Reč ima narodni poslanik Zoran Mićović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Takač Ištvan.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta smo u današnjoj i jučerašnjoj raspravi čuli argumenata u prilog uvođenja poreza na dodatu vrednost, ali i protiv načina uvođenja koje danas predlaže DOS-ova vlada.
Ono što je bitno reći, to je svakako da SRS principijelno nije protiv uvođenja PDV. Mi smo to dokazali na primeru još 1998. godine, kada je gospodin Tomislav Nikolić bio potpredsednik Savezne vlade. Uveden je PDV, ali se taj PDV nažalost, iz meni nepoznatih razloga, ne primenjuje, ali je bitno da sada, nekih šest godina kasnije, iskoristimo još neka nova iskustva, da pokušamo da moguće negativne efekte uvođenja poreza na dodatu vrednost na našu privredu smanjimo, a da sve ove pozitivne potencijale iskoristimo.
Tačno je da je porez na dodatu vrednost izdašniji kao budžetski prihod, tačno je da je efikasniji prilikom suprotstavljanja poreskoj evaziji, tačno je da je lakše preko poreza na dodatu vrednost osloboditi određene vrste robe prilikom izvoza. Međutim, postavlja se pitanje, koje su mane poreza na dodatu vrednost, a pogotovo ukoliko se uzme u obzir ovaj način na koji demokrate, odnosno DOS-ov režim predviđa uvođenje.
Jedan od problema svakako je i to što obveznik poreza na dodatu vrednost mora voditi mnogobrojne poreske evidencije. U prvom redu to je svakako knjigovodstvo o ukupnoj vrednosti isporuka proizvoda i usluga, o vrednosti isporuka proizvoda i usluga krajnjim korisnicima, o obračunatom porezu prema izdatim fakturama, vrednostima proizvoda i usluga koji su oslobođeni od plaćanja poreza, ukupnoj vrednosti primljenih poreza, iznosu poreske obaveze za uplatu i uplaćenom iznosu, iznosu poreskog odbitka, iznosu povraćaja poreza itd.
Postavlja se pitanje da li će ovaj rok od nekih šest meseci, koji je Vlada odredila za pripreme za uvođenje poreza na dodatu vrednost, biti dovoljan. Iskustvo zapadnih zemalja, bez obzira što neki klimaju, na koje se veoma rado pozivate, uči nas da taj rok neće biti dovoljan. Naime, mnogo razvijenije zemlje i zemlje Evropske unije sa mnogo razvijenijim poreskim sistemima davale su sebi mnogo duže rokove, čak do dve godine da se kvalitetno obave sve pripreme neophodne za uvođenje ovog poreza.
Mislim da u ovom stanju srpske privrede, ovih ne čak ni 6 nego otprilike 5,5 meseci neće biti dovoljno da za tako nešto, a mislim da negativne posledice te žurbe mogu da budu višestruke.
Uvođenju poreza na dodatu vrednost po pravilu prethodi pravljenje ozbiljnih analiza o efektima primene poreza na cene, na redistribuciju poreskog opterećenja, na plaćanje poreza prema ekonomskoj i socijalnoj situaciji, i to naročito kada je u pitanju promet hrane, lekova, električne energije, grejanja, vode, usluga javnog prevoza, PTT usluga, knjiga, novina itd.
Inflatorni potencijal poreza na dodatu vrednost je veliki i posebno je veliki u zemljama koje očekuju povećane poreske prihode nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost.
A podsetiću vas da je u Crnoj Gori npr. taj procenat povećanja poreskih prihoda bio 240%. Ministar Dinkić je najavio juče za ovom govornicom da će procenat povećanja biti oko 50%. Kako je onda moguće reći da neće doći do inflacije, već, kako reče ministar, moguće je čak, kod onih proizvoda koji ranije nisu bili oporezovani, gde je stopa bila nulta, a gde se sada uvodi stopa od 8%, da će doći do deflacije, odnosno da će doći do pojeftinjenja.
O čemu se ovde u stvari radi? Radi se o tome da se deo ekonomskih kretanja koji se do sada nalazio u zoni sive ekonomije sada prenosi u oporezovani deo i da će sada neki proizvodi, koji do sada zbog ovih ili onih razloga nisu bili oporezovani, u narednom periodu biti oporezovani. Jasno je da to može da proizvede samo jednu posledicu, a to je svakako povećanje inflacije.
Kolika će ta inflacija biti videćemo, ali jednostavno porez na promet, koji je do sada bio u upotrebi, i porez na dodatu vrednost, čija se upotreba očekuje od 2005. godine, ekonomski su izuzetno slični porezi, praktično jednaki i razlika je samo u sistemu naplate. Ukoliko su iste stope, onda bi naplata i jednog i drugog poreza morala teoretski da donese iste rezultate. Jasno je da ovde neće do toga doći, jer podsećam da je 50% predviđeno povećanje i znači da se ova osnovica proširuje, a svakako da će i mnogi proizvodi koji nisu bili oporezovani sada biti oporezovani.
Rizik kod uvođenja PDV-a predstavlja i likvidnost preduzeća i postavlja se pitanje kako će preduzeća koja nemaju slobodnog kapitala, a takvih je u ovom trenutku u Srbiji najviše, platiti prvi krug poreza na dodatu vrednost. Postoje dva načina. Prvi način je zaduživanje kod poslovnih banaka pod veoma nepovoljnim uslovima.
A svi mi znamo kakvi su trenutni uslovi, kolike su kamate na mesečnom nivou. Znači, mnogo više od onih kamata koje su možda prinuđeni da plaćaju privrednici u zemljama Evropske unije, na koje se vi pozivate prilikom uvođenja ovog zakona. Čak je i ministar Dinkić rekao da su mnoga rešenja bukvalno prepisana od Evropske unije, ali ono na šta on nije mislio je to da mi nemamo tržište kakvo postoji u Evropskoj uniji, da se ovde ne plaćaju te kamate, već se plaćaju mnogo veće kamate.
Drugi način da se plati taj prvi krug PDV je smanjenje proizvodnje, odnosno kupovina manjih količina sirovina od planiranih, kako bi se preostalim sredstvima platio porez na dodatu vrednost, što svakako povlači više negativnih posledica, od kojih je najvažnija i najpogubnija smanjenje proizvodnje.
SRS, kao što sam već rekao, pokušala je kroz amandmane, o kojima ćemo više govoriti kasnije, da umanji negativne posledice PDV i, ukoliko vi kao većina prihvatite naše amandmane, mi ćemo možda i podržati ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Takač Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pred nama je na ovoj sednici jedan novi sistemski zakon, a to je Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost. Ako polazimo od toga da svaka država svoje izdatke pokriva i obezbeđuje ubiranjem određenih prihoda putem poreza, dažbina i taksi, onda je ovo još jedan zakon u nizu koji zahteva posebnu pažnju.

Poslanička grupa G17 plus podržaće ovaj predlog zakona. Kao što je ministar Dinkić u svom obraćanju juče isticao, ovaj novi porez je bolji nego postojeći sistem oporezivanja i ubiranja poreza na promet, zamenjuje ga novim, savremenim, što se primenjuje u državama sa razvijenom ekonomijom i socijalnim sistemom.

Ovakav zakon imaju države u bivšoj Jugoslaviji, osim već navedenih, mislim na Bosnu i Hercegovinu.

Porez na dodatu vrednost definiše u članu 1. Predloga zakona da je to opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga.

Do sada je plaćanje poreza na promet proizvoda i usluga vršeno na kraju proizvodnog ciklusa, kada je ista prodata krajnjem potrošaču, odnosno krajnjem korisniku usluga. Na taj način je ušao u budžet kao opšta potrošnja. U međuvremenu, u dosadašnjoj fazi kod sirovina, repromaterijala, raznih proizvoda koji su ugrađeni u osnovni proizvod, pomoću izjava proizvođača plaćanje poreza je odlagano.

Ovaj predlog zakona o porezu na dodatu vrednost utvrđuje osnov poreza na dodatu vrednost i ko je oslobođen tog poreza: kategorije malih poreskih obveznika, čiji promet dobara i usluga nije veći od dva miliona dinara. Posebna kategorija obveznika, to su poljoprivrednici, kojima se priznaje PDV, nadoknada u iznosu od 5% na vrednost dobara i usluga. Navodi i turističke agencije koje pružaju turističke usluge kao posebnu kategoriju, kao i promet polovnih dobara i umetničkih slika.

Dame i gospodo, vašu pažnju bih želeo da usmerim na pojam - mali poreski obveznik. Mali obveznik poreza u smislu člana 33. stav 2. Predloga zakona o porezu na dodatu vrednost predstavlja onaj koji kupuje dobra, robu i usluge i plaća porez koji je već ugrađen. Taj isti, prvo, nema pravo na iskazani PDV u svojim računima. Drugo, nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Treće, nije dužan da vodi evidenciju o porezu na dodatu vrednost, kako je propisano odredbama ovog predloga zakona o porezu na dodatu vrednost.

To u praksi znači da će taj mali poreski obveznik ubuduće morati da ukalkuliše svoju cenu, odnosno u svoju cenu kod svojih proizvoda ili pak usluga, zajedno sa porezom na dodatu vrednost. Male korisnike ove poreske olakšice podstiče na drugi način da se organizuju i da imaju svoju prednost u korišćenju PDV.

Način podnošenja obračuna i plaćanja poreza na dodatu vrednost; po članu 48. predviđeno je da svakog kalendarskog meseca predaje prijavu i plaća onaj poreski obveznik koji je u prethodnih 12 meseci, praktično prethodne godine, ostvario ukupan promet od 20 miliona dinara.

Druga kategorija su oni koji tromesečno dostavljaju, odnosno kvartalno predaju i plaćaju; to je onaj poreski obveznik kome je ukupan promet manji od 20 miliona dinara. U svakom slučaju, novina u odnosu na dosadašnji način podnošenja poreske prijave je u tome što je u prethodnom obračunskom sistemu postojala samo jedna kategorija, odnosno jedan rok podnošenja pismenih obračuna, i to tromesečno.

Vreme plaćanja poreza na dodatu vrednost je bilo različito utvrđeno, a ovaj predlog zakona o porezu na dodatu vrednost utvrđuje jedan rok, a to je 10 dana po isteku poreskog perioda.

Novina je povraćaj poreza. Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost predviđa da porez plaća svako za svoj deo rada, usluga, u periodu u kome se vrši obračun poreza. Znači, ne bi trebalo da bude prethodne pretplate, odnosno potrebe za vraćanjem poreza.

Međutim, u životu i u praksi, a po rešenju ovog zakona, postoje određeni slučajevi kada do toga neminovno dolazi. Ako je u prethodnom periodu neki obveznik platio više poreza pre prodaje, a to je ugradio u svoju cenu, sledeći obveznik morao bi platiti veći porez. Zakon predviđa da on ima pravo da povrati porez u roku od 45 dana.

Dame i gospodo, želim da naglasim da kontrola poreskih organa mora biti efikasna u narednom periodu, da bi izbegli negativno iskustvo susednih zemalja, a imali su ovakvu praksu i u povezivanju firmi, imali su obavezu vraćanja poreza.

Od do sada silnih, različitih poreskih osnovica u prošlosti, kada smo imali 65%, 55%, dve godine - 20%, ovde su predviđene dve kategorije: to je opšta stopa od 18% i niža stopa od 8%.

Mišljenja sam da u kategoriju niža stopa treba uvrstiti i stanogradnju, jer sudeći prema dosadašnjem obliku ova grana i kategorija stanovništva će biti u nepovoljnom položaju.

Moliću vas da završavate, pošto je vreme isteklo.

Vreme upoznavanja, pripreme, i kod poreskih obveznika, i nadležnih državnih organa, prihvatljivo je, jer zakon predviđa da se primenjuje od 1. januara 2005. godine. Hvala.

Hvala vama i izvinite što vas na početku nisam upozorio da je bilo samo sedam minuta za govor.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, vi imate šest minuta, a potom narodni poslanik Vladimir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim predlogom zakona se nije moralo žuriti.
Mi u SRS smatramo da u ovom zakonu nije trebalo predložiti određena rešenja. Šta posebno zameramo predlagaču zakona? To što je odredbama Predloga zakona ponovo uveo oporezivanje hrane.
Vi se sećate, 2001. godine Dosova vlast, za razliku od ovog novokomponovanog Dosa, uvela je porez na hranu u iznosu od 20 posto, što je i bila najveća poreska stopa za ovu vrstu poreza u Evropi.
Sada odredbama Predloga zakona po posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost od 8 procenata oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to hleba, mleka, brašna, šećera, svežeg i rashlađenog voća, povrća, lekova, protetičkih sredstava, materijala za dijalizu, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, udžbenika i nastavnih sredstava, dnevnih novina, monografskih i serijskih publikacija, ogrevnog drveta.
Na jednoj strani pravite razne vrste nepravilnosti oko uvoza i izvoza struje, a sa druge strane povećavate stopu poreza na ogrevno drvo. Sećate se nedavno kada je po nalogu energetskog lobija došlo do restrikcije struje, nestanka struje u Beogradu, Šapcu, a naravno iza toga stoji vaše opravdanje da građani lakše prihvate poskupljenje struje koje sledi, uz devizu da je bolja i skuplja struja nego da je nema.
Kod poreza na hranu većina evropskih zemalja različitog nivoa privredne razvijenosti promet hrane oslobađa plaćanja poreza ili oporezuje po nižim poreskim stopama, polazeći od toga da to podjednako pogađa i bogate i siromašne. Regresivno delovanje ovog poreza vodi ka diferencijaciji stanovništva prema bogatstvu i veličini dohotka. Usled toga primena jedinstvene poreske stope na promet svih proizvoda i usluga dovodi do nepovoljnih socijalnih efekata, jer doprinosi da veći teret poreskog opterećenja snose domaćinstva sa nižim primanjima.
Dakle, radi se o proizvodima i uslugama koje najviše učestvuju u potrošnji siromašnog dela stanovništva. Radi vašeg znanja, a uvek se pozivate na standarde Evropske unije, da vas podsetim da je u okviru Šeste direktive o zajedničkom sistemu poreza na promet Evropske unije predviđeno oporezivanje prometa hrane po nižoj poreskoj stopi, sa minimalnom visinom, odnosno sa visinom od pet posto.
U Srbiji učešće hrane u prosečnoj strukturi potrošnje domaćinstva u protekloj deceniji kreće se oko 47 odsto, dok istovremeno u zemljama Zapadne Evrope, recimo u Holandiji, Velikoj Britaniji, to je oko 18 odsto, Francuskoj 19 odsto itd.
Vi ste ovim oporezivanjem hrane postavili paralelu u kojoj nema velikih dilema da li ćete puniti budžet ili nećete, jer ste prisiljeni da tako nešto radite. Kada su u pitanju ovi porezi po stopi od 8 posto, posebni porezi, hoćemo tim porezima u Evropu, a prema obećanjima pojedinih predsedničkih kandidata da će građani bolje živeti, i da li je taj bolji život uvođenje viza od strane Bugarske i Rumunije, i da li je oporezivanje hrane bolji život i boljitak za građane Srbije ili nešto sasvim drugo.
Podsetiću vas na onu aferu oko energetskog lobija i energetske mafije, kada je oko 150 hiljada tona mazuta fiktivno izvezeno da bi fiktivno bilo uvezeno i izbegnuto plaćanje poreza na promet i da je ta zloupotreba ljudi iz EPS urađena na štetu države, jer državi nije plaćan porez na promet. Vi dobro znate da su to učinili pojedini ljudi iz režima na vlasti, konkretno čovek koji je bio zadužen za saradnju sa Evropom, čovek koji je mnogo toga učinio, po nama u SRS, loše, ali ovom prilikom nećemo pominjati njegovo ime, ostavićemo to za neki drugi put.
Na kraju, podsetio bih vas, pošto imam još vremena, da u pojedinim zemljama Zapadne Evrope, recimo u Belgiji, porez na hranu je 6 posto, u Francuskoj 5,5 posto, Holandiji 6 posto, Italiji 4 posto, Nemačkoj 7 posto, Španiji 7 posto, a u Švajcarskoj svega 2 posto. Za razliku od tih zemalja Evropske unije, mi oporezujemo hranu ovim predlogom zakona sa 8 posto.
Hoćete verovatno da kažete da je u jednom ranijem periodu porez na hranu bio 20 posto, da bi kasnije bio ukinut, ali da ga sada ponovo uvodite po stopi od 8 procenata, što pogađa najsiromašniji sloj stanovništva, i oni će biti diferencirani i još više odvojeni od onih ljudi, od onih građana Srbije koji mogu da plate osnovne životne namirnice i proizvode, a da njihov budžet i njihov džep ne bude mnogo oštećen.
Na kraju, dileme nema. S jedne strane je budžet, a sa druge strane glad. Odlučili ste se, izgleda, gospodine ministre za finansije. Povećavanjem poreskih stopa vi ćete, očigledno, možda ne u onoj meri u kojoj to očekujete, puniti budžet, ali na drugoj strani sigurno ćete povećati glad ljudi u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem na samom početku da zaista poslanička grupa DS – Boris Tadić ima više racionalnih razloga da podrži ovaj zakonski projekat.
Na prvom mestu tu je naš principijelni stav da ćemo, bili vlast ili opozicija, uvek podržavati ove reformske zakone i sve ono što nas vodi ka EU. Drugi racionalni razlog je i onaj najvažniji, zato što ovaj zakon vodi ka daljem suzbijanju sive ekonomije i uvođenju reda i discipline u ekonomski sistem, finansijski sistem naše zemlje. Zatim, u skladu sa našim stavom za zajedničkom državom, ovaj zakon uskladiće poreske sisteme dveju država članica i to je još jedan od razloga zašto podržavamo ovakav zakonski projekat.
Međutim, pored svih ovih racionalnih razloga, moram da navedem jedan emotivni, što je, prostim jezikom rečeno, ovaj zakon naše čedo. Čedo Demokratske stranke, kao i set zakona koji su se javljali ovde u ovom sazivu.
Mislim da je naše čedo i verujem gospodinu Aci Vlahoviću da je naše čedo, kao i dvadesetak zakona koji su bili ovde, i mi ćemo ih podržati.
Da se ne bi pomislilo da ćemo svaki zakon koji dođe kao predlog Vlade Republike Srbije na dnevni red podržavati, da ćemo ga aminovati, bez ikakvog kritičkog preispitivanja, moram da kažem da su i povodom ovog zakona poslanici poslaničke grupe DS – Boris Tadić podneli nekoliko amandmana. Ti amandmani su u vezi sa nejasnoćama oko korisnika slobodnih zona, kao i u vezi posebnih poreskih stopa; međutim, o tome ćemo više kada bude rasprava po amandmanima.
Ono što nas daleko više zabrinjava od izglasavanja ovakvih zakonskih projekata, to je njihovo sprovođenje, njihova implementacija. Naime, primeri iz bliske prošlosti nam govore da ovakvi zakonski projekti ne bivaju realizovani, a sve zbog određene političke atmosfere, političke klime koja se stvara, kao i zbog neprincipijelnog stava političara prema vitalnim procesima u našem društvu. Primeri koji govore da se zakoni ne sprovode zbog ruiniranja samih institucija koje treba ovakve zakone da sprovedu su odmah tu iza nas.
Na prvom mestu, to je proces privatizacije, koji se u političkoj kampanji zloupotrebljavao, pa sada imamo i prepirke među članicama vladajuće koalicije oko tog samog procesa i u ovoj godini je, faktički, sveden na nulu. Takođe smo nedavno u ovom domu izglasali Zakon o sprečavanju sukoba interesa koji se ne primenjuje, a čak i neki ministri u Vladi Republike Srbije direktno krše odredbe tog zakona.
Iskreno se nadamo da će Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije smoći snage da napravi takvu atmosferu i da poveže dobru kadrovsku politiku da se ovaj zakon sprovede, jer je on stvarno dobar, da ne ponavljam razloge koji su ovde ko zna koliko puta ponovljeni. Toliko. Hvala.