Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodin Aligrudić je, za ovo malo vremena što je bio za govornicom, povredio Poslovnik, od preambule do člana 101. U toku govora sam ga upozorio da ne skače, da ne dobacuje, pošto je očigledno da predsedavajući nije našao za shodno da to učini. Međutim, on je to iskoristio za repliku. To nije razlog za repliku. To je razlog za jedno upozorenje od strane predsedavajućeg – poslaniče, smirite se, budite staloženi, idite do susedne prostorije i rashladite se malo, pa onda uđite, taze ste, novi ste.
Pripravnik ste kao predsednik poslaničke grupe i mi to sve uvažavamo i drago nam je da se nešto dešava, ali sa tolikom žestinom i nervozom da se izađe za ovu govornicu i da se kaže da amandmanom poslanik ne može da predloži brisanje nekog člana, to nije tačno. Skupština će da usvoji amandman na član 2. ali neće na član 15; usvojiće na član 4. neće na član 9. Na šta će da liči vaš zakon? Molim vas, ovaj način glasanja je već pokazao da sve odluke odavde dolaze nakaradne, pa zato moraju iz Bodruma, iz Soluna ili ko zna odakle ljudi da dolaze i da glasaju.
Doduše, jedna novina se unosi ovim zakonom. Novina se ogleda u tome što će verovatno i preko interneta neko da postane licencirani stečajni upravnik. Verovatno će i preko interneta da vodi stečajni postupak. Ali, o tom potom, i to ste predvideli.
Dolazi zakon o elektronskom potpisu, koji će da kompletira i stečajno zakonodavstvo, a to je zakonodavstvo opšte destrukcije u Srbiji. To je ono zbog čega vi učestvujete u političkom životu. To je ono što vas rukovodi.
Vaš vlastodavac se ne nalazi u Srbiji, vaš vlastodavac je onaj ko vam nalaže – skupite se, da biste bili protiv. Vi nikada nećete biti za. Vi nikada ne možete da definišete za šta ste, nego protiv čega ste. Zato i dan-danas sa ove govornice, kada izađete, kada nemate argumentaciju, vi potežete ljude koji su u Hagu. Razmislite malo.
(Glas iz sale: Pobrkao si lončiće.)
Nisam pobrkao lončiće, nego sam skinuo masku sa vaših lica, da svi vide ko ste i šta ste. Biće svakim danom sve jasnije i jasnije, u to budite sigurni. Ne pomaže ni licenciranje, ni mackanje, ni mazanje, ni eksperti sa ćoška, ni bilbordi, ništa ne pomaže. Zapamtite, ja sam one prethodne 18. marta prošle godine upozoravao i rekao sam im – nemojte da mrzite i nemojte da budete u strahu, načinićete grešku. Nisu me poslušali i eno ih u poslednjem redu.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Nas je mlađani predsednik poslaničke grupe DSS pokušavao da nauči nečemu čemu nas 15 godina uče ostali i niko nas još do sad nije naučio, a to je da ne učestvujemo u skupštinskom radu. Ne vredi. Videli ste kako izgleda medijska slika u Srbiji. Kad pokupite sve medije i uzmete ih na svoju stranu, ovo nam je jedina prilika da vam kažemo šta mislimo i o predlogu zakona i o političkoj situaciji.
Grubo ste povredili prava narodnih poslanika ovim svojim govorom. Predsedavajući vas nije opomenuo. Mi smo se jedva izborili kod Ustavnog suda da nam da prava da diskutujemo za ovom govornicom. Vi sada, kao predsednik najjače poslaničke grupe, ovde nam spočitavate te izlaske za govornicu i kažete da je to opstrukcija. Ne, ovo je skupštinski rad. Svaki naš amandman je skupštinski rad.
Nemojte da unapred uplaćujete aranžmane za turistička putovanja, za odmore. Zakazali ste vanrednu sednicu, izdržite stoički dokle bude trajalo. Materija je ozbiljna. Čim je u naslovu zakona reč "stečaj", materija je veoma ozbiljna. Mogli ste da kažete i licenciranje kurira u agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, za nas je to ozbiljna materija.
Prvi član da se izbriše. Nećete prvi član, idemo da vam objasnimo zašto drugi član treba da se izbriše. Da je bilo 100 članova, na 100 bismo podneli amandmane. Sada je naša funkcija ovde da se borimo protiv vas, za razliku od svih ostalih. Imate 82 poslanika opozicije i to vam smeta. Šta biste da imate 123 – 124, pa da je gusto. Ovako ste jaki, moćni i silni, imate 170 poslanika i imate vlast u ovoj skupštini i sada vam smetaju 82 poslanika SRS.
Morate vi ovo da izdržite. I oni koji su bili na vlasti do sada, a nisu izdržavali bitku sa opozicijom padali su sa vlasti. Vi niste ni došli na vlast ljudski. Sada to pričam ovima iz G17 plus, iz SPO i NS, koji su na vlasti. Negujte vi opoziciju u Narodnoj skupštini, jer ko ne ume sa opozicijom taj ne ume ni sa narodom. To znači da vas ima više, podnesite predlog zakona, izabrali ste loše vreme za predlog zakona, kao da gori kuća, kao da je baš bilo hitno i sad izdržite. Nemojte ovde da nam prigovarate što izlazimo za govornicu. Nađite neki drugi razlog za prigovor.
Nikada ne prigovarajte poslaniku zašto je izašao za govornicu Skupštine. Nema smisla, jer ako nam to zabranite, gde ćemo, šta ćemo, hoćemo li na ulicu. Hoćete da se vidimo na ulici? Kako ste počeli i šta ste nagovestili za iduću nedelju, možda ćemo se videti na ulici, a mi ćemo biti na ulici, nećemo da se krijemo i da se sklanjamo, a vi gledajte kako ćete.
Zato vam preporučujem da sarađujemo ovde u Skupštini, ne preporučujem nikakav drugačiji vid saradnje, samo saradnju u Skupštini. Što sam vam preporučivao do sada, preporučivao sam. Dakle, da sarađujemo u Skupštini, vaše je da zakon branite, naše je da zakon napadamo, vaše je da izdržite i da vas uvek ima 84 u sali, jer nema li 84 neće biti sednice.
Hoćete vlast? Hoćete da odlučujete o sudbinama ljudi, hoćete članstva u upravnim odborima, hoćete putovanje u inostranstvo, hoćete moć, hoćete da izađete za govornicu i da kažete – rešili smo problem pšenice, onda istrpite opoziciju. Ovaj narod sa kojim ste razgovarali o ceni pšenice nije opozicija. On je opasnost ako ne trpite opoziciju, jer kada biste ovde sa nama sarađivali da celoj Srbiji bude bolje, onda bismo i mi možda rekli kolika treba da bude cena pšenice, a ovako nabijate prst u nos, u oko onima koji hoće da rade (sebi u nos, dobro, baš da budem tačan), prst u oko onima koji hoće da rade, zato što radimo. I, setite se da je to radio SPS, to je radila Demokratska stranka, to sada radite i vi.
Neka bude tako kako ste prognozirali rezultat na izborima. Ja pratim kako se ponašamo u Skupštini od 2000. godine i samo nam raste broj glasova. Pratim kako se vi ponašate i vidim da vam stalno pada broj glasova. Neka se to nastavi i do sledećih izbora. Sledeći izbori biće jako brzo. Zato ne dozvoljavam da vređate poslanike SRS koji govore za ovom govornicom, jer to je njihovo pravo i njihova obaveza i način da ih ljudi vide. Mnogi od njih biće kandidati za gradonačelnike i to nemojte da zaboravite.

Replika, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Gospodine Nikoliću, slažem se sa vama da ovde treba da postoji jedan ljudski odnos između nas i uzajamno poštovanje i razumevanje.
Razumevanje oko toga da postoji opoziciona politička stranka koja želi da nastupa za govornicom i da izlaže po predlogu zakona i amandmanima koji se podnose na predlog zakona. Slažem se da amandmani treba da predstavljaju uobičajen, normalan način odgovora na predlog zakona koji je podneo ovlašćeni predlagač.
Ja ovde nisam o tome govorio. Govorio sam o nečemu drugom, šta je zapravo funkcija tih amandmana. Vi kažete da je to dobro za vašu političku stranku i za promociju vaših budućih kandidata na lokalnim izborima. To može biti tačno, ali ja samo upozoravam da je potrebno bez imalo ustezanja da to kažem, a tu ćemo se veoma jasno složiti, da je to ono što je u funkciji podnošenja ovih amandmana. To je ili politička promocija vaše političke stranke ili vaš opozicioni položaj u kojem jeste u ovom trenutku. To je ono što je istina u svemu tome i na to sam ukazivao, ni na šta drugo.
Što se tiče samih amandmana, mi smo na Zakonodavnom odboru utvrdili da neki od njih nisu u funkciji celog teksta, nisu pravno mogući. Amandman na član 1. nije pravno moguć jer obara ceo zakon, amandman kojim se traži npr. u prelaznim odredbama da se briše član 15. kojim se kaže – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, funkcionalno nije moguć. Dakle, radi se o tome. Ja sam na to ukazao i to je ono o čemu sam govorio.
Što se tiče prava na govor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, istina je ono što ste vi rekli, a to je da je neko u prethodnom sazivu Narodne skupštine to pravo bitno ograničio. Nama koji predstavljamo skupštinsku većinu, barem Demokratskoj stranci Srbije, ne pada na pamet da takvo pravo nekome uskraćujemo. Ne postoji nijedan razlog zbog čega bismo mi učinili da se Poslovnik napravi takvim da ta prava ograničava.
Sve ovo o čemu govorite po Poslovniku je pravno moguće i suštinski je moguće. Postavlja se samo pitanje koliko je to racionalno, koliko je to celishodno. Ako vi smatrate da je to celishodno, kako ste objasnili, vi tako i radite, ali onda bi bilo fer da pred svaku raspravu o pojedinostima kada se pojavi ovakav koncept podnošenja amandmana to onda, kao što smo danas rekli, jasno kažemo, pa onda neka građani Srbije odluče o tome ko je u pravu i ko na najbolji način zastupa njihove interese. Vi ste rekli šta ste imali da kažete, a ja sam rekao svoje.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo, gospodine ministre, priznajem da je prethodna rasprava isprovocirala moje učešće u diskusiji o predlogu ovog amandmana. Mi smo danas hteli da budemo racionalni i kao poslanici SPS nismo se javljali za reč, ali jesmo podneli nekoliko amandmana. Mislio sam da preskočim ovu raspravu, ali da kažem sledeće.
Generalni stav SPS-a i poslanika te partije u ovoj skupštini ide u tom pravcu da treba jednog dana, a ja mislim i danas, da prestanemo da osnivamo nove i nove agencije. Zna li neko u ovoj sali koliko imamo tih agencija?
Znate, gospodo iz vladajuće većine, koju i mi socijalisti podržavamo, nije dovoljno samo da mi neke agencije koje je prethodna vlada osnovala uredbama, nekim odlukama Vlade ukinemo, a da onda skoro u svakom zakonu imamo neku agenciju. Dva su ključna razloga zbog kojih mislim da treba sa tim prestati. Osnivanje ove agencije košta 30 miliona dinara. Slutim da će svaka godina rada te agencije koštati bar 30 miliona dinara; 30 miliona dinara je otprilike 400.000 evra.
Mogao bih svima vama da navedem bar 10 stavki ili 10 prečih poslova koje treba finansirati sa 400.000 evra, a ne osnivati agenciju. Ako bismo npr. tih 400.000 evra dali onoj Korporaciji za osiguranje stambenih kredita onda bismo imali mogućnost da osiguramo preko dva miliona evra stambenih kredita iz kojih bi se gradili stanovi. Ako bismo sa 400.000 evra stimulisali izvoznu proizvodnju, sa recimo 10% od visine izvoza, onda bismo imali povećan izvoz za bar četiri miliona evra itd.
Prema tome, kolega Aligrudiću, nije reč o tome, nego poslanici u ovoj skupštini koriste mogućnost da preko brisanja člana 1. zapravo kažu šta misle o tom zakonu i da taj zakon zapravo ne treba da bude usvojen. Nije reč samo o opstrukciji i o potrebi da se izađe za govornicu i izrazi stav, lični ili kolektivni, nego to je formalno-pravni, poslovnički način da se predloži neusvajanje tog zakona. Bilo je toga u prethodnom sazivu i nije bilo problema.
Većina je po pravilu odbijala takve predloge, ali moramo da razmišljamo i alternativno. Ako predlagač ne prihvati brisanje člana 1. dakle insistira na tome da se usvoji zakon, onda idemo dalje pa predlažemo popravku tog zakona, kao što je to bio slučaj sa amandmanima SPS-a na član 6. i na član 12. sa istim ili sa sličnim obrazloženjem.
Stvarno neko mora u ovoj sali da mi odgovori zašto baš mora agencija da licencira stečajne upravnike, a da pri tome najveći deo tih nadležnosti zapravo jeste posao Ministarstva za privredu. Zašto ne može Ministarstvo za privredu da obavi taj posao regularno, u skladu sa zakonom. Mogao je to da bude deo zakona o stečajnom postupku i da imamo licencirane upravnike, da imamo stručne, odgovorne, poštene ljude, u koje ćemo verovati, koji će vrlo efikasno voditi taj stečajni postupak.
Nije to jedini slučaj kada se daje nekakva licenca ili neka potvrda o stručnosti ili o ispunjavanju uslova da neko obavi neki stručni posao. Mogao bih da povučem paralelu, ne znam da li sam potpuno u pravu, recimo sa tzv. državnim ili stručnim ispitima koje polažu radnici državne uprave, odnosno uprave. Tamo postoji u nekom nadležnom ministarstvu neka stručna komisija koja propituje te ljude i utvrđuje da li ispunjavaju elementarne uslove konkretnog znanja da obave taj posao.
Druga je priča što se pomalo u ovo uvezala i kumulativna obaveza da stečajni upravnik istovremeno mora da bude i preduzetnik. To je za mene bilo sporno i u načelnoj raspravi. Zašto bi stečajni upravnik morao samo time da se bavi u životu, odnosno da ima registrovano preduzeće ili agenciju za obavljanje takvih poslova? Krajnje je vreme da prestanemo sa agencijama i ovde završavam ovu priču.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković.

Samim tim što podržavam ovaj zakon protiv sam ovakvog amandmana. Dokument o usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije ima 80.000 stranica. Možete misliti koliki je posao pred nama. Mi jednostavno moramo koristiti neke uzuse i neke standarde koje su koristile sve države jugoistočne Evrope, moramo usklađivati naše zakonodavstvo i naše procedure sa procedurama svih država Evropske unije.
Nadam se da ćemo i mi jednog dana to postati; kažem nadam se, zato što je Srbija danas, bar što se tiče zakonodavstva, u situaciji kao što su pribaltičke republike bile krajem 1992. ili početkom 1993. godine, kao što je Slovačka Republika bila 1996. godine; a da li će nama kao Slovacima trebati osam godina ili kao Letoncima, Litvancima i Estoncima 13 godina da svoje zakonodavstvo uskladimo sa zakonodavstvom Brisela, na nama je.
Pred nama je veliki posao. Pravo svakog narodnog poslanika jeste da podnese 100 amandmana, da ti amandmani budu i ovakvi - da se jedan član zakona briše, ali naša obaveza je da upozorimo na ovu činjenicu. Od nas samih zavisi kada ćemo stići do Evrope, jer smo dobili nove konkurente. Poslednji kominike evropskog saveta govori o tome da su pozvani da se pridruže Evropskoj uniji neki naši novi konkurenti. Hrvatska nam više nije konkurent, daleko je ispred nas. Naši konkurenti su sada zakavkaske republike, naši konkurenti su Ukrajina i Moldavija.
Mi među sobom možemo da se sporimo koliko hoćete. DSS će se sporiti sa ostalim strankama po različitim pitanjima, ali to ne sme da znači da ćemo se sporiti sa strateškim interesom naše države i našeg zakonodavstva, a mislim da strateški interes jeste da postoje nezavisne institucije, akreditaciona tela profesionalnog karaktera koja neće zavisiti od toga ko je na vlasti, a ko je u opoziciji.
Mi moramo u mnogim konkretnim situacijama da izbegnemo politizaciju određenih odnosa, kako u drugim oblastima, tako i u privredi, tako i u slučaju stečaja. Naravno da će biti zloupotreba, naravno da je potrebno nekoliko izbornih ciklusa da bismo došli do jednog profesionalnog, stručnog i objektivnog, depolitizovanog akreditacionog tela, ali u ovom trenutku mi sa konstituisanjem tog akreditacionog tela, odnosno agencije kako je zakonopisac naziva, počinjemo sa tim poslom, jer ako ne počnemo, nećemo uskoro ni završiti.
Ovako, kada počnemo, mislim da smo na dobrom putu da kao druge države jugoistočne Evrope formiramo određena stručna tela, koja neće zavisiti od stranaka i koja će biti konstantna u našem političkom životu.