu, da ostane bez diplomskog i da praktično ne može da se upiše u srednju školu ili na studije.
U zakonu nije rečeno da li će biti prijemnih ispita za srednje škole i fakultete. Verovatno neće biti prijemnih ispita. Neće? Znači, neće biti, ali ipak mislim da završni ispit nije dobar i trebalo bi savesno ocenjivati učenike tokom školovanja, i da se mogu sa ocenama iz svih razreda tokom školovanja upisivati u srednje škole i na fakultete.
Član kojim se predviđa materijalno obezbeđenje škola iz budžeta opština nije dobar, nije fer prema siromašnim sredinama, jer one praktično ne mogu da pokriju te troškove. To znam, dolazim iz Topličkog okruga, da nijedna opština ne može da pokrije troškove škola, ili vrlo teško, jer je tu ubačeno i stručno usavršavanje, tako piše u zakonu (obraća se ministarki) i sve ostalo što prati to.
Da nam se to ne bi dešavalo upravo tu gde su najsiromašnije opštine Republika treba da interveniše, da se ne bi dešavalo da padaju plafoni ili da deca propadaju kroz patos u školi, a to smo ovde juče čuli.
Što se tiče opisnog ocenjivanja, pošto sam već duže u prosveti, više od 20 godina, pamtim onu abecedu, a verovatno to pamti i većina ovde, kada se tako ocenjivalo muzičko, likovno i fizičko vaspitanje. Deca su izgubila interesovanje za te predmete, pa su čak izbegavala i da pohađaju nastavu. Mislim da to nije dobro. Trebalo bi štampati i posebne đačke knjižice da bi se takva ocena napisala, jer ako se opisno ocenjuje onda je potreban veći prostor u đačkoj knjižici.
Predviđeno je i da se prva dva razreda osnovne škole ne ocenjuju. Mislim da ni to nije dobro zato što su deca navikla da nose kući petice, četvorke, pa i to treba korigovati.
U vezi sa građanskim i verskim vaspitanjem juče smo čuli neka mišljenja, a to piše i u zakonu, da nije moguće promeniti izabrani program, i sa tim ne slažem. Smatram da to treba prepustiti volji dece. U prvom razredu dete još nije u mogućnosti da samo odabere predmet koji će slušati, pa to kasnije treba prepustiti deci tj. da to mogu da promene.
A, čuveno građansko vaspitanje, koje je uvedeno kao pandan verskom obrazovanju, ima jedno ime koje ne želim da izgovorim. Verovatno ga Gašo Knežević zna. To sam čuo od sveštenih lica i nimalo se pohvalno ne izražavaju o njemu. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi Suzana Grubješić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan od izuzetno bitnih zakona, jedan od onih zakona za koji se obično kaže da su tzv. sistemski zakoni, i ovo je sigurno zakon od koga mnogo toga zavisi. Zavisi budućnost najmlađih, znači dece, omladine, a time i budućnost cele države, jer je potrebno da ova zemlja ima mlade, sposobne, školovane i stručne ljude, priznate u svojoj struci.
I sigurno je da jedan ovakav zakon mora da se napiše izuzetno dobro, temeljno, argumentovano i da ispunjava zahteve vremena u kome je stvoren.
Predlog zakona koji je pred nama, u svakom slučaju, bolji je od ovog trenutnog, važećeg, koji je Skupštini predložila prethodna vlast, DOS-ova i koji je u Skupštini usvojen. Ako ništa drugo bolji je utoliko što se deci neće sa bukvara pleziti onim dvometarskim jezikom Vuk Karadžić, što im neće namigivati sveti Sava itd.
Što se tiče SRS, mi nismo zadovoljni ponuđenim rešenjem, bez obzira što je on, kao što rekoh, bolji nego ovaj važeći, mogu već da kažem i prethodni zakon, i neki generalni stav po pitanju zakona je taj da u principu on i nema jasno definisan cilj, da je u suštini nepotpun, nedorečen i u tom smislu je poslanička grupa SRS podnela veliki broj amandmana, kako bi pokušala da ga na taj način popravi. A, ubeđeni smo da predlagač ima razumevanja za naše napore i da će, nadam se, veliki broj amandmana SRS usvojiti.
Ono što je dobro u ovom zakonu to je da se umesto postojeća tri saveta formira sada jedan, dakle nacionalni prosvetni savet. To je obrazloženo racionalizacijom i ekonomičnošću i to je sasvim u redu. Takođe, dobro je to što se taj savet bira od strane Narodne skupštine, međutim, ako krenemo dalje vidimo da i tu ima nekih stvari koje se nama u SRS ne dopadaju.
Pre svega član 3. koji govori o sastavu nacionalno-prosvetnog saveta i tu mi je jedna stvar zapala za oko. U tački 2) se kaže da se četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu biraju, u tački 3) da se po jedan član iz reda nastavnika bira u Novom Sadu i Nišu i u tački 4) da se bira član iz reda nastavnika sa liste kandidata koju zajednički podnose drugi univerziteti. Niste našli za shodno ni da napišete to - koji su to drugi univerziteti. Koliko znam to su univerziteti u Kragujevcu i Prištini.
Ono što mi posebno smeta je to što na ovaj način indirektno, a možda i direktno ponižavate neke od univerziteta. Dakle, stekao sam utisak da mi imamo jedan prvorazredni univerzitet, to je ovaj u Beogradu, da imamo dva drugorazredna univerziteta, u Novom Sadu i Nišu, i da imamo trećerazredne univerzitete, koji eto mogu da daju tog jednog člana saveta. Ne vidim razloge zbog kojih univerziteti nisu stavljeni u ravnopravan položaj.
Navešću i jedan čisto formalan razlog, što se tiče broja članova, dakle 38; tj. ovo je formalna primedba što se savet sastoji od parnog broja članova. Ipak je praksa da je u bilo kojim odborima, savetima, komisijama i slično broj članova neparan radi eventualnih preglasavanja, mada sam ubeđen da do toga ovde neće doći.
Još jedna stvar koju smo mi u SRS amandmanom pokušali da rešimo, to je da se u Savet biraju ljudi koji nisu politički eksponirani, da to ne budu lica koja su izabrana, imenovana ili postavljena na funkcije u državnim organima, na funkcije u organima teritorijalnih pokrajina ili lokalne samouprave. Ovo bi ipak trebalo da bude telo koje je prevashodno orijentisano na struku i na problematiku koju treba da obrađuje, i da nema neke dodirne veze sa politikom.
Ono što je loše u ovom zakonu, pokušaću samo par sitnih detalja da iznesem, opširnije ćemo u amandmanima, prvo što mi je zasmetalo to je ispit za direktora škole. Mislimo da je ovo krajnje nepotrebno, jer na taj način se ponižava taj čovek. To su ipak ljudi koji godinama rade u svojoj struci, koji su i sami nastavnici i profesori i po mišljenju SRS sasvim je dovoljna dozvola za rad, koja je stečena polaganjem stručnog ispita.
Što se tiče školskog programa, nastavnog programa, predviđeno je da njega donose organi upravljanja škole, dakle, školski odbor. U principu, to nije toliko sporno, ali je sporno to što ne postoji kontrolna funkcija osnivača, Ministarstva za provetu i sport, konkretno minsitra, što bi ipak trebalo u zakonu da se napiše, čisto kao jedna preventiva.
Kada se radi o zavodima koji su predviđeni da se formiraju ovim predlogom zakona, zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, mišljenja smo da ti zavodi ne treba da postoje u toj formi, da su to vladine institucije, institucije izvršnog organa vlasti i to ne ide u prilog obrazloženja s početka, što sam rekao, da se ide u racionalizaciju i ekonomičnost ovog zakona. Ukoliko je potrebno da se formiraju neka posebna tela, moglo je to u okviru nacionalnog prosvetnog saveta, da on formira neke svoje komisije koje bi bile zadužene za određene sektore, tako da se i sa tim predlogom poslanička grpa SRS ne slaže.
Još jedna stvar koja je problematična, to je opisno ocenjivanje prva dva razreda osnovne škole. Ipak je neka praksa pokazala da bolji način ocenjivanja od brojčanog trenutno ne postoji. Može doći do opuštanja dece, do nedovoljnog shvatanja obaveza koje ih očekuju i da, recimo, u trećem razredu, kada na snagu stupi to brojčano ocenjivanje, dođe do nekih problema.
U krajnjem slučaju, možda je moglo da se zadrži opisno ocenjivanje u nekim predmetima, muzičko, likovno obrazovanje, fizičko, u onim predmetima koji imaju veze sa kulturom, gde bi se mogle na neki način videti sklonosti dece prema određenim umetnostima, utvrditi njihov talenat, ali de fakto, opisno ocenjivanje za sve predete smatramo da nije u ovom trenutku dobro rešenje. U svakom slučaju SRS se zalaže da ocenjivanje bude brojčano.
Toliko što se tiče rasprave u načelu. Podneli smo veliki broj amandmana i o svemu ovome ćemo opširnije kad bude rasprava u pojedinostima.

Narodni poslanik Suzana Grubješić je odustala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Janković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih malo da se osvrnem na ovaj zakon koji je vrlo bitan za sve poslanike i trebalo bi da bude bitan u ovom parlamentu. Pošto predstavljam SRS, osvrnuo bih se malo na ovaj zakon u načelu, kome bi trebalo malo više važnosti da pokloni ovaj parlament i da malo više vremena poslanici obrate pažnju. Jer ovaj zakon je vrlo bitan za našu naciju i mislim da je vrlo kratko vreme da bi se loš zakon napravio dobrim, ovo vreme ostavljeno za ovaj zakon. S obzirom da se već priča da će ovaj zakon možda biti ukinut, pitanje je šta će se desiti sa narednom školskom godinom.
Pošto je ministar u svom izlaganju rekao da ovaj zakon treba da se prilagodi vremenu, vreme u kome danas živimo SRS smatra vrlo nepovoljnim za donošenje ovakvog zakona. Zašto to kažem? Jedino ovde, u ovoj izmeni saveta, bilo je tri, a sada samo nacionalni prosvetni savet, mislim da tu naša stranka daje saglasnost, jer, pre svega, ime mu je dobro, a smatram da će tako i raditi.
Da li će taj savet prosvete, nacionalni, vratiti i kanalisati naše kulturno, istorijsko, duhovno i stručno obrazovanje? Zašto to kažem. U prethodnom vremenu, ne možemo da se ne osvrnemo na njega, šta se sve izdešavalo što se tiče same privrede, tranzicije itd, gde će naša deca koja završe generacijski školu, stručno obrazovana, biti zaposlena. Da li će taj nacionalni savet imati sluha da proizvede stručne kadrove koji će raditi u toj našoj budućoj privredi?
Puno godina će proći i ove firme koje su privatizovane, da li će zadržati istu tehnologiju, da li će se baviti istom proizvodnjom, da li će taj nacionalni savet imati snage da sve to odsluša i da proizvede radnu snagu, stručnjake, kadrove koji će trebati u budućnosti.
Posle lošeg zakona koji smo imali, gospodin ministar, bivši, rekao je da sledeću odgovornost preuizimaju ljudi koji će ovaj zakon da spovedu i izglasaju. Jeste, ali ne razume da ga spasavamo od odgovornosti, jer tek posle 13, 14 i 15 godina ljudi i deca kada završe shvatiće da su promašeni, u stvari, da su pogrešno stručno obrazovani. Treba staviti akcenat na taj deo najviše.
Znači, dopunom lošeg zakona ne može se mnogo postići. SRS će svojim amandmanima pokušati da napravi koliko toliko dobar zakon od lošeg, a smatram da se loš zakon ovim mnogim malim dopunama ne može napraviti dobrim, potreban je duži period da bi se ovakav zakon sproveo.
Imali smo u prethodnim periodima ispred sebe dobrih predloga, imali smo vrlo loših godina, gde smo po usmerenom obrazovanju, neko je spomenuo Stipe Šuvara, to je ono usmereno obrazovanje koje je godinama, generacijama izbacivalo naše kadrove, što se tiče srednjih, visokih i viših škola.
Prema tome, da li je ministar u ovom popravljanju ovog lošeg zakona i da li će nacionalni prosvetni savet imati u vidu koliko je bilo konkursa i traženja kadrovski osposobljenih, stručno iškolovanih ljudi, po tom usmerenom obrazovanju. Po našem shvatanju vrlo malo. Prema tome, to je ta bolna tačka gde treba usmeriti obrazovanje u pravom smeru i ka pravom cilju.
Ovde se spominju zavodi i centri. Da li će posao zavoda ili centara raditi neke druge komisije. Ovde vidim da zavodi i centri u ovom predlogu zakona nemaju baš mnogo utemeljenja.
Zbog čega to kažem? Ako centar na vreme ne podnese svoj izveštaj ili ne podnese svoj predlog ministarstvu, ministar donosi sam odluku. Znači, donosi akt i donosi odluku i smatramo da ti zavodi onda nemaju neku veliku odgovornost i neku uspešnost za formiranje ovog zakona.
S obzirom da je sve ovo u cilju poboljšanja generacija koje dolaze, mislim da se treba osvrnuti na želje učenika koji žele da upišu srednje ili visoko obrazovanje, promaše na konkursu ili se ne prime, i onda trče u drugu školu koju ne žele da upišu, ali da ne bi propustili školsku godinu, oni se upisuju u drugu školu koja im nije želja i u međuvremenu ne mogu da se prebace u školu koju su želeli da upišu. Na takav način završavaju školu i stručno se obrazuju, ali ne posvojoj želji. Tu bi trebalo malo akcenat staviti kod tog nacionalnog saveta prosvete, da povede malo računa i o tome.

Replika? Izvolite.

Kolega je postavio pitanje odgovornosti. Tačno je da sam rekao da dalje nikakva odgovornost ne pada na nas. Koja odgovornost će da pada na ekipu koja dolazi? Umesto već postojećih prodiskutovanih i usvojenih programa, u prvom razredu već primenjenih, tokom leta će neko, ne zna se ko, ne zna se kako, doneti nove programe.
Naše programe je donelo oko 300 ljudi različitih struktura, i nastavnika fakulteta i nastavnika srednjih i osnovnih škola. Koji će ljudi doneti ove programe?
Šta ako se pokaže da su programi u prvom razredu bili sjajni i da pismenija deca izlaze iz ovog prvog razreda nego u prošlosti što su izlazila? Umesto već uhodanih institucija koje su uspostavljene i već funkcionišu, stvaraju se nove sa čudnim sistemom nadležnosti i zapravo ne na osnovu autohtone ideje tvorca zakona nego pod pritiskom međunarodne zajednice. Da pritiska nije bilo ne bi bilo institucije.
Umesto već napravljenih i veoma dobrih udžbenika, čija će promocija biti na saboru učitelja, dobiće priliku izdavači da ponovo nastave staru praksu i da udžbenike koji nisu provereni i nisu prošli proceduru akreditacije ponude našim đacima. Opet će deca možda učiti, ne kažem, ali možda će učiti iz loših udžbenika. Naša želja je da se udžbenici poprave.
Nastavnici koji su već kvalifikovani za napredovanje u nova zvanja moraće da čekaju nove pravilnike, ko zna kakve, u kojima će ko zna ko videti kako se može napredovati. Umesto već postojećih i isprobanih programa stručnog usavršavanja neko će na bazi nekih kriterijuma, nama trenutno nepoznatih, nikome nepoznatih, praviti nove programe usavršavanja.
Dakle, dobili smo samo pitanja, a odgovore koji su već bili ponuđeni nemamo više, jer su izbrisani, odnosno biće izbrisani ukoliko predlog bude usvojen. Neko je od poslanika rekao da ako je problem vreme neka ministarstvo usvoji sve predložene amandmane. Kvalitet teksta neće ništa ni dobiti, ni izgubiti, može svih 107 da se usvoji.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Janković. Odustaje.
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Kojčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke prima bratsku delegaciju iz Rusije tako da se svi poslanici Srpske radikalne stranke nalaze u Skupštini. Nemojte da mislite da su odsutni.
Kontinuirano obrazovanje svih stanovnika je jedan od osnovnih interesa savremenog društva i taj interes se ne može zadovoljiti bez presudne uloge države u obrazovnoj sferi.
Država propisuje nivo obaveznog obrazovanja i uslove obrazovanja na neobaveznim nivoima, zatim nastavne planove i programske sadržaje unutar osnovnog sistema, a uz to obezbeđuje materijalne i kadrovske uslove delovanja vaspitno-obrazovnih institucija u javnom sektoru. U vođenju obrazovne politike obično se trudi da uspostavi ravnotežu između tradicionalnih tekovina i modernih trendova, nacionalnih specifičnosti i univerzalnih vrednosti.
Ministar kaže u obrazloženju Predloga zakona - izmene govore same o sebi, kao da nije potrebna nikakva rasprava, kao da nije potrebno da se uđe u neku dublju analizu. Dovoljne su izmene koje govore same o sebi i o potrebi donošenja, odnosno cilj je i koncepcija da se Predlog zakona prilagodi vremenu na racionalan način. To nije dovoljno, uz konstataciju da je predloženi zakon nešto bolji od tzv. zakona bivšeg ministra Gaše Kneževića.
Taj zakon je donesen u vreme vanrednog stanja, znači u uslovima koji su odstupali od normalnog, od jedne normalne situacije. Tada se intenzivno radilo na rušenju svih institucija društva. Poslanici SRS su vodili tešku i ogorčenu borbu da spreče izglasavanje tog pogubnog zakona, ali su u tome bili sprečeni tiranijom poslaničke većine DOS-a. Srećom, taj zakon nije dugo trajao, pa će i negativne posledice biti manje, a imao je poguban cilj po srpske nacionalne interese, tradiciju, istoriju i kulturu. Cilj mu je bio brisanje svake nacionalne svesti.
Formiranje nacionalnog prosvetnog saveta možemo da prihvatimo, a i to što Narodna skupština bira nacionalni prosvetni savet. Indikativno je formiranje zavoda, a u okviru zavoda postoje centri, pa je diskutabilno kako će to u praksi funkcionisati i koliko će konfuzije proizvesti glomazan birokratski aparat. Zar nije dovoljan svrsishodan nacionalni prosvetni savet i eventualno obrazovanje komisija u okviru nacionalnog prosvetnog saveta?
Nameće se pitanje nadležnosti i uloge ministarstva i da li ono izbegava odgovornost koju treba da preuzme u sferi obrazovanja i vaspitanja, pa sve prebacuje na druge organe, a samo ministarstvo da uživa u svojoj ležernosti, udobnosti i eventualnim privilegijama. Nije mi bilo kao poslaniku SRS nimalo prijatno da vidim kolika vas je žurba uhvatila, koliki se pritisak vrši na poslanike koji treba da izađu i da diskutuju, da govore, a valjda nas je narod sve ovde poslao da vršimo tu odgovornu javnu funkciju i da lagano, racionalno, trezveno pristupamo analizi i diskusijama koje bi potpomogle da predlozi zakona budu što kvalitetniji, da našim amandmanima poboljšamo predloge zakona.
A ne da se na jedan neukusan način sprečavaju poslanici da govore, nema se vremena, žurimo se. Sada, ako ste predstavnici neke relevantne, ozbiljne političke opcije, trebalo je da znate da treba da dođete na vlast i da možete da dođete na vlast i da vam zakoni budu spremni, a ne sada cajtnot, žurba, pa ne znate kako ćete da izađete iz ovog kovitlaca.
Sporni su ispiti za direktore škola, troškovi polaganja ispita, a ministar u obrazloženju Predloga zakona kaže da se zakon adaptira na trenutnu ekonomsku situaciju.
Ovo me sada ne uverava da se zakon adaptira na trenutnu ekonomsku situaciju, za koju znamo kakva je, da živimo u uslovima velike ekonomske krize i socijalne bede.
Prosvetni radnici su jedna od najugroženijih, pored ostalih, kategorija društva. Ocenjivanje i slabo nagrađivanje nastavnog kadra od strane državne vlasti dovodi do srozavanja kvaliteta obrazovanja. Katastrofalne posledice redovno izaziva politizacija, ideološka indoktrinacija vaspitno-obrazovnog procesa, kao i manipulacija đacima i studentima u političke svrhe. Tu ste gospodo svi, osim SRS-a, intenzivno učestvovali.
Samim rođenjem svi se upisujemo na univerzitet prirode i učimo se na njemu do same smrti. Nema čoveka koji bi znao mnogo, niti ima čoveka koji bi znao dovoljno. Trebalo bi da se trudimo da odgajimo generacije, pre svega po principu kako je jedan od najumnijih Srba rekao, obrazovan čovek je pre svega onaj ko obraz ima.