Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 220 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 106 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Nijedan poslanik nije obavestio da je sprečen da prisustvuje sednici Narodne skupštine.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji predloge odluka o prestanku dužnosti i razrešenju sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu i predloge odluka o izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, koje je podneo Visoki savet pravosuđa.

Dostavljeni su vam zapisnici sa prethodnih sednica, ali pošto smo konstatovali da u sali nema 126 poslanika sada nije moguće glasanje. U Danu za glasanje ćemo glasati i o zapisnicima.

Uz saziv Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, koje je sazvano na zahtev 102 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Petog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlozi odluka o prestanku dužnosti i razrešenju sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu i predlozi odluka o izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, koje je podneo Visoki savet pravosuđa.

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ODLUKA O PRESTANKU DUŽNOSTI I RAZREŠENjU SUDIJA I NOSILACA JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE I O IZBORU JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA

Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka, koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu:

1) Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti,

2) Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova,

3) Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudija sudova opšte nadležnosti,

4) Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Trgovinskog suda u Užicu,

5) Predlog odluke o prestanku dužnosti nosiocima javnotužilačke funkcije;

Za ovu tačku primili ste i predloge odluka koje je podneo Visoki savet pravosuđa:

6) Predlog odluke o izboru javnih tužilaca,

7) Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca.

Primili ste obaveštenje Visokog saveta pravosuđa da povlači predloge za izbor okružnog javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Prokuplju i opštinskog javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prokuplju.

Pored toga, primili ste Izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju Predloga odluka o izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.

Da li predstavnici predlagača, Branislav Ristivojević, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu i Zoran Stojković, član Visokog saveta pravosuđa u užem sastavu, žele reč? (Da.)

Reč ima ministar Zoran Stojković.

Bio je predlog za Prokuplje, tako da je taj predlog povučen.
Saslušaću sve primedbe, njihova obrazloženja i eventualno ćemo se izjasniti o još nekim. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, gospodin Milan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, kolege narodni poslanici, ova sednica je počela sa zakašnjenjem i to ukazuje da postoje izvesni problemi u radu ovog parlamenta. Nažalost, oni postoje od formiranja vladajuće većine. Danas smo opet bili svedoci više dogovora i konsultacija koje su urodile nekim rezultatom, ali mislim da to nije dovoljno.
Ono što smatram da je vrlo bitno za Srbiju danas i za ovaj parlament, jeste da se dogovaramo, da što više vremena provedemo u razgovoru, ako treba, i da nakon toga odluke koje donesemo budu odluke punog legitimiteta i odluke koje će zaista ostvarivati interes naših građana. Mislim da je važno, pre svega, da na taj način pokažemo stabilnost ove institucije i da na taj način radimo, da budemo integrativni faktor u našem društvu koji će objediniti, u što većoj meri, političke faktore koji odlučuju u većoj ili manjoj meri o sudbini naših građana i naše države.
Najpre moram da izrazim nezadovoljstvo poslaničkog kluba DS–Boris Tadić generalnom politikom Vlade Republike Srbije prema pravosuđu, nasuprot izbornim obećanjima. Rad i aktivnost Vlade Republike Srbije u pravosuđu sveo se na kadrovske promene i moram priznati da to nije dobar put ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa.
Danas na dnevnom redu imamo Predlog Visokog saveta pravosuđa za imenovanje određenog broja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, a sve je posledica Zakona koji smo mi iz DS ocenili kao neustavan, Zakona koji se odnosi na javna tužilaštva koji je ova skupština, na predlog Vlade, usvojila pre nepuna dva meseca. Tada smo upozorili na nekoliko stvari: jedna od njih je da, ne možemo zakonom, samo zato što je stvorena vladajuća većina, ma koja to vladajuća većina bila, mimo Ustava i mimo zakonom propisane procedure smenjivati, kako sudije, tako i javne tužioce.
Moram da obavestim ovaj cenjeni dom da je Ustavni sud prihvatio inicijativu, da se razmatra ustavnost tih zakona i da će o tome ova Narodna skupština vrlo brzo morati da se izjasni. No, s obzirom da su to pozitivni propisi, mi danas radimo po njima i ukoliko osporavamo legitimitet, svakako ne osporavamo legalitet i zbog toga danas vodimo raspravu o ovim predlozima.
Ovi predlozi su spremljeni veoma brzo. Praktično, i Narodna skupština i Odbor za pravosuđe su bili u nekoj vrsti cajtnota. Na samom Odboru za pravosuđe stvorila se jedna praksa koja nije dobra, koja je daleko lošija od prakse koju smo imali u Odboru za pravosuđe u prethodnom sazivu Narodne skupštine, a to je, da se Odbor sveo na neku vrstu administrativnog tela, koje vrlo olako, bez argumenata daje mišljenja na predloge koje daje Visoki savet pravosuđa.
Visoki savet pravosuđa je, a to ćemo u diskusijama u pojedinostima više obrazlagati, ovog puta dao niz predloga za izbor javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, niz predloga koji ne samo da nisu odgovarajući sa aspekta dostojnosti, sa aspekta stručnosti, sa aspekta svega onoga što bi trebalo da čini biografiju koju, nažalost, mi članovi Odbora nismo imali priliku da vidimo.
Napominjem, članovi Odbora za pravosuđe nisu imali prilike da vide ni jedan jedini dokument na osnovu koga je Visoki savet pravosuđa doneo odluku koju nam je poslao, ali uz to ima čak i predloga koji nisu, ili u najmanju ruku zakonski su dubiozni, odnosno postavlja se pitanje ispunjenja uslova za obavljanje ovih izuzetno važnih i časnih funkcija.
Međutim, ono što je nas najviše pogodilo, to je što se ostvarila naša slutnja iz vremena kada smo se ovde borili protiv Zakona o javnom tužilaštvu, a to je, da zbog toga što se zakonom predviđa neka vrsta reizbora, odnosno prestanak funkcije javnim tužiocima koji su izabrani 2003. godine, a za šta sam, ako se sećate, ovde citirao i Ustav i mislim da je potpuno nedvosmisleno da je ta odredba zakona potpuno protivustavna, ostvarilo se ono čega smo se mi tada plašili, a to je da će doći do razrešenja određenog broja tužilaca, a da pri tom nije utvrđen nijedan od zakonom propisanih razloga za njihovo razrešenje.
Tako imamo situaciju da neko ko je 20 godina bio javni tužilac, ima svoju kancelariju, ima svoju porodicu, svoj sto, svoje predmete, nema nijednu disciplinsku prijavu, nema nijednu mrlju na karijeri, nema ništa što bi moglo da navede na pomisao da bi protiv njega mogao da se pokrene postupak, da se razreši sa funkcije javnog tužioca.
Dolazimo u situaciju da ćemo odlukom ove skupštine i većine koja ovde bude formirana, odnosno koja je već formirana na Odboru za pravosuđe, a to je većina koju čini najveća poslanička grupa SRS i vladajuća koalicija DSS, kao nosilac vladajuće koalicije, zahvaljujući toj većini imamo situaciju da će neki zamenici javnih tužilaca koji su 20 godina radili, kojima nema ništa da se spočita, ništa ružno o njima nema niko da kaže, da će ostati bez svog posla, odnosno bez svoje funkcije.
Imamo situaciju da ljudi, koji su pošteno i odgovorno obavljali svoj posao bivaju razrešeni, a da mi ne znamo zašto je do njihovog razrešenja došlo. U formalno-pravnom smislu to neće biti razrešenje. U formalno-pravnom smislu to će biti samo primena odredbe Zakona za koji i dalje smatramo da je neustavan, a koji je donet ovde pre dva meseca, i činjenica da ti ljudi ponovo nisu izabrani na svoje funkcije.
Smatram da je nedopustivo i ponižavajuće za Parlament da njegov Odbor za pravosuđe ne bude udostojen ni u toj meri da dobije bilo kakvo pisano obrazloženje Visokog saveta za pravosuđe, osim nečega što izgleda ovako - u tri rečenice Odbor za pravosuđe je davao svoje mišljenje. Bez obzira na nesporno ovlašćenje Visokog saveta pravosuđa da predlaže kandidate za nosioce pravosudnih funkcija, bez ikakvog razloga odričemo se prava našeg, kao narodni poslanici, kroz naše telo Odbor za pravosuđe, da pročitamo u krajnjem slučaju o kojim se to ljudima radi, kakve su im životne i radne biografije kada već treba da dajemo mišljenje. Ako to treba da bude praksa u Odboru za pravosuđe, onda bi bilje bilo i poštenije prema nama ovde da i tu praksu ukinemo i da Odbor za pravosuđe te predmete ne razmatra.
Mislim da i sam Visoki savet pravosuđa, a verovatno i određeni ljudi, nosioci javnotužilačkih funkcija koji su učestvovali u ovom poslu napravili su jedan niz administrativnih grešaka. To su administrativne greške za koje ne može biti odgovorno ni Ministarstvo, niti Parlament, još manje Odbor za pravosuđe. Možemo biti samo odgovorni zbog toga što ne tražimo od Visokog saveta pravosuđa, od nosilaca pravosudnih funkcija, od nesporne pravosudne vlasti da poštuje ovaj parlament, barem u onolikoj meri koliko i mi poštujemo nosioce pravosudne vlasti.
Reći ću vam jedan primer koji je po meni vrlo loš. Radi se o gospođi koja je bila zamenik javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu.
Gospođa se zove Gordana Nedić-Isailović, gospođa je trenutno na porodiljskom odsustvu, bolovanju, ali ova Narodna skupština će svojom odlukom nju praktično razrešiti, odnosno ostaviće je bez posla, verovatno danas, sutra ili prekosutra kada bude glasanje. Suprotno je to stavu javnotužilačke organizacije, a na njeno mesto će doći čovek iz organa za prekršaje koga ne osporavamo i ovom prilikom hoću to da istaknem, dakle, ­e osporavam­, jer ćemo se svi zajedno potruditi i Ministarstvo pravde, i to je jedan od zaključaka naših sastanaka da se ne desi da ipak ovi ljudi, a pogotovu ovakvi slučajevi, ostanu bez posla, nego da se u prvom narednom izboru reši i njihova sudbina na pravedan i odgovarajući način.
Međutim, nisam siguran da smo uspeli da postignemo ovakav dogovor povodom zamenika javnih tužilaca u Novom Sadu. Naime, na mesto zamenika javnih tužilaca Dolovac Zagorke i Jovičić Slobodana, dakle, oni su zamenici u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu sa stažom od preko 20 godina, dolaze zamenici javnih tužilaca iz drugih mesta, dakle, oni imaju svoj posao, imaju plate, imaju od čega da izdržavaju svoje porodice, dolaze na njihova radna mesta, a ovi ljudi protiv kojih niko, dakle, niko nije rekao ništa što bi upućivalo na bilo šta kako je zakonom propisano za njihovo razrešenje, ovi ljudi ostaju bez posla!!
Znači, ovi ljudi će ostati bez posla - i u čemu je tu problem i o čemu se tu radi, moram priznati da mi nije jasno, ali bi bilo dobro da zajednički smognemo snage i da to pitanje rešimo. Mi ćemo imati ovde dosta glasanja, naime, ima dosta osporavanja - mislim na izbor za opštinska javna tužilaštva, više njih je, i za okružna javna tužilaštva i za zamenike Republičkog javnog tužilaštva, iz različitih poslaničkih grupa i ovoliki broj, upravo ovoliki broj primedaba poslanika govori da moramo putem našeg Odbora za pravosuđe da vratimo dostojanstvo ovom domu u odnosu na nosioce pravosudne vlasti.
Mi ne osporavamo pravosudnu vlast, ali moramo tražiti da uz materijale dobijamo biografije, a ne da se na Odboru za pravosuđe rasprava vodi bez ijednog pisanog argumenta, ili čast izuzecima, nekada se neki poslanik potrudi da nešto nađe, ali nažalost, sada je bilo malo vremena, praktično, dva ili tri dana da razmatramo ovu temu i nismo mogli ni adekvatno da se pripremimo.
Zbog toga smo mi kao poslanički klub nakon razgovora sa ministrom pravde i predstavnicima nekih drugih poslaničkih grupa i predsednikom Odbora za pravosuđe i upravu, došli do određenih rešenja koja sigurno smatramo nespornim i koja možda i nisu do te mere nesporna, ali koja prosto moramo da podržimo zbog toga što primenom zakonske odredbe do 15. moramo da izvršimo izbor novih zamenika javnih tužilaca. Postoji niz mesta gde se ne slažemo, gde sumnjamo da se vrši razrešenje, dakle, opet ponavljam da je razrešenje, da ne bi nekim eufemizmom nazvali ono što jeste razrešenje, dakle, da se vrši razrešenje određenih zamenika javnih tužilaca i to isključivo po nekoj političkoj ili nekoj drugoj, ali pre će biti političkoj, simpatiji, odnosno antipatiji.
Zbog toga sada preventivno, ne znam kako će izgledati diskusija, ja ovde osporavam izbor i tražim da se posebno glasa o tome, dakle, okružnog javnog tužioca, odnosno zamenika okružnih javnih tužilaca u Požarevcu - Ljubiša Vasić, dakle, Šabac - Radenko Anđelić, Niš - Milovanović Radmila i opštinskog javnog tužioca u Šapcu - Ane Pantelić-Negovanović, naravno, poslanici moje stranke će izneti još neka osporavanja i tražićemo da se Skupština o njima izjasni.
Što se tiče Beograda, kao poslanik koji dolazim iz Beograda, moram da kažem da predlozi Visokog saveta pravosuđa u jednom delu jesu dobro koncipirani, ali potpuno nejasno. Odbor za pravosuđe i upravu je intervenisao suprotno stavovima javnotužilačke struke i Visokog saveta pravosuđa, pa je, recimo, izvršio određene promene, da tako kažem, i mi se nadamo da će druge poslaničke grupe nas podržati da ta neka imena koja su osporena, da ipak budu izabrana, jer to su ljudi koji to nesporno zaslužuju. Mislim na slučaj Petog opštinskog javnog tužilaštva, u pitanju je gospođa Zorana Koledin koja je po stavu struke i javnotužilačke organizacije i Visokog saveta pravosuđa nesporni kandidat i u potpunosti zaslužuje mesto koje je ovde definisano.
Naravno, u daljoj diskusiji osvrnućemo se i na slučaj osporavanja još nekih zamenika javnih tužilaca, pre svega zamenika, odnosno kandidature gospodina Ostojića, koja je čisto politički motivisana i ponavljam, politička pripadnost ili sumnja u političku pripadnost ili sukob privatni iz detinjstva, školskih dana, studentskih dana, to ne može biti razlog da neko ovde koristi politički uticaj i da razreši javnog tužioca njegove funkcije! Javni tužilac mora da se razrešava funkcije u skladu sa zakonom, ukoliko se utvrde oni razlozi koji su zakonom propisani.
Mislim da savest neće biti mirna onima koji su ovo predložili, ukoliko se u prvom narednom izboru za zamenike javnih tužilaca ne ispravi ova nepravda ljudima koji su sada ostavljeni na belom hlebu, ukoliko se ne vrate na posao, a koji su pošteno obavljali 10, 15 ili 20 godina ili dok se ne kaže otvoreno koji je razlog i zašto ovog puta ostaju bez posla, a taj razlog mora biti propisan zakonom.
Ja ću sada prekinuti, četiri minuta će mi ostati u slučaju da mi zatreba.

Da li još neko želi reč? U ime predlagača, reč ima ministar Zoran Stojković.

Ja se izvinjavam što vam oduzimam vreme, ali sam zaista neprijatno iznenađen ovom prethodnom diskusijom. Ja sam mislio da je na dnevnom redu izbor nosilaca tužilačke funkcije. Ovde su izneti neki potpuno neargumentovani politički stavovi i mislim da nisu korektni čak ni prema ovom ministarstvu ni prema dnevnom redu po kome se danas raspravlja.
Ovde je rečeno da je ovo ministarstvo, odnosno da se stalno bavilo kadrovskim pitanjima. Vi ste svi tu, pa mi recite vi kada je bilo rasprave uopšte o kadrovskim pitanjima u pravosuđu do danas? Do danas mi smo doneli 19 nacrta (predloga) zakona, jedan deo je prošao kroz Skupštinu, ostaju još dva i mi ćemo dobiti kompletnu pravnu oblast vezanu za Ministarstvo pravde.
Prvi put se ovo iznosi. Zaista je nekorektno reći da se iznosi bez kriterijuma. Prvi put je Visoki savet, znači nadležan organ raspravljao i stavio predlog. Vi imate priliku da o njemu raspravljate. U prethodnom periodu, vi niste ni znali kada je predložen i kada su razrešeni zamenici, a kamoli da pričate o nekim kriterijumima, jer predlagao je moj prethodnik, a razrešavala je Vlada. Ovde se netačno govori o tome da neki dolaze, a nisu bili, a neki odlaze, a tu su.
Ovde u najvećem broju slučajeva desilo se ono što sam ja i tvrdio, jedan broj postavljenih na takav način, bez ikakvih kriterijuma, od strane izvršne vlasti nije mogao ni da se javi više na konkurs, jer nije ispunjavao zakonske uslove, a po njima je tada biran.
Druga stvar koja je ovde bitna, većina ovih koji se vraćaju, a oni kažu da dolaze sa strane, to su ljudi koji su na takav način bez kriterijuma oterani. Prema tome, molim vas, vodite računa o tome da na određen način mi otklanjamo jednu nepravdu i jedno nezakonito formirano telo koje je radilo i ponašalo se onako kako nije smelo po Ustavu. To je moja molba da se držimo bar ovoga o čemu se danas raspravlja.

Da li još neko želi reč? Replika, izvolite, u svojstvu predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, gospodin Ristivojević.

Samo bih kratko intervenisao u svojstvu predsednika Odbora za pravosuđe i državnu upravu na izlaganje uvaženog kolege Markovića oko nekih stvari koje po mom skromnom sudu jednostavno ne stoje. Odbor za pravosuđe može da radi, i nikako drugačije ne može da radi, osim u okvirima koje mu daje zakon. Verujem da svi dobro znate i oni koji su bolje i lošije pazili na ovoj skupštini da u odnosu na prethodni stari način izbora javnih tužilaca su nastupile značajne promene. Sada je isključiva i samo isključiva nadležnost za davanje predloga za izbor javnih tužilaca na Visokom savetu pravosuđa. Jedino što Skupština može da uradi to je da ih izabere ili da ih ne izabere.
Činjenica je čak da naš Poslovnik, danas već zastareo, u svom članu 49. koji reguliše nadležnost Odbora za pravosuđe i upravu govori o formiranju predloga za izbor sudskih ili javnotužilačkih funkcija i tako dalje, davanju mišljenja na predloge za izbor tužilaca koje donosi Republički javni tužilac. To su sve zastarele odredbe koje se odnose na prethodne stare zakone koji su regulisali ovu materiju. Po prirodi stvari, ovo je praktično bilo prvi put da Odbor za pravosuđe na ovaj način odlučuje o predlozima koje je uputio, ponavljam, Visoki savet pravosuđa. Oni uopšte nisu došli iz politike. To je, inače, značajan napredak u odnosu na prethodnu i staru situaciju iz 2003. godine, kreirano onim promenama zakona o tužiocima, a verujem da se svi dobro sećate, kada je Vlada postavljala tužioce. Podvlačim, Vlada, čak ne ni Republički tužilac nego Vlada.
Mi smo učinili jedan vrlo značajan, rekao bih, demokratski iskorak, a to je da formirano, uslovno rečeno, stručno telo, kao što je Visoki savet pravosuđa u kom je pokušan da se stvori balans između političkih zahteva, ali i stručnih zahteva u postavljanju i kreiranju predloga za funkciju javnih tužilaca u kojem bi prevagu u tom balansu imala stručna funkcija na uštrb političke. Vrlo je malo predstavnika politike u tom Visokom savetu pravosuđa, samo ministar, a ostalo su sve ljudi iz struke.
Na isti način, tim predlogom zakona u određenoj meri je smanjena uloga Narodne skupštine, time što ona isključivo može da izabere ili ne izabere određeni predlog za javnog tužioca. To je značajan napredak u odnosu na prethodno rešenje. Spram takvog zakonskog rešenja, Odbor isključivo i samo može da radi.
Sasvim je prirodno da je u nekim starim sazivima Odbor za pravosuđe dobijao kompletne biografije tužioca, kada je Odbor i formirao predlog. Odbor se inicijalno izjašnjavao o ljudima koji su se prijavljivali na konkurs za tužioce i normalno je da dobije čitavu njegovu biografiju, dobije sve podatke o njemu. Sada predlog formira Visoki savet pravosuđa i svi ti kriterijumi se sagledavaju na tom telu.
Kaže uvaženi kolega Marković da ovoliki broj primedaba govori da je Visoki savet pravosuđa radio loše. Ja bih rekao ­, toliki broj primedaba koji se pojavljuje u Skupštini govori obrnuto, Visoki savet pravosuđa je radio dobro. Radio je bez političkog upliva, baš zato što u njemu političkog upliva nema, zato su svi oni koji bi želeli da ostvare određeni politički upliv koristili još jedino preostalo mesto koje imaju, a to je ova skupština. Zato sada pokušavaju i reaguju u ovoj skupštini, pokušavajući da naruše taj određeni balans. Zakon dozvoljava narušavanje tog balansa. Znači, mi u Skupštini imamo to i verujem da niko ne osporava da izabere ili...

Molim vas, vreme.

Završiću. Ono što želim da kažem, nije tačno da je na ovom odboru bilo ko krio bilo kakve papire i da je neko krio bilo čije biografije i da se na ovom odboru pokušao bilo ko da zaustavi ili ne zaustavi, progura ko ne zaslužuje da bude tužilac. Spram izuzetno redukovane uloge Odbora za pravosuđe u odnosu na prethodne funkcije, ostala je njegova izuzetno mala uloga, a to je da neko mišljenje da u pogledu predloga koji je neko drugi, sasvim drugo telo formirao i ništa više od toga. To je daleko manje od onoga što je nekada, ranije, radio Odbor kada je formirao predloge, ali opet je više od onoga što je bilo 2003. godine kada je Vlada postavljala tužioce. Možete misliti po kakvim kriterijumima su ti tužioci postavljani 2003. godine kada ih je samo Vlada postavljala. Hvala.