Dame i gospodo poslanici, jedan i drugi amandman, koje su narodni poslanici SRS podneli, ima smisla. To su amandmani koji se tiču kaznene politike, koju sprovodi ova vlada prema poreskim obveznicima ukoliko prikažu porez, ali zakasne sa njegovom uplatom ili ako ga ne obračunaju kako treba. Ne kaže se, ako više obračuna, nego samo manje.
U najmanju ruku čudi što je predlagač u zakonu o porezu na dodatu vrednost uveo kaznene odredbe, jer su kaznene odredbe već regulisane zakonom koji je nedavno bio u proceduri.
To je bio Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde je gospodin ministar do dva, pet, pa i deset puta neke kazne povećao, računajući da i porez koji nije obračunat ili je pogrešno obračunat može i do pet puta da se naplati od strane poreskog izvršioca, odnosno poreskog inspektora.
Tako sada, uvođenjem kaznenih odredbi u ovaj zakon, jednostavno imamo situaciju da neko može biti kažnjen i po jednom zakonu, znači zakonu o porezu na dodatu vrednost, ali i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
I jedan i drugi vid kažnjavanja su drakonski. Samo je jedan sasvim dovoljan, tako da smatramo da je ove kaznene odredbe u svakom slučaju trebalo izbaciti iz ovog predloga zakona, pa je jedan od naših poslanika išao na to da se kazne smanje, a drugi poslanik je tražio da se ovaj član iz Predloga ovog zakona briše.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospodin ministar je u članu 68. tražio da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a da počinje da se primenjuje od 1. januara 2005. godine.
U jednom od svojih izlaganja je pričao da se ovaj zakon donosi zbog harmonizacije poreskih zakona sa zemljama Evropske unije i da je ta harmonizacija jedan od uslova za priključenje Evropskoj uniji.
Gospodin ministar izađe za ovu govornicu i kaže da to nije jedan od zahteva Evropske unije, ali ne znam i nisam se pozivao na Šestu direktivu Evropske unije, i ako to ne traže od nas radi priključenja, onda se postavlja pitanje da li je jedina svrha donošenja ovakvog zakona ta da se država, bez obzira na cenu koju će građani platiti, obezbedi po pitanju rešavanja budžetskog deficita, a vaš budžetski deficit jeste isključivo zbog previše raskošne strane budžeta Republike Srbije, strane na kojoj se novac troši.
Lepa je ta priča ako na jednoj strani stvorite obavezu, međutim država kakva je Srbija, sa privredom i ekonomijom kakvu ima, iz ovakve krize može da izađe ne drastičnom poreskom politikom, ne drastičnim poreskim stopama, ne kaznenom politikom kakvu predlagač daje, već isključivo jeftinom, efikasnom, sposobnom administracijom, uz štednju državnog novca.
Imajući u vidu da je ipak jedan ovakav zakon zbog Evropske unije, imajući u vidu da su vaša najskorija predviđanja da ćemo ući u postupak priključenja Evropskoj uniji 2011. godine, tražio sam da ovaj zakon počne da se primenjuje od 1. januara 2016. godine.
Zahvaljujući brzini sprovođenja reformi prethodne vlade i ove koja predstavlja kontinuitet prethodne, članstvo u zemljama Evropske unije može se očekivati najranije 2016. godine pod uslovom da ova Vlada ostane do kraja ove godine.
Ako se to ne desi onda će taj rok biti pomeren za još deset godina, a pošto očekujemo da ćete u svakom slučaju vrlo brzo da padnete sa vlasti, možda i pre kraja ove godine, ako prihvatite ovaj amandman, mi ćemo izvršiti samo jednu korekciju, da počne da važi od 1. januara 2010. godine, jer će tada Srpska radikalna stranka sigurno da uvede Srbiju u zemlje Evropske unije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Bogdanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, sa pravno-tehničkom redakcijom koju je predložio predstavnik predlagača, a sa kojom se saglasio podnosilac amandmana.
Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O POREZU NA PROMET (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Ovaj zakon prestaje da važi 1. januara 2005. godine ako Skupština izglasa zakon o porezu na dodatu vrednost. Stoga ovaj predlog sadrži svega jedan član. Veoma je kratak Predlog zakona.
Sadašnji Zakon o porezu na promet propisao je da svi oni koji vrše promet roba i usluga, osim poljoprivrednih proizvođača i vlasnika samostalnih zanatskih radnji, koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti, imaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa.
Mi smatramo, zbog raznoraznih razloga, uključujući i adekvatna softverska rešenja za evidentiranje prometa u nekim specifičnim delatnostima, da je ta odredba sadašnjeg zakona o porezu na promet veoma rigidna, zbog čega ovim predlogom zakona predlažemo da se da ovlašćenje Vladi Republike Srbije da, na zajednički predlog Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i usluga, može donositi bliže propise, odnosno podzakonska akta o tome koja su pravna lica izuzeta od obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, zbog specifičnosti delatnosti koju obavljaju.

Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za finansije Radojko Obradović i Zakonodavnog odbora Miloš Aligrudić, žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se zaista o izuzetno kratkom Predlogu zakona, ali nam je ovde ministar izmamio aplauze dela poslanika, time što je pročitao i deo člana koji već postoji u Zakonu o porezu na promet, pa ispada da se sada na ovaj način čini usluga poljoprivrednim proizvođačima.
Hteo bih odmah da kažem da odredba o tome da poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji, koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode, ni sada nemaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa. Uvodi se novo pravo za neidentifikovana lica, i za neodređeni broj lica, i za neodređene profesije, za neodređenu robu, čiji će promet da se vrši na neodređenom mestu.
Praktično, prepušta se Vladi, odnosno dvojici ministara, ministru za finansije i ministru za trgovinu, turizam i usluge, da procene i da utvrde kojim licima će usled specifičnosti delatnosti biti dozvoljeno da ne evidentiraju promet fiskalnim kasama, zato što je onemogućeno kreiranje aplikativnog programa u skladu sa tehničkim i funkcionalnim karakteristikama fiskalne kase.
U obrazloženju Predloga zakona Vlada Republike Srbije nam kaže da postoji nekakva praksa zemalja koje su izvršile fiskalizaciju, a i znatan broj inicijativa, asocijacija i udruženja raznih delatnosti i komora, da se od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa izuzmu pojedine delatnosti. Vlada zna za koje to pojedine delatnosti komore i udruženja traže da budu izuzete od evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Vlada zna koje su to vrste robe u zemljama u kojima je izvršena fiskalizacija, samo neće da kaže poslanicima.
Otkuda ideja Vladi Republike Srbije da nam predloži ovaj zakon? Dobila je neke inicijative, upoznala se uporedo sa praksom u drugim zemljama, ali ona nama ovde ne kaže koje su to usluge, koji je to promet, koja je to roba, kako ne može da se napravi program za fiskalnu kasu za promet određenih roba. Hoću da znam koje su to vrste robe.
Ovo je zakon, Zakon o porezu na promet, odnosi se na sve građane Srbije i donela ga je Skupština Republike Srbije. Ako promet automobila, ako promet cigareta mora da bude registrovan preko fiskalnih kasa, jer su o tome glasali narodni poslanici, onda neki promet neidentifikovane robe ne može da bude izuzet od fiskalizacije, zato što će to da proceni ministar.
Ministar sada ima podataka o tome koje su to vrste robe, na kom mestu, koja usluga ne može da podlegne fiskalizaciji. Zamislite, zbog tehničkih karakteristika fiskalne kase. Hajde recite, gospodine ministre, pa da mi jednim amandmanom tačno navedemo taksativno robu, usluge, mesto na kome se usluge obavljaju i da to bude sastavni deo zakona.
Nikada ne mogu da se složim sa članom zakona u kome kaže – a ovo što se sada predviđa, o ovome će da odluči ministar i on će saopštiti javnosti svojim rešenjem, svojom uredbom koja roba, koja usluga, na kom mestu ne podleže fiskalizaciji. Što se nas tiče, to tako ne može da prođe.
Znači, znate da postoje oslobađanja, da je potrebno da se izvrše, hajde da znamo to i mi. Mi smo odgovorni što je to uvedeno nekim ljudima. Sada će da nas sretne neko na pijaci, pa da kaže – je li, vi poslanici, zašto ste meni uveli fiskalnu kasu? A srešće gospodina ministra, pa će da mu kažu – hvala vam, ministre, što nama niste uveli fiskalnu kasu.
Ne može to tako. Ovo je zakonska materija, ovo nije materija za Vladu Republike Srbije. Oslobađanje od registrovanja prometa preko fiskalne kase nije materija za Vladu Republike Srbije. Onda nije trebalo da imamo zakon, u zakonu obaveznu fiskalizaciju. Mogli ste da kažete da će ministar odrediti koji promet ide preko fiskalizacije, koji ne ide i završili smo posao. Ne cenite Skupštinu nimalo.
Ovako je cenite malo, da proceni ona ko podleže fiskalizaciji. A ko ne podleže, e to će da proceni ministar. Jedan ministar ili Vlada nikada ne mogu da zamene 250 narodnih poslanika. Bićemo protiv ovog predloga zakona i glasaćemo protiv sve dok nas ne budete dovoljno informisali, da nas ne držite u blaženom neznanju, zato što mi ovde tražimo da budemo obavešteni o onome o čemu donosimo odluku.
Zamolio bih poslanika koji voli da dobacuje, a ništa u životu nije naučio, da me pusti kada kritikujem ministra, sa kojim ratuje njegov predsednik stranke. Bar mi toliko duguje taj gospodin poslanik, koji još pametnu reč nije rekao za govornicom.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS i SPO-NS.
Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, fiskalizacija je, na neki način, uvela dosta pometnje, pogotovo u određenim slojevima, tj. u određenim krugovima.
Ništa mi nemamo protiv fiskalizacije i smatramo da je fiskalna kasa nešto što će isto dovesti u red finansijske tokove i stabilizovati našu ekonomsku situaciju. Smatramo da ne treba praviti apsolutno nikakve izuzetke ili ako se već prave izuzeci, onda se ne mogu praviti u okviru jedne branše. Želim da kažem da ovo obrazloženje dato ovde, da se ne može naći odgovarajuće softversko rešenje, nije pravi izgovor i nije pravi odgovor koji će zadovoljiti sve one subjekte koji su dužni da imaju fiskalnu kasu.
Želim u ime svih privatnih lekara da kažem da privatne lekarske komore, privatni lekari smatraju da se nalaze u apsolutno podređenom položaju, jer su privatni lekari dužni da imaju fiskalnu kasu, a društveno zdravstvo nije.
Ono što je naša indicija i što mi smatramo da treba da uradimo u perspektivi, to je da privatno i društveno zdravstvo bude izjednačeno. Kao privatni lekar, nisam video ni jedno jedino opravdanje da treba da imamo fiskalne kase, iz jednog prostog razloga što privatni lekari ne plaćaju, ili do sada nisu, porez na promet, a plaćali su paušalni porez. Naravno, ako želimo da izjednačimo privatno i društveno zdravstvo, onda moramo imati fiskalne kase i u privatnom i u društvenom zdravstvu.
Ne bih želeo mojom diskusijom ni na koji način da tražim da se bilo kome uvede fiskalna kasa, ali smatram da smo mi stavljeni u neravnopravni položaj, i mislim, ako hoćemo da nema negativnih polemika, onda sve moramo staviti pod istu ravan. Ono što bih želeo da kažem, smatram da možda nismo najbolje locirali probleme koje imamo u društvu.
U Srbiji ima, što se tiče privatnih zdravstvenih organizacija, možda jedno 4.000 privatnih lekarskih ordinacija, ali sigurno ima, pored 4.000 registrovanih, još 4.000 neregistrovanih ordinacija.
Naravno, kada znamo da pored 4.000 registrovanih ima sigurno još 4.000 neregistrovanih privatnih ordinacija, onda možemo sagledati koliko nelegalnih ordinacija ima i koliko ima zaposlenih radnika u njima.
Sagledavši to kroz samo jedan deo, kroz privatnu lekarsku praksu, možemo zamisliti koliko ima nelegalnih i neregistrovanih privrednih subjekata u drugim delatnostima. Ono što je najcrnje, ne postoji zakonska regulativa da neko može kontrolisati neregistrovane subjekte.
Ako bi se Vlada Republike Srbije pobrinula da donese takav zakon, kakav postoji u svim evropskim zemljama, gde postoje određene agencije koje otkrivaju nelegalne subjekte, onda bismo imali mnogo više subjekata u platnom prometu, i naravno, mnogo više novca u budžetu Republike Srbije.
Zato smatram da ovakav podređen položaj određenih ljudi i povlastice možda određenih branši stvara sumnju u korektnost i možda dobru nameru pojedinca i Vlade Republike Srbije.
Iz tih razloga, mislim da bi trebalo da sagledamo mogućnost da napravimo celovit jedinstven zakonski akt koji će sve privredne subjekte staviti u jednu ravan. Nijedan pošten, nijedan častan trgovac, privrednik, nema ništa protiv fiskalizacije i fiskalnih kasa, ali svi oni koji se osećaju povređenim u odnosu na istu branšu u društvenom sektoru koja je oslobođena, kao što je privatna lekarska praksa, smatramo da takve degradacije određenih struktura nisu dobre i, naravno, izazivaju sumnju u dobru nameru.
Privatni lekari žele da se izjednače u svakom segmentu sa društvenim sektorom. Naravno, indicija je da društveno u budućnosti bude privatno, pa ako je indicija da društveno bude privatno, nismo videli ni jedan jedini razlog zašto su privatni lekari dobili kasu. I oni imaju terenski rad. Vrlo je teško ići sa fiskalnom kasom na teren, jer, pored hitnog slučaja, teško je nositi i fiskalnu kasu.
Smatram da i drugi lekari poslanici imaju isti stav i mišljenje. Naravno, siguran sam u to da je i ministar Dinkić od privatne lekarske komore svih lekara dobio stav i mišljenje i mislim da treba sagledati mogućnost da se privatni doktori oslobode ili da se napravi ravnoteža.
Još jedanput bih podvukao paralelu i rekao da moramo povesti računa da u ovoj zemlji Srbiji ima premnogo neregistrovanih privrednih subjekata, da ne postoji zakonska mogućnost da bilo koja inspekcija može ući u privatnu lekarsku ordinaciju koja nije prijavljena, niti u privatnu trgovinsku radnju ili privatnu proizvođačku delatnost, a tvrdim da samo u Kragujevcu ima premnogo tekstilnih radnji ili tekstilnih firmi koje su neregistrovane, nelegitimne i, naravno, ne podležu ni plaćanju poreza, niti imaju kontrole, niti su dužni da prijave radnike, niti su dužni da evidentiraju proizvedene proizvode.
Ako bi se u Srbiji sagledalo koliko takvih neregistrovanih radnji ima, budite sigurni da bi većina od nas ovde bila iznenađena i da bi to bio značajan podsticaj kada bi se to registrovalo punjenjem budžeta.
Jedanput sam imao prilike na jednom sastanku da predložim rešenje koje postoji u svetu: agencije za otkrivanje nelegalnih subjekata. Tadašnji ministar finansija rekao je da ne želi da mi budemo cinkaroši. Ne smatram da je to cinkaroški posao, ali smatram da svi oni koji primaju, zapošljavaju i zarađuju, trebalo bi da imaju obaveze prema državi.
Samo oni ljudi koji legalno rade, legalno prijavljuju porez, imaju legalne radnike, kontrolišu se, pa ako se nađe neko ko od radnika nije prijavljen, za njih postoji velika zakonska kazna. Za sve one radionice, koje zapošljavaju ogroman broj radnika, ne postoji zakonska mogućnost ni kažnjavanja ni kontrole.
Zamolio bih još jedanput ministra Dinkića u ime svih privatnih lekara, svih privatnih ordinacija, da razmotri mogućnost da pod isti aršin budu stavljeni i advokati, i turističke agencije, i privatni lekari, i taksisti i, naravno, svi oni koji su na neki način oslobođeni.
Sa druge strane, ako želimo da nemamo sumnju, onda smo spremni da budemo svi jednaki i da svi imamo fiskalne kase. To je bilo mnogo bolje rešenje, jer ovako sada kada se zna da turističke agencije nisu u obavezi, da advokati nisu u obavezi, da taksisti nisu, zašto bi lekar u hitnoj intervenciji, koji isto ima teren, morao da ima pri sebi mobilnu kasu. Mislim da je to degradacija i, verujte mi, na Odboru za zdravlje reče zamenik ministra za trgovinu da lekari prijavljuju jednog do dva pacijenta, i na neki način se uplašismo da nemamo u društvu bogate doktore.
Društvo koje se plaši bogatih doktora mislim da greši, jer nema ovde bogatih doktora i moramo znati da nije lako doći do doktorske diplome, da doktori završavaju studije dosta kasno, specijalizaciju, kasno osnivaju porodicu, kasno počinju da rade, stresan posao rade i mnogi ne dočekaju penziju.
Iz tih razloga apelujem još jednom da se razmotri ova mogućnost i da se privatni doktori i privatne ordinacije oslobode fiskalizacije. Hvala.

Po kom osnovu se javljate?