Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije ne može da prihvati ovaj amandman iz sledećeg razloga.
Ovo je zakon o obaveznom socijalnom osiguranju. Mi imamo nameru da napravimo i zakon o dobrovoljnom penzionom osiguranju, gde bi svako ko želi uplaćivao doprinose po dobrovoljnoj stopi i, naravno, od toga uživao penziju.
Međutim, mi imamo sadašnje stanje, gde se iz tekućih doprinosa plaćaju tekuće penzije. Znate li zbog čega? Ne ove godine, nego prethodne tri, prethodnih deset godina, kasne zemljoradničke penzije? Iz
prostog razloga što se ne plaćaju doprinosi zemljoradnika za penzije, jer ne možete isplatiti penzije zemljoradnicima koji su sada stari i koji su u penziji, ukoliko mladi zemljoradnici neuredno plaćaju.
I onda, lepo je reći, treba voditi računa o poljoprivredi. Treba voditi računa i mi vodimo računa, jer smo tri puta povećali agrarni budžet, ali kada govorimo o penzijama, dok se ne osnuje dobrovoljni penzioni sistem, potpuno je jasno iz tekućih doprinosa idu tekuće penzije.
Pošto ne plaćaju u dovoljnoj meri, ne svi poljoprivrednici, iz raznoraznih razloga, možda su i objektivni, ali ne plaćaju doprinose, nema dovoljno para za zemljoradničke penzije i zbog toga već desetak godina kasne.
Da li je rešenje u dobrovoljnom sistemu, slažem se, ali ne možemo na cedilu ostaviti one koji su sada stari i koji su poljoprivrednici. Dakle, mora da postoji, dok postoji obavezan sistem osiguranja i obavezna stopa doprinosa za penzionere zemljoradnike.
A naravno, kada bude osnovan sistem dobrovoljnog penzionog osiguranja, sami će se ljudi odlučivati i –protiv sam toga da se bilo gde, pa i u parlamentu, građani dele na zemljoradnike, građane na one koji žive u prigradskim naseljima, jer su to svi građani Srbije i mora isti sistem da postoji za sve – svi koji plate doprinos, imaju pravo da dobiju penziju.
Ako nema para u doprinosima, ne možete očekivati magiju, pa da dolazi novac za isplatu penzija i zato ne možemo da prihvatimo ovaj amandman.
