Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, gospođo Čolić ministre za prosvetu, dame i gospodo narodni poslanici, ne trebalo niko da ima strah kada se prosveti vraća nacionalni karakter i kada se biraju organi koji treba da obezbede da se to dogodi.
Uzeću ime jedne lepe voćke, dunja se zove. Svaka dunja ima obavezu da svaka naredna dunja ima istu lepu boju i isti miris kao ona prethodna. Svaka vlada ima obavezu da u procesu obrazovanja obezbeđuje da se sačuva nacionalni karakter tog procesa.
Političari imaju pravo da ovde izlažu različite vizije. Mi smo se opredelili da podržimo ovu koja je pred nama i ne treba niko da se boji od toga da neko, ko ima stvarnu potrebu da obezbedi da se ne ugrozi nacionalna supstanca, to čini na način kao što se to čini izmenama i dopunama ovog zakona koji je ovde.
Podsećam i molim one koji su potpisivali ekspertska tumačenja da je iz programa za srpski jezik izbačen Petar Kočić i Stevan Sremac. Molimo vas, vratite ovu dvojicu velikana u program za srpski jezik. Hvala lepo.

Izvolite, replika. Po kom osnovu?

Kod nas postoje dve vrste evrofobije, malo deluje veleučeno, ali to je tako, straha od Evrope. Jedna koja nas je gurala u izolacionizam i druga koja je išla u udvoričku Evropu, koja se isto tako plašila da li će nas Evropa ravnopravno tretirati.
Inače mislim da je jedna velika strategijska prednost ovog predloženog zakona upravo u tome što nam, osim one evropske osposobljenosti da razumemo realnost i vreme u kome živimo, isto tako oprema kvalitetnom definicijom nacionalnog identiteta.
Ne verujem da se nacionalno sasvim dovoljno pije sa majčinim mlekom, treba ga malo i kultivisati. Pošto je kod nas 50 do 60 godina ta kultivacija bila zapostavljena, pa je još odozgo bio onaj poklopac Brozovog režima, onda i nije čudno što se u ovom društvu raspleta krize 1991, 1992. počeo da događa na ovako tragičan način.
Dakle, kada imamo problem sa atributom nacionalni savet, odmah da vam kažem da to nije nikakav isključivi nacionalni savet. To se uklapa u nacionalnu definiciju svih onih koji žive u ovoj državi, onoga što je pokojni Zoran Đinđić, neka mu je laka zemlja, govorio kao sinergija, dakle kao sadejstvo svih u pravcu dobrobiti ove države i mi imamo jedan primer da se upravo to nacionalno u Evropi ne smatra samo našim pravom, nego istovremeno našom obavezom da priključimo svoje kvalitete evropskom identitetu, isto tako našom šansom.
U ravni elitne kulture dobar vam je primer, gospođo Stojačić-Lakićević, odličan primer je književni opus Milorada Pavića, koji je nacionalni i zato je postao evropski, i u oblasti masovne kulture najnoviji primer Željka Joksimovića. Otišao čovek u Evropu, otpevao srpsku pesmu na srpskom jeziku i vratio se trijumfalno. On je bolje shvatio smisao Evrope nego prethodni ministar spoljnih poslova. Samo u Srbiji biva da je lane pametnije od Sokrata.

Reč ima gospodin Knežević.

Nacionalni karakter obrazovanja se ne brani zakonom. Nacionalni karakter obrazovanja proizilazi iz plana, odnosno programa, iz opštih i posebnih osnova. To su akti koji su doneti na nivou ministarstva, a ne parlamenta.
Gospodo, da ste malo pročitali znali biste da se nacionalni karakter može i treba braniti ne u Skupštini nego u komisijama za pravljenje programa. Moja primedba ovom ministarstvu je zašto pokrivaju nekim razlozima promenu zakona, a ti razlozi se nalaze na podzakonskom nivou. Nemojmo krojiti zakon i menjati ga kada možemo nacionalni karakter, do koga nam je stalo, naći na podzakonskom nivou.
Jedini razlog nalazim u stihovima Ogdena Neša. Ogden Neš je pesnik koga je Paja Minčić prepevao i jedan stih glasi: "Za tu što pleše ja strašno sam slab, jer ima češ za svaki svrab". Vama smeta što osećate da je ovo reformski i zato se češete.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da kažem da sam stekao utisak kao da se neko plaši od tog atributa nacionalno, jer toliko se insistira da je to nepotrebno, pa se čak poziva na nekakvu tradiciju iz 1890. godine itd.
Želim da kažem radi informisanja koji se plaše atributa nacionalno, odnosno nacionalni, da je to uobičajena stvar u svetu. Kada želite da istaknete da neko telo, neka institucija, neka agencija ima najveći mogući rang u jednoj zemlji, onda se obično dodaje atribut nacionalno. Tako imate npr. u Sjedinjenim državama Nacionalnu agenciju za svemirska i aeronautička istraživanja, poznat kao NASA. Imate isto tako u Americi nacionalni biro za standarde i, prema tome, ovde to nacionalni treba shvatiti kao instituciju najvišeg ranga.
Ukoliko neki drugi zakoni ili podzakonska akta dozvole da postoje i drugi nivoi pedagoških saveta, onda možemo da govorimo o regionalnom pedagoškom savetu, o opštinskom pedagoškom savetu itd. Prema tome, ovo nacionalno jeste praksa u svetu kada se želi reći da je to institucija od nacionalnog značaja i od državnog nivoa. Jedina druga mogućnost jeste da se ta institucija nazove državna, pa onda imate, da sada ne nabrajem primere iz sveta.
Znači, u tom smislu shvatamo ovo nacionalni i nije dobro da se instistira na tome da se to briše i da se nalaze neki istorijski razlozi itd. Oko te neke naše ksenofobičnosti, oko eurofobičnosti, to se zna da su to imputirane stvari srpskom narodu, kao što je taj neki velikosrpski hegemonizam. Svi znamo da je to nešto što je imputirano i onda se to ponavlja.
Isto tako i ta neka naša ksenofobičnost. Smešno je kazati za srpski narod, odnosno za ljude koji žive u Srbiji da su ksenofobični. Da su Srbi ksenofobični ne bi Srbija bila među najmnogonacionalnijim zemljama u Evropi i svetu. Sasvim je jasno da je to takođe jedan pokušaj da nam se nešto imputira.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Živković.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, oko mnogo pitanja se danas nismo složili.
Ali, mislim da ćemo se složiti oko toga da je sistem obrazovanja jedan od naših najznačajnijih resursa i za njegov status, njegov značaj su najzaslužniji naši talentovani đaci i naravno entuzijazam profesora.
Ali, dalji razvoj našeg sistema obrazovanja se ne može samo na tome zasnivati i on mora imati značajniju materijalnu, odnosno finansijsku podršku društva i nadam se da ćemo u narednom periodu moći da se izborimo za bolji materijalni položaj obrazovanja, jer bez materijalne podrške reforme sistema obrazovanja neće biti moguće.
Upravo zbog toga sistem obrazovanja predstavlja našu najznačajniju, rekao bih kapitalnu investiciju. Obrazovanje je istovremeno složen, glomazan, inertan sistem i, ako ne ugradimo dobre razvojne mehanizme na institucionalnom nivou, ono se nikada neće menjati.
Predloženi zakon, konstatovali smo, predstavlja odustajanje od reformskog projekta koji je predložila prethodna vlada, odnosno prethodno Ministarstvo prosvete. Međutim, bez obzira na takvu ocenu predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja, moguće je ovaj zakon popraviti usvajanjem amandmana koje smo predložili, i to ne samo naša poslanička grupa nego i ostale poslaničke grupe, i mogu obavestiti poštovane narodne poslanike da su poslanici predložili preko 140 amandmana.
Nažalost, Vlada, odnosno ministarstvo, predstavnici ministarstva prihvatili su samo dvadeset i nešto amandmana. Preko 100 amandmana nije prihvaćeno. Moram konstatovati još nešto sa izvesnim žaljenjem, da su prihvatani amandmani SPS, SRS, G17 plus, DSS, SDP, dakle svih poslaničkih grupa i nijedan amandman Demokratske stranke, odnosno poslanika iz poslaničkog kluba Demokratske stranke. To može da liči i jeste jedna vrsta diskriminacije.
Mislim da to nije dobro, jer bilo je jako dobrih amandmana u ukupnom broju od skoro 50. Ne mora da znači da su svi bili dobri, ali ih ima desetak najmanje a za koje smatram da je trebalo da budu prihvaćeni. Pošto sam u ime poslaničke grupe i u svoje ime, pre svega, predložio amandman na član 3, ne bih ga čitao, ali se odnosi na sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Videli smo u suštini, i iz plenarne diskusije juče i danas, da nacionalni prosvetni savet skoro da zauzima centralno mesto u novom zakonu.
Što se tiče saveta, lako se može videti da od 38 predloženih članova nacionalnog prosvetnog saveta, 11 su univerzitetski profesori, 15 su nastavnici predmetne nastave i ima četiri predstavnika udruženja srednjih stručnih škola, i tu su predstavnici SPC-a, jedan član iz reda tradicionalnih crkava, član iz reda nacionalnih manjina.
A mi smo jednim amandmanom želeli da poboljšamo taj sastav predlaganjem tri predstavnika. To bi bili član iz reda Naconalne organizacije za zapošljavanje, član iz reda reprezentativnih sindikata i član iz reda Udruženja poslodavaca.
Mora se primetiti da je ovaj zakon, odnosno priprema protekla bez javne rasprave i to će se pokazati kao jedan od ozbiljnih hendikepa u donošenju ovog novog zakona. Dakle, nisu konsultovana stručna udruženja, a mi znamo iz privatnih kontakata koje imamo sa kolegama koji rade u osnovnim i srednjim školama, da ima mnogo primedbi na sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Pre svega, te se primedbe odnose na malu zastupljenost predstavnika srednjih stručnih škola. Mi smo amandmanom na član 5. predloženog zakona pokušali da poboljšamo ovo što je predložilo Ministarstvo u ime Vlade.
Što se tiče člana 3. koji sam predložio, odnosi se na prisustvo učitelja, odnosno nastavnika razredne nastave u ovom savetu. Od 38 članova nacionalnog prosvetnog saveta samo je jedan učitelj. S obzirom da celokupna učenička populacija prolazi kroz prvih pet godina obrazovanja, dakle, predškolski uzrast ...
(Predsedavajući: Vreme.)
...samo još par rečenica... još četiri godine osnovnog obrazovanja, pa mislim da je nedovoljno učešće nastavnika razredne nastave i predlažemo da se popravi, i zbog toga bih zamolio i predstavnike Vlade, ali i uvažene kolege narodne poslanike da prihvate ovaj amandman i time popravimo ovaj zakon.