Gospodine ministre, niste razjasnili ono što sam tražio. To što ste vi rekli meni je jasno i verovatno svima u ovoj sali.
Ovaj zakon dozvoljava poljoprivredniku, koji isporuči svoj proizvod poreskom obvezniku, da ima 5% naknade. Vi kažete - ako on to želi. Valjda je normalno da želi, jer to ostaje njemu i prosto to dobija.
Znači, logično je da on to želi. Nije u pitanju to da li on to želi ili ne želi. On to želi i on će to uzeti. Ali, uzeće od poreskog obveznika.
Znači, ako proda svom komšiji, koji nije obveznik, ne može to uzeti. Tek kod obveznika može uzeti.
Druga stvar ovde nije jasna - da li poljoprivrednik, koji je poreski obveznik, koji se prijavio da plaća PDV, može da koristi tih 5% naknade PDV-a. (Ministar - ne može.) Pa, ne može, ali to ovde nije jasno naznačeno.
Ne može tako - vi to sad saznajete u konsultaciji sa svojim saradnicima, a to u zakonu nigde ne stoji. Niste mi objasnili računicu koju sam izveo, mene to zanima. Da nju pobijete, a ne da mi objašnjavate ono što je meni već jasno, te načelne stvari. Znači, računica po kojoj će biti stimulisan da se prijavi da plaća PDV.
I interesuje me - zašto onaj ko nema promet milion dinara godišnje, zašto on ne može, on je uskraćen, on uopšte nema pravo da se prijavi.
Pravo ima tek onaj ko je ostvario promet preko milion dinara. Ima pravo koje ne mora da koristi.
Ali, onaj ko nije ostvario promet od milion dinara, on uopšte to pravo nema. A zašto on nema pravo - to me interesuje.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Jovanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić trebalo bi da prihvatite.
On samo znači jednu tehniku pravljenja računa. Reguliše, osim svih ovih zakonom o porezu na dodatu vrednost predviđenih stavki, koje moraju biti naznačene u računu (naziv, adresa i PIB obveznika – izdavalac računa, mesto i datum izdavanja, redni broj, naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa, vrstu i količinu isporučene robe, vrstu i obim usluga, datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja, iznos osnovice, poresku stopu, iznos PDV-a, napomenu o poreskom oslobođenju) da se obavezno upiše - datum kada račun dospeva za naplatu.
A sve to radi usklađivanja sa nekim odredbama Zakona o završnom računu, koji je sada u proceduri, zbog nekih stavki.
Izgleda mi da je cilj predlagača ovog zakona da jedino ono što je u interesu države bude u ovom zakonu. Ono što je u interesu građana, privrednih subjekata - ne mora.
Posledica kod svih zemalja u tranziciji – a pokušavam da odbranim Srbiju, zemlju u tranziciji, samo ne znam da li ide napred ili nazad – koje su slepo prihvatile porez na dodatu vrednost kao okosnicu moderne fiskalne reforme, da je došlo do povećanja maloprodajnih cena, do ekonomskog zaduživanja privrede, do pada kupovne moći, do rasta troškova, do smanjenja prodaje koja ne može da pokrije troškove, do rasta troškova života i do dvostrukog povećanja dohotka države.
Do toga dolazi zbog toga što je suženo oslobođenje od poreza, što je redukovano nulto poresko oslobođenje, a to su upravo ova poreska oslobođenja o kojima su narodni poslanici SRS podnosili amandmane - na prehrambene proizvode, što je broj proizvoda sa tzv. poreskom osnovicom znatno sužen itd.
Međutim, stara je istina da država koja zahvata previše od vrednosti nacionalne proizvodnje može da dovede do sloma privrede, u kojoj će smanjenje proizvodnje neminovno redukovati poresku osnovicu, u koju se ugrađuje visoka poreska stopa. Zato je cena poreskih reformi veoma visoka.
Jedino efikasna poreska kontrola može da najrigoroznije uteruje poreske dugove i da redukuje izbegavanje plaćanja poreza, sa nadom da će i preduzeće lakše i brže naplaćivati svoja potraživanja, poput države, u ovom slučaju Srbije, koja jedina brine za naplatu svojih dohodaka.
A, da je sve ovo tačno možete proveriti u izvršnim odeljenjima trgovinskih sudova. Videćete da tamo stoji veoma veliki broj predmeta, koji su u izvršnom postupku, stari po nekoliko godina. Zato smo tražili da se ovim amandmanom uvede i odredba da je zakonom obavezno naznačivanje datuma kada račun dospeva za naplatu, imajući u vidu i zakonske predloge koji su na ovoj sednici u proceduri, pa ćemo o tome malo više kada ti zakonski predlozi budu došli na dnevni red.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo i povukao narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Isto tako i na član 59.
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Samo kratko povodom ovog člana 60. Mi smo podneli dva amandmana: prvi da se briše član 60, a drugi da se ovi iznosi, koji su predviđeni, umanje.
Ovaj drugi amandman je alternativa. Znači, ako se ne prihvati prvi da se prihvati drugi, a trebalo bi prihvatiti prvi iz razloga što su ove kaznene odredbe već sadržane u Zakonu o poreskom postupku i poreskom administraciji.
Znači, već postoje kaznene odredbe za prekršaje po ovim osnovama i bilo bi dobro da se prihvati taj prvi amandman narodnog poslanika Petra Jojića, a ukoliko se on ne prihvati, mi idemo na ovu alternativu da se ove kazne umanje, obzirom da su iznosi od 100 do miliona dinara izuzetno visoke, barem za ove uslove u kojima se Srbija danas nalazi.
Smatramo da bi bilo primereno da to bude nešto niže. Mi smo predložili ovim amandmanom da to bude od 10.000 do 500.000 dinara, da budu kazne po ovom osnovu, za prekršaje koji su navedeni u članu 60.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, jedan i drugi amandman, koje su narodni poslanici SRS podneli, ima smisla. To su amandmani koji se tiču kaznene politike, koju sprovodi ova vlada prema poreskim obveznicima ukoliko prikažu porez, ali zakasne sa njegovom uplatom ili ako ga ne obračunaju kako treba. Ne kaže se, ako više obračuna, nego samo manje.
U najmanju ruku čudi što je predlagač u zakonu o porezu na dodatu vrednost uveo kaznene odredbe, jer su kaznene odredbe već regulisane zakonom koji je nedavno bio u proceduri.
To je bio Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde je gospodin ministar do dva, pet, pa i deset puta neke kazne povećao, računajući da i porez koji nije obračunat ili je pogrešno obračunat može i do pet puta da se naplati od strane poreskog izvršioca, odnosno poreskog inspektora.
Tako sada, uvođenjem kaznenih odredbi u ovaj zakon, jednostavno imamo situaciju da neko može biti kažnjen i po jednom zakonu, znači zakonu o porezu na dodatu vrednost, ali i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
I jedan i drugi vid kažnjavanja su drakonski. Samo je jedan sasvim dovoljan, tako da smatramo da je ove kaznene odredbe u svakom slučaju trebalo izbaciti iz ovog predloga zakona, pa je jedan od naših poslanika išao na to da se kazne smanje, a drugi poslanik je tražio da se ovaj član iz Predloga ovog zakona briše.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospodin ministar je u članu 68. tražio da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a da počinje da se primenjuje od 1. januara 2005. godine.
U jednom od svojih izlaganja je pričao da se ovaj zakon donosi zbog harmonizacije poreskih zakona sa zemljama Evropske unije i da je ta harmonizacija jedan od uslova za priključenje Evropskoj uniji.
Gospodin ministar izađe za ovu govornicu i kaže da to nije jedan od zahteva Evropske unije, ali ne znam i nisam se pozivao na Šestu direktivu Evropske unije, i ako to ne traže od nas radi priključenja, onda se postavlja pitanje da li je jedina svrha donošenja ovakvog zakona ta da se država, bez obzira na cenu koju će građani platiti, obezbedi po pitanju rešavanja budžetskog deficita, a vaš budžetski deficit jeste isključivo zbog previše raskošne strane budžeta Republike Srbije, strane na kojoj se novac troši.
Lepa je ta priča ako na jednoj strani stvorite obavezu, međutim država kakva je Srbija, sa privredom i ekonomijom kakvu ima, iz ovakve krize može da izađe ne drastičnom poreskom politikom, ne drastičnim poreskim stopama, ne kaznenom politikom kakvu predlagač daje, već isključivo jeftinom, efikasnom, sposobnom administracijom, uz štednju državnog novca.
Imajući u vidu da je ipak jedan ovakav zakon zbog Evropske unije, imajući u vidu da su vaša najskorija predviđanja da ćemo ući u postupak priključenja Evropskoj uniji 2011. godine, tražio sam da ovaj zakon počne da se primenjuje od 1. januara 2016. godine.
Zahvaljujući brzini sprovođenja reformi prethodne vlade i ove koja predstavlja kontinuitet prethodne, članstvo u zemljama Evropske unije može se očekivati najranije 2016. godine pod uslovom da ova Vlada ostane do kraja ove godine.
Ako se to ne desi onda će taj rok biti pomeren za još deset godina, a pošto očekujemo da ćete u svakom slučaju vrlo brzo da padnete sa vlasti, možda i pre kraja ove godine, ako prihvatite ovaj amandman, mi ćemo izvršiti samo jednu korekciju, da počne da važi od 1. januara 2010. godine, jer će tada Srpska radikalna stranka sigurno da uvede Srbiju u zemlje Evropske unije.