ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 13.07.2004.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

13.07.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost (načela) (2004)
  • Šesto vanredno zasedanje (2004)
  • Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na promet (načela) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, u ovom članu 23. Predloga zakona, na koji je u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Igor Mirović podneo amandman, vidi se uzaludnost priče sa jučerašnjeg zasedanja, kada je pričao gospodin ministar da ne treba neke stvari oslobađati poreza na dodatu vrednost, zato što će kasnije, sve se povezuje, proizvođač, zahvaljujući nižim i opštim poreskim stopama, da dobije određen povraćaj uplaćenog poreza.
    Kao primer za to je gospodin ministar naveo hleb i, navodno, sirovine za hleb se oporezuju sa 18%, ali će zato on da uvede porez na hleb od 8% i onda će proizvođač imati povraćaj neke razlike, 8% ili 7%, sve zavisi kolika je novostvorena vrednost.
    Izgleda da ministar, kada je to obrazlagao, nije znao da se hleb pravi od brašna ili nije znao da je porez, prema njegovom Predlogu zakona, na brašno 8%. Možda nije znao da je potrebna i voda. Voda se često navodi kao komunalna usluga, a ovde u tački 12) člana 23. piše da se na komunalne usluge plaća 8%. Nije znao da je so sirovina za pravljenje hleba i da se isto po ovom članu 23. na so plaća porez od 8%. Samo bih da podsetim gospodina ministra da osim vode, na koju je i stari ministar naplaćivao porez, sve ostale sirovine su bile oslobođene poreza na promet na osnovu poreske izjave, i struja, gospodine ministre, jeste.
    Sada neka gospodin ministar izađe i neka mi objasni kako je to moguće da 108 dinara bude manje od 100 dinara. To je taj problem koji vuče porez na dodatu vrednost i to je ova demagogija koja je do sada bila za ovom govornicom i koja je pričana, da će uvođenjem poreza na dodatu vrednost određene namirnice, koje možemo slobodno ubrojati u životne namirnice, možda pojeftiniti, a u najgorem slučaju zadržaće postojeći nivo cena. Šta to sve gospodin ministar stavlja u nižu poresku stopu?
    Hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla. Sve ovo je do sada, gospodine ministre, i kao sirovina i kao proizvod široke potrošnje, u prodavnicama bilo oslobođeno poreza na promet, a vi sada uvodite na te proizvode porez na dodatu vrednost.
    Dalje, sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, ribe i jaja.
    Izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, na osnovu amandmana SRS, slobodno mogu da kažem da ih je Đelić prepisao, ti proizvodi su bili oslobođeni poreza na promet. Dalje, lekovi, koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Na to gospodin ministar uvodi poresku stopu od 8% i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet.
    Ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada gospodin ministar kao predstavnik predlagača uvodi na to porez na dodatu vrednost.
    Dalje, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka, i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet, a sada ministar uvodi porez na dodatu vrednost.
    Udžbenici i nastavna sredstva, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada se plaća po ovom predlogu porez na dodatu vrednost.
    Dalje, ogrevno drvo, tu je spustio sa 20% na 8%, i komunalne usluge, na koje se do sada plaćalo 20%, smanjio je na 8%, neću da grešim dušu.
    Jedan moj kolega reče da iz protekle decenije učešće ličnog dohotka koji su građani primali ili kako vi to volite da kažete, zarada...
    (Predsednik: Vreme.)
    ...do sada sam citirao, gospodine predsedavajući, odredbe zakona, tako da sigurno ima bar još minut i po... da su građani Srbije trošili oko 40% do 45% svojih ličnih primanja ili zarada na nabavku hrane. Od 5. oktobra nominalno možda jesu plate porasle, ali činjenica da građani Srbije sada troše oko 60 do 65% svojih ličnih primanja na nabavku hrane i osnovnih životnih namirnica.
    Još izađe jedan vaš kolega, gospodine ministre, iz Vlade Republike Srbije i kaže - znate šta, inflacija u ovom mesecu je ispod 1%, ali je nažalost poskupela potrošačka korpa za 4,5%. Ono što određuje ...
    (Predsednik: Šest minuta, gospodine Arsiću, molim završite.)
    Gospodine predsedavajući, molim vas da mi odbijete vreme koje sam uzeo dok sam čitao zakon, jer po Poslovniku o radu Skupštine Srbije, citati i čitanje zakona ne ulaze u vreme.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Gospodine Arsiću, zakon je isti za sve. Rado bih to učinio da ste izašli po Poslovniku i citirali Poslovnik, to je moja obaveza, ali pošto ste citirali zakon, to je vaša slobodna forma izražavanja o amandmanu. Budite ljubazni, završite, šest minuta i 30 sekundi je isteklo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Da završim, gospodine predsedavajući.  Vrlo je malo, kako kažete, 4,5% skuplja potrošačka korpa, ali i inflacija nešto ispod 1%. Najveći deo sredstava koje građani zarade koristi se baš za tu potrošačku korpu. Nemojte da pričate kako ste uspeli da zaštitite životni standard građana Srbije.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, bilo bi zaista dobro da, kada govorimo o amandmanima na ovaj zakon, imamo mišljenje Vlade Republike Srbije, jer bi bilo interesantno da saznamo šta Vlada Republike Srbije misli o ovom amandmanu, koji je naš kolega Igor Mirović podneo na član 23. ovog zakona.
    Bilo bi dobro da znamo da li je Vlada Republike Srbije svesna ekonomsko-socijalne situacije u Srbiji, da li je Vlada Republike Srbije svesna koliko građana Srbije bukvalno nema šta da jede, koliko penzionera tiho umire od gladi, da li je Vlada Srbije svesna šta je sa socijalnim davanjima i za koliko se ljudi svakodnevno povećava broj korisnika socijalne zaštite.
    Bilo bi dobro da je Vlada dala neko obrazloženje zbog čega ne prihvata ovaj amandman, jer pretpostavljam da ga ne prihvata, ako nemamo drugačije mišljenje, a ministar, kao predstavnik Vlade, ne izjašnjava se. Zaista bi bilo interesantno da građani Srbije čuju na koji način Vlada Srbije brine o svojim građanima.
    Moram da ponovim da je stav SRS i da bi zaista bilo neophodno da svaka vlast u ovoj zemlji vodi računa o tom i takvom stavu, da se zakoni koji se donose u ovoj skupštini donose da bi bili dobri za građane Srbije. Ne smemo da dozvolimo da donosimo zakone koji su loši za građane Srbije, a koji su dobri samo za Vladu, odnosno koji Vladi omogućavaju da puni budžet i da ispunjava bar deo svojih obaveza kroz pražnjenje tog budžeta.
    U članu 23, gde je kolega Igor Mirović predložio brisanje tačaka 1) – 10) i 12), govori se o posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost od 8%.
    Zaista želim da upoznam građane Srbije na šta se to plaća taj porez na dodatu vrednost za 8%. To je hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruz, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla.
    Tu je dalje sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba, jaja; lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju; ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvoda koji se hirurški ugrađuju u organizam; materijali za dijalizu, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka, udžbenici i nastana sredstva, ogrevno drvo, usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima.
    Sada bi bilo dobro da ministar objasni građanima Srbije i narodnim poslanicima u ovom parlamentu - na koji način se štite interesi građana, koji je to sloj građana koji Vlada štiti.
    I ta priča koju smo ovde čuli, da primena ovog zakona neće dovesti do povećanja cena, jednostavno nije tačna. Živi bili pa videli, ovaj zakon stupa na snagu, odnosno primenjuje se od 1. januara 2005. godine i moguće je da će dva-tri meseca da se zadrži ovaj nivo cena, zato što će trgovci pre primene ovog zakona da napune magacine i dok traju te zalihe iz magacina, moguće da se neće ni povećavati cene.
    Ali, kada to prođe, onda, gospodine ministre, dame i gospodo koji nećete glasati, očigledno, za ovaj amandman, da se briše PDV od 8% za sve ove proizvode koje sam malopre pročitala, zaista mislim da imate veliku odgovornost pred građanima Srbije.
    Kada posle dva-tri meseca od početka primene ovog zakona krene stampedo rasta cena, kada krene inflacija, koju nam već najavljuje guverner Narodne banke, kada krene nova novčanica od 500 dinara...
    (Predsednik: Vreme.)
    ... kada evro dostigne 80 dinara, možda i više, onda ćete zaista biti u obavezi da to objasnite građanima Srbije, to će možda biti već u izbornoj kampanji za nove parlamentarne izbore i ovaj zakon će sigurno ubrzati te vanredne parlamentarne izbore.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Zahvaljujem.  Da li još neko želi reč?
    Izvolite, gospodin Nedeljković.
    Samo da pojasnim, da ne bi poslanici bili zbunjeni, oni koji ne prate diskusiju. Na početku svakog amandmana se čita da li je Vlada prihvatila ili nije prihvatila, a dobili ste materijale u kojima se jasno, za ovaj zakon, o svim amandmanima Vlada izjasnila. Imate detaljan izveštaj. Molim vas, koristite materijale koje dobijate.
    Izvolite, gospodine Nedeljkoviću.
    ...

    Miroslav Nedeljković

    Što se tiče člana 23. ovog predloga zakona, zadržaću se na tački 3), koja kaže da se po posebnoj stopi od 8% oporezuju lekovi koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje. Drugim rečima, mi u zdravstvu koristimo izraz tzv. pozitivna i tzv. negativna lista lekova.
    Moje kolege iz struke će ovu moju diskusiju, nadam se, dobro razumeti i verovatno će intimno misliti da ovaj amandman, ovu intervenciju, treba i da usvojimo. O čemu se radi?
    Takozvana pozitivna i tzv. negativna lista lekova obuhvataju određene lekove. Prva asocijacija kada se kaže "pozitivna lista" i "negativna lista", verovatno je za neupućene da su na "pozitivnoj listi" neophodni lekovi za lečenje, a da su na onoj "negativnoj listi" manje-više nebitni lekovi, kao pomoćna lekovita sredstva itd.
    Međutim, ne radi se o tome. I na "pozitivnoj" i na "negativnoj listi" su praktično isti, jednaki lekovi. "Pozitivnu listu lekova" utvrđuje Vlada svojom uredbom, a na predlog određene komisije koju formira Fond zdravstvenog osiguranja i Ministarstvo zdravlja. Objektivnog, racionalnog kriterijuma za razvrstavanje lekova nema. Jedan isti lek, isti preparat, ako ga proizvode dve različite farmaceutske kuće, nalazi se na "negativnoj", odnosno na "pozitivnoj listi". Razlog zašto je to tako, mi ne znamo i ne moramo da znamo, ali svi znamo da ima jako mnogo lekova koji su na "negativnoj listi", a koji su i te kako neophodni za lečenje pacijenata.
    Mi razumemo da Fond za zdravstvo, odnosno Vlada ne može sve lekove da svrsta u tzv. pozitivnu grupu zbog povećanih troškova, odnosno izdataka iz Fonda za zdravstvo. Međutim, Ministarstvo finansija nije smelo da ove grupe lekove različito tretira na tržištu lekova, odnosno da lekove koji su na pozitivnoj listi oporezuje sa 8%, a lekove koji su na negativnoj listi oporezuje sa 18%. Proizvođač leka koji je na pozitivnoj listi je samim tim privilegovan. Sada mi po drugi put privilegujemo tog proizvođača tako što ga oporezujemo nižom stopom.
    Znam da ministar finansija, po prirodi stvari, nije upućen u ovu oblast, ali da ima malo komunikacije ili koordinacije u Vladi, ministar zdravlja bi verovatno preporučio ministru finansija da ovu anomaliju ispravi. U principu, lekovi ne treba uopšte da budu oporezovani, ali ako je čvrst stav ministra finansija da moraju biti oporezovani, oni moraju biti oporezovani istom stopom.
    Ne sme Vlada da na tržištu lekova unosi diskriminaciju. Ne sme proizvođač leka "A" da bude privilegovan u odnosu na proizvođača leka "B", ako su lek "A" i "B" jednaki. Ima mnogo pacijenata koji lekove sa tzv. pozitivne liste kupuju, nemaju strpljenja, nemaju vremena, nemaju mogućnosti da dođu do recepta. I, ako ga kupuje, zašto bi se opredelio za lek koji je oporezovan sa 18%, kad može da se opredeli za lek koji je oporezovan sa 8%. Prema tome, zaista je nedopustivo da Vlada unosi ovakvu diskriminaciju u ovu oblast.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Sanja Čeković.
    ...

    Sanja Čeković

    Samostalni poslanik
    Gospodine predsedniče, cenjeni ministre, kolege poslanici, posle skoro dan i po rasprave o PDV, stekla sam utisak da suštinu obračuna i načina plaćanja PDV nisu shvatili svi poslanici.
    S obzirom da je to struka koju ljudi i ne moraju da poznaju, mislila sam da će biti dovoljno objašnjenje gospodina ministra.
    Međutim, kao član Odbora za finansije i čovek koji se preko 20 godina bavi poslovima finansija i knjigovodstva, htela bih da dam svoj doprinos razjašnjenju šta je PDV. O njegovoj neminovnosti, o njegovoj neophodnosti, o potrebi uvođenja PDV, u ovom momentu nema potrebe da govorim, jer mi se čini da smo oko toga svi saglasni.
    Ono što PDV sadrži i kako se on obračunava, u pojedinim segmentima iz sadašnjeg Zakona o porezu na promet mi se susrećemo sa takvim obračunom. Danas se porez na promet kod duvana, alkohola i kafe obračunava na sličan način. Našim poreskim obveznicima i poreskim upravama to nije strano.
    Dakle, prilikom nabavke duvana, alkohola i kafe, mi se susrećemo i u ovom momentu sa fakturama dobavljača, koje sadrže dva iznosa. Jedan iznos je nabavna vrednost robe, drugi iznos je obračunat porez sada po stopi od 20%. Prilikom prodaje cigareta, alkohola i kafe, u onoj količini koja se proda, jer se porez plaća na prodajnu vrednost, obračuna se porez na promet i umanji za onu vrednost koja je obračunata u fakturi.
    Isti princip ćemo imati i od 1. januara, kada se uvede PDV. U tom smislu sam optimista da sive ekonomije neće biti, da će svi ljudi koji vode firme, preduzeća i radnje, jednostavno, hteti da kupuju od legalnih dobavljača, od ljudi koji će u svojoj fakturi i računu obračunati porez na promet. Svaka sledeća faza oporezivanja mora da bude manja od prethodne.
    Ono što je jako bitno, dakle, najveći porez se plati u prvoj fazi, a to je faza kada nabavite sirovinu. Posle toga počinje proizvodnja ili prodaja, zavisi od delatnosti kojom se bavite. Nikada taj porez neće u poreskom periodu od 15 dana ili mesec dana biti opterećujući za vas, jer nikada proizvodnja nije jednaka nabavci. Hoću da kažem da će se tek razlika poreza od nabavne cene do prodajne platiti u nekom periodu kada proizvodnja bude 100% ispunjena u odnosu na nabavke sirovine.
    Svaka računica, svaka matematika i ona koja će se pokazati u praksi, znatno će rasteretiti poreske obveznike opterećenja plaćanja PDV u periodu kada izvrše prvu nabavku. Posle toga će osetiti olakšanje, jer sam naziv –porez na dodatnu vrednost, govori da je osnovica za taj porez samo dodata vrednost ili, tačnije rečeno, onoliko koliko vi budete želeli da ugradite vašu maržu, vašu razliku u ceni kao zaradu koja je vaša, kao prodavca ili proizvođača.
    Nadam se da se ne treba više sporiti oko valjanosti PDV. Jednostavno, mislim da mi nismo u situaciji da obaramo poreske stope, jer smo država koja je krenula putem sređivanja ekonomskog sistema, jer imamo puno ljudi koji zavise od tog budžeta. Ako smo sentimentalni prema tim ljudima onda kad su na ulici i ako svi kažemo da im trebaju plate, onda, gospodo poslanici, napunimo taj budžet.
    Neka budemo mi prvi, neka oni privatni preduzetnici i vlasnici firmi koje sada rade pokušaju da napunimo taj budžet preko PDV, da bi bilo bolje svima onima koji zavise od tog budžeta, pa će kasnije i ostali ljudi, stimulisani time što funkcioniše ekonomski sistem, otvarati preduzeća i radnje. Što više poreskih obveznika, to manje obaveza onim drugima.
    Svi poreski zakoni koji su do sada usvojeni i svi oni koji slede, mislim na porez na dobit preduzeća, koji je sledeća tačka, pokazuju volju da se rasterete što je više moguće svi privatni preduzetnici i sva pravna lica. Krenuli smo od ličnih dohodaka. Od 1. jula nemamo 3,5% poreza na fond zarada, što je značajno u ukupnoj masi kada se isplaćuju zarade.
    (Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
    Videćete, pričaćemo o PDV, za koji tvrdim da je izuzetno dobar i stimulativan. Krenimo sa PDV od januara meseca, pa ako budemo imali ozbiljnih primedbi na poreske stope, ne postoji zakon koji se u hodu, u vremenu u kojem se sprovodi, ne može menjati.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.