Verovatno da je poslanik Nataša Jovanović znala za član 138, ne bi ovako izlagala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Izvolite.

Morate da primenite član Poslovnika, gospodine Mihailoviću, koji jasno govori da ako niste u stanju, očigledno niste, svojim autoritetom da održite red u sali, morate da napravite pauzu.
Pošto su nervozni poslanici iz grupacije G17 plus i počeli su da ustaju iz svojih poslaničkih klupa, da napuštaju salu, da vam kažem da niste ili ste sami nesmotreno obratili pažnju i pogledali u ovo što se zove Poslovnik, taj ko vas je savetovao nije vas pravilno savetovao. Jeste da to piše, da posle završenog pretresa Predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Ne znači da neko ne može da izađe posle njega od poslanika i da mu replicira. Mlađan Dinkić je mogao u svom završnom izlaganju da kaže poslanicima - vi ste ovakvi, vi ste onakvi, vi ste kriminalci i niko da mu ne izađe na repliku.
Dakle, ne samo da niste u pravu, gospodine Mihailoviću, već vas upućujem na to, a ima vremena, vratiće se Predrag Marković popodne, sednite polako, jedan po jedan list, naučite ovaj poslovnik dok ga mi ne promenimo i ne privedemo demokratskoj pravoj volji, pa sledeći put dođite, predsedavajte i ponašajte se u skladu sa ovim poslovnikom.

Pre nego što pređemo na sledeću tačku dnevnog reda, želim da vas obavestim da je ovlašćeni predstavnik DSS za tačku 7. narodni poslanik Miroslav Petković, a ispred SPS je narodni poslanik Toma Bušetić.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE (načela)
Po kom članu Poslovnika se javljate?
(Veroljub Arsić: Povreda Poslovnika koja se odnosi na kvorum.)
Niste ovlašćeni predstavnik, mora vaš ovlašćeni predstavnik.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Goran Knežević, Sredoje Mihajlov, Leila Ruždić-Trifunović, Meho Omerović, Ljiljana Nestorović, zajedno Zoran Anđelković i Toma Bušetić, zajedno Radojle Bukvić i Radovan Teodorović, Rajko Baralić, Milan Janković, Miloje Savić i Milisav Petronijević.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Meha Omerovića da povlači amandman broj 3. na član 8.
Amandmane koji su u skladu sa Poslovnikom, koji budu podneti do otvaranja pretresa, biće vam uručeni u toku sednice.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku ukratko da vam izložim Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Radi se o potpuno novom zakonu koji treba da pojednostavi sistem plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Kao što znate, danas je taj sistem uređen u tri različita zakona.
Cilj ovog zakona jeste da se u jednom zakonu objedini celokupna materija. Ovaj zakon donosi značajno fiskalno rasterećenje onih poreskih obveznika koji su u teškoj ekonomskoj situaciji. Posebno rasterećenje je predviđeno za preduzeća koja imaju niske zarade i preduzetnike. Ovim zakonima preduzetnici će imati fiskalno rasterećenje od oko 7%.
Naravno, zakon na jedinstven način obuhvata sistem plaćanja doprinosa i u jednom fiskalnom zakonu uređuje se celokupan sistem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Predlogom zakona predviđeno je da jedinstvene stope doprinosa iznose za sledeće oblike osiguranja: za PIO 22%, za zdravstveno osiguranje 12,3%. Moram da kažem da ovaj zakon ukida sadašnji sistem sa 13 različitih stopa za zdravstveno osiguranje. Uvodi se jedinstvena stopa od 12,3%. Takođe, za osiguranje za slučaj nezaposlenosti predviđena je stopa od 1,5%.
Ovaj zakon ukida tzv. višestruke osnovice za obračun doprinosa, koje zavise od stepena stručne spreme, a što je uveo zakon koji je bio donet negde devedesetih godina, koji je nepravedno doprinosio da pojedine grane, kao što su tekstilna industrija, industrija kože i obuće, industrija nameštaja, moraju da odvajaju za doprinose daleko više nego što je iznos stvarnih neto plata koje isplaćuju. Taj zakon, kažem, jeste poznat kao "Šešeljev zakon". Ovim se to menja. Nadam se da će ovo što sam sada rekao privući određenu pažnju nekih poslanika.
Uglavnom, umesto dosadašnjeg zaista u svetu nepoznatog sistema, gde je postojalo osam minimalnih osnovica za obračun doprinosa,
gde su firme plaćale daleko više na ime doprinosa nego što su imale novca da isplate za plate, mi uvodimo jedinstvenu minimalnu osnovicu doprinosa u nivou od 40 posto od prosečne bruto plate koja je isplaćena u prethodnom kvartalu u privredi Republike Srbije.
Naravno, stope koje ovaj zakon predlaže jesu, ponavljam, za penziono osiguranje 22, za zdravstveno osiguranje 12,3 posto i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 1,5 posto. To je ukupno stopa od 35,8 posto, pri čemu polovinu doprinosa plaćaju zaposleni iz isplaćene zarade, a polovinu plaćaju poslodavci.
Što se tiče samih stopa, mogu da kažem da ovaj zakon omogućava da se Srbija uvrsti u grupu zemalja sa ispod prosečnim opterećenjem i u okviru jedne veće grupe zemalja, svega osam zemalja ima ukupnu stopu doprinosa koja je niža od Srbije. Primera radi, ukupna stopa socijalnih doprinosa u Rumuniji iznosi čak 60 %, u Holandiji je 48%, u Mađarskoj 48%, u Slovačkoj 43%, u Češkoj 42%, u Bugarskoj 41%, u Francuskoj 41%, u Italiji 40%, u Nemačkoj 39%, u Sloveniji oko 38%, u Turskoj 37%. Dakle, Srbija ima 35,8%. Mnoge evropske zemlje, i one koje su ranije bile u Evropskoj uniji i ove koje su ušle 1. maja, imaju daleko veću stopu ukupnih doprinosa u odnosu na ovaj predlog zakona.
Mi smo ovim zakonom posebno hteli da stimulišemo zapošljavanje onih kategorija nezaposlenih koje su starije, koji imaju preko 45 i 50 godina, a izgubili su posao u procesu tranzicije.
Naime, poslodavac se ovim zakonom oslobađa obaveze plaćanja doprinosa na zaradu za zaposleno lice koje je starije od 50 godina u iznosu od 100% doprinosa.
Drugim rečima, ako neko zaposli osobu stariju od 50 godina, koja je sada na birou ili prima naknadu za nezaposlene, poslodavac ne plaća tokom prve dve godine ni jedan dinar doprinosa. Ako zaposli lice starije od 45 godina, ne plaća 80% doprinosa.
Naša ideja je bila da stimulišemo zapošljavanje ljudi koji se nalaze u srednjim godinama, izgubili su posao u prethodnom periodu i sada želimo da poslodavce stimulišemo da ih zaposle, kako ne bi u naredne dve godine plaćali doprinos.
Dakle, oslobođenje od plaćanja doprinosa traje dve godine od dana zaposlenja. Uslov je da je to lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo korisnik novčane naknade ili je prijavljeno kao nezaposleno neprekidno godinu dana. Poslodavac gubi pravo na oslobođenje ako zaposlenom prestane radni odnos, osim kada do prestanka radnog odnosa dođe nezavisno od volje zaposlenog ili poslodavca.
Želeo bih da kažem i kakav je odnos između novoutvrđenih stopa doprinosa u ovom zakonu i u drugim zemljama. Što se tiče stope doprinosa za penziono osiguranje, u Srbiji je 22%. Primera radi, u Mađarskoj je ona 30%, u Holandiji 29%, Španiji 28, Finskoj 27, Rumunija ima čak 40%.
Što se tiče doprinosa za zdravstveno osiguranje, predvideli smo zakonom da on iznosi 12,3%, dok je u Rumuniji oko 14%, Mađarskoj 14, u Slovačkoj 13. Konačno, kod stope doprinosa za nezaposlenost, samo Slovenija ima nižu stopu doprinosa za nezaposlenost. Sve ostale zemlje u Evropi imaju višu stopu doprinosa, što znači da će verovatno u narednim godinama postojati prostor da se dodatno poveća ova stopa, ali imajući u vidu da je iznosila 1% u prethodnom zakonu, mi nismo želeli da sada dodatno opteretimo privredu i utvrdili smo stopu od 1,5%.
Da zaključim koji su efekti rasterećenja poreskih obveznika. Prvo, ukidanje sistema od 8 minimalnih osnovica doprinosa, koji je uvela poslanička grupa koja je sada očito zbog sramote napustila salu, dovešće do velikog rasterećenja u isplati plata, posebno u radno-intenzivnim granama: u tekstilnoj industriji za oko 30%, u industriji kože i obuće takođe za 30%, u industriji nameštaja oko 20%. Naravno, sve to zavisi od stepena kvalifikacije onih koji budu zaposleni.
Dakle, preduzetnici će plaćati 7% niže doprinose u odnosu na prethodni period. Rasterećenje je sledeće, u zavisnosti od stepena stručne spreme: za one koji su najkvalifikovaniji, a koji su do sada plaćali doprinos na fiktivne osnovice, a ne na bazi stvarno obračunatih zarada, tzv. osmi stepen stručnosti, kod njih će stopa doprinosa biti 62% niža neko danas; za sedmi dva stepen stručnosti 53%, za sedmi jedan 51%, za šesti stepen stručnosti 35%, za peti stepen stručnosti 34%, za četvrti stepen (srednja škola) 24%, za treći stepen 15%.
Naravno, cilj ovog zakona jeste da na jedinstven način uredi materiju plaćanja doprinosa, da rastereti preduzetnike, da rastereti radno-intenzivne grane i da omogući tim preduzećima da investiraju.
Što se tiče zapošljavanja starijih sugrađana, onih od preko 45 godina, one doprinose koje neće plaćati njihovi poslodavci, plaćaće za njih država u periodu od dve godine, što znači da će oni imati odgovarajuće socijalno i zdravstveno osiguranje, i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Konačno, ovaj zakon menja dosadašnju praksu po kojoj je obračun doprinosa bio obavezan čak i ako preduzeće nema dovoljno plate da isplati.
U ovom zakonu se predlaže da, ako preduzeće nema dovoljno plate da isplati, da se više ne obračunavaju doprinosi. Dakle, oni nisu u obavezi da plate doprinose, s obzirom da nemaju novca da plate i osnovne zarade.
Znate da se u prethodnom periodu to gomilalo kao jedan dug, da nikada ta preduzeća nisu, niti će biti u stanju da to plate. Mislimo da je to bilo neracionalno i zato smo predložili ovaj zakon.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija očekuje da će većina poslanika podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo poslanici, određujem pauzu do 15,05 časova.
(Posle pauze – 15,50)

Dame i gospodo, pre nego što nastavimo rad, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da utvrdimo kvorum i da možemo da nastavimo rad.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici odnosno predstavnici žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imao sam nameru da o ovom zakonu govorim kao o nečem najnormalnijem što se pojavilo u Skupštini otkako je ova vlada preuzela funkciju, ali ne da ministar, koga mogu da svrstam u najbezobraznija stvorenja u Srbiji. Ne da ministar svojim odnosom prema poslanicima, svojim odnosom prema poslanicima SRS i svojim odnosom prema predsedniku SRS Vojislavu Šešelju, ne da da se čovek prema njemu ponaša kao prema normalnom čoveku. (Negodovanje.)

Uostalom, to ministar nije ni zaslužio. Jer je juče rekao da su sve sudije korumpirane u Srbiji, jer ne poštuje sudove u Srbiji. Ni jednu sudsku odluku ne poštuje, a najgore od svega toga je što druge optužuje da lažu, a laže čim zine. (Negodovanje.)

Niste juče, kada je pet puta rekao da lažemo, niste se bunili, a sada se bunite kada kažem da jedan čovek, koji ne zaslužuje da predstavlja Vladu, laže, sad se bunite.

Hajde da vidimo kako laže ministar Dinkić. Na stranu to što zakon nije loš, ali ga nije ni pisao Mlađan Dinkić, niti išta zna o tom zakonu i to se vidi iz njegove diskusije. Čitao nam je ponovo obrazloženje iz Predloga zakona, koje je pisao neko ko je bio dovoljno stručan za to.

Ali, Mlađan Dinkić kaže - da ovaj zakon ukida tzv. višestruke osnovice za obračun doprinosa, koje zavise od stepena stručne spreme, a što je uveo zakon koji je bio donet negde 90-tih godina, nije ni završio rečenicu kako treba, ne mogu ni da ga citiram, i kaže – taj zakon jeste poznat kao Šešeljev zakon. Ovim se to, kaže, menja. Nadam se da će ovo što sam sada rekao privući određenu pažnju nekih poslanika. E, privuklo je moju pažnju.

Jesu donošeni zakoni 90-tih godina, i 91, 92, 93, 94. i 95. i 96. i 97. bez učešća SRS. Donošeni 98. i 99. i delom 2000. uz naše učešće, ali već ste nas optužili da smo vrlo malo zakona doneli u to vreme. Ali, kako ministru nije palo na pamet kada su doneti zakoni čije odredbe sada menjamo ili ukidamo ovim zakonom. Kako mu ne pade na pamet da pogleda i vidi da li je to 2001. ili 2002. – 2003. i 2004.

Da su zakoni koji su uvodili više stopa, i te stope zavisile od stručne spreme, čak uveli osnovice po školskoj spremi, ne pitajući kolika je isplaćena plata, doneti 2002. godine. Pa, kakav je to moral jednog ministra, koji je bio tada u Vladi i bio guverner Narodne banke. Kakav je to moral da optuži opozicionu stranku za zakon koji je donet, a za koji on kaže da je loš. I jeste bio loš, ali pogledajte naše amandmane na taj zakon. Da su tada usvojeni naši amandmani zakon bi, otprilike, ovako izgledao kao ovaj predlog koji sada stavljate pred nas.

Pa, ko je više rasprave o tome otvorio nego mi, kada smo rekli – kako možete da tražite doprinose a nije isplaćena plata. Pa je onda rečeno – država mora da se namiri, a vi ako nemate za plate, zatvorite firmu. Pa, kada su svi pozatvarali firme, sad može i da se ne namiruju doprinosi dok se ne isplati plata.

I, kakav je to moral, dame i gospodo narodni poslanici, a gde ste i vi koji ste glasali za ovaj zakon iz 2002. i 2003. godine? Sada ćete da glasate za ovaj zakon. Sada ćete da izađete ovde i kažete – izvanredan zakon, ukida više stopa na poreze i doprinose, a slušali smo tirade o tome kako moraju da se razdvoje na 12 ili 13 stopa, jer je bila jedinstvena dok vi niste došli na vlast.

Ali, eto, dovoljno je samo da se očepi SRS. Ko će to nego Mlađan Dinkić. Zato što, da je bilo sreće, kad je tražena njegova smena sa mesta guvernera NBJ, tad je ostao zahvaljujući vama koji ste ga posle smenili. Brutalno, krađom glasova ste ga smenili, umesto onda kada je bila rasprava u Saveznoj skupštini i kada je argumentovano pokazano šta će da uradi od srpskog bankarstva. Tada još nije bilo upropašćeno srpsko bankarstvo, nego tek posle toga, kada je ostao na mestu guvernera pa vršljao kako on hoće.

Zašto uopšte gospoda ministri, kada izađu za govornicu, ne govore o zakonu. Neka ostave nama poslanicima, ako treba između sebe i između svojih stranaka ili poslaničkih grupa, da razvijamo i političke diskusije. Neću sa ministrom da pričam o svojoj političkoj stranci. Neću, to nije njegov posao. To je posao njegovih poslanika ovde. On neka se uzdrži ako može, ali ne može da se uzdrži. Bilo bi mu dobro.

I, šta kaže – "koji su efekti rasterećenja poreskih obveznika." Pa, mi smo to pročitali u obrazloženju zakona. Da li je imao nešto novo da nam kaže? "Prvo, ukidanje sistema od osam minimalnih osnovica doprinosa, koji je uvela poslanička grupa koja je sada, očito zbog sramote, napustila salu". Izašli su radikali ne od sramote, i drugo – nismo mi uveli tih osam grupa, nego vi kad ste došli na vlast.

DOS je uveo osam grupa. Ili, ako ste zatekli osam grupa, što ih niste ukinuli? Ali, nađite kad je to Šešelj predložio (obraća se poslanicima koji dobacuju), nađite kada je Šešelj za to glasao, vi pametnjakovići iz stranke koja se raspada. Nađite kada je to bilo. Ne, ne branite vi Mlađana Dinkića, branite onog što je pola sata posle Maršićaninove katastrofe otrčao da čestita Borisu Tadiću što je upao u drugi krug. Branite, branite.

Vi branite Mlađana Dinkića, vi i treba da ga branite. Vi ste ga i postavili na mesto guvernera NBJ. Zbog vas nema više ni jedne srpske banke. Vi treba da branite Mlađana Dinkića, jer vi ste u stvari krivi za sve ovo što se u Srbiji dešava. Kad bi G17 plus mogao da ruinira bankarstvo i srpsku privredu, kad, da nije bilo vas. (Žagor.)

(Predsednik: Upozoravam narodne poslanike da ne dobacuju. Nastavite.)

Zamolio bih narodnog poslanika koji dolazi sa Kosova i Metohije da se pokrije ušima. (Glasovi – auuuuu.) Imali ste priliku poslaniče ovde, jedinstvenu priliku, kada je prvi sukob u DOS-u oko Kosova i Metohije nastao, da rasturite tu bandu, ali je vaš govor bio mlak i mekan. Šta vam je obećano za to ne znam. Posle toga ste svi dobili funkcije na Kosovu i Metohiji. Sada ja iz Kragujevca, iz srca, branim Kosovo i Metohiju.

Upozoravam narodne poslanike, uračunavajući i govornika, da se odnose sa uvažavanjem, bez dobacivanja. Niko nema pravo da ometa govornika dok govori. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Ponoviću za gluve još jednom: Sada ja iz Kragujevca, iz srca, branim Kosovo i Metohiju. Tamo nemam ekonomskih interesa. Moje poreklo nije otuda. Tamo imam građane koji glasaju za SRS i njih više ne smem da ostavim, ne smem takvima da ih ostavim kao što ste vi, jer vi ćete i od Beograda da napravite Kosovo i Metohiju.
Što se tiče zakona, ovaj zakon zaslužuje podršku poslaničke grupe SRS zato što je dobar, a gledaćemo da skršimo ministra čim pre budemo mogli, jer sa ovim nema veze.
Ovaj zakon ruši DOS-ovu koncepciju, ovo je koncepcija DOS-a, ovaj zakon je ruši i vraća delimično na koncepciju koja je postojala pre DOS-a. Ovaj zakon ima nekih manjkavosti i nedorečenosti. Mogu da se otklone amandmanima. Ne moraju, toliko su sitna naša neslaganja sa ovim predlogom zakona. Ako prihvatite neke od amandmana, prihvatite, evo mi nećemo da se mešamo čak ni u raspravu o amandmanima.
Želeo bih da vam dokažem da nema smetnji kod radikala ako je nešto dobro, ali ako je nešto loše radikale ne može da prođe. To će biti vaš problem od sada pa ubuduće.

Da li hoćete da koristite i drugih 10 minuta?