Gospodine Nikoliću, proverili smo i nemamo ništa protiv da kasnije pogledate stenogram. Dakle, zahtev je bio i 128 poslanika je glasalo, sećate se, ali za zahtev da se glasa do završetka 8. tačke dnevnog reda, ne ove nego 8. tačke dnevnog reda.
Izvinite, molim vas, lako ćemo, nije sporno, naravno.
Hvala vam mnogo.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vladimir Homan, Zoran Anđelković, Vladimir Jovanović, Boško Ristić, Velimir Simonović, Meho Omerović i Veroljub Stevanović.
Amandmani koji u skladu sa Poslovnikom budu podneti do otvaranja pretresa biće vam uručeni u toku sednice.
Narodni poslanik Zoran Anđelković, pisanim putem, 8. jula 2004. godine povukao je amandman 13. na član 22. i amandman 41. na član 97. Predloga zakona.
Takođe, narodni poslanik Zoran Anđelković, pisanim putem, 15. jula 2004. godine povukao je amandman 20. na član 40, amandman 22. na član 43, amandman 25. na član 47, amandman 28. na član 54, amandman 42. na član 98, amandman 44. na član 101, amandman 45. na član 103. i amandman 46. na član 104, koje je podneo 1. jula 2004. godine.
Zakonodavni odbor je, na osnovu člana 142. stav 4. Poslovnika, odbacio amandman narodnog poslanika Zorana Anđelkovića na član 100, tako da ovaj amandman ne može biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe: SRS - 1 sat, 38 minuta i 24 sekunde, DSS - 1 sat, tri minuta, 36 sekundi, DS-Boris Tadić, 44 minuta, 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta, 12 sekundi, SPO-Nova Srbija - 26 minuta, 24 sekunde, SPS - 26 minuta, 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a po pet minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres (20,20 časova).
Da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o igrama na sreću.
Znate i sami da igre na sreću svuda u svetu donose značajne fiskalne prihode.
Nažalost, u Srbiji, sadašnji fiskalni prihodi po osnovu postojećih zakona o igrama na sreću su jako skromni, svega oko 600 miliona dinara godišnje, imajući u vidu i mogućnosti i činjenicu da se od poreskih prihoda po osnovu igara na sreću finansiraju uglavnom invalidi i socijalno ugrožene kategorije stanovništva i sportisti.
Podneli smo Predlog zakona koji bi trebalo da uvede red u ovu oblast, da omogući adekvatne prihode državi i da država, a i oni koji učestvuju u ovim igrama na sreću, budu zadovoljni.
Što se tiče osnovnih elemenata zakona, pre svega novost je da se ovim zakonom sužava siva zona u cilju stvaranja konkurentnih uslova na tržištu. Takođe, zakon stimuliše one koji se bave organizovanim igrama
na sreću da se ukrupnjavaju. Značajno povećanje budžetskih prihoda se očekuje po osnovu usvajanja i primene ovog zakona, čak deset puta, i zakon predviđa adekvatnu kontrolu igara na sreću, kao i zaštitu igrača u pogledu sigurnosti isplate dobitaka.
Danas ima dosta igara na sreću, gde oni koji igraju nisu zaštićeni, ima dosta prevara, ovaj zakon strogo sankcioniše takve stvari i sistemski svodi na minimum mogućnost prevare.
Što se tiče vrsta igara na sreću, zakon predviđa četiri vrste. Pre svega, klasične igre na sreću, to je lutrija. Zatim, posebne igre na sreću, u igračnicama, odnosno kazinima, na automatima i kladionicama; nagradne konkurse u robi i uslugama i četvrta grupa su igre na sreću koje se organizuju preko interneta i drugih medija.
Ukupni očekivani fiskalni prihod od igara na sreću na godišnjem nivou iznosu oko 70 do 100 miliona evra, pri čemu se najveći prihod očekuje od organizovanja klasičnih igara na sreću. Zakon predviđa sledeću raspodelu državnog dela prihoda - 60% ukupnih prihoda ostvarenih po osnovu naknada za igre na sreću slivao bi se u budžet Republike Srbije, dok bi 40% bilo jednako raspodeljeno na četiri budžetska fonda: na fond za finansiranje invalidskih organizacija i ustanova socijalne zaštite išlo bi 10% prihoda; fond za finansiranje socijalnih i humanitarnih delatnosti - 10%; fond za finansiranje sporta - 10%; i za lokalnu samoupravu se predviđa 10%.
Što se tiče klasičnih igara na sreću, osnovna je lutrija, ali tu su i loto, bingo, kenzo itd, ovaj zakon afirmiše klasične igre na sreću. Moram da kažem da se sadašnje društvene lutrije nalaze u jako teškoj poziciji i umesto da ostvaruju prihod za državu one uglavnom imaju gubitke.
Ovaj zakon predviđa državni monopol u klasičnim igrama na sreću osnivanjem državne lutrije Srbije. Ovo je iskustvo koje imaju i druge zemlje. Država ima monopol nad lutrijom, s tim što omogućava kroz franšizu operaterima da sklapaju ugovore sa državnom lutrijom Srbije i da organizuju igre na sreću.
Takođe, postojeće lutrije postale bi deo državne lutrije Srbije, ne bi došlo do njihovog gašenja, iako se nalaze danas u jako teškoj poziciji, već bi postale deo sistema državne lutrije Srbije.
Moram da kažem da, što se tiče organizovanja lutrije, lotoa, binga i ostalih klasičnih igara na sreću u lokalnim sredinama, znate i sami da mnogi amaterski ili poluprofesionalni klubovi to organizuju u različitim mestima, oni, naravno, neće izgubiti pravo da to nadalje čine, s tim što će postojati njihova povezanost sa državnom lutrijom Srbije, oni će sklopiti ugovor sa državnom lutrijom Srbije, dobijati odgovarajuću proviziju od organizovanja igara na sreću, ali je kontrola razlog zašto se sve centralizuje u državnu lutriju Srbije.
Primera radi, u Sloveniji, njihova državna lutrija ostvaruje promet koji prevazilazi bruto promet luke Kopar, a to je najveća luka u Sloveniji. Kod nas mi imamo gubitke od naše lutrije. Očekujemo promet preko državne lutrije u narednoj godini od najmanje 100 miliona evra, od čega bi fiksni prihod za budžet iznosio 30%, troškovi organizacije i rada u ovoj lutriji 20%, fond dobitaka 50%.
Što se tiče posebnih igara na sreću, imamo tri glavne vrste, to su kazina igračnice, automati i kladionice. Što se tiče kazina, predviđa se samo 10 dozvola za kazina. Moram da kažem da trenutno u zemlji postoji daleko manji broj od ovih 10 potencijalnih dozvola za kazina i zahtevaju se rigorozni uslovi, kako tehnički, tako i finansijski, za organizovanje igara na sreću u igračnicama, odnosno kazinima.
Potreban je, prema Predlogu zakona, osnovni kapital od milion evra, uz depozit od 300.000 evra; zatim, dodatnih 500.000 evra minimalno na osnovu tendera koji će biti organizovan. To je ono što je potrebno da bi neko mogao da organizuje igre na sreću u igračnici. Predviđa se mesečna naknada u visini od 3% bruto uplata, za slučaj da se radi o igrama gde igrač igra protiv igrača i 20% od neto uplata, razlika između uplata i isplata, u igrama gde igrač igra protiv igračnice.
Takođe, predviđeni su rigorozni tehničko-tehnološki uslovi koji garantuju isplate dobitaka igračima i odgovarajuću evidenciju prometa koja se dostavlja posebnoj direkciji za nadzor. Predviđen je obavezni video nadzor i zaštita igrača. Ove igračnice bi trebalo da podstaknu i ugostiteljstvo i turizam u sredinama gde će biti organizovane. Želimo da imamo ozbiljne igračnice, odnosno ozbiljna kazina, i zato su ovi uslovi koje zakon predviđa veoma rigorozni.
Što se tiče automata, zakon predviđa posedovanje minimum sto aparata da bi se išlo na organizovanje igara na sreću posredstvom automata, što znači da ako neko poseduje manje automata, on može da sklopi ugovor o franšizi sa nekim ko ima više i da bude deo tog sistema.
Zašto sto aparata, zašto ukrupnjavanje? Radi lakše kontrole, jer će se kontrolisati samo oni koji ispune uslov da imaju minimum sto aparata. Osnovni kapital koji predviđa zakon je depozit 300 evra po automatu.
Zakon poznaje tri vrste naknade. Prvo, to je depozit koji se daje, zatim licenca, odnosno dozvola za rad i mesečna naknada koja se plaća u određenom iznosu.
Kod automata, predviđa se da dozvola za rad iznosi 300 evra godišnje po automatu, a mesečna naknada 50 evra, plus deset procenata za godišnji promet preko 6 hiljada evra po automatu. Dakle, za svaki godišnji promet koji prevazilazi 6 hiljada evra, predviđa se 10 procenata od tog godišnjeg prometa preko ovog iznosa. Takođe, rigorozni su tehnološki uslovi koje zakon predviđa, što garantuje isplatu igračima i odgovarajuću evidenciju prometa.
Što se tiče kladionica, takođe se predlaže ukrupnjavanje. Dakle, neko ko želi da organizuje igre na sreću putem kladionica mora da poseduje minimum 30 uplatnih mesta, 30 kladionica. Osnovni kapital je 150 hiljada evra, depozit 3 hiljade evra po uplatnom mestu, dozvola za rad iznosi 200 evra mesečno po uplatnom mestu, dok je predložena mesečna naknada 600 evra plus 10 procenata za godišnji promet preko 100 hiljada evra po uplatnom mestu. Dakle, ako neko ostvari 110 hiljada evra, 10 procenata od 110 hiljada se dodaje na ovu mesečnu naknadu.
Što se tiče igara na sreću preko interneta, takođe, ove igre na sreću će se organizovati preko državne lutrije Srbije, koja ima monopol i ima mogućnost da zaključuje ugovor sa priređivačima ove vrste igara. Konačno, predviđa se velika razlika u organizovanju nagradnih konkursa, koji su sve popularniji, ali od kojih država nema gotovo nikakve koristi. Sada se predviđa da priređivač može najviše četiri puta godišnje da organizuje nagradne konkurse i mora da uplati kao naknadu 20 posto od fonda nagrada državi, tako da i od nagradnih konkursa država će imati odgovarajući priliv.
Što se tiče nadzora, zakon predviđa osnivanje uprave za igre na sreću i posebnu kontrolu od strane poreske uprave. Takođe, zakon predviđa jedinstvene rigorozne tehničko-tehnološke uslove. Svi priređivači biće na odgovarajući način povezani sa upravom i dužni su odgovarajuće podatke da dostavljaju upravi za igre na sreću, a kod pojedinih oblika obavezan je video nadzor.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom mi ćemo i ovu oblast, koja je prilično haotična u Srbiji, uozbiljiti. Nadam se da će većina u Skupštini podržati Predlog zakona Vlade Republike Srbije.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč – Odbora za finansije Radojko Obradović i Zakonodavnog odbora Miloš Aligrudić? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je bilo vreme da se kockanje uredi zakonom, u stvari, uskladi sa mnogo tehničkih dostignuća, dostignutih, postignutih ili ostvarenih od vremena donošenja osnovnog zakona i nekih njegovih malih izmena do danas.
Nisam kockar, ne razumem se u ovu materiju. Pretpostavljam da su dobri kockari oni koji su pisali zakon, da su predvideli sve ono što bolji kockari mogu da urade. Mene nešto drugo interesuje. Interesuje me da li Vlada Republike Srbije ima Sekretarijat za zakonodavstvo? Ako ga ima kao u vreme prve vladavine DOS-a, onda ga nema. Čitajući ovaj zakon, ubeđen sam da nema Sekretarijat za zakonodavstvo ili barem da nema sposobnog sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo.
Kako se Vladi omakla gruba povreda Ustava u ovom predlogu zakona, toliko gruba da je Vlada priznaje i u obrazloženju zakona. U obrazloženju zakona Vlada Republike Srbije koristi reč "monopol".
Član 57. Ustava Republike Srbije kaže: "Privredne i druge delatnosti obavljaju se slobodno i pod jednakim uslovima, u skladu sa Ustavom i zakonom". Član 64. stav 3. kaže: "Protivustavan je svaki akt i svaka radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj, odnosno na drugi način ograničava tržište". Vlada Republike Srbije članom 96.
Poglavlje IX – Osnivanje državne lutrije Srbije, kaže: "Radi priređivanja klasičnih igara na sreću i igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, Republika osniva Državnu lutriju Srbije".
U obrazloženju Vlada kaže: "Uzimajući u obzir način na koji se razvila oblast klađenja u Srbiji, a u cilju efikasnijeg nadzora i sprečavanja negativnih posledica, priređivanje igara preko interneta i drugih sličnih medija je zakonom predviđeno da ostane monopol Državne lutrije Srbije". Pre toga je rekla - da bi se postigli maksimalni fiskalni efekti, pravo na priređivanje klasičnih igara, znači klasične kocke, prenosi se na državnu lutriju Srbije, a posle se konvertuje onaj dug koji imaju dosadašnje društvene organizacije za klađenje, za kockanje, posebno prema fondovima.
To se pretvara u vlasništvo Republike, tako da, praktično, Republika preuzima nekoliko društvenih preduzeća u Srbiji koja su bila registrovana za ovu delatnost. Vlada je drage volje pohrlila za vlasništvom konvertovanjem duga nad bankama, nad kockarnicama, ali se nije usudila da konvertovanjem duga preuzme i velike gigante koji su gubitaši i od kojih zavisi sudbina mnogih gradova, rekao bih, sudbina cele Srbije.
Mi ćemo diskutovati o ovom predlogu zakona toliko koliko je neko od nas u stanju uopšte da procenjuje kocku. Kocka je društveno zlo, neminovno u svakoj državi u svetu. Dobro je da se zakonom omogući što striktnija državna kontrola kocke, a pod tom kontrolom podrazumevam ubiranje prihoda i naplatu poreza.
Inače, to što će mnogi ljudi ostati bez
kompletne imovine, to što će pojedine porodice ostati čak i bez glava porodice, jer mnogo ljudi izvrši samoubistvo zato što se kocka, pa se vadi na kocki, pa ode i kuća i imanje, to država, naravno, ovim zakonom ne može da spreči. To i ne prigovaram državi. Državi prigovaram da je ovo jedan od najstudioznijih zakona koje je uradila do sada.
Svi su ovde predvideli, da čovek ne može amandman da napiše na Predlog zakona o kockama, a na sve druge zakone možemo da napišemo na stotine amandmana i da ih branimo, ali ovi kockari su dobro naučili zanat, očigledno.
Znači, molio bih da dobro razmislite o ustavnom osnovu za donošenje ovog zakona, posebno o ključnoj odredbi, jer davanje klasičnih igara na sreću u nadležnost isključivo jednoj firmi je ključna odredba. To je osnov za zaradu. Ali, interesuje me - kako Vlada misli da u ovom Ustavu opravda monopolisanje jednog subjekta u jednoj grani delatnosti? To Ustav Srbije ne dozvoljava. Možda dozvoljava Ustav Slovenije i hajde da kažemo da smo mi deo Slovenije, da uzmemo protektorat pa da kažemo - može, u Sloveniji je to monopolisano, može i ovde.
Vlada je propisala deset kazina. I tu mi nešto nije jasno. Zašto nije hiljadu, zašto nije jedan kazino, zašto nije koliko god može? Ako postavite uslove za tehničku opremljenost, uslove za udaljenost od škole, obdaništa, tu bih rekao čak i od sportskog objekta, čak i od crkve, da se ne brukamo.
Ako neko ispuni sve te uslove, pustite ga neka pravi taj kazino. Kupovaće cement, gvožđe, ciglu, mermer, vrhunsko staklo, vrhunski enterijer će da napravi, a od ove sirotinje on ne može mnogo da se ovajdi.
Možda bi čak bilo dobro u Beogradu predvideti jednu zonu za kockarnice, jednu zonu za kazina, neka to blješti, neka dolaze stranci da se kockaju. Sećam se, bio sam dete, stranci su dolazili na Sveti Stefan da se kockaju, novine su o tome pisale. Verovatno da je ona Jugoslavija od toga ostvarivala neki prihod. Meni to nije smetalo.
U kockarnicu ne ulazim osim kada su izbori, tada moram da se kockam, nešto me grize, jer svaki put manje predvide radikalima nego što osvojimo, i znam da ću da im uzmem pare. Dosta ljudi se kocka, oblast je već dve - tri godine potpuno neregulisana. Hajde da vam pomognemo i da regulišete, ali bez monopola, bez ograničavanja. Čini mi se da je nekome stalo do poslovnog prostora koje imaju dosadašnje lutrijske organizacije, a zaista je to izvanredan poslovni prostor; no, izvanredno opremljen i uvek u centru grada u svim gradovima u Srbiji.
Ukoliko zakon bude donetu Skupštini, ukoliko ga proglasi predsednik, pokrenućemo postupak za ocenu ustavnosti ovog zakona, a onda bi možda bilo dobro da Vlada Republike Srbije, sada su kasni noćni sati, ali ima vremena iduće nedelje, trajaće rasprava, još jednom pogleda ovaj predlog zakona, utvrdi da li može da ga brani pred Ustavnim sudom, pa ako možete da ga branite, neka ostane kao predlog zakona.
Ostavio bih sebi drugih deset minuta.

Zahvaljujem. Reč ima ovlašćeni predstavnik DSS, narodni poslanik Slavoljub Matić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege poslanici, nadam se da mi nećete zameriti što ću pokušati da budem jako kratak.
Kocka jeste društveni problem koji može da se pretvori u zlo ukoliko ne postoji jasan zakon koji će regulisati odnose između države, koja treba da kontroliše ovu oblast, i onih koji mogu, prethodnik moj je pomenuo, da izgube ne samo kuću, već i glavu. Opisao je Dostojevski najbolje šta se dešava sa kockarima koji izgube svu imovinu.
Ali, da se podsetimo, mi nećemo moći da iskorenimo kocku i zato je mnogo bolje da kocku uvedemo u nekakav red. Ovaj zakon se trudi da upravo uvede red u ovoj oblasti i zbog toga će ga DSS podržati, s tim što ćemo podržati i nekoliko amandmana koji su podneti na ovaj zakon, kojima se olakšava vrlo oštar uslov, posebno u oblastima koje pokrivaju delatnost igara, tj. igraonica na sreću i kladionica.
Čini mi se da su u ta dva dela ovog zakona predloženi jako oštri uslovi, a dovešće do toga da dobar deo kladionica i igara na sreću
odu u sivu ili ilegalnu zonu. Da se podsetimo, i kada je kocka bila nelegalna rabota na ovim prostorima, ljudi su u kockanju gubili kako kuće, tako glave.
Ako mislite, gospodine ministre, da jedan deo organizovane kocke ne ode u sivu zonu, zamoliću vas da nekoliko amandmana, a pričaćemo o njima, svakako prihvatite, kako nam se upravo još jedno zlo ne bi, nakon donošenja ovog zakona, desilo.
Što se tiče ustavnosti, neka o tome odlučuje Ustavni sud. Naše je ipak da uredimo jednu oblast društvenog života na način za koji mislimo da je ponajbolji.

Hvala. Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Rajku Baraliću.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kolega Toma Nikolić rekao je da je kocka društveno zlo. To jeste velika istina.
Svakog od nas ko pristupa raspravi o ovom zakonu podsećam, ako je zaboravio, da još jednom pročita „Prvi put s ocem na jutrenje“, koliko da se podseti u šta može da uđe jedna porodica i jedan dobar domaćin kada ih potpuno ophrva takav prorok kao što je kocka.
Ali, politika je veština mogućeg i naš zadatak je da iz društvenog zla, a ono jeste to, pokušamo da za one društvene kategorije kojima je potrebna velika pomoć, izvučemo ekonomsku korist, ako je moguće i da za humanitarne i sportske organizacije, za budžet Republike Srbije obezbedimo odgovarajuća kvalitetna finansijska sredstva.
To je jedna velika igra da se na način, kako uređuje zakon i kako je to uređeno u najvećem broju država, nešto što se tamo definiše kao privredna delatnost, možemo da pomenemo nekoliko velikih svetskih centara koji predstavljaju osnov i, nažalost, obrazac ove industrije, kao što je Las Vegas ili neki drugi. Dakle, ako sve to imamo u vidu, naš zadatak je ovde delikatan i mi imamo odgovornost da na krajnje ozbiljan način priđemo ovome i da ovu oblast uredimo onako kako valja.
Pošto će gospodin Zoran Anđelković, koji je ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe za ovu tačku dnevnog reda, reći nešto u vezi sa ovim i amandmanima koje je podneo, meni ne bi oprostili konjanici Konjičkog kluba „Milenko Nikšić“ u Čačku, a da ne kažem nekoliko rečenica ovde za ovom govornicom u vezi sa tim.
Zakon će potpuno da ugasi nekoliko stotina malih klubova u Srbiji, koji se delimično ili potpuno finansiraju iz malih, nepriličnih i neprikladnih tombola. Molim kolege narodne poslanike iz Čačka i druge da me podrže u ovome što govorim.
Moram da kažem, sa tugom, da se jedan od najlepših sportova kao što je konjički finansira na potpuno nepriličan način. Klub za konjički sport „Milenko Nikšić“ u Čačku osnovan je 1892. godine. Najstarija je sportska organizacija u zapadnoj Srbiji, osnovan je kao Šumadijsko kolo jahača „Knez Mihajlo“, a 1993. i 1996. godine galopska grla „Kondor“ i „Čikago“ osvojila su jugoslovenski galopski derbi.
A sve uz pomoć jedne male tombole, koja sada predstavlja jedno strašno mesto gde se skupljaju ljudi koji se mogu naći samo na tom mestu, koji za veče ne potroše više od 50 dinara, ali, eto tako, oni imaju nekakav svoj račun u svemu tome.
Klubovi imaju nekakav svoj interes u svemu tome. Od toga živi još nekoliko ljudi i ovaj zakon će, inače, na jedan civilizovan način urediti ovu materiju, potpuno ugasiti ove male tombole i jedan veliki broj klubova ostaviti bez realnih finansijskih sredstava i izvora.
No, nisam našao mogućnost da na drugi način, ni amandmanom, probam da spasem ove klubove, ali sam dužan da ovde kažem da bi bilo dobro da država nađe način da „iz kolača“ koji se ubere od igara na sreću, od ovih velikih, raspodelom, konjički klubovi pre svega ne ostanu bez adekvatne finansijske pomoći.
Takvih klubova, na nesreću, u Srbiji ima veoma malo. To je Konjički klub „Milenko Nikšić" u Čačku, to je Konjički klub u Kragujevcu, Konjički klub u Požarevcu, nekoliko drugih konjičkih klubova u Zaječaru i još nekoliko drugih. Sve drugo su ergele i one se drugačije finansiraju.
Dakle, da se ne dogodi još jedna nepravda. Kada je ovaj parlament usvojio zakon da se izvrši povraćaj zemljišta bivšim vlasnicima, bivši narodni poslanik iz G. Milanovca, Pantelija Gačić, podneo je amandman da se izuzmu fudbalski stadioni, hipodromi su ostali u okviru zakona i klubovi danas vraćaju zemljište koje su teškom mukom kupovali tokom proteklih decenija.
Ne mogu da pomognem, ali sam dužan da kažem da izražavam veliku bojazan i tugu zbog toga što konj nije bicikl, kad prestane sportsko takmičenje oni moraju imati urednu negu, veterinarsku zaštitu i trening, a za sve to su potrebna finansijska sredstva.
Nadam se da kada Ministarstvo za prosvetu predloži jedan korektan zakon o sportu, a Ministarstvo poljoprivrede to podrži, da ovo možda rešimo na bolji i adekvatniji način. Pre nego što su se u Srbiji pojavili gilgameši i ovi drugi uvozni konji, da ne pominjem imena njihovih vlasnika, u Srbiji je bilo svega 500 punokrvnih grla rase engleski galoper i američki kasač. To je toliko malo da smo svi dužni, bez obzira o kojim se zakonima radi, da sačuvamo ova grla i tradiciju konjičkog sporta u Srbiji, koja je takva da se njome možemo ponositi.
Molim sve one koji mogu da pomognu da to i učine, da konjički klubovi ne ostanu bez finansijske potpore. Veoma brzo imaćemo krajnje delikatan problem u ovoj oblasti. Hvala što ste omogućili da ovo kažem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Markoviću, mi radimo na ivici kvoruma. Ako bih vas uputila na to da resetujete sistem i da poništite poslaničke kartice koje su u poslaničkim jedinicama a poslanici nisu tu, videli biste da sam u pravu. Ali, bez nervoze, kolega Aligrudiću, hoću da govorim...