Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što juče nisam bio u prilici da čujem raspravu koja je vođena, ali mislim da mi to neće smetati da kažem i ponešto što nije rečeno u toku jučerašnje i današnje rasprave.
Nema nikakve sumnje da je ovakav zakon potreban Srbiji. To su mislili i socijalisti dok su bili vlast, jer je još 1999. godine donet savezni Zakon o porezu na dodatu vrednost, ali je uvek, i tada, a i sada, bio problem kako i kada započeti primenu takvog zakona.
Takođe, nema nikakve sumnje da je to jedan od najvažnijih zakona koje ćemo u ovoj skupštini usvojiti, tzv. sistemski zakon. Ali, i pored najbolje namere, mora se uočiti nekoliko, za mene, krajnje problematičnih momenata ili mesta u zakonu, za koje mislim da jučerašnja rasprava nije dala dovoljno precizne odgovore.
Najpre, pitanje dve stope. Jedna je 18%, druga je 8%. Suštinsko pitanje je - zašto te stope nisu usaglašene ili harmonizovane sa Crnom Gorom? Opšta stopa je 17% u Crnoj Gori i 7% na određene robe i usluge.
Ovde imamo 8%, odnosno 18%. Insistiramo na usaglašavanju sa tzv. Šestom direktivom Evropske unije i sa evropskim zakonodavstvom, a nismo u stanju da se usaglasimo sa jednom članicom državne zajednice Srbija i Crna Gora. Za mene je to principijelan, suštinski i praktičan problem.
Drugo, gospodin ministar je juče u raspravi, bar sam tako pročitao u stenogramu, rekao da je moguće da dođe i do deflacije, odnosno do opšteg pada cena. Pokušao sam da proniknem u suštinu tog obračuna i mislim da sam uspeo da vidim kako to ministar računa. Kaže - moguće je za robu i usluge koje su oporezovane sa 8% da dođe do opšteg pada cena od 2%, ali pod uslovom da se ne podiže marža. Pokušao sam to na nekom svom primeru da izračunam.
Ako nešto što isporučujemo sa porezom od 8% košta 100 dinara, onda je krajnja cena 108 dinara. Ako vi u obračunu poreza na jednoj strani imate ulazne sirovine i repromaterijale koji su oporezovani sa stopom od 18%, onda je između 8 i 18 razlika 10% i to je pravo poreskog obveznika na povraćaj tzv. više uplaćenog poreza.
Kad nečemu dodate 8 dinara, to je 108 dinara, kad od toga oduzmete 10, do je 98 dinara, odnosno manje za dva i to bi bilo u redu. Ovde mi se, kao čoveku koji malo razume tu priču, postavi sledeće pitanje - to je tako ako se računa u relativnim iznosima, a ako se računa u apsolutnim iznosima, ne mora da bude tako.
Dakle, 8 će biti 8 na 100 dinara i tu nema spora. Ali pošto je priroda Zakona o porezu na dodatu vrednost upravo u tome da dodatu vrednost nekom proizvodu daje samo rad, onda je za pretpostaviti da u toj ceni od 100 dinara, recimo, repromaterijali, sirovine učestvuju sa 90% i u našim srpskim prilikama rad sa 10% i tako vi dobijate tih 100%. Ali u tih 90%, 18% ne znači i 18 dinara.
To je suština mog obračuna koji pokazuje da se možda nekad može desiti da u kalkulaciji imamo ta dva dinara viška, ali da u životu to zapravo neće biti prisutno, s jedne strane; a s druge strane, zato što mislim da će jako mali broj onih koji isporuče takvu robu biti motivisan da se odrekne ta dva dinara ili 2% marže, odnosno svoje zarade.
Oko tog tzv. paradoksa u porezu na dodatu vrednost, kaže se da nije dobro insistirati da za neke proizvode i neke usluge bude tzv. nulta stopa, nego da je bolje imati 8% nego nultu stopu. I to bi bilo tačno, pod uslovom da vi samo razgovarate o tome da postoji nulta stopa bez prava na povraćaj poreza. Taj obračun je tačan.
Ako ste naplatili 8, a platili 18, onda imate pravo povraćaja 10 dinara, ili nečega, i to bi bilo u redu. Ali, ako ste platili po nultoj stopi, dakle ništa, nemate pravo na povraćaj, ali ste već u sirovinama i repromaterijalu obračunali i platili onome ko vam je to fakturisao 18 i nemate pravo na povraćaj. To je takođe treća suštinska razlika između nas i Crnogoraca, jer oni imaju i tu kategoriju - nulta stopa sa pravom povraćaja. To je suština ovog o čemu sad govorim.
Dakle, ako ćemo govoriti o hrani, hlebu, mesu, životnim namirnicama, onda moramo tu kategoriju tretirati da bude sa nultom stopom, sa pravom povraćaja prethodno plaćenog poreza. To je suština.
Pričalo se dosta o tome da će poljoprivrednici na neki način biti nagrađeni, tako što će oni koji imaju promet preko milion dinara imati pravo na poreski povraćaj od 5%. Zašto se uopšte pravi razlika između proizvođača koji imaju do milion i proizvođača koji imaju preko milion, a da im je osnovna delatnost poljoprivredno gazdinstvo, odnosno poljoprivreda.
Ili, ko će i kako će da obezbedi da cena električne energije nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost ne bude povećana za minimum 18%? Kako sad građanin, koji će tako uvećanu cenu zbog poreza platiti, može da izvrši povraćaj poreza? Nemoguće je. Kako ćemo mi, kada budemo obračunavali, u proizvodnji posebno izdvajati cenu električne energije u kojoj porez na dodatu vrednost učestvuje sa 18%?
Za mene je suštinsko pitanje - zašto se ovde u predlogu nije električna energija tretirala za onu robu i usluge koje se oporezuju sa ovom nižom stopom od 8%, pogotovo što nam sledi ili je već došlo do povećanja cene električne energije od najmanje 10%. Koliko znam, nigde cena električne energije nije oporezovana sa tom najvišom stopom poreza na promet, kao što je to slučaj kod nas.
Posebno je važno razumeti neke rokove. Kao poreski obveznik, pravna lica plaćaju ovako obračunat porez na dodatu vrednost u roku od 15 dana, koliko razumem, jer su to rokovi koji se primenjuju na osnovu Zakona o poreskoj administraciji, a na eventualni povraćaj imaju pravo tek u roku od 45 dana, kako je to ovde predviđeno.
Sada je tu suštinsko pitanje kako ćemo taj prvi korak napraviti, koji je uvek najteži, kao što je poznato, jer imamo raskorak od 30 dana, koji opterećuju privredu i teraju je da tih 30 dana, minimum, finansiraju državu.
Kako taj prvi korak premostiti? Razmišljao sam o tome i, pravo da vam kažem, nema drugog rešenja nego uskladiti rokove za plaćanje poreske obaveze po osnovu PDV i iste takve rokove dati za povraćaj. Tek tada teorijski možemo doći u tzv. ravnotežu likvidnosti. Sve drugo je raskorak.
Zašto teorijski? Zbog toga što čak i u takvim uslovima vi imate problem naplate, kada će vam i ko platiti. Poseban će biti problem za proizvođače koji su zbog niske kupovne moći građana bili i biće prinuđeni da svoje proizvode daju na kredit: 12 meseci, 24 meseca, 36 meseci, pri čemu će morati da obračunaju sve poreze i da sve obaveze prema državi izmire. Tek kad od građana naplate, oni će moći da uhvate neku ravnotežu u likvidnosti, ali će stalno imati raskorak.
Pošto je mnogo odredbi u zakonu koje daju pravo ministru da uredi te odnose, onda je, recimo, moguće u praktičnom životu, kad vi kupite robu na kredit i kada vam prodavac da račun, da on taj račun odmah ima pravo da knjiži, uključujući i pravo na povraćaj određenog poreza, ukoliko je tu prisutna.
Nažalost, kod proizvođača nameštaja, tehnike, opreme, ne postoji razlika u stopi koja se obračunava pri prodaji, u odnosu na stopu koja se obračunava pri nabavci sirovina, repromaterijala i drugih usluga i proizvoda koji se koriste u proizvodnji. U suštini, onda i nema prava na povraćaj. Imate taj prvi udar koji morate da izdržite da bi isfinansirali proizvodnju i da bi bili uredni i finansijski disciplinovani u odnosu na državu.
Ne znam da li ste vi, ostale kolege poslanici u Narodnoj skupštini, dobili pismo Privredne komore Srbije. Nadam se da jeste, ali ću ga radi javnosti pročitati. Privredna komora Srbije je asocijacija koja obuhvata privrednike koji sagledavaju svaki zakon koji je ovde u skupštinskoj proceduri i daju određene primedbe.
Tu se kaže: "Poštovani, u okviru reforme poreskog sistema i harmonizacije naših propisa sa propisima Evropske unije, privreda se zalaže za kreiranje takvog sistema i ambijenta koji će stimulisati privredni rast i poslovanje u regularnim okvirima, a istovremeno biti destimulativan za poslovanje izvan ili na granici regularnih tokova privređivanja, odnosno sivog tržišta. Zato privreda podržava donošenje zakona o porezu na dodatu vrednost, kao jednog od ključnih zakona u procesu zaokruživanja reforme poreskog sistema.
U cilju izrade optimalnog teksta zakona o porezu na dodatu vrednost, privreda smatra da se kod donošenja zakona mora voditi računa o realnoj situaciji u kojoj se privreda nalazi: tehničko-tehnološka zastarelost proizvodnih kapaciteta, nedostatak sredstava za ulaganje u razvoj, veoma izražena nelikvidnost i slično.
U tom smislu, privreda ima sledeće primedbe na tekst Predloga zakona o porezu na dodatu vrednost, a koje nisu u suprotnosti sa Šestom direktivom Evropske unije:
Prvo, posebnu nižu stopu poreza na dodatu vrednost treba propisati za opremu za vršenje delatnosti; poljoprivrednu mehanizaciju, uređaje i delove koji služe za obradu zemljišta; računarsku opremu i softver; prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima; opremu i usluge iz oblasti kinematografije; prirodni gas koji se isporučuje individualnim potrošačima preko gasne distributivne mreže; napominjemo da su prethodno navedeni proizvodi, po sada važećem Zakonu o porezu na promet, oslobođeni ovog poreza.
Drugo, usluge međunarodnog prevoza robe i putnika treba da budu oslobođene PDV-a, s pravom na odbitak prethodno plaćenog poreza, a ne kako je to ovde predloženo.
Treće, pravo na odbitak prethodnog poreza treba propisati i za proizvodnju transportnih sredstava: putnički automobili, autobusi, motocikli, plovni objekti i vazduhoplovi, kao i rezervni delovi za iste. Četvrto, omogućiti poreskim obveznicima pravo da prethodni porez, kod uvoza dobara u Republiku Srbiju, obezbede menicom.
Peto, u cilju izbegavanja narušavanja likvidnosti preduzeća, rok za povraćaj razlike prethodno plaćenog poreza treba skratiti sa 45 na 30 dana. S poštovanjem, predsednik Miloš Radivojčević".
Ovo je mišljenje privrednika, sa kojim se u potpunosti slažem, jer je kompatibilno sa razmišljanjima privrednika koji moraju ovaj zakon da sprovedu, da obezbede odgovarajuće punjenje budžeta, ali da pri tome ne uguše sopstveni privredni život. To je naročito važno da se razume.
Naročito je bitno, s obzirom na generalnu politiku, to da smo u budžetu predvideli odgovarajuća sredstva za podsticaj razvoja građevinarstva, stambene izgradnje, Agencije za osiguranje stambenih kredita itd. Naročito je važno savladati ovaj prvi korak u građevinarstvu. Vi sada imate činjenicu da ćete na novoizgrađene stanove i građevinske objekte morati da obračunate porez po stopi od 18%. To će neminovno, bar u startu, dovesti upravo toliko do relativnog poskupljenja stanova, odnosno građevinskih objekata.
Onda ćemo imati niz sporednih posledica koje su i te kako važne. Nećemo moći da izgradimo 10.000 stanova u toku godine, verovatno ni ovih 3.500 stanova, koliko je u 2003. godini svega urađeno u državi Srbiji. Da ne govorim o putevima, infrastrukturi, poslovnim objektima itd, pri čemu imamo u vidu da se prenos apsolutnih prava, u šta spadaju i nekretnine, poput stanova i građevinskih objekata, posebno oporezuju sa još 5%; 18 i 5 je 23 i kada to primenite na neku prodajnu cenu, vi zapravo imate realno poskupljenje stanova od 23%.
Kada tome dodate cenu kredita, cenu obezbeđenja kredita preko ove agencije, čak i da funkcioniše, onda imate cenu kvadratnog metra stana koju prosečan građanin u ovoj zemlji ne može da isfinansira ni pomoću kredita.
Dalje, kako ćemo doći do tehnološki napredne ili unapređene opreme ukoliko budemo imali ovakve stope poreza na opremu, i na domaću i na uvoznu. Mislim da će to umnogome otežati posao svakog privrednog subjekta, pa makar se kroz sve obračune kasnije to i vratilo. Ali, ne vidim da će se u mnogim situacijama uopšte doći u priliku da se nešto od tog poreza i vrati.
Zato mislim da nije bilo do kraja korektno od strane predlagača što nam je ovaj zakon u skupštinsku proceduru dao po tzv. hitnom postupku. A onda ste tu oznaku hitnosti skinuli, i to u subotu, pred početak ovog zasedanja, tako da mnogi od nas nisu bili u prilici da podnesu amandmane.
A mnogi od nas nisu bili ni u prilici da porazgovaraju sa privrednicima i da ideje, poput ovih predloga iz Privredne komore, ugrade u amandmane, za koje mislim da imaju smisla i da bi mogli da budu prihvaćeni od strane predlagača.
Ovako smo dovedeni u dosta nezavidnu, delikatnu situaciju kada razgovaramo o sistemskom zakonu, da nismo u stanju da amandmanski utičemo na kvalitet tog zakona. Mislim da to nije bilo, od strane predlagača, fer ili kako god hoćete. Hvala lepo.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam - da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika'(Ne.)
Izvolite, reč ima ministar Dinkić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam pratio raspravu u načelu o zakonu i mogu da kažem da smo čuli i neke dobre primedbe, ali i da je bilo zaista nekih netačnih tvrdnji. Mnogi su iznosili podatke, vidimo da su se poslanici spremali, ali ponekad su iznosili i polutačne podatke, pa bih hteo da ukažem na to šta je stvarno tačno od onoga što je izneto, a šta nije, i da odgovorim na pitanja koja ste postavljali. U ime Ministarstva finansija bih odgovorio na neka od pitanja.
Krenuću redom. Najpre, da kažem koje su netačne tvrdnje iznošene. Prvo, direktiva Evropske unije kaže da porez na dodatu vrednost može da bude po stopi najmanje od 15%. Dakle, stopa ne može biti manja od 15%. Može biti viša, što ne znači, a neko je to interpretirao, da mora da bude 15% i onda je išla kritika - zašto zakon nije usklađen sa ovom direktivom. Ne, direktiva Evropske unije kaže - stopa poreza na dodatu vrednost mora biti najmanje 15%, što znači 15 ili više.
U praksi jedino Nemačka ima 16%, od navedenih zemalja. S druge strane, sa stopom od 18%, ako ovaj zakon bude usvojen, Srbija će spadati u red zemalja sa najnižom stopom poreza na dodatu vrednost, jer čak 80% zemalja u svetu ima višu stopu od 18%. Dakle, ova stopa je izuzetno niska, 2% niža u odnosu na sadašnju stopu poreza na promet, i to je osnovni uzrok zbog koga postoji prostor za opšti pad nivoa cena. Zato što zamenjujemo stopu od 20% nižom opštom stopom od 18%.
Evo, i prethodni govornik je izrekao jednu netačnu činjenicu. Crna Gora nema dve stope. Crna Gora ima jedinstvenu stopu od 17%. Nema sniženu stopu, kao što je govornik rekao, od 7%, pa smo mi pitani - zašto nismo harmonizovali ovo u potpunosti sa Crnom Gorom. Dakle, Crna Gora ima jedinstvenu stopu od 17% i nije tačno da Crna Gora na osnovne životne namirnice ima nultu stopu, sa pravom na odbitak.
Šesta direktiva zabranjuje, sem u određenim slučajevima, nultu stopu, sa pravom na odbitak prethodno plaćenog poreza za životne namirnice i za druge proizvode. Možete imati nultu stopu, ali bez prava na odbitak i u tom slučaju ste nagrađeni ili kažnjeni.
Zbog toga će Crna Gora promeniti nultu stopu kod hleba, jer nemaju pravo na odbitak. Drugim rečima, sve ono što se plati, porez na sirovine, ne može se računati za odbijanje poreza kada se plaća porez na gotov proizvod.
Veliko je i nerazumevanje vezano za naknadu poreza na dodatu vrednost poljoprivrednim proizvođačima. Naime, ova odredba postoji u svim zakonima i naknada koju smo mi propisali spada u jednu od najvećih. U drugim zemljama su te naknade niže. Primera radi, u Sloveniji je 4%. Kod nas je naknada 5%, što znači da poljoprivrednici imaju mogućnost da, kada prodaju robu nekome ko je obveznik poreza na dodatnu vrednost, dobijaju od njega 5% naknadu. Drugim rečima, novac u iznosu od 5% robe koju su prodali.
Zašto bi neko kupovao na taj način tu robu? Iz razloga što će tih 5%, sutra kada proda poljoprivredni proizvod, odbiti od svoje poreske obaveze. Kao što znate, mi smo krenuli sa registracijom poljoprivrednih proizvođača. Sve više prometa u poljoprivredi će ići preko računa. Oko 30.000 domaćinstava je registrovano za samo mesec i po dana, i u narednom periodu, od sledeće i narednih godina, seljaci koji budu prodavali preko računa svoju robu zaista će dobijati mogućnost da 5% dobiju naknadu od onoga ko kupuje.
A onaj ko bude kupovao robu na crno, odnosno bez računa, neće moći to da odbije od svog konačnog poreza na dodatnu vrednost, tako da je ova stimulacija, nadoknada od 5%, samo plus za poljoprivrednike.
Ona nije obavezna. Oni koji ne žele da je koriste ne moraju. Ali, daje se mogućnost onima koji žele da preko računa prodaju robu da mogu tu naknadu da iskoriste.
Takođe je velika rasprava bila i o tome - da li neki proizvodi mogu da budu oporezovani po sniženoj stopi, dakle konkretno po ovom zakonu, po stopi od 8%. Tim povodom stiglo vam je i pismo Privredne komore Srbije. Sa velikim žaljenjem mogu da kažem da Privredna komora Srbije nije dobro pročitala Šestu direktivu. Jer, neke od proizvoda su pravilno svrstali tamo gde Šesta direktiva daje mogućnost da se snižava stopa, ali neke nisu.
Primera radi, po Šestoj direktivi nije moguć obračun niže stope za opremu za vršenje delatnosti. Nije moguć obračun niže stope za poljoprivrednu mehanizaciju, uređaje i delove koji služe za obradu zemljišta, i za računare, računarsku opremu i softvere. Moguć je, međutim, i tu su bili u pravu oni poslanici koji su to istakli, za prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim objektima, moguć je za opremu i usluge u oblasti kinematografije i za prirodni gas koji se koristi za domaćinstva.
Dakle, moguć je za te, od ovih šest, koliko je Komora navela primedbi, za te je moguć. Tačno je da postoji mogućnost. Zašto? Zato što, kao što znate, budžet ima dve strane, ima prihodnu i rashodnu stranu. Mi sada ukidamo od 1. januara porez na promet.
Danas, u prvih šest meseci, porez na promet čini 37% ukupnih poreskih prihoda. To je najveći poreski oblik. Mi ga zamenjujemo porezom na dodatu vrednost i to po stopi koja je 2% niža u odnosu na porez na promet.
Porez na dodatu vrednost biće osnovni prihod naše države, osnovni prihod javnih finansija. Mi možemo, i neki poslanici su dali amandmane za snižavanje stope, i teorijski je moguće neke stope sniziti. Moguće je ukinuti sve poreze, ali odakle ćemo onda finansirati rashode? Za neke proizvode imamo problem, posebno kod prvog prenosa nekretnina. To bi značilo da bi oni koji proizvode stanove imali ogroman povraćaj. Taj povraćaj budžet ne može da izdrži.
To znači da imamo budžetski problem. Teorijski je moguće, a moguće je i po Šestoj direktivi, da se uvrsti prvi promet nekretnina u sniženu stopu od 8%, ali imajući u vidu da se sav materijal, blokovi i ostalo porezuje po 18%, onda to znači da bi bili i ogromni povraćaji, a posebno što se radi o značajnim radovima i značajnim vrednostima.
Dakle, ovde imamo dve stvari. S jedne strane se slažem da treba podstaći razvoj privrede, ali nije porez na dodatu vrednost instrument kojim se to čini i nijedna zemlja to ne čini kroz porez na dodatu vrednost, već se to čini kroz porez na dobit, o čemu ćemo govoriti u nastavku ove sednice, a čini se i nekim drugim poreskim propisima koji stimulišu.
Ovo je osnovni poreski prihod i ako želimo da imamo urednu isplatu penzija, socijalnih davanja, javnih i drugih usluga, onda moramo ipak da vodimo računa i o prihodima.
Da odgovorim na konkretne dileme nekih poslaničkih grupa. Prvo je diskutovala grupa SPS i najveća dilema koja je izneta jeste da li je moguće primeniti porez, odnosno sprovesti porez na dodatu vrednost u periodu od narednih nepunih šest meseci. Želim da kažem da je to moguće učiniti, jer kao što znate prvi nacrt zakona je bio urađen još pre godinu dana. Poreska uprava je već napravila ranije program za sprovođenje ovog zakona i mi smo formirali sve radne grupe koje su već napravile odgovarajuće softvere. Za šest meseci mi ćemo biti potpuno spremni prvo da objasnimo privredi kako se vrši obračun poreza i naravno da ga od 1. januara efikasno sprovedemo.
Samo da vas podsetim, prenos platnog prometa u banke je izvršen bukvalno za šest meseci. U poslednjih šest meseci su intenzivirane sve pripreme i, kao što znate, za razliku od drugih zemalja, bivših jugoslovenskih republika, kod nas je veoma uspešno prenet u banke.
Slovenci su nakon usvajanja zakona implementirali taj zakon u roku od šest meseci, a Makedonci u roku od tri meseca. Nismo mi nesposobniji niti od Slovenaca, a kamoli od Makedonaca. Makedonci jesu imali probleme, ali Slovenci nisu. Slovenci su jednostavno tako sproveli zakon da su im cene pale 4 do 5% u odnosu na inflaciju koju su imali prethodne godine.
U Makedoniji su cene porasle 10% zato što nisu dobro pripremili sprovođenje zakona, tako da je briga zaista realna i mislim da poslanička grupa ima dobre namere kada kaže da li je moguće za šest meseci sprovesti. Bolje bi bilo da imamo duži period, ali mi smo bukvalno poslednja zemlja, sem Bosne, koja u Evropi uvodi ovaj zakon i zaista više nema vremena za čekanje.
Tim pre mislim da su neke dugačke diskusije o samoj suštini zakona bespotrebne, imajući u vidu da zaista sve zemlje na svetu imaju ovaj zakon. Da je to nešto što smo mi izmislili naravno da bi trebalo dublje da sagledamo. Uvek od novog postoji strah i neki ljudi u privredi se toga plaše, drugi naravno priželjkuju da se uvede ovaj zakon, jer stvara potpuno jednake uslove za sve i oni koji rade u legalnim tokovima dobiće ovim zakonom. Oni koji su u sivoj ekonomiji će izgubiti i zato ima puno primedbi koje dolaze iz tih pravaca.
Što se tiče nižih stopa, već sam rekao da od 18% ne možemo imati nižu stopu, jer mi zamenjujemo sadašnju stopu od 20% sa 18%. Mi moramo da vodimo računa o našim poreskim prihodima, a najveći broj zemalja ima stopu između 20% i 25%. Za nultu stopu sam već dao objašnjenje. Moguća je teorijski samo nulta stopa za neke osnovne namirnice, pa čak i za knjige, ali bez prava na odbitak prethodnog poreza. Tvrdim da je to gora situacija za te proizvođače od stope od 8%.
Takođe, želim da konkretno odgovorim poslanicima, to je bila poslanička grupa DSS i SPO, koji su pitali kako će se ovaj porez odraziti na građevinarstvo, odnosno da li će se porez na imovinu primenjivati istovremeno sa porezom na dodatu vrednost i da li će biti duplog oporezivanja. Što se tiče građevinarstva, odnosno prodaje stanova, porez na dodatu vrednost će se primenjivati samo na prvi prenos prava raspolaganja, dakle za novoizgrađene stanove, i to samo kada taj prenos vrši obveznik poreza na dodatu vrednost.
U tom slučaju mi ćemo izmeniti Zakon o porezu na imovinu i neće se plaćati porez na prenos apsolutnih prava od 5%, tako da će biti samo ovaj porez na dodatu vrednost. Moramo imati u vidu sledeću stvar, a potpuno je drugačiji sistem od dosadašnjeg, sav materijal za izgradnju stanova biće oporezovan po stopi od 18% i biće vršena evidencija prethodno plaćenog poreza i onda će samo razlika poreza biti uplaćivana.
U jednom velikom broju slučajeva te razlike neće ni biti, tako da ako pogledate možete izvršiti kalkulaciju različitih proizvoda. Ako zamenite porez na promet od 20% stopom poreza na dodatu vrednost od 18% imate prostora za snižavanje cena, jer je apsolutni iznos poreza niži.
Kod stanova zavisi od efikasnosti proizvođača, zavisi da li će oni pokušati, jer oni koji su efikasniji neće imati problema. Oni koji inače imaju probleme, imaju ogromne troškove i sporo grade stanove, duguju građevinskim radnicima, naravno da će oni pokušati da sve to ugrade u cene, ali neće biti duplog oporezivanja. Drugo, za prenos već izgrađenih stanova nema poreza na dodatu vrednost.
Dakle, ovo se odnosi samo na prvi prenos novoizgrađenih stanova i to samo kada ga vrši obveznik poreza na dodatu vrednost.
Faktički porez na dodatu vrednost opteretiće samo maržu investitora u ovim slučajevima, a ostali promet objekata biće oslobođen poreza na dodatu vrednost, bez prava na odbitak prethodnog poreza. Kao što znate, promet nekretnina koje nisu novoizgrađene, kojima nije prvi prenos, oslobođen je poreza na dodatu vrednost, ali bez prava na odbitak prethodnog poreza. To je u našem zakonu sadržano.
Demokratska stranka je postavila pitanje, koje je mene malo začudilo, zašto dve poreske stope i zašto ne opšta stopa, ili nisam razumeo. To je predstavnik poslaničke grupe postavio i rekli su da se brinu kakav će uticaj biti na opšti nivo cena. Takođe je istaknuto da je ovo isti zakon koji su oni prethodno predložili pre godinu dana.
Svi zakoni o porezu na dodatu vrednost su slični, jer postoji ta šesta direktiva koja faktički daje smernice kako se zakon pravi. Međutim, postoji šest bitnih razlika između novog predloga zakona i onog koji je bio predložen pre godinu dana od strane prethodne vlade.
Prvo, kao što znate, prethodna vlada je predvidela stopu od 20%. Dakle, želeli su da zadrže istu stopu kao stopu poreza na promet, a predlagali su nešto nižu, sniženu stopu od 5%. Mi predlažemo nižu opštu stopu od 18% i nešto višu sniženu od 8%. Međutim, imajući u vidu da se najveći deo proizvoda oporezuje po opštoj stopi, onda ovaj zakon daje rasterećenje privrede, jer to sniženje od 2% zapravo u opštoj stopi daje mogućnost daleko većeg pada cena, a mi smo proračunali da možemo da ostvarimo, boljom naplatom, legalizacijom sive ekonomije, veće prihode u ukupnom obimu.
Takođe, razlika između zakona jeste što prethodni zakon, onaj od pre godinu dana, nije davao mogućnost pretežnim izvoznicima za povraćaj poreza na dodatu vrednost u roku od 15 dana. Mi smo upravo u razgovoru sa predstavnicima privrede došli do toga da pretežni izvoznici mogu da imaju kraći rok povraćaja sredstava kako bi što manji udar na likvidnost bio, s obzirom da se radi o velikim iznosima sredstava.
Zatim, ovaj zakon, za razliku od prethodnog, sadrži veoma povoljne uslove za ulaganje u slobodne zone, jer se primenjuje nulta stopa sa pravom za odbitak. Dalje, za diplomatsko-konzularna predstavništva uvedena je nulta stopa sa pravom na odbitak, što nije bilo sadržano u prethodnom zakonu. Potom, smeštaj u hotelima, domovima, kampovima prebačen je u sniženu stopu od 8%, a prethodno je bilo predviđeno da bude po stopi od 20%. Najzad, ovaj zakon daje povoljniji tretman zaliha akciznih proizvoda u kojima je obračunat porez na promet.
Mi smo pokušali da u prelaznim odredbama što više ublažimo problem likvidnosti prilikom početka sprovođenja zakona. Mi ga ne negiramo. Mi kažemo - biće kod određenog broja preduzeća problema sa obezbeđivanjem likvidnosti, međutim, zbog toga se zakon usvaja sada, a primenjuje za šest meseci, kako bi svi mogli da se dobro pripreme.
Prvo plaćanje poreza na dodatu vrednost biće 10. februara. Dakle, 10. februara biće prvi obračunski period kada se naplaćuje porez na dodatu vrednost.
Što se tiče uticaja na cene, apsolutno ostajem na stanovištu da sa sniženom stopom, umesto 20% idemo sa 18%, mi nećemo imati nikakav udar na cene. Može se desiti da kod nekih proizvoda nešto roba poskupi, ali će daleko veći biti uticaj na pad cena, tako da će ukupna inflacija sledeće godine biti niža u odnosu na ovogodišnju.
Što se tiče pitanja koje je uputio poslanički klub SPO - NS, četiri su bile osnovne dileme. Prvo je pitanje šta će doneti poljoprivredi, s obzirom na to da će poljoprivredna mehanizacija, stočna hrana, veterinarski lekovi, biti oporezovani po stopi od 18%, a ne po sniženoj stopi.
Opet kažem, mehanizacija ni u jednom zakonu zaista se ne tretira po sniženoj stopi, jer onda bi se moglo opravdano postaviti pitanje zašto samo mehanizacija, zašto ne druga oprema, zašto ne automobili, zašto ne druga prevozna sredstva, i objektivno, kada bi to mogao sistem da izdrži iz budžetskih razloga, svaki ministar finansija bi rado snižavao stope, jer nikome nije u interesu da oporezuje građane. Problem je u tome što morate skupiti prihode da biste platili onima koji nisu na tržištu, onima koji ne rade, penzionerima i ostalima, onima koji su korisnici javnih rashoda. To je razlog zašto mehanizacija ne može biti oslobođena.
Poljoprivredi se pomaže na drugi način, a mi ćemo, kao što smo to radili i ove godine, uraditi i sledeće: povećaćemo i sledeće godine agrarni budžet, znači iz subvencija ići će i dalje poljoprivredni krediti. Sada za nekih 20 dana oko 8.000 kratkoročnih kredita je odobreno, biće sada i dugoročni. Na drugi način ćemo pomoći, to su povoljne kamate od 3%. Dakle, u tom smislu ne može se kroz ovaj zakon pomoći specifično nekim grupama, već kroz druge mehanizme je potrebno pomoći.
Takođe, moram da kažem, što se tiče gasa za domaćinstvo, da bih bio spreman da prihvatim taj izolovani amandman kada bi on bio sadržajno izdvojen. Međutim, on je dat u grupi, gospodin Stevanović je dao grupu amandmana. Molim da se ipak taj amandman povuče iz budžetskih razloga, jer neke stvari od toga nisu u skladu sa Šestom direktivom, neke jesu. Znači, gas za domaćinstvo može da bude po sniženoj stopi i rekao sam na Odboru za privredu da sam spreman to da prihvatim, ali ne postoji takav amandman dat kao zaseban.
Ovako, što se tiče firmi koje uvoze, menica kao garant plaćanja, vidim da to Komora ističe, vidim da je gospodin Stevanović istakao, postoji jedan jedini primer u Evropi, i to je Ukrajina. To se tamo koristi i mi smo imali dve mogućnosti što se tiče prihvatanja tog predlog. Razgovarao sam sa predstavnicima Komore i ranije, međutim, nama se učinilo da su tu moguće razne zloupotrebe, jer znate šta se desilo sa menicama u doba Fikreta Abdića u bivšoj Jugoslaviji.
Odlučio sam da možemo velikim izvoznicima koji imaju veliki uvoz da pomognemo tako što ćemo im skratiti rok za povraćaj, tako da je on sada predviđen na 15 dana.
To je uglavnom ono što sam želeo da kažem vezano za ovaj zakon.
Meni je drago što osnovni pravac zakona gotovo ni jedna poslanička grupa nije sporila. Naravno da ima puno nepoznanica, jer se radi o potpuno novom poreskom obliku, najsloženijem poreskom obliku, ali nadam se da će Skupština ovaj zakon usvojiti i da ćemo mi od 1. januara sledeće godine biti u poreskom sistemu isti kao i sve razvijene zemlje. Hvala.

Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim poslanike da ne dobacuju.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ne mogu da se otmem utisku što je gospodin ministar rekao sada u svojoj završnoj reči u načelu. Reče da poljoprivrednici dobijaju 5% poreza na dodatu vrednost, a nije tačno, jer oni samo treba da ga proslede državi, gospodine ministre, i vi to dobro znate, ali nećete da kažete za ovom govornicom.
Kada su u pitanju stanovi i kada je u pitanju porez na dodatu vrednost, njih navodno ne možete da oslobodite, zato što bi rashod budžetski bio veliki, a ni to vam nije tačno, gospodine ministre, jer pravna lica koja se bave stambenom izgradnjom i izdaju poresku izjavu da to služi u svrhu reprodukcije, odnosno dalje prodaje, oslobođeni su poreza na promet.
U ovom slučaju, dobijate novi vid oporezivanja, novi budžetski prihod koji do sada niste imali i ne bi bio nikakav problem da ga se odreknete. Takav je ministar koji čak i u zakonu za sebe želi određena prava, kao što je u članu 4. stav 4. napisao: "Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se: 3) iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije".
Tu je želja predlagača, odnosno ministra, gospodina Dinkića, da kaže da taj posao neće da radi on, nego Vlada. Međutim, u poslednjem stavu ovog člana Predloga zakona kaže se: "Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje šta se smatra novoizgrađenim građevinskim objektima iz stava 3. tačka 7) ovog člana, kao i šta se smatra uzimanjem dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika, kao i svaki drugi promet bez naknade iz stava 4. ovog člana."
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić je u svom amandmanu tražila da se pojedine odredbe ovog člana brišu, odnosno menjaju i da ova materija bude regulisana zakonom. Dakle, da gospodin ministar ne može da određuje ili da predlaže Vladi, a to Vlada da radi u njegovo ime, koliki će da bude kvar, rastur i lom. Moramo da budemo svesni činjenice da ne možemo tu da koristimo tablice koje postoje u zemljama Evropske unije, a koje imaju mnogo stabilniju privredu, mnogo kvalitetniju tehnologiju i mnogo manji rastur, kvar i lom.
Otkud ministar ili neki član Vlade znaju koliki su ovi troškovi u jednoj proizvodnji za svaku granu posebno. Dakle, koliki su rastur, kvar i lom u uslužnoj delatnosti, kao što su prevoz, koliki je u velikoprodaji, koliki je u maloprodaji.
Šta znači to, da li se to odnosi na sve moguće proizvode koji su namenjeni za široku potrošnju, od hemije koja ima rok trajanja godinu, pa bez roka trajanja, beskonačno, do hrane koja ima rok trajanja do pet dana, a najviše do 60 dana.
Kako će ministar to jednim pojedinačnim aktom, kako sebi daje za pravo da ovakvu materiju reguliše.
Zato je stav SRS da se o tome donese zakon, da se stavi pred poslanike i da oni budu ti koji će o tome da odlučuju, jer oni odgovaraju građanima koji su ih birali.

Reč ima narodni poslanik Goran Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže da se vlada zakonima, a ne uredbama i aktima. Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, u ime SRS, podnela je ovaj amandman na član 4. stav 4. tačka 3) gde stoji da se "iskazani rashod (kalo, rastur kvar i lom)" utvrđuje aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.
Drugi razlog je da se spreče razne zloupotrebe koje bi se mogle desiti kada neki privrednici koji su u procesu proizvodnje, gde se desi neka od ovih havarija, mogu da izlobiraju preko svojih ljudi, preko određenog ministra da Vlada donese akt gde bi mogao da se prizna veći rastur, kvar i lom.
Prema tome, obratio bih se skupštinskoj većini da prihvati ovaj amandman da bi se na taj način sprečile razne zloupotrebe koje bi mogle u nekom daljem procesu da se dešavaju. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević.

Poštovani predsedavajući, drage kolege poslanici, uvaženi ministre, hteo bih da se osvrnem na diskusiju gospodina Arsića, u kojoj je rekao da porez na koji sad poljoprivredni proizvođači imaju pravo 5 posto je samo nešto što će oni da prenesu državi.
To ukazuje na to da nije razumeo osnovnu suštinu ovog poreza na dodatu vrednost, jer to je porez koji se odbija od onoga što je on već u ranijem procesu proizvodnje platio za određene repromaterijale, sirovine po stopi od 8 ili 18 posto. To znači da je to kompenzacija ili nadoknada poljoprivrednom proizvođaču za ono što je on uložio. On nema obavezu da taj porez prenosi državi. On je već platio 8 ili 18 posto.
Da li će to da zaživi i da li će on da dobije tih 5 posto više na cenu po kojoj neko ko je organizovan i ko je u sistemu PDV otkupljuje proizvode od njega, to je drugo pitanje. A sigurno da ne stoji ova tvrdnja da će on morati 5 posto da prenese državi.