Hvala, gospodine predsedavajući. Znam da predstavnike bivše vlasti i gospođu Mićić boli kada se pomenu stvari koje su radili u prethodne tri godine i oni bi sigurno i sami želeli da se to zaboravi, ali neće moći, zato što će državni organi u međuvremenu da obave svoj posao.
Ostajem pri onome što sam rekao, a sada ću Narodnu skupštinu Republike Srbije i kolege - poslanike još detaljnije upoznati zašto sam rekao - saučesnik u krađi. Činjenica je da je gospođa Mićić samo proklamovala jednu lažnu poslaničku grupu, uprkos dokazima koje smo mi ponudili, i to je uradila proleća 2002, a Ustavni sud je odluku doneo maja 2003. godine. Znači, godinu i nešto dana tih sedam poslanika su davali krovum DOS-u i pomogli im da praktično politički žive.
Činjenica je da ona nije htela da saopšti Narodnoj skupštini Republike Srbije odluke o ostavkama koje su ti poslanici davali, a koje smo mi dostavljali predsedniku Narodne skupštine na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Činjenica je i da nismo mogli da dobijemo listing sa spornog glasanja o izboru Kori Udovički i da smo to dobili tek posle dva i po meseca, iako Poslovnik nesporno kaže da svaka poslanička grupa može da dobije listing sa glasanja, jer smo mi prvog dana, posle tog glasanja, rekli da je bilo krađe prilikom glasanja.
Činjenica je da je u TV emisiji RTS-a javno obmanula javnost tvrdnjom da smo mi dobili taj listing.
Činjenica je da smo mi podneli krivičnu prijavu Drugom tužilaštvu i ta krivična prijava je u postupku, gde se navode četiri krivična dela koja je počinila gospođa Mićić kao predsedavajuća. Znam da ona to ne voli da čuje, ali šta ćete, to je istina, to je ona radila, a i mnogo toga lošeg, i to treba da se zna. Hvala.

Po Poslovniku? Izvolite, recite samo koji član.

Dame i gospodo, javio sam se po Poslovniku, član 99. i 100. Prvo, mislim da stvarno nema smisla da Narodna skupština i građani Srbije budu maltretirani od strane jedne poslaničke grupe i od strane jednog poslanika.
U krajnjoj liniji možda to i nije tako loše. Neka narod i građani Srbije vide ko je bio v.d. predsednik Srbije i neka u budućnosti vode računa koga će birati, da ne bi možda opet imali ovakvog v.d. predsednika Srbije.
Da je DOS, onog trenutka kada je trebalo da stupi na vlast, vodio svoje poslanike na lekarski pregled... ali, izgleda da taj lekarski pregled nije urađen po svim medicinskim kodeksima i naravno to se da videti danas u ovoj sali.
Smatram da nema razloga da iko bude euforičan, da niko nema razloga da maltretira Narodnu skupštinu i narodne poslanike, kao i građane Srbije, i mislim da treba da se vratimo dnevnom redu. Hvala.

Izvolite, gospodin Knežević, povreda Poslovnika. Učinilo mi se da ste odustali.

Nisam. Član 97. Ovde je došlo do potpune konfuzije vlasti. Zakonodavna vlast se pretvorila u sudstvo. Mnogi su već izrekli nešto što je nedopustivo. Nemojte da pogrešno radimo. Molim vas odustanite, vratimo se na temu. To je jedino što možemo da uradimo.
Ali, molim vas, ovo da se sa ove govornice bilo koji poslanik obraća, a da to predsedavajući dozvoljava, gospodine predsedavajući, molim vas da nekako sredimo situaciju. Hvala.

Hvala vama. Upravo sam pokušao da dam i jednoj i drugoj strani reč, kako bi to bilo u meri istine i objektivnosti. Sada da pređemo na dnevni red. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, a neka se pripremi Branislav Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u svakoj državi je obrazovanje dece i omladine jedan od najvažnijih socioloških i društvenih procesa. Naša zemlja je imala veoma respektabilan, klasičan i tradicionalan sistem osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja.
DOS-ovska vlast ga je kvazireformama i grubim kopiranjem zapadnog sistema obrazovanje značajno urušila. No, na sreću, nije stigla da i visoko obrazovanje ovako "uspešno" reformiše. Nadam se da nećemo imati takve reforme visokog obrazovanja kakve smo imali kod predškoslkog, osnovnog i srednjeg obrazovanja kroz zakon koji danas menjamo.
Stoga je veoma važno da na početku predloga izmena ovog zakona date predlog redefinisanja ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja, i oni svakako treba da podrazumevaju razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanju srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina i etničkih zajednica.
Veoma je važno da se kroz nastavni plan i program osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja vratimo negovanju kulture srpskog jezika, ćiriličnog pisma, kao i isticanju naših značajnih kulturnih poslenika, istorijski značajnih ličnosti našeg naroda, pošto smo, nažalost, u proteklom vremenu, kroz određene udžbenike, imali zapostavljanje takvih ličnosti. Ne bi smelo više da se desi da bilo ko u bukvaru ismejava Vuka Karadžića ili svetog Savu.
Zalažem se da se u nastavne programe osnovnog i srednjeg obrazovanja unesu i najnovija dostignuća nauke i kulture celog sveta, pogotovo da se poveća nivo informatičkog obrazovanja, koji je bitan za omladinu i naša pokolenja.
Gospođo ministre, ovaj predlog izmena, koji ste nam ponudili, po mojoj proceni je jedna kompilacija postojećeg zakona i manjeg broja novih suštinskih i boljih rešenja, ali za početak je dovoljno i to da je učinjeno da se neke retrogradne stvari, koje su počele da se događaju u našem osnovnom obrazovanju, zaustave brzo i nadam se da ćete se, kod usvajanja ovog predloga, okernuti pre svega ka interesu uspešnijeg i boljeg obrazovanja naše omladine.
Dobar je i predlog da se ovde u parlamentu konstituiše nacionalni prosvetni savet. Međutim, on ipak ne bi trebalo da uzme neke ingerencije koje ste mu vi kao ministarstvo dali, a koje bi po mojoj oceni trebalo da budu u nadležnosti samog ministarstva. To je upravo donošenje nastavnih planova i programa i odgovornost za realizaciju tih nastavnih planova i programa, a ne da budu samo deo u vašoj nadležnosti, tj. deo završnog i maturskog ispita, nego i predškolskog programa, planova i programa osnovog i srednjeg obrazovanja, jer su to suštinske stvari za jedno ministarstvo, a na kraju odgovornost za realizaciju toga.
Značajno je da savet ima funkciju utvrđivanja standarda kvaliteta nastave. Međutim, neke definicije se tu prepliću sa univerzitetskim nastavnim planovima i programima. Najverovatnije je da će tu moći da se naprave nekakvi zajednički dogovori, s obzirom da je to u resoru jednog ministarstva.
Imam nekoliko prigovora vezanih za način i postupak izbora članova saveta. Pre svega, apsolutno pozdravljam da u tom savetu budu predstavnici SAN-u, vanredni, dopisni članovi ili redovni. Nepotrebno je da stoji da oni treba da budu i redovni profesori. Nažalost, u našoj Akademiji nauka su uglavnom svi redovni profesori, a malo imamo članova Akademije da su docenti ili vanredni profesori, jer bi to govorilo o izuzetno visoko nadarenim mladim ljudima, da su kroz svoj naučnoistraživački rad došli do titule akademika ili redovnog člana SAN-u.
Ono posebno što želim da prigovorim, pre svega kao nastavnik i profesor na Novosadskom univerzitetu, kroz ovaj predlog da četiri člana sa Beogradskog univerziteta budu delegirana, a sa svih drugih univerziteta po jedan, mislim da se stavljaju na neki način u ponižavajući položaj upravo Novosadski i Niški univerzitet. Ne znam šta vas je motivisalo da takav predlog date, fakat Beograd jedino je četiri puta veći od Novog Sada, ali Beogradski univerzitet nije sigurno četiri puta po broju nastavnika, po broju studenata, kvalitetu nastave bolji i efikasniji od Novosadskog univerziteta.
Predlažem da razmotrite kroz amandmane korekciju ovog predloga, kao i predlog da članovi saveta budu predstavnici udruženja poslodavaca. Imamo veliki broj stručnih škola i da li taj neko ko će biti ispred tog udruženja poslodavaca baš biti kompetentan da daje neku ocenu saglasnosti, mišljenje na toliki broj stručnih škola.
U svakom slučaju, ovakav koncept koji ste ponudili mislim da zavrđuje pažnju i da je bolji nego u prethodnom zakonu. No, vi ste u onom delu izlaganja rekli da se zalažete za racionalizaciju, efikasnije trošenje sredstava, što pozdravljam, ali čini mi se da je predloženo formiranje dve ustanove – zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a po nama iz SRS oni su suvišni i to bi moglo da se obavlja ne kroz formiranje ustanove kao nosioca tih poslova, nego kroz neke stalne ili povremene komisije, ili preko manjih operativnih tela, koja bi radila ono što radi Centar za strateški razvoj ili Centar za razvoj programa i udžbenika. Mislimo da bi to bilo racionalnije i jeftinije za državu.
Na šta bih hteo takođe da se osvrnem, a što su moji prethodnici, pre svega kolege iz SRS iznosili, to je polaganje ispita za direktora. Mislim da se previše stavlja na funkciju direktora u osnovnim i srednjim školama u poređenju sa rektorom ili dekanom nekog fakulteta, iako se to ne može porediti.
Ali direktor, ako bi se birao po predlogu koji dajete i da nastavno veće daje saglasnost, tj. da konkuriše najugledniji, najautoritativniji i najsposobniji nastavnik u nekoj školi, i da bude podržan od Saveta, onda mislim da on ne treba da ima neku posebnu edukaciju za obavljanje funkcije direktora i da polaže poseban ispit i to pred organima uprave. To je onda ipak stručni ispit za koji se zalažem da treba da imaju direktori i drugi nastavnici.
Nadam se da ćete kroz amandmane i to uzeti u obzir i razmotriti. Na kraju, zbog ograničenog vremena, zalažem se za jednu pravu reformu i racionalizaciju srednjih stručnih škola. Mislim da ćete se svi složiti da imamo veliki broj srednjih stručnih škola, da deca kada završe te škole izuzetno teško nalaze posao i da treba značajno preispitati i broj tih škola i nastavne programe.
Takođe se zalažem da Ministarstvo učini napor da se značajno poveća i poboljša materijalni položaj svih učesnika u obrazovnom procesu, od predškolskih ustanova, osnovnih škola, srednjih i na univerzitetu, iako danas ne govorim o univerzitetu. Složićete se da su i zarade i sva druga davanja tim institucijama, nosiocima obrazovanja, niska, i da bi se povećao kvalitet i efikasnost učenja, mislim da se taj segment značajno mora popraviti.
Na kraju, želim da izrazim nadu da ćete, pored onih prihvaćenih amandmana poslanika SRS, prihvatiti još neki koji smo dali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović. Preostalo vreme poslaničke grupe SRS je sedam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja prilično je rečeno od mojih kolega iz SRS. Sami amandmani to isto govore. Osvrnuo bih se na drugu temu, a to je fizičko vaspitanje u osnovnoj školi, obzirom da sam dugo vremena proveo kao sportista i kao fudbalski trener, pre svega mlađih kategorija.
Naglasio bih nešto, to je koordinacija rada školskog odbora, koji je više politički organ. Hteo bih da kažem da životna sredina u kojoj se nalaze te škole, posebno deca koja od četvrte, pete godine počinju svoj fizički razvoj i opredeljivanje za razne sportske aktivnosti, sada nemaju adekvatne mogućnosti da se bave sportom iz razloga što je ova minula vlast ovome dala očajan tretman, što je naš sport zapao u ćorsokak, odjednom je prestalo finansiranje amaterskog sporta.
Naša deca su prepuštena sama sebi. Imamo slučajeva gde roditelji nemaju nikakve mogućnosti za finansiranje, pošto mesečno treba 30-tak evra za bavljenje amaterskim sportom, mnogi roditelji nemaju ni te mogućnosti, životna sredina u kojoj se nalaze ne pruža apsolutno ništa i deca su prepuštena sama sebi.
Cilj samog obrazovanja i vaspitanja je svakako stručno obrazovanje, dalje usavršavanje i stručno usavršavanje. Međutim, još jedna stvar ovde nije rečena, recimo, nacionalni savet koji se bavi statistikom opterećenja učenika u školama zna, mislim da se tu malo preteruje, posebno kada se uzmu u obzir srednje stručne škole, gde imaju suviše predmeta kojim su opterećeni učenici, posebno stručne spreme, gde se nagomilavaju suvišni predmeti.
Posebno bih obratio pažnju na centar za razvoj i program udžbenika. Mislim da se tu dosta preteruje sa stranim izrazima koji se koriste u novim udžbenicima, pa otud i primedbe vaših kolega, profesora i predavača, imate ih sigurno dosta, na taj bogat i pretrpan repertoar stranih reči. Suviše je zapostavljen naš srpski jezik i trebalo bi imati u vidu to ponašanje u daljem formiranju udžbenika.
Hteo bih da navedem jedan primer, kada sam pomenuo sport i obrazovanje, kod formiranja jednog fudbalera ili sportiste. Da bi se afirmisao jedan fudbaler ili sportista trebaju velika sredstva, i znamo svi koliko to košta od četvrte, pete godine do osamnaeste. Taj omladinac kad stasa odlazi u inostranstvo i ta sredstva se uglavnom vraćaju, a možda i jedan blagi dobitak.
Međutim, kad uzmemo naše stručnjake koji su u svetu uglavnom poznati, to potvrđuje da je kvalitet našeg dosadašnjeg školstva bio na veoma visokom nivou i da nije za potcenjivanje, kako to gospodin Gašo hoće da kaže sa svojom demagoškom pričom. Smatram da tu treba imati u vidu naš ogroman gubitak, materijalni, a i kadrovski. Svi mi imamo decu i kad iškolujemo našu decu, završe fakultet, odlaze u inostranstvo.
Ne treba dalje da komentarišem koliko smo tu na materijalnom i na moralnom gubitku. Još bih hteo da kažem u vezi učeničkog parlamenta, gospoda iz G17 plus neadekvatno se ponašaju, a takođe i gospoda iz Demokratske stranke. Mi, poslanici SRS, izašli smo da dočekamo rusku delegaciju, a u parlamentu se uporno priča i jasno je da ni jedan govornik ne može adekvatno da iznese svoj stav, da bude saslušan. Kakav primer da damo našoj deci i smatram da je učenički parlament jedna od suvišnih stvari u predlogu ovog zakona.
Imao sam mnogo toga da kažem, ali prepuštam reč mom kolegi, pošto minutaža ističe.

Po kom osnovu želite reč? Direktno pominjanje imena od strane prethodnog govornika, pravo na repliku narodni poslanik Gašo Knežević.