Reći ću dve kratke stvari radi pojašnjenja. Osam grupa za plaćanje osnovica za obavezno socijalno osiguranje smo zatekli. Prema tome, to je iz vremena pre 2000. godine. To nije izum onog DOS-a kada smo bili, taj DOS koji vi prozivate. Prema tome, to je zatečeno stanje.
S druge strane, što se tiče odbrane ekonomskih interesa Kosova, molim vas da ga više ne branite. Ja za odbranu Kosova i Metohije nisam dobio 160 kvadrata na Novom Beogradu. To je neko drugi dobio.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ovde je izvršena povreda dostojanstva Narodne skupštine. Stan sam dobio, a pre toga sam interese Kosova i Metohije branio celog života, ali nisam od Čovića tražio da mi da pare, šest miliona dinara u to vreme, kao što ste to vi tražili, gospodine poslaniče.

Ako sam dobro shvatio, gospodine Nikoliću, vaše izlaganje, ovo nije tačno što piše u prijavi. Dakle, neće govoriti "protiv" nego "za" zakon poslanici SRS. Reč je o tehničkoj stvari. Dakle, za ili protiv, zbog rasporeda poslanika koji će govoriti. Za ili protiv? Protiv.
Da li želi reč još neki predsednik ili predstavnik poslaničke grupe? Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje vrše se bitne izmene zakonskih akata koji su do sada regulisali ovu materiju. Ovim zakonom se vrši pojednostavljenje sistema doprinosa, omogućava povećanje prihoda od
doprinosa, tako što se izjednačavaju različiti oblici rada u pogledu obaveza plaćanja doprinosa i uvodi se širenje osnovice doprinosa.
Značajno je fiskalno rasterećenje koje se predviđa ovim zakonom, pre svega za poslodavce sa najnižom fiskalnom stopom. Zakon će, svakako, uticati na smanjenje sive ekonomije, ali i na bolju i kvalitetniju kontrolu i naplatu doprinosa.
Ovaj zakon je fiskalnog karaktera i uređuje vrste doprinosa, obveznike, utvrđuje nove osnovice i nove stope doprinosa, ali ipak donošenjem ovog zakona celokupna materija se reguliše na jedinstven način, odnosno jednim zakonskim aktom, a ne kao što je to do sada bio slučaj u više zakonskih akata, tako da je ispoštovana praksa koja postoji u okruženju, u većini zemalja koje imaju razvijenu tržišnu ekonomiju.
Takođe, ovaj zakon definiše da su doprinosi javni prihod, koji kontroliše i kojim raspolažu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Zakon precizno navodi obveznike doprinosa u sva tri osnovna osiguranja, a to su istovremeno i poslodavci, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, kao i izabrana, imenovana i postavljena lica.
Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu i drugih ugovora takođe su obveznici plaćanja doprinosa za obavezno PIO, kao i poslodavci sa dodatnim doprinosima u onim situacijama kada zaposleni imaju staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.
Zakon predviđa da lica koja ostvaruju prihode po više različitih osnova imaju obavezu plaćanja doprinosa na prihode ostvarene po svim tim osnovama, bilo da se radi o radnom odnosu, prihodu od samostalne delatnosti ili ugovorenoj naknadi.
Na taj način se licima koja imaju veća primanja i veće prihode obezbeđuje veći penzijski osnov i veća prava iz zdravstvenog osiguranja.
Značajan izuzetak predstavlja to što se isključuje obaveza plaćanja doprinosa na prihode od poljoprivrede za sve one obveznike koji plaćaju doprinose po osnovu radnog odnosa ili po osnovu samostalne delatnosti.
Značajan reformski zadatak u oblasti doprinosa se postiže širenjem osnovice za plaćanje doprinosa na sve vrste dohotka koji se ostvaruju po osnovu rada.
Osnovicu doprinosa za zaposlene i njihove poslodavce čini zarada, plata i naknada. Za razliku od važećeg zakona, koji za radnike koji su upućeni na rad u inostranstvo predstavlja nešto drugačiji vid naplate doprinosa, ovaj zakon predviđa da osnovicu doprinosa čini zarada koju ostvaruju u inostranstvu.
Privremeni i povremeni poslovi su u potpunosti fiskalno izjednačeni sa radnim odnosom po istoj stopi i osnovici za sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja.
Naravno, za penzije i naknade po osnovu invalidnosti osnovicu doprinosa čini iznos isplaćene penzije, odnosno naknade, a obavezu je dužan da sprovodi Republički fond PIO.
Za nezaposlena lica koja ostvaruju svoja prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno korisnike novčane naknade, osnovica u ovim slučajevima će biti upravo novčana naknada koju primaju i teret doprinosa ići će na njihove korisnike. Kod preduzetnika osnovicu doprinosa čini poreska osnovica na koju se plaća porez na dohodak građana.
Ovim zakonom uveden je nešto povoljniji položaj sveštenika i verskih službenika, za koje je propisana osnovica u visini prosečne zarade u Republici ostvarene u poslednjem kvartalu prethodne godine.
Kada su u pitanju poljoprivrednici osnovica doprinosa je prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez.
Poznato je da postoji mogućnost da se lica samostalno, dobrovoljno, na svoj zahtev uključe u sistem obaveznog socijalnog osiguranja. Ovim zakonom se ne dira u pravo tih lica, već se definiše obaveza organizacija za obavezno socijalno osiguranje da svojim aktima definišu visinu osnovice, a da saglasnost na ovu visinu daje Vlade Republike Srbije.
Ovakav sistem doprinosa zahteva postojanje minimalne osnovice doprinosa, ali da ne bi bilo korišćenja većih prava nego što to osiguranicima pripada, uvodi se institut najviše osnovice na koju se vrši obračunavanje i plaćanje doprinosa.
Znači, bitna novina ovog zakona jeste minimalna osnovica doprinosa, jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40% od prosečne mesečne zarade u Republici koja se odnosi na sve obveznike.
Podsećam vas da važeći zakon predviđa osam osnovica prema stepenu stručnosti, koje se kreću u rasponu od 37% za nekvalifikovane radnike, pa do 155% za doktore nauka. Naravno, odnosi se sve na prosečnu mesečnu zaradu u Republici.
Ova osnovica koja se uvodi ovim zakonom utvrđivaće se kvartalno, u skladu sa kretanjem zarada u Republici.
Najznačajniji efekat uvođenja jedinstvene najniže mesečne osnovice se ogleda u fiskalnom rasterećenju zarade zaposlenih, a to se naročito odnosi na poslodavce koji isplaćuju najniže zarade u Republici.
U mnogo povoljniji položaj se dovode i preduzetnici koji u ovom trenutku isplaćuju doprinose u visini od 100% od prosečne republičke zarade, tako da se ovim zakonom ispravlja ta nepravilnost i jednostavno nelogičnost, jer su mnogi od njih do sada imali niži prihod koji je bio oporezovan od prosečne zarade.
Kada je u pitanju rad sa nepunim radni vremenom, predložena je primena srazmerne najniže mesečne osnovice doprinosa, ukoliko zaposleni ostvaruju pravo kod dva ili više poslodavaca.
Na ovaj način, cilj ovog zakona je da se izbegnu brojne zloupotrebe koje su postojale, ukoliko se zaposleni fiktivno prijavljuje, kao i kada se zapošljava sa nepunim radnim vremenom. U oblasti zdravstvenog osiguranja umesto sada postojećih 13 stopa, predlaže se samo
jedna stopa za ukupna prava i samo jedna stopa za ograničena prava po osnovu povrede na radu, čime se značajno pojednostavljuje čitav postupak.
Zakon uvodi jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje od 12,3%, za PIO od 22% i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti ovaj procenat se uvećava sa 1,1% na 1,5%.
Predložene stope doprinosa su u funkciji smanjivanja postojećeg finansijskog deficita organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Zahvaljujući uspešnoj politici Vlade Republike Srbije, pre svega fiskalnoj politici i zakonima koje smo mi doneli ovde u prethodnom periodu, i pored povećanja stopa doprinosa, obezbediće se smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika usled ukidanja obaveze plaćanja poreza na fond zarada.
Zakon će direktno uticati i na povećanje zaposlenosti kategorija lica koja se teže zapošljavaju a koja primaju novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje i lica koja se vode na evidenciji zaposlenih u neprekidnom trajanju od jedne godine, a koja su starija od 50, odnosno 45 godina.
Povoljnost se ogleda u tome što zakon predviđa mogućnost da poslodavci koji zaposle ovakva lica ne plaćaju porez na teret poslodavca, odnosno ne plaćaju doprinose na teret poslodavca za lica starija od 50 godina, a onda se umanjuje za 80% ukoliko zaposle lica starija od 45 godina.
Ovo je veoma značajno zbog velikog broja ljudi koji su u procesu tranzicije ostali bez posla kao tehnološki višak, imaju jedan kraći period do penzije, a objektivno teško mogu da se zaposle zbog godina starosti.
Novina je i to da se ovim zakonom više ne propisuje obaveza poslodavca da izmiri doprinose, a nakon toga zarade, već ova obaveza dospeva danom isplate zarade, znači, poslodavac je dužan da isplati i sve doprinose.
Na kraju, ovaj zakon obezbeđuje usklađivanje sistema doprinosa sa najrazvijenijim zemljama Evropske unije, a sigurno da je činjenica da će fond za PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti, poljoprivrednika, kao i fond zdravstvenog osiguranja i Nacionalna služba za zapošljavanje imati povećane prihode, da će sredstva koja će koristi njihovi korisnici biti upotrebljena na pravi način, što predstavlja najbolji razlog i poziv za sve vas da zajedno sa poslanicima DSS-a glasate za ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala, gospodine Petkoviću.
Ovlašćeni predstavnik SPS-a, narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog zakona je u povećanju stopa doprinosa u oblasti socijalnog osiguranja. To povećanje, kada je reč o penzijskom osiguranju jeste sa 20,6% na 22%, zdravstvenog osiguranja sa 11,9% na 12,3% i za slučaj osiguranja nezaposlenih lica sa 1,1% na 1,5%.
Bez obzira što je ministar Dinkić pre nekoliko sati rekao da će doći do bitnog rasterećenja, bar u nekim oblastima, to je donekle tačno, međutim, cilj ovog zakona jeste popunjavanje svih ovih fondova, jer je situacije u svim ovim fondovima veoma teška.
Ako napravimo neku blic analizu kakva je situacija u svim fondovima i u fondu PIO, u fondu zdravstvenog osiguranja, kada je reč o sredstvima Nacionalne službe, bez obzira što je prethodna vlada, Vlada Zorana Đinđića, Živkovića, Đelića, Vlahovića, učinila sve da se smanje obaveze fonda prema osiguranicima, danas su penzioneri dovedeni do prosjačkog štapa.
Čuveni ministar Božidar Đelić je svojevremeno pre dve godine, dolazeći u poslaničku grupu SPS-a, rekao da će primeniti novi model zakona, po kome će penzioneri biti i te kako osakaćeni, jer oni uglavnom ne glasaju za DOS. To su bile njegove reči, a imamo i više svedoka.
I šta je značio taj švajcarski sistem? Švajcarski sistem je značio usklađivanje penzija sa rastom plata i troškova života na nivou od 50%. To usklađivanje je bilo tromesečno. Na taj način danas su penzije u Srbiji u proseku 60% od prosečne plate. Znamo da se sve cene baziraju na prosečnim platama.
Još jedno veliko upozorenje, nije tu kraj.
Najverovatnije, pošto će ova vlada nastaviti tim putem i tim stopama, mi ćemo u neko najskorije vreme imati da prosečna penzija bude i 30 i 40% od prosečne plate, tako je uglavnom u mnogim zapadno-evropskim zemljama, a znamo da su naše plate male i da će sa tim penzijama svi penzioneri na neki način biti ugroženi.
Inače, spadam u pobornike poslanika koji smatraju da sve što je bilo do 2000. godine bilo je mnogo bolje nego posle 5. oktobra. Upravo na primeru ovog zakona i stanja u ovim oblastima vrlo lako ću dokazati da je to tako.
Primera radi, prosečna penzija u naše vreme, za vreme vlasti SPS-a, bila je preko 90% prosečne plate. To je bio veliki uspeh, ali naravno, mi nismo mnogo zavisili od multinacionalnih kompanija, nismo zavisili od MMF-a i Svetske banke, koji upravo teraju nosioce vlasti da donose zakone kakvi se danas donose.
Ono što je veoma važno i za penzijski fond, to je činjenica da su danas izvorna sredstva u budžetu, odnosno u fondu PIO negde oko 50% do 60%, a sva ostala sredstva su vezana za budžet.
Znamo ipak da su opet, u to vreme, 90-tih godina, na primer 1995, 1996. i 1997. godine, izvorna sredstva, sredstva prikupljena od doprinosa bila na nivou 85, 86, 87%. A zašto su važna ta izvorna sredstva? Izvorna sredstva su važna jer se samo na taj način obezbeđuje stabilnost fonda.
Ako su nam sredstva u PIO vezana za budžet, danas je u Srbiji pola – pola. Ogromna je nestabilnost svih tih fondova. Imamo primere u mnogim zemljama oko nas, pa i u Republici Srpskoj, u Makedoniji, u drugim državama, šta znači kada se ova sredstva vezuju za budžet.
Naš je budžet, koji je na snazi od 2001. godine, sve ove tri-četiri godine, deficitaran i uglavnom se popunjava od donacija, privatizacije i kredita. Šta će biti jednog dana, a to vreme vrlo brzo dolazi, kada neće biti donacija, donaciji će možda biti još ove godine, već sledeće teško, krediti su veoma skupi i veoma nepovoljni, a kada je reč o privatizaciji, sve je prodato što je vredelo.
Ostala su još javna preduzeća koja mnogo koštaju, koja mnogo vrede. To ne bi trebalo prodavati, ali je moguće da dođe do tih prodaja, kada se sve to iscrpi, kada se sve to proda, penzija neće ni biti. Imamo te primere u mnogim zemljama. Penzije su samo u visini onih sredstava koja se prikupe putem doprinosa. U nekim zemljama ta sredstva su bila u visini 15-20%, pa bez obzira što neko nominalno ima pravo na penziju od 20.000, on primi 5.000. To je činjenica.
Sve to želim da vam kažem najviše iz razloga što hoću još jednom veoma argumentovano i činjenički da potkrepim tu situaciju, da je 90-tih godina bilo bolje. Tačno je da se teško živelo. Tačno je da su bile sankcije, tačno je da nam je sve nametnuto, i ratovi i sankcije, ali masa stanovništva, bez obzira na male plate, bolje je živela nego što živi danas. Ko danas u Srbiji dobro živi? Žive nosioci vlasti, oni ljudi koji su bliski vlastima, i to se sve svodi na desetak procenata stanovništva. To je gola istina.
Kada govorimo o povećanju stope doprinosa u ovoj oblasti, ne verujem da će ovo povećanje doprineti boljoj situaciji u oblasti penzijskog osiguranja. Danas seljačke penzije, ili poljoprivrednih proizvođača, kasne dve godine. U naše vreme, u vreme SPS-a, one su kasnile 17 meseci i to je bilo bolje. Ove druge penzije kasne dva meseca. Šta se tu bitno popravilo? Ništa.
Koliko su rigidni zakoni bili za vreme DOS-a, najbolje govori Zakon o penzijskom osiguranju. Znate da u vreme vlasti SPS-a, kada je bilo reči o obračunu penzija, one su se obračunavale na taj način što se uzimalo deset najpovoljnijih godina. Danas je to prebrisano. Nema čoveka, lekara, inženjera, radnika, kome ne odgovara obračun sa deset najpovoljnijih godina. Naravno da je ondašnja vlast, a vidim da se sada nastavlja, neće biti naročitih promena. Šta se na taj način dobija: da i budući penzioneri neće imati povoljno obračunavanje, imaće manje penzije i fondovi će biti manje opterećeni.
Kada govorimo o Fondu za zdravstveno osiguranje, i ovde imamo povećanje, možda je stopa doprinosa vezano za zdravstveno osiguranje najmanje povećana, sa 11,9 na 12,3. Međutim, šta se ovde dešava? Ne mislimo da će ovim povećanjem doći do bitnog poboljšanja situacije u oblasti zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite. Ovaj fond se veoma teško puni, veliki su problemi i kada je reč o zaposlenim licima, i kada je reč o poljoprivrednim proizvođačima. Realizacije su veoma male i kada je reč o transferima iz penzijskog fonda i Fonda za nezaposlena lica.
Šta mi možemo da očekujemo kada govorimo o svim fondovima, pa i o Fondu za zdravstveno osiguranje? Ko će da plaća doprinos? Od kada je DOS došao na vlast, 500.000 ljudi je ostalo bez posla. Ministar Vlahović je prodao najbolje fabrike, nove gazde najurile radnike.
Primera radi, u paraćinskoj Cementari, gde je bilo 3.000 radnika koji su plaćali redovno poreze i doprinose, imali plate koje su približno kao i danas, novi gazda je to sveo na 700 radnika. Umesto da u Fondu za zdravstveno osiguranje imamo uplatu 3.000 radnika iz Cementare, sada imamo 700 radnika. Gde je tu prednost?
DOS je govorio, mora da se proda. Šta je dobro, za koga je dobro? Dobro je za Švajcarca koji je kupio Cementaru ili za Albanca, ne znamo ko je kupio Cementaru. Profit, višak vrednosti, on se sada odnosi. Možda će Vlahović da replicira, pa da kaže - Paraćinci su se obogatili. Možda je i to tačno, i neka bude tačno, ali je bolje da su se i Paraćinci obogatili nego neki Švajcarci, Albanci itd.
To je suština te politike i razlike između naše politike i politike koju je vodio DOS. Kada govorim o poljoprivrednim proizvođačima, imamo najmanje uplate ...
(Predsednik: Izvinite, hoćete li da koristite i drugih 10 minuta?)
Kasnije ću.

Replika, Aleksandar Vlahović.

Javljam se po Poslovniku, dame i gospodo narodni poslanici, pravo na repliku.
Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, zaista je teško objasniti i ući u svojevrsnu političku alhemiju u kojoj treba javnost Srbije ubediti da je bolje imati tri marke penziju, kolike su bile tokom 90-tih godina, ili da je bolje da penzije kasne po nekoliko meseci, i da je bolje da umesto novca penzioneri dobijaju kupone za plaćanje struje, nego imati redovnu penziju sa visinom koja je bitno drugačija, bitno veća čak i u poređenju sa zemljama koje 2007. ulaze u Evropsku uniju, mislim na Bugarsku i Rumuniju, nego imati ekonomsku politiku koja je značila vraćanje zaostalog duga koji je nasleđen od vlade koja je na ovim prostorima vladala do 2000. godine.
Onda, ako želite da budete uspešni u toj političkoj alhemiji, morate imati argumente koji nisu argumenti. Argument koji je prethodnik rekao da je 500.000 ljudi ostalo bez posla jednostavno nije tačan.
Čak i statistički kad pogledate videćete da je broj nezaposlenih 2000. godine, odnosno 2001. godine u januaru iznosio 750.000, a da je danas ukupan broj nezaposlenih ljudi 936.000.
Međutim, ono što statistika ne obuhvata, a što je zatečeno stanje 2001. godine, to je približno milion ljudi koji su formalno imali radna mesta, a da na tim radnim mestima nisu imali redovne plate, niti je redovno uplaćivano penziono i zdravstveno osiguranje. Samim tim nisu imali ni evidentiran penzioni staž i to je takođe ogroman problem koji je prevaljen na Vladu koja je svoj posao započela januara 2001. godine.
Da ne govorim o podatku da je januara 2001. godine 350.000 zaposlenih radnika, onih koji su imali radno mesto, ali ne i posao, bilo na privremenom, prinudnom odmoru, kategorija koja je izmišljena na ovim prostorima tokom 90-tih godina. Kao što znate, ta kategorija, prinudni odmor, shodno Zakonu o radu, danas ne postoji.
Prema tome, kada kažem da je danas manji broj nezaposlenih ljudi nego što je zatečeno januara 2001. godine, ta argumentovana analiza se zasniva na sledećim činjenicama. Danas imate 936.000 ljudi koji traže posao. Januara 2001. godine ste imali 750.000 nezaposlenih ...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam, 750.000 statistički evidentiranih nezaposlenih i približno milion ljudi koji su imali radno mesto, ali ne i posao.
Nesrećno je izabran primer Popovca, jer Cementara Popovac je upravo primer preduzeća koje nije uplaćivalo godinama doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i to je primer preduzeća koje je očerupano u sistemu društvene svojine 90-tih godina, gde je bilo preko 1.500 izvršnih utuženja u Trgovinskom sudu u Kragujevcu. Da nije bilo privatizacije, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena, to preduzeće danas ne bi radilo. Hvala.

Narodni poslanik Ksenija Milivojević, po Poslovniku, pa zatim narodni poslanik Toma Bušetić, po Poslovniku.