Želeo bih da se na izvestan način ogradim od prethodne diskusije. Izrečena je rečenica da je međunarodna zajednica pritiskala i nas i novu vlast. Nas nije, mi smo njih pritiskali. Problem je sledeći. Vi da živite na pustom ostrvu ne možete, morate sarađivati. Sarađujte tako da vam se saradnja isplati. Isplatiće vam se saradnja ako znate za šta vam treba pomoć, a ne prihvatate njihovu pomoć jer oni možda hoće da je lociraju na pogrešno mesto.
Dakle, mi smo imali plan i njih smo ubeđivali da ulože ono što su hteli, što su izdvojili sredstava za Jugoslaviju, baš za te namene. Prema tome, nikakav pritisak međunarodne zajednice nije postojao. Zakon iz 2003. godine je autohtono donet u krugu ove zemlje.

Da li još neko želi reč?

To što se bivši ministar ograđuje od moje diskusije verovatno ima svojih razloga. Dok sam radio u Ministarstvu prosvete dosta smo radili na reformi školstva, uključujući posmatranje reforme obrazovanja i vaspitanja u mnogim evropskim i svetskim zemljama. Zaključili smo da i tamo postoji šarolikost u obrazovanju i vaspitanju. Čak ni članice Evropske unije nemaju isti sistem obrazovanja i vaspitanja.
Međutim, ono što ste vi prepisali od nekih zemalja Evropske unije je čisto uslovljeno zato što je nametnuto da našoj deci izbacimo našu nacionalnu istoriju, da izbacimo geografiju, da formiramo nekakve kampove za obuku, edukaciju i slično, a to se finansiralo iz inostranstva. Znači, oni su vas ucenili da jednostavno izvršimo degradaciju naših mladih generacija.
Mi, gospodine Gašo, nikada to nećemo dozvoliti. Bilo bi pametnije da Evropska unija reaguje na vaš krivični zakon, koji ste juče predlagali, gde ćete čoveka da stavite u kazamat više od sedam godina, dok sva ta evropska demokratija nemo posmatra Haški tribunal, gde se dr Vojislavu Šešelju krše sva ljudska i građanska prava.

Po amandmanu? Izvolite.

Srbija jeste u Evropi i nažalost ili na sreću ne može biti nigde drugo. Jako je važno sačuvati nacionalni identitet, imati svest o nacionalnoj kulturi i nacionalnoj pripadnosti, ali gospodo nacionalna svest i nacionalni identitet je jako važan ukoliko imate prilike da ga poredite sa drugim, ukoliko ne podižete zidove i čuvate ga samo za sebe. Ukoliko budete svesni da ste u isto vreme građanin Beograda, građanin Novog Sada, Surdulice, Prištine, pa nakon toga Vojvodine, pa nakon toga Srbije, pa Balkana ili jugoistočne Evrope, pa Evrope i sveta, to je naš cilj.
Mi moramo biti građani sveta i tek tada, sa svim bogatstvom i kvalitetom nacionalnog identiteta koji imamo, možemo biti ravnopravni. Lišite se kompleksa niže vrednosti i pričanja o nacionalnom identitetu samo u svojim kućama. Nacionalni identitet je nešto što treba predstaviti svetu ponosno, dostojanstveno, sa svim bogatstvom koje imamo i ne treba se stideti činjenice da naša deca, za razliku od mnoge druge dece, već sa 10 godina dobro govore engleski jezik. To je znanje koje im niko ne može uzeti.
Ne treba se bojati da će nacionalni identitet, time što ćemo govoriti engleski, francuski, italijanski, biti ugrožen. Ne, time ćemo dokazati da imamo znatno veći kvalitet, da smo možda sposobniji, pametniji ili svesniji činjenice da nam jezici trebaju, da šaljemo poruku da jesmo građani sveta. Molim vas, shvatite da nemamo drugi ili treći put. Za Srbiju postoji samo jedan jedini put, a to je put ka Evropi. Druge zemlje su nam važne, one su naši prijatelji, ali je Evropa jedini put kojim treba da idemo.
Osamdesetih godina ovog veka bili smo mnogo ispred zemalja koje su danas već uveliko članice Evropske unije ili su već uveliko pokrenule proces integracije sa Evropskom unijom. Nažalost, mi smo danas na začelju tih procesa integracije. Nadam se da ćete biti toliko aktivni u pisanju zakona koji će nas približiti Evropskoj uniji, kao što ste aktivni u dobacivanju meni dok govorim za ovom govornicom. U tome vam želim sreću.
Vama, gospođo ministarka, zaista poručujem da ne treba da se plašite razgovora sa strancima. Niste ministar inostranih poslova, ali obrazovanje je mnogo širi pojam od nacionalne kulture i zadovoljstvo je imati kontakt sa svetom, jer to je dokaz da svet želi da uvažava vas, pa samim tim i vi imate obavezu da uvažavate svet.
Isto tako imate obavezu da uvažavate ovaj parlament, pa vas molim da saglasno članu 221. i zahtevu narodnog poslanika date obrazloženje zbog čega je ovaj zakon stavljen po hitnom postupku, pogotovo što je ovaj zahtev prosleđen pre više od 24 sata od kada ovo govorim, trenutno od 13,30 časova. Nema smisla, nije pošteno. Na kraju krajeva, to vam ne dozvoljava funkcija na kojoj se nalazite, da ignorišete zahteve narodnih poslanika i da ignorišete ovu skupštinu.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Amandman narodnog poslanika Milana Veselinovića odnosi se takođe na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja, gde se u tački 11) definiše jedan od ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja - "razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost".
Mi smo intervenisali da se reč "otvorenost" izbriše, a da sve ostalo ostane isto, jer smatramo da ova reč daje previše prostora da se dvosmisleno i na razne načine tumači i da može da se iskoristi za podsticanje dece na prihvatanje nekih drugih, tuđih religija i zanemarivanje naše tradicije i kulture, odnosno naše vere. Zbog toga želimo da intervenišemo.
Ostaje mogućnost da dete ostvari uvid u učenje drugih crkava, verskih zajednica, ostaje mogućnost za različitost, za toleranciju, ali smatramo da je ova reč "otvorenost" previše dvosmislena da može dovesti u situaciju da nastavnici, pedagozi, ljudi koji rade sa decom podstiču decu na prihvatanje tuđe vere i tuđih vrednosti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, poslanička grupa SRS je vrlo ozbiljno pripremala amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Zaista sa iskrenom namerom da ovaj zakon uredimo, da izmena zakona ne bude samo pravna šminka, nego da se zaista suštinski stavi van snage ovaj zakon koji je sada pozitivan zakon, koji se još uvek primenjuje, zakon koji je zaista krenuo putem ne da unazadi, nego da uništi naše mlade generacije, zakon koji je u naše obrazovanje i naše obrazovne ustanove uveo Soroša i razne sekte.
Iz tog razloga, SRS, odnosno naša poslanička grupa želi da ministar kao predstavnik Vlade ozbiljno razmisli o našim amandmanima. Bez obzira što nekoliko amandmana jeste usvojeno, da i dalje prati rad ove skupštine i da eventualno usvoji još neki amandman. Nema razloga da na kraju ovog zasedanja i eventualnog glasanja kažemo, da, promenili smo zakon, a u suštini nismo promenili ništa.
Član 2. na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman odnosi se na član 10. osnovnog Zakona o obrazovanju i vaspitanju i govori o nacionalnom prosvetnom savetu. U načelnoj raspravi smo rekli da nemamo ništa protiv osnivanja nacionalnog prosvetnog saveta. Naprotiv, mislimo da treba da postoji, sa svim ovim funkcijama koje su mu stavljene u zakon, a eventualno možda čak i više od toga.
Suština je da nismo stavili amandman da se ukida ovaj savet, već da na poslovnik Saveta saglasnost daje Narodna skupština. Zaista ne razumem ministra da nije prihvatio ovaj amandman, koji suštinski ne utiče na osnovnu intenciju Ministarstva vezano za ovaj savet. Ne vidim zašto bi se savet, zašto bi se Ministarstvo i zašto bi se oni koji formiraju savet plašili Narodne skupštine. Narodna skupština formira taj savet na način na koji ga formira, iz struktura koje su predviđene zakonom. Zašto je onda sporno da poslovnik o radu saveta daje baš ta Narodna skupština koja savet i imenuje.
Nadležnosti saveta predviđene ovim zakonom su široke, izuzetno značajne i baš to je osnovni razlog što smo mi amandmanski pokušali da utičemo da se Skupština i na taj način uključi, da bismo znali šta savet radi, koliko poštuje ovaj zakon i odluku ove skupštine, da li će savet da se ukljući u obrazovanje i rešavanje problema obrazovanja na Kosovu i Metohiji.
Imamo, recimo, "Glas juga" jedan članak, a samo ću citirati jednu rečenicu, kaže: "U srednjim školama radi oko 60% kvalifikovanih radnika, a dok u osnovnim školama radi 90%. Jedan od najvećih problema je prostor. Mnoge škole nemaju svoju zgradu i smeštene su u osnovnim školama. Radimo na tome da nađemo rešenje kako bismo stvorili uslove za rad". Ovo će biti posao i Ministarstva i saveta.
Pitanje je kadrova koje sam ovde upravo citirala, 60% ili 90% kvalifikovanih kadrova. Problem i prostora i kadrova nije problem samo na Kosovu i Metohiji, to je problem u celoj Srbiji, pa čak i u velikim centrima. Problem kadrova, recimo, u okviru stručnih službi po pitanju sekretara škola, pa nemamo ništa protiv...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i ne kažemo da treba sekretarima škola, koji rade 20 i 30 godina u srednjoj školi, davati otkaze, ali treba sagledati mogućnost eventualnog penzionisanja, raspoređivanja na druge računovodstvene poslove, pošto je kod tih ljudi u pitanju uglavnom srednja stručna sprema, gimnazija ili ekonomska. Problem je što su u periodu od 2000. godine do danas u mnogim školama upravo davani otkazi sekretarima, koji navodno nisu po stručnoj spremi zadovoljavali, ali su zato primani ljudi i dovođeni uglavnom predstavnici ...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... koalicije DOS, evo završavam, a naravno ni ti ljudi nemaju odgovarajuću stručnu spremu i to treba da bude predmet rasprave i ovde i naravno rada Ministarstva.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.