Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da kažem da sam stekao utisak kao da se neko plaši od tog atributa nacionalno, jer toliko se insistira da je to nepotrebno, pa se čak poziva na nekakvu tradiciju iz 1890. godine itd.
Želim da kažem radi informisanja koji se plaše atributa nacionalno, odnosno nacionalni, da je to uobičajena stvar u svetu. Kada želite da istaknete da neko telo, neka institucija, neka agencija ima najveći mogući rang u jednoj zemlji, onda se obično dodaje atribut nacionalno. Tako imate npr. u Sjedinjenim državama Nacionalnu agenciju za svemirska i aeronautička istraživanja, poznat kao NASA. Imate isto tako u Americi nacionalni biro za standarde i, prema tome, ovde to nacionalni treba shvatiti kao instituciju najvišeg ranga.
Ukoliko neki drugi zakoni ili podzakonska akta dozvole da postoje i drugi nivoi pedagoških saveta, onda možemo da govorimo o regionalnom pedagoškom savetu, o opštinskom pedagoškom savetu itd. Prema tome, ovo nacionalno jeste praksa u svetu kada se želi reći da je to institucija od nacionalnog značaja i od državnog nivoa. Jedina druga mogućnost jeste da se ta institucija nazove državna, pa onda imate, da sada ne nabrajem primere iz sveta.
Znači, u tom smislu shvatamo ovo nacionalni i nije dobro da se instistira na tome da se to briše i da se nalaze neki istorijski razlozi itd. Oko te neke naše ksenofobičnosti, oko eurofobičnosti, to se zna da su to imputirane stvari srpskom narodu, kao što je taj neki velikosrpski hegemonizam. Svi znamo da je to nešto što je imputirano i onda se to ponavlja.
Isto tako i ta neka naša ksenofobičnost. Smešno je kazati za srpski narod, odnosno za ljude koji žive u Srbiji da su ksenofobični. Da su Srbi ksenofobični ne bi Srbija bila među najmnogonacionalnijim zemljama u Evropi i svetu. Sasvim je jasno da je to takođe jedan pokušaj da nam se nešto imputira.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Živković.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, oko mnogo pitanja se danas nismo složili.
Ali, mislim da ćemo se složiti oko toga da je sistem obrazovanja jedan od naših najznačajnijih resursa i za njegov status, njegov značaj su najzaslužniji naši talentovani đaci i naravno entuzijazam profesora.
Ali, dalji razvoj našeg sistema obrazovanja se ne može samo na tome zasnivati i on mora imati značajniju materijalnu, odnosno finansijsku podršku društva i nadam se da ćemo u narednom periodu moći da se izborimo za bolji materijalni položaj obrazovanja, jer bez materijalne podrške reforme sistema obrazovanja neće biti moguće.
Upravo zbog toga sistem obrazovanja predstavlja našu najznačajniju, rekao bih kapitalnu investiciju. Obrazovanje je istovremeno složen, glomazan, inertan sistem i, ako ne ugradimo dobre razvojne mehanizme na institucionalnom nivou, ono se nikada neće menjati.
Predloženi zakon, konstatovali smo, predstavlja odustajanje od reformskog projekta koji je predložila prethodna vlada, odnosno prethodno Ministarstvo prosvete. Međutim, bez obzira na takvu ocenu predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja, moguće je ovaj zakon popraviti usvajanjem amandmana koje smo predložili, i to ne samo naša poslanička grupa nego i ostale poslaničke grupe, i mogu obavestiti poštovane narodne poslanike da su poslanici predložili preko 140 amandmana.
Nažalost, Vlada, odnosno ministarstvo, predstavnici ministarstva prihvatili su samo dvadeset i nešto amandmana. Preko 100 amandmana nije prihvaćeno. Moram konstatovati još nešto sa izvesnim žaljenjem, da su prihvatani amandmani SPS, SRS, G17 plus, DSS, SDP, dakle svih poslaničkih grupa i nijedan amandman Demokratske stranke, odnosno poslanika iz poslaničkog kluba Demokratske stranke. To može da liči i jeste jedna vrsta diskriminacije.
Mislim da to nije dobro, jer bilo je jako dobrih amandmana u ukupnom broju od skoro 50. Ne mora da znači da su svi bili dobri, ali ih ima desetak najmanje a za koje smatram da je trebalo da budu prihvaćeni. Pošto sam u ime poslaničke grupe i u svoje ime, pre svega, predložio amandman na član 3, ne bih ga čitao, ali se odnosi na sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Videli smo u suštini, i iz plenarne diskusije juče i danas, da nacionalni prosvetni savet skoro da zauzima centralno mesto u novom zakonu.
Što se tiče saveta, lako se može videti da od 38 predloženih članova nacionalnog prosvetnog saveta, 11 su univerzitetski profesori, 15 su nastavnici predmetne nastave i ima četiri predstavnika udruženja srednjih stručnih škola, i tu su predstavnici SPC-a, jedan član iz reda tradicionalnih crkava, član iz reda nacionalnih manjina.
A mi smo jednim amandmanom želeli da poboljšamo taj sastav predlaganjem tri predstavnika. To bi bili član iz reda Naconalne organizacije za zapošljavanje, član iz reda reprezentativnih sindikata i član iz reda Udruženja poslodavaca.
Mora se primetiti da je ovaj zakon, odnosno priprema protekla bez javne rasprave i to će se pokazati kao jedan od ozbiljnih hendikepa u donošenju ovog novog zakona. Dakle, nisu konsultovana stručna udruženja, a mi znamo iz privatnih kontakata koje imamo sa kolegama koji rade u osnovnim i srednjim školama, da ima mnogo primedbi na sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Pre svega, te se primedbe odnose na malu zastupljenost predstavnika srednjih stručnih škola. Mi smo amandmanom na član 5. predloženog zakona pokušali da poboljšamo ovo što je predložilo Ministarstvo u ime Vlade.
Što se tiče člana 3. koji sam predložio, odnosi se na prisustvo učitelja, odnosno nastavnika razredne nastave u ovom savetu. Od 38 članova nacionalnog prosvetnog saveta samo je jedan učitelj. S obzirom da celokupna učenička populacija prolazi kroz prvih pet godina obrazovanja, dakle, predškolski uzrast ...
(Predsedavajući: Vreme.)
...samo još par rečenica... još četiri godine osnovnog obrazovanja, pa mislim da je nedovoljno učešće nastavnika razredne nastave i predlažemo da se popravi, i zbog toga bih zamolio i predstavnike Vlade, ali i uvažene kolege narodne poslanike da prihvate ovaj amandman i time popravimo ovaj zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Narodni poslanik je povukao amandman na član 3.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, mi danas u pojedinostima raspravljamo, a sigurno nije previše reći o najznačajnijem ili strateškom Predlogu zakona.
Svi dobro znamo da od obrazovanja i vaspitanja dece zavisi budućnost Srbije. Zato želimo i želeli smo najpre kroz amandmane da ubedimo predstavnika predlagača da prihvati predloge SRS-a, jer nam je namera bila zaista čista i iskrena, da se popravi ovaj zakonski predlog. Amandmane moramo da branimo, da bismo još jedanput pokušali da ubedimo gospođu Čolić ili vas, kolege iz skupštinske većine, da prihvatite naše amandmane da bismo imali bolji zakon, a to znači da bismo imali bolje i zdravije vaspitanje i obrazovanje.
Amandman koji je naša koleginica Nataša Jovanović podnela na član 3. Predloga zakona odnosi se na član 11. osnovnog zakona, a član 11. osnovnog zakona govori o sastavu i načinu predlaganja članova nacionalnog prosvetnog saveta. Mi nismo ovde amandmanom intervenisali na sve tačke stava 4. ovog člana, iako je možda bilo i tu mesta, jer ste zaista nabrojali mnoge organizacije, i zvanične i nezvanične, i razna društva itd. Samo nedostaje udruženje golubara, ko sve može da predloži svoje predstavnike u ovaj savet.
Nismo tu sitničarili. Mislili smo, dobro, Skupština će da bira taj nacionalni savet, pa valjda ćemo tada biti u prilici da i pojedinačno govorimo o tim predlozima. U stavu 7. ili 8. se kaže: "Za člana saveta ne može da bude imenovano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove." Tu je naša koleginica Nataša Jovanović, u ime naše poslaničke grupe, predložila da se deo ovoga briše, zato što mislimo da nije u redu da član saveta ne može biti lice izabrano u organ političke stranke.
Zaista je neshvatljivo da se na ovaj način pokušavaju anatemisati političke stranke, odnosno politički opredeljeni građani Srbije, a s druge strane svi se valjda zalažemo za parlamentarnu demokratiju, za višestranački sistem. Mislimo da zaista ne može ovo da opstane, a pogotovo što se ova odredba, odnosno ovaj stav ovog člana odnosi samo i isključivo na opozicione stranke.
Svi ovi predlagači svakako će predložiti politički obojene članove u ovaj savet i zašto onda samo oni koji su u opoziciji trenutno ne bi bili u prilici da predlažu članove u ovaj savet.
Šta znači izabran u organ političke stranke? SRS ima preko 5.000 mesnih odbora u Srbiji, a svaki predsednik i svaki potpredsednik mesnog odbora je izabrano lice i stranački funkcioner. Zašto bismo mi sve te ljude isključili iz ovog zakona, odnosno iz ovog člana?
Uostalom, imamo primer člana 35. Zakona o izboru narodnih poslanika, gde stoji da nijedna politička stranka ne može u organima za sprovođenje izbora imati više od jedne trećine svojih članova, a svi znamo da su i u republičkim izbornim komisijama i u biračkim odborima predlagani i imenovani ljudi koji jesu članovi političke stranke koja na lokalnom nivou drži vlast. Tako je i DSS imala većinu u biračkim odborima i u opštinskim izbornim komisijama gde god drže vlast. Naravno, to je nedokazivo, da li neko jeste član ili nije član političke stranke ... (Predsedavajući: Vreme.)
U svakom slučaju, ako ispunjava ostale uslove da može biti član nacionalnog saveta, činjenica da je izabran u neki od organa političke stranke, ne može biti smetnja za taj izbor. Molim vas, pošto ste se okupili, poštovane kolege, u ovolikom broju da napravite kvorum i da izglasate da se danas radi do ponoći, i da saslušate ovaj amandman, i da usvojite ovaj amandman.
Bilo bi bolje da ste ovde radili ona dva dana kada ste se dogovarali sa SPO-om i socijalistima, pa da ne moramo da radimo noćas do ponoći.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, moram prvo da se osvrnem kratko na malopređašnje izlaganje gospodina Gaše Kneževića i da kažem da je svaka saglasnost ili podudarnost naših stavova sa stavovima gospodina Kneževića sasvim slučajna. Druga stvar, gospodin Knežević je kritikovao aktuelnog ministra za nedemokratičnost, da ne posećuje poslaničke grupe, ne sarađuje sa njima, da nije ostvario konsenzus po ovom predlogu, a da je navodno gospodin Knežević to radio u prethodnom mandatu.
Moram samo to da demantujem. Nije bilo tako ni u prethodnom mandatu. Gospodin Knežević je takođe radio na isti, odnosno sličan način kao i sadašnja vlast, i gospodin Knežević je, odmah po dolasku na mesto ministra, doneo rešenje kojim je gospodina Vojislava Šešelja suspendovao, odnosno oduzeo mu radno mesto na Pravnom fakultetu u Beogradu. Toliko o demokratičnosti onih koji se nazivaju demokratama.
Što se tiče amandmana, gospođa Radeta je sasvim lepo objasnila o čemu se ovde radi, naime, ovde se zadire u osnovna ljudska prava, kako se može nekome uskratiti pravo da bude biran samo zato što je član neke političke partije ili je na nekoj funkciji u toj partiji.
Postavljam pitanje ovde gospodi iz Ministarstva, da li će po ovom predlogu koji imamo ovde gospodin Nikola Milošević, uz izvinjenje što pominjem ime, moći da bude član ovog saveta? Evo, gospoda iz Ministarstva kažu da neće moći da bude. Nije to dobro, nije dobro ako je čovek stručan, kvalifikovan, ako je u profesiji kojom se bavi eminentni stručnjak, zašto onda da ne bude član saveta, zašto sada zadiremo u njegovu političku pripadnost ili političko opredeljenje, jer svi oni koji budu izabrani ovde imaju svoje političko mišljenje i opredeljenje.
Da li je neko od njih slučajno predsednik nekog mesnog odbora u nekom selu ili u nekoj mesnoj zajednici, gradskoj, to je izlišno. Ko je taj ko može da utvrdi da li je neko na toj funkciji, a mi poznajemo ljude koji su u vrhu stranke, ali ljude koji su predsednici mesnih odbora, a mesni odbor je organ stranke, njih ne znamo, ne poznajemo, znači, ne možemo unapred znati da li je neko od njih na takvoj stranačkoj funkciji.
Ovo je sasvim besmisleno. Pravimo diskriminaciju ljudi koji su politički opredeljeni, mi njih jednostavno eliminišemo iz jedne ovakve mogućnosti. Stranke žele da u svoje redove dovedu ljude koji su kvalitetni i to je cilj svake stranke i svaka stranka se time ponosi. Zašto sada kvalitetne ljude eliminisati da ne mogu da daju svoj doprinos u radu ovakvog saveta, samo zato što imaju svoje političko mišljenje ili su na nekoj i tako niskoj funkciji kao što je predsednik mesnog odbora.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Kada bi se shvatilo zbog čega je potrebno da se usvoji ovaj amandman kojim se praktično sprečava diskriminacija, a diskriminacija je svakako ako je neko stručan ne može biti član nacionalnog prosvetnog saveta, pa makar i ako ga predlažu ili žele one institucije kao predlagači, samo zato što je član nekog organa neke političke stranke. U prilog usvajanja ovog amandmana daću neke argumente.
Vidite, do malopre smo slušali da to - nacionalno može da zbuni, pa imamo i Nacionalnu štedionicu, pa nas je zbunila, pa smo pre nekoliko dana pričali o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, pa nikome nije smetalo. Vidite, kod prosvete to - nacionalno smeta, ali me prosto zabrinjava da smeta i u kontekstu ukoliko bi član tog organa bio neko ko je istovremeno i član organa političke stranke.
Verovatno nije ni svestan predlagač da je napravio akt diskriminacije, a svi akti diskriminacije su zabranjeni, a išao bih još dalje, pa bez obzira da li su upisani u neki zakon, oni ne postoje, ne smeju da postoje akti diskriminacije. Bilo bi dobro da predlagač usvoji ovaj amandman, jer ako se ne usvoji, mi možemo da postavimo pitanje zašto bi ministar morao da bude član neke političke stranke.
To bi bila ta logika. Imamo i svetao primer za to, primer je naravno bivši ministar, koji u jednom trenutku nije imao živaca da se strpi da njegove kolege na Pravnom fakultetu dok su bile u većini završe onaj prljavi posao oko pitanja izbora u zvanje redovnog profesora gospodina Šešelja, pa je nervozan sam poništio složeni upravni akt. Da bude stvar još čudnija, profesor pravnog fakulteta napravio je veliki upravni spor, koji je doživeo javnu i profesionalnu osudu i bruku za one sudije koji su usvojili i potvrdili njegovo rešenje, a sada u tim krugovima ništa ne znače.
Eto, vidite, nije dobro ni kada imate ministra velikog stručnjaka, nije dobro kada imate ministra visokog člana neke političke stranke, jer vam to nije nikakva garancija.
Ovde vi smatrate da je to garancija struke, ukoliko nije član organa neke političke stranke. Malopre su vam rekli ljudi, svaka stranka se bori za to da ima što više stručnih kvalifikovanih ljudi u redovima svoje stranke kao članove značajnijih organa političke stranke, ljude koji sutra mogu da vode i državne poslove.
Radi građana Srbije, pošto se priprema ovo do 24,00 sata, moram da vam kažem, nema fundamentalne razlike između ovog predloga zakona i Gašinog zakona. Mi smo ovde samo zbog Gašine sujete, podneo je 120 amandmana i zbog toga što Gašo ne može da opravda pare koje je dao; bio je transmisija za potrošnju nekih para, a one su bile namenjene da se prosvetni radnici sa 35 godina radnog staža uče kako da prave aviončiće od papira i da se uživljavaju u građansko vaspitanje; pa će neko da postavi pitanje, a kako je ko sredio stan, kuću renovirao i gde su one pare od onih silnih simpozijuma.
Suštinske razlike između ovog predloga zakona i Gašinog zakona nema, ista je kuhinja i terminologija, samo malo različita. Nažalost, moram da kažem, oni koje sam prošle godine kritikovao malopre su bili u pravu samo u jednoj rečenici, rekli su veliku istinu, pa tu reformu možete da završite i podzakonskim aktima.
I prekinite sa tom praksom, ako želite da vršite lustraciju u tim savetima, zavodima, da to činite putem izmena zakona i promene naziva nekih organa. Sada ste vlast, promenite te centre, savete, biroe i ko zna šta sve, kako se već zovu, donesite podzakonske akte i rešite, što reče jedan poslanik iz vaše koalicije, onih pet pitanja, a ta pitanja muče i prosvetu, i roditelje, i decu, i plate, i programe, i predložite način kako da se poboljšaju ti uslovi. Od ove vaše promene toga neće biti.

Momenat, po Poslovniku, Veroljub Stevanović, a posle narodni poslanik Gašo Knežević.