Dame i gospodo, moj amandman se odnosi na član 83. koji u predlogu Vlade glasi: „Udaljenost automata i kladionica, odnosno uplatnih mesta od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) ne može biti manja od 150 metara“.
Predlažem da se taj član izmeni i da glasi: „Udaljenost automata, kladionica, kockarnica i uplatnih mesta od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) ne može biti manja od 1.000 metara. Ovo ograničenje ne važi u slučaju kada se igre na sreću organizuju u hotelima visoke kategorije, koji rade noću i zabranjuju pristup licima mlađim od 19 godina“.
Imao sam prilike da vidim da je u Beogradu, pored jedne osnovne škole, neko otvorio lokal sa automatima na ivici školskog dvorišta. Tadašnji direktor me je zamolio da pokušam da intervenišem i uspeo sam da to sklonimo odatle, jer su deca, ne samo u pauzama, bežala sa časova i ono malo džeparca trošila na te automate, umesto da kupe neku kiflu ili neki sok.
Mislim da je ovo jedno civilizacijsko dostignuće. Kada sam se interesovao za ovaj zakon ovih dana, saznao sam da npr. u Švedskoj ta udaljenost ide čak i do 20 kilometara. Mi nismo Švedska. Mislio sam da stavim tri kilometra, ali sam odustao od toga, jer je tri kilometra za manja mesta suviše mnogo, pa bi neko postavio kladionicu na livadi, van naseljenog mesta, ali kilometar je ipak jedno pristojno rastojanje, da ne bi deca baš u pauzama trčala da se klade za vreme odmora ili da beže sa časova.
Očekujem podršku narodnih poslanika i da ovaj amandman bude prihvaćen, jer moramo da brinemo o našem podmlatku. Nije samo u pitanju kocka. U pitanju je pušenje u najmlađim uzrastima, u pitanju je droga. Imamo slučaj u Beogradu, u centru grada, da je pored jedne gimnazije otvoren lokal - kafić, gde se svake večeri diluje droga. Iako se direktor žalio SUP-u dva-tri puta, ne pomaže ništa. Smatram da vlast takve lokale mora da udaljava od školskih ustanova.