Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ministar ima naviku da jednostavno zakonom želi sam sebi da da prevelika ovlašćenja, pa sada u članu 5. stav 4. kaže: "Sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se: 1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica."
Dok u poslednjem stavu člana 5. piše: "Ministar bliže uređuje šta se smatra upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica i pružanjem usluga koje je poreski obveznik izvršio bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica iz stava 4. ovog zakona."
Stav SRS i podnosioca amandmana Zorana Krasića je da i ova materija mora da bude regulisana zakonom. Njegov prethodnik na ministarskom mestu Božidar Đelić je želeo da se plaća porez čak i ako neko ode nekom da pomogne da okopa njivu ili da očisti sneg, ili da pomogne u domaćinstvu. Čak je i na to želeo da se plaća porez na promet.
Sada ministar ovde za sebe želi ovlašćenje da on određuje da dobra koja su u vlasništvu poreskog obveznika, najčešće pravnog lica, određuje šta će biti njihovo lično korišćenje, a šta će biti njihovo poslovno korišćenje.
Pretpostavljam da ovde ministar najviše želi da odredi kada su u pitanju možda automobili koji su u vlasništvu nekog privatnog preduzeća, pa će on da određuje da li vlasnik tog preduzeća putuje službeno i ne mora da plati porez na dodatu vrednost, ili putuje privatno, pa je to usluga koju njegovo sopstveno preduzeće vrši prema njemu samom, pa će na to morati da plati porez na dodatu vrednost.
Ovo je suština ovog člana 5. Smatramo da su moguće zloupotrebe po ovom pitanju i od strane poreskih obveznika, ali isto tako od strane ministra, ali zato je opet, kao što rekoh i za prethodni amandman, najbolje da se izađe sa kompletnim predlogom zakona gde će i ova materija da bude regulisana i da o tome ipak odlučuju narodni poslanici, a ne organi izvršne vlasti.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Narodni poslanik Nemanja Šarović'

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od članova zakona kojima se ministru, u ovom trenutku to je gospodin Mlađan Dinkić, daju diskreciona ovlašćenja da odlučuje šta će se smatrati upotrebom određenih dobara, a šta će se smatrati ličnim dobrima i sl.
Ministar Mlađan Dinkić je do sada imao praksu da često uzurpira ovlašćenja koja mu nisu pripadala. Slično je bilo i sa Narodnom bankom, da bi se naknadno konvalidovala njegova dela i upad u Narodnu banku sa automatskim puškama. Izgleda da je ministar ipak naučio nešto iz svega toga, umesto da navuče čarapu na glavu pa uđe u banku, on je ovog puta odlučio da prvo donese odgovarajući zakon koji će mu dati ovlašćenja da nešto tako i uradi.
Smisao amandmana koji je podneo gospodin Zoran Krasić je da se ta zloupotreba, odnosno mogućnost zloupotreba predupredi i da do toga ne dođe. Rekao je malopre gospodin Dinkić, povodom rizika likvidnosti preduzeća pri plaćanju tog prvog kruga poreza na dodatu vrednost, da se on slaže da određena opasnost postoji, ali da je upravo zbog toga i odloženo stupanje na snagu ovog poreza na dodatu vrednost do 1. januara 2005. godine, valjda zato da bi preduzeća u Srbiji, koja nemaju kapitala, a znamo svi da je takvih preduzeća danas najviše, valjda imala vremena da u narednih pet i po meseci skupe ta sredstva i da obave ono što nisu mogli do sada.
Postavlja se pitanje - šta onda uopšte misli ministar, šta su ta preduzeća, šta su privredni subjekti u Srbiji radili prethodnih godina, u čemu će se narednih pet i po meseci razlikovati od prethodne četiri godine vladavine Dosovog režima. Šta je to što će preduzećima, koja za prethodne četiri godine nisu uspela da obezbede dovoljno kapitala, što će im pomoći da to urade baš u narednih pet i po meseci?
Sredstva o kojima se radi nisu mala, 18% nije malo. Već sam objasnio da postoje dva načina da se ta situacija reši. Jedan je zaduživanje kod poslovnih banaka, ali opet moram da ponovim i to da ono što mi kod nas nazivamo poslovnim bankama, ne posluje po poslovnim principima po kojima iste te banke posluju u drugim državama, da je kod nas kapital mnogo skuplji. I pored tih svih silnih donacija i investicija koje su stigle u našu zemlju, privreda je u izuzetno lošem stanju.
Drugi način je smanjenje proizvodnje, odnosno kupovina manjih količina sirovina od predviđenih, kako bi se s tom razlikom u ceni pokrio porez na dodatu vrednost.
Bojim se da će model ponašanja većina preduzeća u Srbiji prinudno morati biti ovaj drugi i da će ovaj zakon, ukoliko ne budu prihvaćeni neki od amandmana SRS, imati više negativnih nego pozitivnih efekata.

Hvala narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću. Za reč se javio narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo, samo kratko, pošto sam već juče u našoj raspravi nešto od ovoga i rekao.
Neverovatno je da u jednom zakonskom predlogu od 60 članova, čak 16 članova daje ministru diskreciono pravo da on bliže uređuje neke od ovih odredbi koje su regulisane ovim članovima. Prosto je neverovatno, svaki četvrti član ostavlja ministru pravo, obavezu ili mogućnost da on podzakonskim aktima bliže uređuje određenu materiju.
To ostavlja mogućnost za razne malverzacije, za zloupotrebu i smatram da se mnoge od ovih stvari koje su ostavljene ministru mogu regulisati zakonom. Mnoge stvari su mogle biti definisane zakonom, da se to diskreciono pravo ne ostavlja ministru, da bi na kraju krajeva izazvalo i sumnju da će tu biti određene zloupotrebe.
Prema tome, smatram da bi trebalo dobro razmotriti ove naše amandmane i prihvatiti neke od njih. Ipak je svaki četvrti član previše i da se ostavlja ministru na njegovo odlučivanje i diskreciono pravo za bliže regulisanje ovih stvari.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ministre Dinkiću, nedopustivo je  da u svom obraćanju ignorišete najveću poslaničku grupu koja sedi u ovom parlamentu. Znamo da vam nije milo što ovde sede 82 srpska radikala, sa najvećom tendencijom rasta, ali kao državni činovnik nemate pravo da u obraćanju, na način na koji ste se obraćali u završnoj reči malopre, govorite  o amandmanima poslaničke grupe ove stranke, one stranke, sve ste pojedinačno nabrojali, a niste pomenuli poslaničku grupu SRS. Nama to ne smeta, ali želim da pričam zbog javnosti... a možda i zbog tebe, pošto vidim da uglavnom spavaš, pa da primetiš to. (Obraća se poslaniku iz sale.)
Podneli smo na ovaj zakon 16 amandmana i sve vreme dok smo govorili o zakonu u načelu, govorili smo da nemamo ništa protiv da se ovaj zakon donese i naglašavali da je neophodno da se prihvate amandmani poslaničke grupe SRS. Naravno, očigledno je da vi na drugi način razmišljate o problemima građana Srbije.
Znali smo mi to i ranije, ali je nešto drugo ovde takođe problematično. Ovih dana dok smo govorili, već smo tri tačke dnevnog reda prešli, svaki put kada smo došli do ovog dela rasprave u pojedinostima imali smo mišljenje Vlade. Danas nemamo mišljenje Vlade. Ne znam kako da govorim o ovom amandmanu, ne znam da li ga je Vlada prihvatila ili ne. Ako nije, ne znam sa kojim obrazloženjem. To je neophodno da bih mogla da polemišem sa Vladom.
Amandman na član 6. sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i predložila sam da se stav 3. ovog člana briše, a taj stav glasi: "Ministar bliže uređuje šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana."
Mi srpski radikali smo principijelno protiv davanja prevelikih ovlašćenja jednom čoveku u liku ministra, a pogotovo smo protiv da to bude u nadležnosti ministra Dinkića. Već sam primetila u malopređašnjem obraćanju ministra Dinkića da on kaže - odlučio sam. Znači, on već primenjuje ovaj zakon i očigledno da ne govori čak ni u ime Vlade, nego govori u svoje lično ime. Ipak je trebalo da se sačeka da ovaj zakon bude donet, pa da bude objavljen u "Službenom glasniku", pa da stupi na snagu.
Vi, gospodo iz Vlade i gospodo iz vladajuće većine, pokazujete očiglednu nameru, ne samo kroz ovaj zakon, nego inače kroz zakone o kojima smo ovde raspravljali, da Vladu oslobađate svake odgovornosti i obaveze.
S jedne strane, maltene u svakom zakonu uvodite neke agencije, direkcije. S druge strane, proširujete ovlašćenje ministra. Zaista se postavlja pitanje šta to Vlada, kao celina, radi, ako uopšte postoji Vlada kao celina, s obzirom da znamo kako su raspoređeni resori – tamo gde je ministar, tamo su i pomoćnici i zamenici iz iste stranke iz koje je i ministar.
Jasno je nama srpskim radikalima da tu nema nikakve ozbiljne kontrole Vlade, pa se tako dešava da, recimo, pojedini ministri ili potpredsednik Vlade u okviru nekih agencije zapošljava aktiviste svoje stranke, koji su studirali duže od 10 godina, pa ih onda naziva ekspertima, a te eksperte finansira iz budžeta. Ti eksperti se, između ostalog, finansiraju iz ovog zakona o porezu na dodatu vrednost, a onda nam ministar ovde objašnjava kako mora da se puni budžet da bi se finansirali oni koji, kako on reče, ne zarađuju.
Meni nije jasno da postoji kategorija u Srbiji koja ne zarađuje platu. Mi narodni poslanici se finansiramo iz budžeta i zaista sam ubeđena da mi ovu platu, bar srpski radikali, pošteno zaradimo. Ne vidim koje su to kategorije. Da li je ministar mislio da platu ne zarađuju lekari, profesori, državna uprava, sudije, jer svi se oni finansiraju iz budžeta.

Hvala narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6. podnosilac amandmana u ime SRS, narodni poslanik Vjerica Radeta, tražila je da se stav 3. ovog člana briše, a najviše se tiče tačke 3) u stavu 1. ovog predloga zakona, koja glasi: "Prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra se: 3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima". Amandman traži da se briše: "Ministar bliže uređuje šta se smatra uobičajeni količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana."
Sada se postavlja pitanje kakve će to kriterijume gospodin ministar da ima kada odlučuje šta će da bude poklon, koja mu je vrednost, šta će da bude reprezentacija određenog poslovnog aranžmana ili određenog proizvoda. Da li će to da radi na osnovu broja kupaca, da li će to da radi na osnovu novih kupaca, da li će da radi na osnovu prometa koji pojedino preduzeće ima ili na neki drugi samo njemu poznat način?
Da li su tu moguće zloupotrebe? Jesu, jer onda ministar može nekome da bude majka, nekome maćeha, neka grana delatnosti u kojoj rade njihovi prijatelji, mentori i sponzori, može da dobije velika podzakonska ovlašćenja, da troši neku robu, čak je i prodaje, a to zavodi kao troškove reprezentacije, u smislu troškova, davanja novim ili starim kupcima reklame određenog proizvoda itd. i onima koji nisu njegovi miljenici, pa to ograničava na neke vrlo male, skromne količine i na određen način stavlja privredne subjekte u različit položaj.
Smatramo, kao i za sve ove prethodne amandmane koji su slični ovome, da treba izaći sa kompletnim zakonom pred poslanike Skupštine Srbije, da oni odluče o tome šta su pokloni manje vrednosti, šta je reklama određenog proizvoda, šta je reprezentacija za određeni proizvod.
Skupština tu odluku da donese i da po toj odluci postupa Vlada i svi drugi niži organi izvršne vlasti.