Veroljub Arsić, replika.

Moj prethodni govornik izgleda da nije dobro protumačio šta sam hteo da kažem.
To je da poreska osnovica koju individualni poljoprivredni proizvođač ima i na koju se zaračunava porez od 5 posto jeste u najvećem delu, za mala individualna poljoprivredna domaćinstva ili neka druga koja su možda prešla u neki određeni drugačiji vid proizvodnje, ne može nikako da znači poresku olakšicu, jer jedini dohodak koji poljoprivredni proizvođač može da ima jeste dohodak iz njegovog rada.
Tu, u svakom slučaju, ta poreska razlika od 3 posto neće nadoknaditi taj deo da on ima neki povraćaj, već nastaje poreski obveznik koji će da prosleđuje svoju poresku obavezu državi. Da li je samo repromaterijal koji se koristi u toku proizvodnje jedina sirovina koju poljoprivredni proizvođač koristi, da li će on sam da zaračunava na svoju pšenicu 5 posto poreza na dodatu vrednost, kojom će da hrani stoku, ili na kukuruz, ili na neku drugu kulturu koju on sam privređuje za ishranu, iz primarne poljoprivredne proizvodnje u sekundarnu.
To jeste taj problem koji izgleda mi neko posmatra samo sa one strane nekog višeg oblika poljoprivredne proizvodnje, gde vi sve kupujete da biste napravili neki određeni poljoprivredni proizvod. Međutim, naši individualni poljoprivredni proizvođači moraju da se bave, kako primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, tako i sekundarnom, a najčešće je u pitanju to prosto stočarstvo, gde ne može sve da prikaže kroz PDV, ali stvara poresku obavezu od 5 posto na koju sigurno mora da uplati deo državi.

Da li se još neko javlja za reč? Nemanja Šarović, narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koji je na član 4. podnela gospođa Gordana Pop-Lazić u ime poslaničke grupe SRS i kojim je tražila da se u stavu 4. tačka 3) reč "aktom" zameni rečju "zakonom" je u tome da se spreče moguće zloupotrebe do kojih je svakako dosta dolazilo u prethodnom periodu i svi smo svedoci toga.
Naime, o čemu se radi. Kaže:"Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se: 3) iskazani prihod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije." SRS smatra da ovu materiju treba da reguliše zakon, a ne podzakonski akt Vlade Republike Srbije, jer je moguće da to zloupotrebe određeni biznismeni, koji imaju monopol u određenim oblastima proizvodnje, a bio je slučaj da su neki visoki funkcioneri Vlade, pa čak potpredsednici, ministri, da kažem, živeli kod nekih od tih biznismena, letovali na njihovim jahtama, u vreme dok su njihovi proizvodi oslobađani poreza na promet.
Takvu situaciju imali smo, na primer, kod proizvodnje jaja i čuvenog surčinskog biznismena Dragoljuba Markovića. Veliku ekspanziju, naravno, doživela je proizvodnja jaja. Gospodin Marković otkupio je većinu farmi i uspostavio monopol u proizvodnji jaja u Srbiji.
Postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko Vlada, kojoj će on biti blizak, jer je bio blizak i prethodnim Dosovim vladama, odredi da će umesto, na primer, 2 posto rastura, odnosno loma, što je standard u evropskim zemljama, posle mesec ili dva dana odrediti da će u narednom periodu taj procenat biti 7 posto. U tom slučaju, mi ćemo imati situaciju da će ova razlika od 5 posto biti, u stvari, poreska evazija. Nedozvoljena poreska evazija, odnosno izbegavanje plaćanja poreza.
Zbog toga, ovakvih i sličnih primera i mnogih drugih dosovskih biznismena, bliskih ministrima u Vladi, predlažem da usvojite amandman SRS i da sprečimo moguće zloupotrebe, da ne bi naše građane opterećivali nekim budućim aferama, već da jednostavno unapred predupredimo svaku mogućnost zloupotrebe.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ministar ima naviku da jednostavno zakonom želi sam sebi da da prevelika ovlašćenja, pa sada u članu 5. stav 4. kaže: "Sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se: 1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica."
Dok u poslednjem stavu člana 5. piše: "Ministar bliže uređuje šta se smatra upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica i pružanjem usluga koje je poreski obveznik izvršio bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica iz stava 4. ovog zakona."
Stav SRS i podnosioca amandmana Zorana Krasića je da i ova materija mora da bude regulisana zakonom. Njegov prethodnik na ministarskom mestu Božidar Đelić je želeo da se plaća porez čak i ako neko ode nekom da pomogne da okopa njivu ili da očisti sneg, ili da pomogne u domaćinstvu. Čak je i na to želeo da se plaća porez na promet.
Sada ministar ovde za sebe želi ovlašćenje da on određuje da dobra koja su u vlasništvu poreskog obveznika, najčešće pravnog lica, određuje šta će biti njihovo lično korišćenje, a šta će biti njihovo poslovno korišćenje.
Pretpostavljam da ovde ministar najviše želi da odredi kada su u pitanju možda automobili koji su u vlasništvu nekog privatnog preduzeća, pa će on da određuje da li vlasnik tog preduzeća putuje službeno i ne mora da plati porez na dodatu vrednost, ili putuje privatno, pa je to usluga koju njegovo sopstveno preduzeće vrši prema njemu samom, pa će na to morati da plati porez na dodatu vrednost.
Ovo je suština ovog člana 5. Smatramo da su moguće zloupotrebe po ovom pitanju i od strane poreskih obveznika, ali isto tako od strane ministra, ali zato je opet, kao što rekoh i za prethodni amandman, najbolje da se izađe sa kompletnim predlogom zakona gde će i ova materija da bude regulisana i da o tome ipak odlučuju narodni poslanici, a ne organi izvršne vlasti.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Narodni poslanik Nemanja Šarović'

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od članova zakona kojima se ministru, u ovom trenutku to je gospodin Mlađan Dinkić, daju diskreciona ovlašćenja da odlučuje šta će se smatrati upotrebom određenih dobara, a šta će se smatrati ličnim dobrima i sl.
Ministar Mlađan Dinkić je do sada imao praksu da često uzurpira ovlašćenja koja mu nisu pripadala. Slično je bilo i sa Narodnom bankom, da bi se naknadno konvalidovala njegova dela i upad u Narodnu banku sa automatskim puškama. Izgleda da je ministar ipak naučio nešto iz svega toga, umesto da navuče čarapu na glavu pa uđe u banku, on je ovog puta odlučio da prvo donese odgovarajući zakon koji će mu dati ovlašćenja da nešto tako i uradi.
Smisao amandmana koji je podneo gospodin Zoran Krasić je da se ta zloupotreba, odnosno mogućnost zloupotreba predupredi i da do toga ne dođe. Rekao je malopre gospodin Dinkić, povodom rizika likvidnosti preduzeća pri plaćanju tog prvog kruga poreza na dodatu vrednost, da se on slaže da određena opasnost postoji, ali da je upravo zbog toga i odloženo stupanje na snagu ovog poreza na dodatu vrednost do 1. januara 2005. godine, valjda zato da bi preduzeća u Srbiji, koja nemaju kapitala, a znamo svi da je takvih preduzeća danas najviše, valjda imala vremena da u narednih pet i po meseci skupe ta sredstva i da obave ono što nisu mogli do sada.
Postavlja se pitanje - šta onda uopšte misli ministar, šta su ta preduzeća, šta su privredni subjekti u Srbiji radili prethodnih godina, u čemu će se narednih pet i po meseci razlikovati od prethodne četiri godine vladavine Dosovog režima. Šta je to što će preduzećima, koja za prethodne četiri godine nisu uspela da obezbede dovoljno kapitala, što će im pomoći da to urade baš u narednih pet i po meseci?
Sredstva o kojima se radi nisu mala, 18% nije malo. Već sam objasnio da postoje dva načina da se ta situacija reši. Jedan je zaduživanje kod poslovnih banaka, ali opet moram da ponovim i to da ono što mi kod nas nazivamo poslovnim bankama, ne posluje po poslovnim principima po kojima iste te banke posluju u drugim državama, da je kod nas kapital mnogo skuplji. I pored tih svih silnih donacija i investicija koje su stigle u našu zemlju, privreda je u izuzetno lošem stanju.
Drugi način je smanjenje proizvodnje, odnosno kupovina manjih količina sirovina od predviđenih, kako bi se s tom razlikom u ceni pokrio porez na dodatu vrednost.
Bojim se da će model ponašanja većina preduzeća u Srbiji prinudno morati biti ovaj drugi i da će ovaj zakon, ukoliko ne budu prihvaćeni neki od amandmana SRS, imati više negativnih nego pozitivnih efekata.

Hvala narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću. Za reč se javio narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo, samo kratko, pošto sam već juče u našoj raspravi nešto od ovoga i rekao.
Neverovatno je da u jednom zakonskom predlogu od 60 članova, čak 16 članova daje ministru diskreciono pravo da on bliže uređuje neke od ovih odredbi koje su regulisane ovim članovima. Prosto je neverovatno, svaki četvrti član ostavlja ministru pravo, obavezu ili mogućnost da on podzakonskim aktima bliže uređuje određenu materiju.
To ostavlja mogućnost za razne malverzacije, za zloupotrebu i smatram da se mnoge od ovih stvari koje su ostavljene ministru mogu regulisati zakonom. Mnoge stvari su mogle biti definisane zakonom, da se to diskreciono pravo ne ostavlja ministru, da bi na kraju krajeva izazvalo i sumnju da će tu biti određene zloupotrebe.
Prema tome, smatram da bi trebalo dobro razmotriti ove naše amandmane i prihvatiti neke od njih. Ipak je svaki četvrti član previše i da se ostavlja ministru na njegovo odlučivanje i diskreciono pravo za bliže regulisanje ovih stvari.