Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, dobro jutro.
Što se tiče amandmana koji sam podneo u ime poslaničke grupe DS-a na član 23, radi se o sledećem: amandman koji smo podneli vraća zakon, makar u ovom članu, u prvobitno stanje, a odnosi se na ponovno uvođenje opštih i posebnih nastavnih programa na osnovu kojih pojedine škole donose pojedinačne školske programe i na osnovu kojih se kasnije definišu pojedinačni nastavni planovi.
Zašto je ovo bitno? Ako ste primetili, u članu 23. je definisano da sem opšte osnove predškolskog programa, sve ostalo se bitno menja i definiše se na nivou nastavnih planova, te se potom školama omogućava donošenje pojedinačnih školskih programa. A podsetiću da su nastavni planovi vrlo striktno definisani i propisani, i da se gubi potpuna kreativnost, gubi se fleksibilnost koju je prethodni član zakona definisao, kada su se opšti i posebni školski programi za pojedine razrede upravo donosili.
Mi, gospodo, živimo u 21. veku, u kome je najvažnija vrednost, konkuretnost, kreativnost, fleksibilnost, mogućnost da pojedine škole definišu program, između ostalog i da se iskažu na tom posebnom polju. Ako idete sa krutom odredbom koja je jedinstveno definisanje nastavnih programa, a iza toga omogućujete školama da same pojedinačno donose školske programe, onda vas pitam, gde je međusobna konkurencija između pojedinih škola, gde je nametanje kvaliteta pojedinih škola, gde se nalazi kreativnost koje će pojedine škole pokazati i na taj način se preporučiti učenicima.
Ovo nas naravno ne čudi, imajući u vidu da je u uvodnom izlaganju objašnjeno da reforme predložene ovim zakonom u centar pažnje stavljaju nastavnika, a ne učenika, što smatramo da je potpuno pogrešno.
Jer stavljanje onoga ko je sredstvo i ko ima osnovni zadatak da nove generacije vaspita i da omogući razvijanje pojedinca, a ne razvoj jednog kolektivističkog duha, što je bila karakteristika svih prethodnih sistema obrazovanja, jeste nešto što je potpuno pogrešno i jeste nešto što ne može da bude u skladu sa modernim tendencijama, a maločas sam rekao, to su konkurencija, fleksibilnost, a pored konkurencije i fleksibilnosti i kreativnost.
To nas naravno ne čudi, imajući u vidu da je ovo potpuno u skladu sa predloženim ukidanjem petogodišnjeg licenciranja nastavnika, odnosno onih koji su tu da našu decu obrazuju. Bojim se da ćemo na ovaj način izgubiti mogućnost onog samog generišućeg kvaliteta u pojedinim školama, što je između ostalog bio temelj prethodnog zahteva zakona o obrazovanju, odnosno prethodno definisane reforme.
Još jednom kažem, ako ne prihvatimo postulat konkuretnosti, postulat fleksibilnost i isto tako mogućnost pojedinih učesnika i na ovom tržištu, a to je tržište znanja i tržište obrazovanja, da pokažu vlastitu kreativnost, onda na kraju nećemo imati ni kvalitet, i zato predlažemo da se član 23. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja briše, da bi se ova materija vratila u prethodno, prvobitno stanje. Zahvaljujem.
