Dame i gospodo narodni poslanici, DSS će podržati i glasati za izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
Da li je neka vlast narodna ili nije i koliko ta vlast misli o najugroženijoj kategoriji stanovnika ogleda se baš preko ovoga zakona. Po pravilu, ova ugrožena kategorija stanovnika ima i svoje specifične probleme, oni najčešće i obolevaju. Kao lekar znam da vrlo često ta kategorija stanovnika oboljeva od raznih zaraznih bolesti, naročito je u poslednje vreme povećan broj obolelih od tuberkuloze.
Zato DSS kao narodna i državotvorna stranka podržava ovaj zakon, ne samo da se donese u Skupštini, već da može praktično i da se primeni. Zakon koji se menja nije bio loš, ali ovaj koji sada predlažemo je mnogo bolji. Zato ubuduće i treba tako da se radi u Skupštini, da se prethodni zakoni menjaju, ali na dobrobit građana.
Nadam se da će ova vlada i ovaj parlament češće imati pred sobom takve zakone, kao što je i do sada to Vlada činila u prethodnih 37 zakona.
Šta se to menja u ovom zakonu, zbog čega DSS podržava ovaj zakon? Vrlo smo precizno gledali i razmišljali šta je to dobro. Mogu da vam kažem da su mnoge stvari ovde bolje nego što su bile. Recimo, izmenama i dopunama prethodnog zakona u članovima 3, 4. i 5. predloženo je da se nivo socijalne sigurnosti ne određuje u procentualnom iznosu od prosečne zarade ostvarene u opštini, već u procentualnom iznosu od prosečne zarade u Republici. Ovom izmenom i dopunom zakona postiže se uspostavljanje jedinstvenog nivoa socijalne zaštite na nivou Republike Srbije, što nije bio slučaj sa prethodnim zakonom. U prethodnom zakonu su bili oštećeni najugroženiji građani u 122 opštine. U te 122 opštine spada i Užice i sve ostale opštine u užičkom kraju, odnosno u Zlatiborskom okrugu.
Ovom izmenom i dopunom zakona i 13.000 porodica stiče pravo da primaju socijalnu pomoć. Povećava se nivo socijalne zaštite dva do tri puta u opštinama koje su ranije bile u nepovoljnom položaju. Ovim se jasno pokazuje da je Vlada Srbije odgovorna vlada, prema narodu i prema najugroženijoj kategoriji stanovnika.
Da Vlada ozbiljno misli i o najugroženijoj kategoriji stanovnika vidi se po tome što se u izmeni i dopuni Zakona nivo socijalne zaštite podiže na najviši nivo; u momentu početka primene ovog zakona, 01. 09. 2004. godine, nivo socijalne sigurnosti će se izračunavati prema prosečnoj zaradi ostvarenoj u Republici u drugom kvartalu 2004. godine, što u svakom slučaju povećava finansijsku pomoć socijalno nezbrinutim osobama.
Menja se i način usklađivanja socijalne zaštite, ne prema rastu zarada, što je ranije bilo, već prema rastu troškova života, što je u svakom slučaju realnije i povoljnije za socijalno nezbrinute osobe.
U članu 12. i 13. predlaže se da nadoknada za pomoć i negu drugim licima bude povećana skoro dva puta. Šta se ovim postiže? Motivisaće se porodice da zadrže lica u porodicama, što je humanije, i ta lica kojima je potrebna tuđa pomoć i nega to i žele, a u isto vreme postiže se drugi ekonomski momenat, jer se ovim smanjuje potrošnja iz budžeta, odnosno izdavanje za socijalno nezbrinuta lica kojima je potrebna tuđa pomoć i nega.
Ovo je jedan vid razmišljanja DSS-a i Vlade, da mora da bude narodna vlada, a u isto vreme i državotvorna, da misli o državi i budžetu, da se pare ne rasipaju.
Mi u DSS takođe smatramo da se ovim zakonom neće sve rešiti i da on nije idealan, ali nadamo se da ćemo u budućnosti, čim se steknu ekonomski uslovi, predložiti izmenu i dopunu ovog zakona i da će se to desiti u toku vladavine ove vlade, možda za godinu ili dve.
U Vladi je procenjeno da se ovaj zakon može doneti, da se ekonomski može pokriti; a da li će to biti samo laža za socijalno neosigurana lica ili stvarnost - pokazuje se da je Vlada u pravom momentu donela ovaj predlog izmena i dopuna zakona.
Šta se to desilo ovih dana? Ovih dana imamo dva velika ekonomska iskoraka, što smo zemlju Srbiju oslobodili za milijardu i 600 miliona dolara ili evra, preko poverilaca Londonskog kluba. Da je to bilo u prethodnim vladama, o tome bi televizije brujale po 15 dana. Vlada je tu da radi za narod, ne da se pokazuje svaki dan šta je uradila.
Gospodo narodni poslanici, da li ste uopšte, osim jedne male note, pročitali u sredstvima javnog informisanja da je u pregovorima sa ruskom vladom gospodin Vojislav Koštunica napravio veliki ekonomski pomak, odnosno rešio mnoge dugove i potraživanja između Republike Srbije i Ruske Federacije. Da je u prethodnoj vladi neko to uradio, ne bismo mogli da zatvorimo 15 dana televizore, ne bi se ni o čemu drugom govorilo, samo o tome.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova vlada i DSS ne misli da samo socijalno ugroženim licima daje pomoć, već onima kojima je potrebna, a u isto vreme smatra da treba da ih bude što manje u ovoj zemlji. Zato će svakom sposobnom licu koje je socijalno ugroženo dati pomoć za prekvalifikaciju i samim tim pomoći da nađe novo radno mesto. To je pravo ekonomsko razmišljanje i prava pomoć ugroženim licima.
Nadam se da ćemo ubuduće donositi ovakve zakone i da nema nijednog čoveka ovde u parlamentu koji će glasati protiv ovog zakona. Bićemo srećni kada budemo na svetskom nivou i kada ne budemo imali ljude kojima treba socijalna pomoć i nega. U tom pravcu, braćo i sestre, moramo raditi svi u ovoj zemlji Srbiji.

Hvala narodnom poslaniku Predragu Mijailoviću. Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se pripremi Rajko Baralić.
Da li je Nikola Todorović tu? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, srećna je ona država koja stvori takav ekonomski ambijent da je najmanji mogući broj građana u stanju socijalne potrebe. Ako se broj lica iz ove kategorije povećava, onda to jeste ili može da bude indikator da su se ekonomski uslovi u jednoj zemlji pogoršali, da je pogoršan standard. Može da znači i drugo, da je država odrešila kesu, pomerila cenzus i na taj način obezbedila jednom broju građana da iskoristi ovo pravo, da pomogne svoj socijalno-ekonomski status i položaj.

Vlada je odgovorna da stvara takav ambijent, da povećava broj radnih mesta, da povećava ukupna primanja u porodici.

Jer na taj način članovi tih porodica, građani jedne države, žive od svog rada, a ne od onoga što danas jeste predmet ovog zakona koji je ovde na dnevnom redu u parlamentu.

Raniji period u našoj zemlji karakterisali su tzv. socijalistički profesionalni odnosi, a glavno obeležje tih odnosa je bio princip tzv. uzajamne socijalističke solidarnosti. Promenjen je društveno-ekonomski sistem u zemlji, promenjeni su kriterijumi, struktura vlasništva, odnos prema vlasništvu i država ima obavezu da u procesu koji se naziva tranzicija pokuša da građanima koji su ostali bez posla i koji imaju druge potrebe, o kojima su danas govorile uvažene kolege i koleginice, pomogne da taj period prebrode lakše, jer sami očigledno ne bi bili u stanju.

Što se tiče onih koji su vlasnici preduzeća, koji raspolažu velikim kapitalom, njihov interes je, a to je interes države i građana, da se stvaraju uslovi, da se stvori ambijent da oni lakše posluju i da zapošljavaju nove ljude. Ukoliko to nije moguće, država onda mora da im uzme kroz povećane stope poreza ili doprinosa. Ovo prvo je bolje i za državu i za građane i za ljude koji imaju takve potrebe.

Ja ovde predstavljam socijaliste Moravičkog okruga, Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca i Lučana i sve građane tog okruga. Ovde je Ivanjica apostrofirana kao opština u kojoj je najniža prosečna zarada u Srbiji, oko 4.000 dinara. Ovde su već govorili gospodin ministar i kolege narodni poslanici da se izjednačavanjem cenzusa praktično korisnici svih ovih prava u 122 opštine u Srbiji dovode u jednak položaj. To i jeste jedan od razloga zbog kojih bi valjalo podržati izmene i dopune ovog zakona; takođe i ovih nekoliko elemenata, o kojima je ovde bilo reči, odnosno 13 hiljada novih porodica, status hraniteljskih porodica itd.

Iskoristiću ovu priliku i prisutnost gospodina ministra da ukažem na jedan problem koji je prisutan. Po treći put to radim u dva mandata u ovom parlamentu. Pokušavam da decu poljoprivrednika čiji su roditelji umrli, jedan ili oba roditelja, izjednačim sa pravima dece čiji su roditelji umrli a bili su u radnom odnosu.

Molim vas za trenutak pažnje, veoma ću kratko ukazati na nekoliko pitanja. Selo je u Srbiji u proteklih nekoliko godina, ili nekoliko decenija, kako god uzmemo, podnelo strahovit teret u raznim reformama. Kada su izborne kampanje, kada se pišu politički programi, kada se ljudi kandiduju za razne nivoe vlasti, odlaze kod srpskih domaćina, kako se to kaže, slikaju se na njihovim imanjima, posećuju njihove farme, govore da će koliko sutra za njih nastupiti bolje vreme, a kada sve to prođe uglavnom sve ostane kao što je i bilo.

Kad ste dete seljaka, pa nemate roditelje, onda ste potpuno okrenuti samo dobroj volji vaših rođaka i ekonomskoj snazi vašeg domaćinstva, koje ne mora ništa da znači, jer kada, recimo, umre otac, obično se zaparloži imanje, poraste kupina i pavit po bogazima, padnu plotovi. Obično se to događa u podeli imovine.

Oni koji su ranije od te imovine školovani uzmu svoje delove, pa onda ta deca bez roditelja, po definiciji, isplaćuju svoje tetke ili stričeve, a oni praktično ne samo da stoje na mestu gde su bili, već svoju egzistenciju i položaj svog domaćinstva dovedu u nemoguću situaciju.

U ime svih onih kojima je bila velika i rumena pekmezara na velikom odmoru, ali nisu mogli da je kupe, koji su školu završili u tuđim pantalonama, koji su svaki put kada je neko pomenuo reč otac ili majka imali strašnu asocijaciju, molim vas da podržite ovo za šta se ovde zalažem, a zalažem se da deca seljaka čiji su roditelji umrli imaju nivo materijalnog obezbeđenja dok im traje redovno školovanje, bez obzira na uslove koje propisuje zakon u članovima 7, 8. i 9. Dakle, da nema onog uslova koji moraju da ispune svi ostali.

Zašto je to važno? Ovo nije samo doprinos da se pomogne toj deci u materijalnom smislu. To je vrlo konkretan doprinos da se oni, tako maleni i tako osiroćeni, izbore za svoje dostojanstvo, koje je često i svakodnevno ugrožavano, koje ih formira kao posebne ličnosti. Oni su obeleženi za čitav život. Njihova borba je mnogo teža i mnogo neizvesnija od onih koji imaju pravo na porodičnu penziju kada nemaju jednog ili oba roditelja.

Mogao bih da o tome govorim dugo. Verujem da ste me razumeli i verujem da ćete me podržati. Ovo nema nikakve veze sa političkim strankama. Ovo nema nikakve veze sa političkim programom nijedne stranke. Ovo ima veze sa jednom iskrenom željom da neko ko je prošao ceo ovaj put koji vam danas ovde izlažem pomogne onima koji bi mogli biti ili jesu u takvoj situaciji.

Zahvaljujem što ste me saslušali. Gospođa Gordana Matković je odbila ovo da uradi. O njoj sam imao najviše moguće mišljenje. Ona je bila jedan od onih ministara u prošloj vladi čije sam napore podržavao, ali nije razumela ovo o čemu sam govorio. Vas molim, gospodine ministre, da izučite, ako ne može na ovaj način, i pokažete da jesmo ljudi koji su odgovorni, koji su dostojni onih koje ovde predstavljam u ime svih tih malih devojčica i dečaka u Srbiji koji imaju taj problem o kome ja danas ovde govorim.

Čovek u životu jedino ne može da se suoči sa tužnim pogledom tuđe ili vlastite dece. Sve drugo može da podnese. Za taj pogled danas molim podršku i molim da, kada dođemo do amandmana, podržite amandman koji sam ja definisao kao amandman 3a. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi Ivana Kovačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Pomoravskog okruga, tačnije iz Paraćina, grada u kome je 2000. godine bilo 12 hiljada zaposlenih, a tri godine posle vlasti DOS-a, vlasti u kojoj je na neki način učestvovala i partija aktuelnog ministra, u Paraćinu radi samo 5,5 hiljada ljudi.
Eto, to je doprinos bivše vlasti, a verujem da su mnogi od tih šest hiljada radnika danas socijalni slučajevi. Takva situacija je u mnogim gradovima Srbije.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama u stvari je pokušaj da se donekle ublaže loši uslovi življenja za određene kategorije stanovništva. Ti loši uslovi su se naročito istakli u poslednje tri godine, kada je došlo do bespoštednog otpuštanja radnika i zatvaranja mnogobrojnih preduzeća.
Srpska radikalna stranka je još pre nekoliko meseci takođe podnela predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, ali voljom skupštinske većine to nije došlo na skupštinsku raspravu. Malo kasnije ću se vratiti na taj predlog zakona.
U članu 9. u pregledu odredbi se kaže da su prava u okviru socijalne zaštite, a za koja se stara Republika Srbija, odnosno nadležno ministarstvo: materijalno obezbeđenje socijalno ugroženih građana, dodatak za pomoć i negu drugih lica, pomoć za osposobljavanje za rad, i neka druga prava, a ja ću se uglavnom osvrnuti na ove tri stavke.
Kada je reč o materijalnom obezbeđenju, pored lica koja su teškoj materijalnoj situaciji u centralnoj Srbiji, najteže je Srbima na Kosovu i Metohiji, kojima je neophodna materijalna pomoć kako bi mogli da opstanu i da ostanu na Kosovu, da žive, jer su svakodnevno izloženi svakojakim pritiscima Šiptara, terorista, KFOR-a, raznoraznih međunarodnih organizacija koje se na sve načine trude da proteraju Srbe sa Kosova da bi Kosovo postalo etnički čisto.
Ako u budžetu mogu da se nađu sredstva za svakojake agencije, udruženja, organizacije koje imaju neko sumnjivo delovanje, ako mogu da se bacaju državne pare za preskupe i nikom potrebne studije i elaborate, e onda se mora naći novac za srpsku nejač na Kosovu. Treba da nam budu primer mnoge zemlje u svetu koje se izuzetno staraju za svoje sunarodnike koji žive u kriznim područjima, kako bi sačuvale svoj etnički prostor.
Kada je reč o pravu na dodatak za pomoć i negu drugih lica i pomoć za osposobljavanje za rad, tu se pre svega misli na lica koja su teško obolela od multiple skleroze, distrofije mišića, paraplegičare, lica rođena sa Daunovim sindromom itd, zatim lica koja su rođena kao invalidi, i na njihove roditelje, odnosno staraoce.
U većini gradova u Srbiji postoje udruženja tih obolelih lica. Takvo jedno udruženje je postojalo u Paraćinu, odnosno možda voljom lokalne vlasti više ne postoji. Ta udruženja su se mahom bavila osnivanjem nekih malih radionica ili preduzeća u kojima su se hendikepirana lica okupljala, dolazilo je do neke proizvodnje, bavili su se izradom propagandnog materijala po narudžbini ili izradom ambalaže, a preko tog rada su ostvarivali i deo prihoda koji im je poboljšavao uslove života.
Ministarstvo bi trebalo da se potrudi da pomogne takvim udruženjima koja žele na takav način nešto da rade, da se taj rad ne bi usmeravao na entuzijaste i na roditelje te dece koji bi tako nešto želeli da ostvare. Rekao sam već, takvo jedno udruženje danas u Paraćinu više ne postoji, imalo je oko 180 članova, a sada čekaju da ih neko ponovo organizuje da bi mogli sebi da priušte nekakav prihod.
Takođe, u opštini Paraćin, tačnije u manastiru Sveta Petka kod Izvora, sestrinstvo manastira se brine za oko 100 štićenica tog doma. Pre svega, želim da napomenem da su to izuzetno teško retardirane osobe sa teškim fizičkim nedostacima. Apelujem na gospodina ministra i ministarstva da iznađu načina da pomognu toj ustanovi, jer oni dobijaju samo jednokratnu budžetsku pomoć SO Paraćin, zatim od nekakvih udruženja koja čuju za ovu situaciju, odnosno šta se dešava u manastiru. Ne bi bilo loše da im se pomogne, pre svega, u nabavci inventara, u određivanju medicinske ekipe koja bi trajno posećivala ovaj dom, jer je i to zaista neophodno. Sestrinstvo ne traži nikakvu platu. Smatraju da je to njihova uloga da pomognu teško obolelima.
Na kraju, osvrnuo bih se kratko na odredbe člana 61. i 69b. Po članu 61. korisniku prava na materijalno obezbeđenje iznos obezbeđenja umanjuje se za 50% ukoliko se korisnik nalazi na bolničkom lečenju. S obzirom da svako bolničko lečenje iziskuje povećane troškove, smatramo da je izlišno da u tim situacijama tom korisniku uskraćujemo i tih 50% pomoći koje mu dodeljujemo.
Što se tiče člana 69b, gde se reguliše imenovanje, odnosno izbor direktora centra za socijalni rad, koga imenuje opština uz saglasnost ministarstva, znamo da u pojedinim opštinama gde vlast zavisi od svakojakih koalicija dolazi do usaglašavanja pojedinih interesa tih malih stranaka, pa se eto tako nekom nude pojedina direktorska mesta bez stručnosti, bez zvanja, što može da ima dalekosežne posledice na rad tog centra za socijalni rad.
Smatram da ćete uvažiti naše predstavke, ali u suštini, ove dopune i izmena Zakona predstavljaju samo ublažavanje svega onoga što se desilo u prethodne tri godine, a to je da danas ljudi izuzetno teško žive, da ima previše ljudi bez posla i da na neki način pokušavaju da sastave kraj sa krajem. Koliko ćete vi u tome uspeti, ostaje da se vidi. Zahvaljujem.

Hvala vama, gospodine Iliću.
Reč ima narodni poslanik Ivana Kovačević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoslav Milković.

Koleginice i kolege, pred nama je tekst zakona koji će poslanička grupa G17 plus u potpunosti podržati. Zašto? Pre svega, moram da kažem, zato što je socijalno pravedan. Ne znam koliko vam je poznata činjenica da trenutno u ovoj državi, što smo već i čuli malopre, u 122 opštine građani primaju manju socijalnu pomoć nego što je to u ostale 23 opštine.
Sada bih vam dala neke konkretne primere koji će vas možda šokirati, ali ako uporedimo visinu prosečne plate za zadnji kvartal 2003. godine, dobićemo podatak da je socijalna pomoć u Dimitrovgradu ili u Ivanjici iznosila nešto manje od 800 dinara, a za to vreme je u Beogradu, Vršcu, Novom Sadu, Požarevcu iznosila 3.000 dinara po članu porodice. Ta razlika je jako velika.
Prema tome, ne vidim razloga zašto se neki poslanici danas bune protiv ovog zakona i zašto neće glasati za njega. Nadam se da će na kraju ipak glasati.
Dalje, što se tiče ovog zakona, moram reći da neće građani Beograda, Novog Sada, niti Požarevca primati manje, nego će svi primati isti iznos, što je jako dobro.
Ono što je takođe dobro u ovom zakonu jeste uvođenje nadzora. Neki su ovde pominjali da nije dobro osnivati zavod za socijalnu zaštitu, niti bilo kakav nadzor. Pošto sam radila u centru za socijalni rad poznato mi je da je bilo slučajeva gde su građani sasvim neopravdano primali socijalnu pomoć, a za to vreme posedovali kuću ili automobil, jer nije postojao adekvatan nadzor kojim bi se to sprečilo. Osim što će se voditi nadzor nad stručnim radom, sprečiće se i ovakvi pokušaji da se izmanipuliše država, pa će ostati više novca za one kojima je stvarno potrebno.
Što se tiče hraniteljstva, mislim da je dobro što su izmenjene neke stvari u ovom zakonu. Sada će biti definisano da iznos primanja za hraniteljicu koja vodi brigu o jednom detetu bude 20% od republičkog proseka plate. Pošto će se na taj iznos uplaćivati i doprinosi, na primer hraniteljica koja u svojoj kući ima troje dece moći će da sakupi dovoljan iznos novca za određeni broj godina, čak i da ostvari penzijski staž.
Koleginica iz DS-a je pomenula da sve zakoni koje mi ovde donosimo nismo pisali mi, nego prethodna vlada. Pa, što se tiče ovog zakona, poznato vam je da je prethodno ministarstvo, koje je vodila gospođa Gordana Matković, a koju inače vrlo poštujem, napravilo ovaj predlog zakona još 2002. godine. Zaista se pitam zašto ovaj zakon nije usvojen još 2002. godine. Znate zašto nije usvojen - zato što bivši ministar finansija, gospodin Đelić, nije uspeo da obezbedi sredstva, pa se zato zakon nije ni usvojio, niti se primenjivao.
Za razliku od njega, sadašnji ministar finansija gospodin Dinkić tako je koncipirao budžet i već planirao sredstva u budžetu za sprovođenje ovog zakona, a ova skupština je usvojila taj zakon, pa će zbog toga ovaj zakon sada moći da se primenjuje. Naravno da je dobro da mi usvajamo zakone koje je predložila prethodna vlada, jer smatramo da treba nastaviti da se radi na svemu onome što je dobro.
Kad smo već kod budžeta, moram reći kako se budžet puni. Budžet se puni tako da svi oni koji su zaposleni, koji privređuju, koji imaju privatne firme uplaćuju porez za taj budžet.
Ovih dana smo svedoci da neki pojedinci koji privređuju, koji imaju privatne firme pozivaju na neke humanitarne akcije, govore o nekoj humanosti na delu. Međutim, koristim ovu priliku da ih vrlo dobronamerno pozovem da plate porez, a pogotovo da plate ekstraprofit, pa će onda zaista biti dovoljno para za sve siromašne, za decu bez roditelja, za invalide, za stare i bolesne. Pozivam vas sve još jednom da usvojimo ovaj zakon. Hvala.

Izvolite, kao šef poslaničke grupe, gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih ovde javno i pred poslanicima i pred građanima Srbije da raščistimo neke dileme, pošto obrazloženja Ministarstva govore jedno, poslanici koji podržavaju ovo ministarstvo govore na isti način, a čitajući zakon čovek može da zaključi da sve nije baš tako kako se trude da predstave ministar i njegovi poslanici.
Prvo da vam kažem, ne hvalite se previše što samo predlažete ovde zakone koje je pripremila Vlada pre vas, jer da nije tih zakona ne znam šta bismo radili ovih nekoliko meseci otkako ste na vlasti. Ispade da nije bilo Vlade pre vas ne bismo imali o čemu da raspravljamo u Narodnoj skupštini.
Govori se o socijalnoj pravdi i onda nam kažete da je u mnogim gradovima, zato što je sve bilo vezivano za osnovicu koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u opštini, odnosno gradu, iznos bio niži, nego u velikim gradovima u kojima je prosečna zarada ostvarena po zaposlenom viša. Tu postoje egzaktne brojke i zaista ne može ništa da im se prigovori.
Sada me nešto drugo interesuje - zašto ne kažete, kada ovaj zakon bude stupio na snagu i kada dođu isplate za septembar, da će neko primiti manje u septembru nego što bi primio da nije ovog zakona. Taj neko je primalac socijalne pomoći. Ne govorimo o bogatašima, o vlasnicima privatnih firmi, o narodnim poslanicima, o ministrima koji za sebe traže 150% veću platu, govorimo o korisnicima socijalne pomoći. Pa šta ako živi u Nišu, ali on će za septembar da primi manje nego što bi primio da ne usvajate ovaj zakon.
Dalje, usklađivanje tzv. minimalnog nivoa socijalne sigurnosti sa indeksom troškova života doneće manja primanja onima koji ni sa ovim ne mogu da prežive, ali osuđeni su da preživljavaju zahvaljujući socijalnoj pomoći, zato što se Vlada žali već mesec dana da je rast plata mnogo veći od rasta troškova života. Čim je osetila da plate rastu, Vlada socijalnu pomoć vezuje za rast troškova života, a ne za rast zarada u Srbiji. Ta razlika među njima je na mesečnom nivou skoro deset procentnih poena. Troškovi života su porasli ovog meseca dva do tri posto, a plate su, čuo sam, porasle 13%.
Sada će 27.000 ovih koji su imali niske zarade, pa još 13.000 onih koji će ovim zakonom postati primaoci te pomoći, biti oštećeni zato što menjate uslove da oni ostvaruju svoja prava. Ovde treba ozbiljno obrazloženje, a ne priče o tome kako se trudimo da peglamo socijalnu pomoć građanima.
Još jedna stvar, za sprovođenje ovog zakona treba oko 700 miliona dinara. Ne može zakon da uđe u skupštinsku proceduru ako predlagač kaže - za sprovođenje ovog zakona potrebno je 700 miliona dinara. Ustav kaže drugačije, gospodine ministre. Dužni ste ovde da nam kažete gde da nađemo taj novac. Vi znate koliki je budžetski deficit. Nema sredstava u budžetu za nove obaveze po ovom zakonu. Čak i da je budžet na nuli, nekome biste morali da uskratite. Nama je budžet u velikoj dubiozi.
Nije tačno, gospodine ministre, da su dodatna sredstva potrebna za tri meseca 2004. godine, nego za četiri, jer od 1. septembra do nove godine ima četiri meseca, a ne tri. To je neko trebalo da sabere šta znači poslednji kvartal.
Dakle, očigledno da postoji deo dobre namere. Očigledno da će neki građani biti oštećeni. Sa ove govornice treba otvoreno reći zašto će neko primiti manju socijalnu pomoć - samo zbog toga što je na snagu stupio novi zakon i novi sistem obračuna socijalne pomoći. Onome ko u Nišu prima socijalnu pomoć neće biti dovoljno obrazloženje da je onaj u Ivanjici imao manje od njega. On će biti nezadovoljan, zato što ume sam da preračuna. To vam je kao penzije, kao i sve drugo. Svako je već dovoljno sposoban da preračuna koliko bi imao, a koliko će da ima. Vi ste svesno izbegli da u obrazloženju kažete kolikom broju građana od 1. septembra smanjujete iznos primanja po osnovu socijalne pomoći.
Mi hoćemo da vam pomognemo da donesete svaki zakon koji je dobar za građane Srbije, posebno za najugroženije. Ali, hajde, donesete dobar zakon, hajde da razmislimo malo o ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji u najtežim mogućim uslovima (nema ih mnogo), u tako teškim uslovima da je Narodna skupština Republike Srbije posebnim aktima Vlade, na zahtev Narodne skupštine, obezbedila poslanicima sa Kosova i Metohije duplo veća primanja od poslanika koji ne žive na Kosovu i Metohiji.
Znači, priznajemo da je teško živeti na Kosovu i Metohiji. Hajde da to priznamo i ovim zakonom, da ljudima koji se nisu iselili sa Kosova i Metohije obezbedimo duplo veća primanja po osnovu ovog zakona, a ne da brojimo koliko ih se iselilo i da jednog dana kažemo da na Kosovu i Metohiji nema uživalaca socijalne pomoći. Toliko o tome kako ko shvata i državu i donošenje zakona.
U principu, mi smo kao opoziciona stranka protiv svakog predloga zakona koji podnese Vlada, a opet, s druge strane, kao stranka koja je veoma ozbiljna i koja bi se sama bavila ovom materijom da ima prilike i da hoćete da bar neki naš predlog zakona stavite na dnevni red, želimo da vam pomognemo da donesete zakon koji će omogućiti da određenom broju ljudi, ne velikom, bude bolje.
Hajde da to uskladimo kroz raspravu o amandmanima. Ako se ispostavi da ste spremni za saradnju, može da se desi da glasamo za ovaj predlog zakona.

Istovremeno se svima izvinjavam, jer nisam znao da predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici nisu govorili na početku. Tokom rasprave ću voditi o tome računa. Odnosi se na predstavnike DSS, G17 plus, SPO i poslanike koji ne pripadaju nijednoj stranci.
Sada reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Ilić.